Форум - Порекло
Траг - корисне књиге, сајтови => Архиви и архивска грађа => Тему започео: Lazar Stailkovic Јануар 12, 2021, 11:54:40 пре подне
-
Да ли ће некад Србија,тачније Архив Србије добити на право дефтере који нам дају бољу слику о Старој Србији и Косову.Колико сам чуо они када су одлазили,све су понели са собом.Да ли има неких новина,вести?
-
У сарадњи са Архивом турске наш државни архив ће добити (процес већ тече, можда је чак и завршен) оно што се односи на нашу садашњу територију, у дигиталној форми.
Питање је, ко ће да прочита тих 20 000 или слично докумената, писаних старим турским писмом - арапским.
-
У сарадњи са Архивом турске наш државни архив ће добити (процес већ тече, можда је чак и завршен) оно што се односи на нашу садашњу територију, у дигиталној форми.
Питање је, ко ће да прочита тих 20 000 или слично докумената, писаних старим турским писмом - арапским.
Јел та територија не подразумева Косово и Метохију, с обзиром да су Турци признали лажну државу Косово?
-
Јел та територија не подразумева Косово и Метохију, с обзиром да су Турци признали лажну државу Косово?
Ja mislim da ćemo dobiti teftere koje smo tražili, e sad koji su to tefteri mi ne znamo, ali je logično i za teritoriju Kosova i Metohije, jer je to bila Osmanska država a Srbi su popisani u tim tefterima.
-
Питање је, ко ће да прочита тих 20 000 или слично докумената, писаних старим турским писмом - арапским.
Postoje besplatni on line kursevi, osmansko turskog, koji ćemo izgleda upisivati po potrebi... :)
-
Ja mislim da ćemo dobiti teftere koje smo tražili, e sad koji su to tefteri mi ne znamo, ali je logično i za teritoriju Kosova i Metohije, jer je to bila Osmanska država a Srbi su popisani u tim tefterima.
Да, али они не гледају по националности, већ по садашњој административној ситуацији. Према томе, они су званично признали Косово тако да га не гледају као део садашње територије Србије. Ако су дали дефтере који се односе само на садашњу територију Србије, према њиховом тумачењу, то не обухвата простор КиМ.
-
Да, али они не гледају по националности, већ по садашњој административној ситуацији. Према томе, они су званично признали Косово тако да га не гледају као део садашње територије Србије. Ако су дали дефтере који се односе само на садашњу територију Србије, према њиховом тумачењу, то не обухвата простор КиМ.
Ako je tako, onda ste u pravu...ali to je bez ikakvog smisla...ne, ja nisam mislila po nacionalnosti, nego za tu teritoriju u periodu od...do... a tefteri će pokazati da su popisani Srbi....dobro i ostali...Ili se krije i biće nedostupno dok se ne "ustanovi" da tamo nisu Srbi već.... :(
-
Ako je tako, onda ste u pravu...ali to je bez ikakvog smisla...ne, ja nisam mislila po nacionalnosti, nego za tu teritoriju u periodu od...do... a tefteri će pokazati da su popisani Srbi....dobro i ostali...Ili se krije i biće nedostupno dok se ne "ustanovi" da tamo nisu Srbi već.... :(
Имена свакако не лажу, неће ту бити таквих манипулација, јер је то изворни материјал и свако ко зна османски може да прочита шта заиста пише. Већи је проблем када ће преостали дефтери за тај простор постати доступни, односно да ли ће их и када институције те лажне државе затражити.
-
Koliko ja znam iz nekih privatnih razgovora sa ljudima koji se bave ovom materijom, velika većina raznih teftera i dokumenata u Istanbulskom arhivu, je još u takozvanim ""trubama" od ovčijih koža i nikada nisu ni otvarane...Zato je to još zagonetnije...
-
Јел та територија не подразумева Косово и Метохију, с обзиром да су Турци признали лажну државу Косово?
Може да се сазна само ако упитамо архив, тј. да сазнамо ко се у Архиву Србије тиме бави.
То свакако нису ови из читаонице.
-
Главни проблем са дефтерима јесте да ни они у Истанбулском архиву немају појма шта имају. Од дигиталних копија које је Архив Србије добио од Турске, највећи део нема описе тј. ни у Турској нису били обрађени, заведени, пописани, већ је ad hoc ишчитавањем установљено да се ради о документима која се тичу Србије и послати су такорећи "на гомилу". У архиву ради само једна колегиница која се бави османистиком, тј. која зна неопходне језике. Тако да - процес добијања докумената и њиховог превођења иде, али веома споро. Вероватно ће проћи године пре него што тефтери и дођу на ред за обраду, а камоли за коришћење. Радим у Архиву Србије, па знам.
-
Главни проблем са дефтерима јесте да ни они у Истанбулском архиву немају појма шта имају. Од дигиталних копија које је Архив Србије добио од Турске, највећи део нема описе тј. ни у Турској нису били обрађени, заведени, пописани, већ је ad hoc ишчитавањем установљено да се ради о документима која се тичу Србије и послати су такорећи "на гомилу". У архиву ради само једна колегиница која се бави османистиком, тј. која зна неопходне језике. Тако да - процес добијања докумената и њиховог превођења иде, али веома споро. Вероватно ће проћи године пре него што тефтери и дођу на ред за обраду, а камоли за коришћење. Радим у Архиву Србије, па знам.
