Од српских племена видну улогу у отпору према Турцима одиграли су Мрњавчевићи, што је изазвало посебан осветнички бес надмоћних Турака, тако да су свим силама настојали да их униште до последњег.
Старо народно предање очувано код Куча упућује нас да је долазак Мрњавчевића у данашње Куче уследио средином 15. века. Сви данашњи Кучи, не само Старокучи него и Дрекаловићи, тврде да су потомци Мрњавчевића, те да су после пада града Медуна 1447. године напустили своја пребивалишта и настанили се у издигнута планинска насеља изнад Зетске равнице како би са тих планинских висина могли давати успешнији отпор освајачу.
Стара братства у Кучима: Бакочевићи, Макочевићи, Лакочевићи, Никочевићи, као и она у Зети кучког порекла: Ракчевићи, Ркочевићи имају сличну основу са презименом морачких Ракочевића, потомака Богићевих. Име Ракоч је свакако словенског порекла, донето чак из најстарије постојбине из Полабља. И данас је код Лужичких Срба очувано презиме Ракоч. Бивши министар за културу у Немачкој звао се Зигфрид Ракоч. Такође, постоји малисорско братство Ракочај, што нас убеђује да су ипак северноалбанска пелемена словенског порекла.
Морача, Ровца, Колашин - Рајко Раосављевић