40
« Последња порука M_Glavonjic послато Април 21, 2024, 10:00:32 поподне »
Десети део:
ОДРЕЂИВАЊЕ ГОДИНЕ КАДА СУ СЕ ДЕСИЛИ ЗЛОЧИНИ НА ШТАВЊУ, ЦРКВИ У МЕЂУРИЈЕЧЈУ И КУМОВСКОМ ГРОБЉУ
У Ровцима постоји још једно предање, које нам верујемо може користити у одређивању јасног временског периода када су се десили злочини, да је Светог Стефана Пиперског протерао Војвода Иваниш Срезојевић из Трмања у Пипере и да се догађај десио 1660. године.
Предраг Т. Шћепановић је написао: „из Роваца потиче још једно предање, које је записао Драгиша П. Влаховић (1927). Оно је веома значајно за нас јер нам даје потврду да је Иваниш Радоњин Срезојевић доживио шездесете године XVII вијека.“ Влаховић је у свом делу написао да је Свети Стефан Пиперски дошао у сукоб са Војводом Иванишем Срезојевићем, око ливада које је користио и да је због тога протеран из Трмања. Предраг Т. Шћепановић даље наводи: „Тако каже ровачка легенда коју је записао Драгиша Ницовић-Влаховић. Она није без основа. Њену потврду налазимо у два записа из којих се изводи закључак да је Иваниш Радоњин Срезојевић био жив на Малу Госпојину (8.септембар, по старом календару) 1660.године.“
Предраг Т. Шћепановић даље наводи: „У „Алманаху“ Зетске бановине (од 1.маја 1931) пише да се Свети Стеван Пиперски упокојио мирно у Господу 20.маја 1697.године. „Његове мошти и сада почивају и чудесима многим прослављају Христа Бога и Божјег угодника Стевана“. По преселењу из Трмања, Стеван Бубуловић (касније прозван Свети Стефан Пиперски) је живио у селу Црнци у Пиперима читавих 37 година, што значи да га је бан Иваниш проћерао из Роваца 1660.године. О томе је писао професор богословије са Цетиња, Влајко Миров Влаховић, у „Гласу Црногорца“.“
Узимајући у обзир предање да је Свети Стефан Пиперски боравио у Трмању 7 година, закључујемо да је он ту боравио у периоду 1653. – 1660. година. Ако пођемо од предања Ровчана, да је Војвода Иваниш протерао Светог Стефана Пиперског из Трмања 1660. године, то значи да је то вероватно била последња година његове владавине. На основу Житија Светих које је писао Свети Јустин Поповић (где се такође помиње 1660. година као година када је Свети Стефан Пиперски напустио Трмање), може се закључити да су се сви ови догађаји и сва ова страдања дешавала у време боравка Светог Стефана Пиперског у Трмању, у Ровцима.
Узимајући ово у обзир, ако се вежемо за период боравка Светог Стефана Пиперског у Трмању у периоду од 1653. до 1660. године, постоји велика вeроватноћа да су се злочин на Штавњу, злочин над Срезојевићима у цркви у Међуријечју и злочин над Васојевићком децом десио у периоду после 1653. године, а пре 1660. године (оквирно од 1657. до 1660. године).
ИЗМЕШТАЊЕ ЦРКВЕ У МЕЂУРИЈЕЧЈУ
Црква свете Госпође у Међуријечју, у којој се десио првобитни злочин над породицом Млађена Срезојевића је неколико година након злочина који се збио над Срезојевићима у њој, као и злочина који се збио на Кумовском гробљу, премештена из села Међуријечје (Предраг Т. Шћепановић је рекао да се налази у делу села која се зове Госпођино поље) у село Мртво дубоко о чему постоји запис у књизи „Ровца етнолошка монографија“ од Мирка Барјактаровића. Било је више разлога за измештање цркве.
Црква је након изградње утврђења на Тари код Колашина (вероватно период између 1647. и 1651. године) постала изложенија Турцима, јер је била поред пута уз поток који се ту улива у реку Морачу. Самим тим су Ровчани сматрали да је богомоља на том месту изложенија Турцима и да је треба изместити.
Са друге стране не мање битан разлог, због кога је црква пренета је вероватно било и то што је народ сматрао да је црква оскрнављена, због злочина који су починили Васојевићи. Богомоља је по предању, које нам је пренео Предраг Т. Шћепановић пребачена иза греда, рука руци, камен по камен, 5km даље у село Мртво Дубоко, где и данас постоји. Одмах поред пута је изорана Велика Камена плоча, громада, за коју се сматра да је гроб неког битног Срезојевића (можда гроб Срезоја или Војводе Иваниша). Могуће је да је црква пренета и зато што је оштећена од ватре током освете Васојевића, али не постоји никакав запис да је црква била спаљена.
Скорашње поруке