Koliko ja znam iz nekih privatnih razgovora sa ljudima koji se bave ovom materijom, velika većina raznih teftera i dokumenata u Istanbulskom arhivu, je još u takozvanim ""trubama" od ovčijih koža i nikada nisu ni otvarane...Zato je to još zagonetnije...
Otprilike je to to :)
-
Главни проблем са дефтерима јесте да ни они у Истанбулском архиву немају појма шта имају. Од дигиталних копија које је Архив Србије добио од Турске, највећи део нема описе тј. ни у Турској нису били обрађени, заведени, пописани, већ је ad hoc ишчитавањем установљено да се ради о документима која се тичу Србије и послати су такорећи "на гомилу". У архиву ради само једна колегиница која се бави османистиком, тј. која зна неопходне језике. Тако да - процес добијања докумената и њиховог превођења иде, али веома споро. Вероватно ће проћи године пре него што тефтери и дођу на ред за обраду, а камоли за коришћење. Радим у Архиву Србије, па знам.
Ово је првокласна информација... Али и непријатно подсећање да бисмо требали да ангажујемо десет људи да заслуже пензију читајући те документе. Прво да среде све наше, потом нека раде и услужно за друге, не би им сметало.
Ипак... Кажу да ми имамо тек седморо који по знању могу - али су у разним степенима доступности.
Да ли је могуће да Архив упита надлежне институције, да се плати обука за једну групу, а да се људи обавежу на неки број година рада? Верујем да би то могло да се среди.
-
Ово је првокласна информација... Али и непријатно подсећање да бисмо требали да ангажујемо десет људи да заслуже пензију читајући те документе. Прво да среде све наше, потом нека раде и услужно за друге, не би им сметало.
Ипак... Кажу да ми имамо тек седморо који по знању могу - али су у разним степенима доступности.
Да ли је могуће да Архив упита надлежне институције, да се плати обука за једну групу, а да се људи обавежу на неки број година рада? Верујем да би то могло да се среди.
Dragi Platin, delim Vaše interesovanje za ove dokumente i znam da ima jako puno onih, koje ne samo zanimaju ti tefteri i njihov sadržaj, već bi i finansirali takav poduhvat koji predlažete....ali ..onda bi trebalo osnovati privatnu agenciju i zaposliti takve ljude koje bi prethodno obučili..a zatim plaćati im doprinose, davati plate ...naravno prodajući na tržištu njihove prevode ovih dokumenata i slično...
Pri tom takvi ljudi koji nama trebaju imaju sigurnu državnu službu .... koju ne bi napuštali...radi nečeg nesigurnog... a ne može svako to da radi...
Nije to tako jednostavno :)
Najbolje je ako se zna za neki dokumenat iz tog perioda, platiti privatno nekog sa znanjem osmanskog za taj prevod ...
-
Dragi Platin, delim Vaše interesovanje za ove dokumente i znam da ima jako puno onih, koje ne samo zanimaju ti tefteri i njihov sadržaj, već bi i finansirali takav poduhvat koji predlažete....ali ..onda bi trebalo osnovati privatnu agenciju i zaposliti takve ljude koje bi prethodno obučili..a zatim plaćati im doprinose, davati plate ...naravno prodajući na tržištu njihove prevode ovih dokumenata i slično...
Pri tom takvi ljudi koji nama trebaju imaju sigurnu državnu službu .... koju ne bi napuštali...radi nečeg nesigurnog... a ne može svako to da radi...
Nije to tako jednostavno :)
Najbolje je ako se zna za neki dokumenat iz tog perioda, platiti privatno nekog sa znanjem osmanskog za taj prevod ...
Није проблем снаћи се за неки документ ту па тамо... Нама треба свеобухватна и исцрпна слика нас, из периода Турака. Документи морају да буду преведени "по списку".
Нису средства такав проблем. Ако би се имала свест о важности, нашло би се све врло лако (приватно или државно, свеједно).
-
Није проблем снаћи се за неки документ ту па тамо... Нама треба свеобухватна и исцрпна слика нас, из периода Турака. Документи морају да буду преведени "по списку".
Нису средства такав проблем. Ако би се имала свест о важности, нашло би се све врло лако (приватно или државно, свеједно).
Знаш како Платине, јако си позитиван што се тиче овога и могу само капу да скинем и поздравим, јако бих волио да се ту нешто ишчепрка али опет с друге стране знам и какви смо...тако да ИншАллах
-
За разлику од западњачких, монтираних, преправљаних дописиваних и ко зна још како пегланих докумената, у прилици смо да добијемо не пипнут материјал.
Осим пописа становништва има података из сфера живота тадашње Србије.
Непроцењиво.
-
Знаш како Платине, јако си позитиван што се тиче овога и могу само капу да скинем и поздравим, јако бих волио да се ту нешто ишчепрка али опет с друге стране знам и какви смо...тако да ИншАллах
Замисли само... да Порекло обучи једнога (или једну) и пошаље у архив да чита, само под условом да један примерак (копија из компа, тако се и ради) иде Пореклу, а Архив наравно задржава садржај.
Па ако будемо предузимљиви... ;)
Ниједном нећу рећи да је то лако или забавно. Али ако ми то не урадимо, неће нико други уместо нас. Будимо писмен народ.
-
Potpuno se slažem da Platinom i želim da se ova ideja ostvari makar da samo jedan deo ovih dokumenata bude preveden i objavljen možda bi krenulo....ali..ali nešto nisam optimista da će to biti uskoro..
-
Нећу да мрачим, али мислим да је за најреалнија, колико год звучала нереалном, опција да се у Истанбул пошаље приватно лице да погледа шта кога интересује. Државу све ово не интересује, Архив не може ништа самостално без Министарства да уради. Засад је добијено око 20 000 копија, следећа "тура" ће вероватно бити иста толика, Архив свакако неће дати на коришћење необрађена документа, тако да ако се буде чекао Архив, мислим да се пре 2030 не треба надати ничему у погледу доступности докумената за кориснике. А и тада је питање која ће то документа бити.
Чак сам стицајем околности упознао једном човека који је наводно платио људе да оду у Истанбул и прочитају му потребне дефтере.
Чак је у Архив навраћао један Хрват пореклом из Србије и предлагао да он и његови пријатељи дају новац да помогну процес обраде и превођења, али од тога ништа није било.
-
Нећу да мрачим, али мислим да је за најреалнија, колико год звучала нереалном, опција да се у Истанбул пошаље приватно лице да погледа шта кога интересује. Државу све ово не интересује, Архив не може ништа самостално без Министарства да уради. Засад је добијено око 20 000 копија, следећа "тура" ће вероватно бити иста толика, Архив свакако неће дати на коришћење необрађена документа, тако да ако се буде чекао Архив, мислим да се пре 2030 не треба надати ничему у погледу доступности докумената за кориснике. А и тада је питање која ће то документа бити.
Чак сам стицајем околности упознао једном човека који је наводно платио људе да оду у Истанбул и прочитају му потребне дефтере.
Чак је у Архив навраћао један Хрват пореклом из Србије и предлагао да он и његови пријатељи дају новац да помогну процес обраде и превођења, али од тога ништа није било.
Повезати се са турским филолозима ентузијастима који су завршили србистику или славистику.а знају језик којим је писано.
Али ако га знају као што данашњи Срби знају старословенски онда ништа од тога.
Српска академија наука, Филолошки факултет, Философски факултет, научни институти и надлежно министарство треба да осмисле пројекат, обезбеде средства и да крену у " рад".
У противном, неки појединац мора да ангажује тим који ће "чешљати" документа и успут преводити. Неко несавестан може и да украде или исече део и однесе или уништи непажљивим руковањем. Неко из архива треба да "дежура" поред њих.
Осим тога, ми не знамо ни да ли је извршена систематизација докумената по периодици, областима и др.
-
Повезати се са турским филолозима ентузијастима који су завршили србистику или славистику.а знају језик којим је писано.
Али ако га знају као што данашњи Срби знају старословенски онда ништа од тога.
Српска академија наука, Филолошки факултет, Философски факултет, научни институти и надлежно министарство треба да осмисле пројекат, обезбеде средства и да крену у " рад".
У противном, неки појединац мора да ангажује тим који ће "чешљати" документа и успут преводити. Неко несавестан може и да украде или исече део и однесе или уништи непажљивим руковањем. Неко из архива треба да "дежура" поред њих.
Осим тога, ми не знамо ни да ли је извршена систематизација докумената по периодици, областима и др.
Не можемо ни ништа да украдемо, ми добијамо дигиталне слике тих докумената.
А за Турке сам сигуран да чувају (без обзира што не користе).
-
Нећу да мрачим, али мислим да је за најреалнија, колико год звучала нереалном, опција да се у Истанбул пошаље приватно лице да погледа шта кога интересује. Државу све ово не интересује, Архив не може ништа самостално без Министарства да уради. Засад је добијено око 20 000 копија, следећа "тура" ће вероватно бити иста толика, Архив свакако неће дати на коришћење необрађена документа, тако да ако се буде чекао Архив, мислим да се пре 2030 не треба надати ничему у погледу доступности докумената за кориснике. А и тада је питање која ће то документа бити.
Чак сам стицајем околности упознао једном човека који је наводно платио људе да оду у Истанбул и прочитају му потребне дефтере.
Чак је у Архив навраћао један Хрват пореклом из Србије и предлагао да он и његови пријатељи дају новац да помогну процес обраде и превођења, али од тога ништа није било.
Да ли постоји процедурални проблем (забрана која се не може заобићи) да неко са стране (нпр. члан Порекла или неко ко зна да чита документе) помогне запосленима у Архиву Србије у прегледању и евидентирању докумената?
Да Архив дозволи, а о трошку Порекла или неког трећег.
Ако треба да се утиче на министарство, можемо и то да пробамо. Свакако да је садашње стање лоше.
Обавештење да првих 20 000 докумената није све, и да нам следи још ко зна колико, је изузетно вредно обавештење.
-
Не можемо ни ништа да украдемо, ми добијамо дигиталне слике тих докумената.
А за Турке сам сигуран да чувају (без обзира што не користе).
http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/sta-novo-o-srbima-i-srbiji-otkrivaju-turski-arhivi_888975.html
Нешто више светлости на живот Срба у Османлијском царству сигурно ће бацити увид у преко 20 хиљада докумената колико је Архив Србије преузео у последње две године из турских архива, а део њих ишчитала и обрадила оријенталиста и архивиста Ениса Аломеровић-Хубанић.
Аломеровић-Хубанић, један од ретких познавалаца османског језика код нас, на коме су написана та документа.
архивска грађа у Османском архиву раздвојена на појединачна документа и на дефтере који представљају богат и разноврстан извор за нашу историографију. Вилајетски пописи, спискови пореза и закупа, платни спискови, благајничке књиге, тимарски спискови...објашњава она, помажу да се добије слика о животу грађана, трговаца, занатлија и сељака.., економији, трговини,саобраћају...
Аломеровић-Хубанић посебно скреће пажњу на значај дефтера - пописних књига за градове као што су: Београд, Смедерево, Ужице, Пирот, Ниш, Крушевац, Чачак, Врање, Лесковац и многа друга места и насеља која су давно нестала или су некада постојала под другим називом.
"Дефтери су статистички материјали. Одају структуру, број, садржај становништва. Карактеристично за турске дефтере је да се становништво пописивало са становништва давања дажбина. Пописна јединица је било домаћинство, а не појединац појашњава.
Она напомиње да дефтери посредно могу послужити да се добију приближно тачни подаци о структури, броју и саставу становништва, о топонимима, економском положају становништва, а важан су извор и за антропонимију и мноштво других тема.
-
Да ли постоји процедурални проблем (забрана која се не може заобићи) да неко са стране (нпр. члан Порекла или неко ко зна да чита документе) помогне запосленима у Архиву Србије у прегледању и евидентирању докумената?
Да Архив дозволи, а о трошку Порекла или неког трећег.
Ако треба да се утиче на министарство, можемо и то да пробамо. Свакако да је садашње стање лоше.
Обавештење да првих 20 000 докумената није све, и да нам следи још ко зна колико, је изузетно вредно обавештење.
Толико детаљно већ не знам, али верујем да без Министарства нема ништа. Тако да ако нешто може да се уради, морало би да крене "одозго".
-
Да ли постоји процедурални проблем (забрана која се не може заобићи) да неко са стране (нпр. члан Порекла или неко ко зна да чита документе) помогне запосленима у Архиву Србије у прегледању и евидентирању докумената?
Да Архив дозволи, а о трошку Порекла или неког трећег.
Ако треба да се утиче на министарство, можемо и то да пробамо. Свакако да је садашње стање лоше.
Обавештење да првих 20 000 докумената није све, и да нам следи још ко зна колико, је изузетно вредно обавештење.
Mislim da može, pod uslovom da dozvoli ministarstvo, ukoliko Arhiv zatraži pomoć za ovu tematiku, preko ugovora o spoljnotehničkoj saradnji...za jednog ili više saradnika ukoliko im je potrebno.
Prosto je neverovatno, kakvo blago stoji i kao da nikoga ne zanimaju podaci koji se mogu dobiti prevodom ovih teftera.
-
Mislim da može, pod uslovom da dozvoli ministarstvo, ukoliko Arhiv zatraži pomoć za ovu tematiku, preko ugovora o spoljnotehničkoj saradnji...za jednog ili više saradnika ukoliko im je potrebno.
Prosto je neverovatno, kakvo blago stoji i kao da nikoga ne zanimaju podaci koji se mogu dobiti prevodom ovih teftera.
Мана тих докумената је што не садрже презимена становника, па није могуће правити родослове.
Али, ако постоји преглед занатлија... Па и прост преглед колико је становништва по разним крајевима постојало, и шта су све поседовали, и то је свакако занимљиво.
-
Мана тих докумената је што не садрже презимена становника, па није могуће правити родослове.
Али, ако постоји преглед занатлија... Па и прост преглед колико је становништва по разним крајевима постојало, и шта су све поседовали, и то је свакако занимљиво.
Tačno.Čim nema poimeničnog popisa, većini nije interesantno.Nije sve u rodoslovima. Neki popisi su postojali sigurno, na pr. za plaćanje poreza, a saznali bi kako se živelo pod Osmanskom vladavinom u pomenutim gradovima : propisi, kažnjavanje, slobode, bilo šta...
Na pr.čitanjem dokumenata uprave grada Beograda u 19 veku, mnogo se više sazna nego slušajući neke "priče" o Beogradu...tako je i sa ovim tefterima..da ih otvorimo i pročitamo, a posle ćemo videti...koliko smo ( ne) znali :)
-
Не би било лоше да за почетак Друштво српских родословаца Порекло, као правно лице, пошаље неки упит Архиву Србије и да се ближе обавести о самом пројекту и у којој фази се налази.
-
Не би било лоше да за почетак Друштво српских родословаца Порекло, као правно лице, пошаље неки упит Архиву Србије и да се ближе обавести о самом пројекту и у којој фази се налази.
Бићемо по свему врло стрпљиви...
Можда би један другачији подухват (за почетак) било лако обавити, да се објаве путописи, део који се нас тиче, од Евлије Челебије
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B2%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A7%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0
Мало сам погледао, постоје издања стара барем пола века.
Можда још нешто слично постоји? Имамо ли у Архиву Србије нешто у том стилу?
-
Putopisi Evlije Čečenije su objavljivani u lokalnim listovima u periodu 1931- 1948 godine u Kraljevini SHS, što dovoljno govori o interesovanju za takve tekstove.
Iz putopisa Evlije Čelebije, Benedikta Kuprešića, Feliksa Kanica i našeg Grigorija Božovića otkriva se jedan nama potpuno nepoznat i daleki svet. Vredi svaka stranica tih putopisa.
Verovatno da u Arhivu ima i putopisa nama ( ne) poznatih autora, koje bi trebalo objaviti. To je već procena nadležnih u Arhivu.
-
Бићемо по свему врло стрпљиви...
Можда би један другачији подухват (за почетак) било лако обавити, да се објаве путописи, део који се нас тиче, од Евлије Челебије
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B2%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A7%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0
Мало сам погледао, постоје издања стара барем пола века.
Можда још нешто слично постоји? Имамо ли у Архиву Србије нешто у том стилу?
Лако ћемо за стрпљење. Није мени проблем чекати ако знам шта чекам. Овде је на теми изнето доста тврдњи које су помало и контрадикторне.
Каже се да ни Турци не знају шта имају и да им је то у неким тубама од овчије коже. Али ако не знају шта имају, тј. ако грађа није обрађена како су знали шта се односи на Србију и како су људи приватно ишли у Истанбул да врше истраживања?
Такође, неко рече да је дат материјал који се односи само на Србију (без КиМ), али османске административне границе се нису поклапале са данашњим, па нисам сигуран како је могуће грађу разврстати на данашње државе.
Због тога сматрам да је најважније добити неке ближе информације о архивској грађи, шта је сачувано, из ког периода, из којих области итд. Тек кад се то сазна биће могуће планирати следеће кораке.
Нпр. могло би Порекло будућности ангажовати неког преводиоца и слати га у Истанбул сваки пут кад се скупи један број заинтересованих појединаца који би поделили трошкове истраживања.
-
https://www.poreklo.rs/2014/02/09/pomozite-srpskim-istoricarima-da-obave-istrazivanje-u-turskim-arhivima/
Нема у турском архиву бог зна шта више што се тиче пописа, већина оних главних ствари је преведена и објављена, чека се још објављивање пописа из 1741. , не знам докле се стигло са тиме, и то је то
Поставио сам линк јер ту стоји да су и други покушали нешто да ураде "на ту тему" пре 6 година, а постоји и списак дефтера са инвентарским ознакама
То је што се тиче пописа
-
Такође, неко рече да је дат материјал који се односи само на Србију (без КиМ), али османске административне границе се нису поклапале са данашњим, па нисам сигуран како је могуће грађу разврстати на данашње државе.
Једна исправка, ја ту ништа нисам тврдио већ сам питао да ли се зна на који простор се односе добијени дефтери, пошто је речено да је у питању "територија Србије", на чији обим Турци и ми не гледамо исто.
-
Једна исправка, ја ту ништа нисам тврдио већ сам питао да ли се зна на који простор се односе добијени дефтери, пошто је речено да је у питању "територија Србије", на чији обим Турци и ми не гледамо исто.
https://srbin.info/drustvo/vise-od-20-000-turskih-spisa-stiglo-u-beograd-ovako-su-srbi-zaista-ziveli/?lang=lat
Аломеровић-Хубанић посебно скреће пажњу на значај дефтера - пописних књига за градове као што су: Београд, Смедерево, Ужице, Пирот, Ниш, Крушевац, Чачак, Врање, Лесковац и многа друга места и насеља која су давно нестала или су некада постојала под другим називом.
-
https://srbin.info/drustvo/vise-od-20-000-turskih-spisa-stiglo-u-beograd-ovako-su-srbi-zaista-ziveli/?lang=lat
Аломеровић-Хубанић посебно скреће пажњу на значај дефтера - пописних књига за градове као што су: Београд, Смедерево, Ужице, Пирот, Ниш, Крушевац, Чачак, Врање, Лесковац и многа друга места и насеља која су давно нестала или су некада постојала под другим називом.
Додатно онеспокојава што ту није поменут ниједан град са подручја АП Косово и Метохија.
-
https://www.poreklo.rs/2014/02/09/pomozite-srpskim-istoricarima-da-obave-istrazivanje-u-turskim-arhivima/
Нема у турском архиву бог зна шта више што се тиче пописа, већина оних главних ствари је преведена и објављена, чека се још објављивање пописа из 1741. , не знам докле се стигло са тиме, и то је то
Односи ли се попис из 1741. само на Смедеревски санџак, или и на друге крајеве, нпр. Херцеговину?
-
Односи ли се попис из 1741. само на Смедеревски санџак, или и на друге крајеве, нпр. Херцеговину?
Само Смедеревски Санџак, и то не цео, већ део који је био под Аустријом па који су Турци повратили
-
Само Смедеревски Санџак, и то не цео, већ део који је био под Аустријом па који су Турци повратили
... да би утврдили са чиме раполажу?
То објашњава годину пописа.
-
Није лоше погледати повремено шта Турци објаве на турској латиници на њиховој званичној архивској страници. Сваке године буде доступно у пдф-у понешто од архивског материјала. Видим да су у 2020. години објавили неке базе географских локација из пописа са картама ( има и оних који обухватају наша подручја). Мени лично су и ови пописи на турској латиници били доста корисни, углавном су претраживи и може доста тога да се ископа.
Ово је страница гдје објављују све доступне електронске материјале:
https://www.devletarsivleri.gov.tr/Sayfalar/Yayinlar/Yayinlar.aspx
-
Рецимо прошле године су објавили ексцел фајл са свим главним локацијама из турских пописа, у којима веома лако можете да видите који пописи из које године и под којим бројем су обрадили град или подручје које вас интересује.
Ексцел фајл можете скинути на горе постављеном линку под називом:
Kaynaklarıyla Osmanlı Coğrafyası Yer Adları Sözlüğü, Excel datası
"Kaynaklarıyla Osmanlı Coğrafyası Yer Adları Sözlüğü" olarak yayınlanan kitabın hazırlanması aşamasında oluşturulan 66466 maddelik Excel datası
-
Хвала Драјверу! И ја сам нашао тај фајл са топонимима. За почетак није лоше.
-
Хвала Драјверу! И ја сам нашао тај фајл са топонимима. За почетак није лоше.
Да, могу се чепркањем наћи нови подаци. Рецимо малоприје сам нашао први помен Крњеуше код Босанског Петровца у турским пописима. Припадала је нахији Вођеница или Билај-Благај. Шабановић је помињао ту нахију, али у досад објављеним пописима јој није било трага. Изгледа да Турци ту нису сасвим успоставили власт у вријеме пописа Клишког санџака из 1550. године, али су је пописали већ 1574. Још нека села у околини су тад ушла у њу. И то су први помени тих села, ако се не варам.
Vodeniçe/Vodeniçe-i Blayblagay
nahiye
Kazasi Blayblagay
Livasi Klis
Vilayet Rumeli
982/1574 BOA TT.d 533
Iskakaviçe/Skakavac, İsmolani/Smoljana, Rakoviçe/Rakovica, Kırnoşaç/Krnjeuša, Dugopolye/Dugo Polje, Teoçar/Točak, Lisiçak/Lisičijak, Orişye/Orašac ve Vodeniçe/Vođenica köylerinin bulunduğu bölge olmalıdır. BOA TT.d 622 numaralı defterde Vodeniçe, Blayblagay nahiyesi içerisinde köy olarak geçmektedir.
-
Такође користан списка турских извора дао је Ненад Моачанин у раду O obavijesnom potencijalu osmansko-turske arhivske građe za povijest Srba u Hrvatskoj: uvodne napomene
https://hrcak.srce.hr/file/323101
-
Та табела са топонимима, је заистав врхунска ствар.
Хвала.
Такође постоји списак објављених докумената, за који не знам колико је ажуран.
"List of Published Ottoman Tax Registers (Tahrir Defterleri)"
Адреса је: https://ottoman.uconn.edu/bibliography/published-tahrirs/
(https://ottoman.uconn.edu/bibliography/published-tahrirs/)
-
Да нема неко од Јасмине Ђорђевић, Драчевица и Риђани током 16. вијека ( ту су ваљда обрађени дефтери за те двије нахије ) ?
-
Да нема неко од Јасмине Ђорђевић, Драчевица и Риђани током 16. вијека ( ту су ваљда обрађени дефтери за те двије нахије ) ?
Не знам за тај рад, али Драчевица и Риђани су пописани у попису 1530-тих. Могу се извући мјеста и баштиници.
-
https://www.google.com/url?sa=t&source=web&rct=j&url=https://www.devletarsivleri.gov.tr/varliklar/dosyalar/eskisiteden/yayinlar/elektronik-yayinlar/Rumeli_eyaleti.pdf&ved=2ahUKEwjj2fzv76PuAhXrlIsKHU6RCiwQFjAAegQIARAB&usg=AOvVaw3fu4vE3_gkU0F0BFf9r5Pk
Evo jedan link i od mene,
Knjiga drzavnog arhiva turske, osmansko arhivsko odeljenje iz 2013g
To je neki popis imena mesta u 16 veku na Balkanu
Na kraju knjige nalaze se neke mape.
Mogu da se selektuju stranice i prevedu na guglu, na 15 stranici pominje se i bitka na Kosovu, na 17 još jedna.
-
https://www.google.com/url?sa=t&source=web&rct=j&url=https://www.devletarsivleri.gov.tr/varliklar/dosyalar/eskisiteden/yayinlar/elektronik-yayinlar/Rumeli_eyaleti.pdf&ved=2ahUKEwjj2fzv76PuAhXrlIsKHU6RCiwQFjAAegQIARAB&usg=AOvVaw3fu4vE3_gkU0F0BFf9r5Pk
Evo jedan link i od mene,
Knjiga drzavnog arhiva turske, osmansko arhivsko odeljenje.
To je neki popis imena mesta u 16 veku na Balkanu
Na kraju knjige nalaze se neke mape.
Mogu da se selektuju stranice i prevedu na guglu, na 15 stranici pominje se i bitka na Kosovu, na 17 još jedna.
Да, ово је збирни дефтер (тачније компилација дефтера) Румелијског ејалета за период око 1530-тих. Свакако најкориснији од свих објављених у турском архиву, јер покрива сво европско подручје које су Турци освојили до тад. Претражив је и веома брзо се за сваку нахију могу извући сва насеља и баштиници. На овај попис сам и мислио кад сам Бокезу поменуо пописе за Драчевицу и Риђане.
-
Да, ово је збирни дефтер (тачније компилација дефтера) Румелијског ејалета за период око 1530-тих. Свакако најкориснији од свих објављених у турском архиву, јер покрива сво европско подручје које су Турци освојили до тад. Претражив је и веома брзо се за сваку нахију могу извући сва насеља и баштиници. На овај попис сам и мислио кад сам Бокезу поменуо пописе за Драчевицу и Риђане.
Можда се ја добро не сналазим, овдје су пописи свих мјеста ( вароши и села) и гдје се могу наћи у турском архиву као и јако корисне мапе тих мјеста у оквиру одређених вилајета. Међутим овдје нема имена пореских обавезника конкретног мјеста , али мислим да реално и све да су пробали ставити не би могло станути на 1000 страница. Свакако одличан рад ! :)
-
Пародн није вилајета, него Санџака, моја грешка :)
-
Можда се ја добро не сналазим, овдје су пописи свих мјеста ( вароши и села) и гдје се могу наћи у турском архиву као и јако корисне мапе тих мјеста у оквиру одређених вилајета. Међутим овдје нема имена пореских обавезника конкретног мјеста , али мислим да реално и све да су пробали ставити не би могло станути на 1000 страница. Свакако одличан рад ! :)
Да, тачно нема имена пореских обавезника, али има пописаних власника баштина тј. кнезова, војвода хришћана, неких предводника народа оног времена. Колико видим у оквиру нахије Драчевица их има десетак.
-
Tebi bas ide dobro ta pretraga :D
Znas li možda na kojoj strani bi se moglo pogledati za okolinu Bosanskog Petrovca, selo Kolunić recimo, neka okolna sela?
-
Да, тачно нема имена пореских обавезника, али има пописаних власника баштина тј. кнезова, војвода хришћана, неких предводника народа оног времена. Колико видим у оквиру нахије Драчевица их има десетак.
Е ту си ме збунио, кад си рекао власника баштине мени је то синоним за порески обавезник, нисам мислио да мислиш на локалне кнезове. Како си успио разазнати који су кнезови? Има ли нека скраћеница уз њих или...?
-
Pozdrav svim forumašima, raduje me pokretanje ovakve teme, jer je neophodna da bi se krenulo sa mrtve tačke, nama koji se bavimo rodoslovima.
Naime, pominjana je bojazan da poimenični tefteri ne bi bili korisni za sastavljanje rodoslova, jer nema prezimena, budući da su popisivana samo lična imena i ime oca.
Želim da kažem da to uopšte nije problem, jer ukoliko bi se pronašao poimeničan tefter džizje s kraja 18. veka, npr. iz 1795-te (kao što postoji za Užičku kazu i nalazi se u Arhivu SANU, a sasvim sigurno da takav postoji i za ostale kadiluke), on bi bio veoma koristan za rodoslovce, jer bi domaćini popisani u tefterima čibuka iz 1822-ge koji su sačuvani u našem Arhivu, takodje bili popisani i u ovom iz 1795-te, ali kao mladići koji plaćaju harač, ujedno sa njihovim očevima, a ponegde i dedovima, čime bi se rodoslov mogao produžiti za još dve generacije...
Katastar u Ankari poseduje dva Spahijska teftera sa kraja 18. veka, za Smederevski sandžak, a koji bi bili od značaja upravo u smislu da se mogu povezati sa tefterima čibuka iz 20-ih godina 19. veka, a koji su nam dostupni u našem Arhivu...
Priča bi se dalje mogla razvijati pronalaskom teftera iz perioda 1770-ih, gde bi dobili još dve generacije itd...Dakle sa svega nekoliko teftera u razmacima od po oko 30 godina, bi mogli premostiti tamni 18. vek...ali svakako je za nas rodoslovce primaran poimenični tefter s kraja 18. veka!
Dakle, svaki pokušaj skupljanja sredstava i slanja bilo koga u Ankaru ili Istambul, bi sa moje strane bio podržan i molim da se to organizuje, nema se šta čekati... dokumentacija je dostupnija sada, možda više nego ikada ranije... Samo napred!
-
Tebi bas ide dobro ta pretraga :D
Znas li možda na kojoj strani bi se moglo pogledati za okolinu Bosanskog Petrovca, selo Kolunić recimo, neka okolna sela?
Опција Find :)
Што се Колунића и околине Петровца у овом попису их нећеш наћи, јер још нису били освојени око 1530. године. Мислим да је Бјелај од Турака освојен тек 1537. године, тако да је тек тад почео да се насељава власима, па је то подручје пописано у попису Клишког санџака 1550. године (али у оквиру нахије Унац). Овај попис имаш објављен на српском.
Међутим из горњег пописа се види како је процес освајања и насељавања текао. Прво еј освојена област Унца,а из ње су освојени Бјелај и Срб. И Бјелај и Срб су првобитно припадали нахији Унац. Ево стања из 1530. године:
Onçe n., Neretva kz., Bosna l.: TD 157/387 нахија Унац
Mokronoga k., Onçe n., Neretva kz., Bosna l.: TD 164/38 Мокроноге, Дрвар
Podpekye k., Onçe n., Neretva kz., Bosna l.: TD 164/38 Подпећје
Vidova k., Onçe n., Neretva kz., Bosna l.: TD 157/388 Видово село, Дрвар
Sırb, Onçe n., Neretva kz., Bosna l.: TD 164/368 Срб
Trubareva k., Sırb, Onçe n., Neretva kz., Bosna l.: TD 164/370 Трубар, Срб
Çötenik mz., Sırb, Onçe n., Neretva kz., Bosna l.: TD 164/368
Hüseyin ve Yusuf veled-i Abdullah çf., Onçe n., Neretva kz., Bosna l.: TD 164/345
-
Е ту си ме збунио, кад си рекао власника баштине мени је то синоним за порески обавезник, нисам мислио да мислиш на локалне кнезове. Како си успио разазнати који су кнезови? Има ли нека скраћеница уз њих или...?
Понегдје јесте назначено да се ради о кнезовима или војводама и то је уписано крај њихових имена, а ознака баштина или bst. обухвата нпр. код влашких група вође џемата или катуна. То сам видио поређењем неких података и имена из различити пописа. У сваком случају су они хришћани који су пописани са bst. били најистакнутији хришћани у тој нахији.
-
A ima li negde link za taj popis K.Sandzaka iz 1550 na srpskom?
-
A ima li negde link za taj popis K.Sandzaka iz 1550 na srpskom?
https://www.mediafire.com/file/ze2mjztkig2/Fehim_Dz._Spaho_-_Opsirni_popis_Kliskog_sandzaka_iz_1550.pdf/file (https://www.mediafire.com/file/ze2mjztkig2/Fehim_Dz._Spaho_-_Opsirni_popis_Kliskog_sandzaka_iz_1550.pdf/file)
-
A ima li negde link za taj popis K.Sandzaka iz 1550 na srpskom?
Могуће да је има на интернету, бар је било раније. Сад сам погледао, нисам нашао.
-
Pozdrav svim forumašima, raduje me pokretanje ovakve teme, jer je neophodna da bi se krenulo sa mrtve tačke, nama koji se bavimo rodoslovima.
Naime, pominjana je bojazan da poimenični tefteri ne bi bili korisni za sastavljanje rodoslova, jer nema prezimena, budući da su popisivana samo lična imena i ime oca.
Želim da kažem da to uopšte nije problem, jer ukoliko bi se pronašao poimeničan tefter džizje s kraja 18. veka, npr. iz 1795-te (kao što postoji za Užičku kazu i nalazi se u Arhivu SANU, a sasvim sigurno da takav postoji i za ostale kadiluke), on bi bio veoma koristan za rodoslovce, jer bi domaćini popisani u tefterima čibuka iz 1822-ge koji su sačuvani u našem Arhivu, takodje bili popisani i u ovom iz 1795-te, ali kao mladići koji plaćaju harač, ujedno sa njihovim očevima, a ponegde i dedovima, čime bi se rodoslov mogao produžiti za još dve generacije...
Katastar u Ankari poseduje dva Spahijska teftera sa kraja 18. veka, za Smederevski sandžak, a koji bi bili od značaja upravo u smislu da se mogu povezati sa tefterima čibuka iz 20-ih godina 19. veka, a koji su nam dostupni u našem Arhivu...
Priča bi se dalje mogla razvijati pronalaskom teftera iz perioda 1770-ih, gde bi dobili još dve generacije itd...Dakle sa svega nekoliko teftera u razmacima od po oko 30 godina, bi mogli premostiti tamni 18. vek...ali svakako je za nas rodoslovce primaran poimenični tefter s kraja 18. veka!
Dakle, svaki pokušaj skupljanja sredstava i slanja bilo koga u Ankaru ili Istambul, bi sa moje strane bio podržan i molim da se to organizuje, nema se šta čekati... dokumentacija je dostupnija sada, možda više nego ikada ranije... Samo napred!
Ја се придружујем овом Мареновом позиву. Нас које занима ова тема има довољно да бисмо конкретизовали бар почетне кораке у вези са овим. Мислим да би то требало урадити што пре.
-
https://www.mediafire.com/file/ze2mjztkig2/Fehim_Dz._Spaho_-_Opsirni_popis_Kliskog_sandzaka_iz_1550.pdf/file (https://www.mediafire.com/file/ze2mjztkig2/Fehim_Dz._Spaho_-_Opsirni_popis_Kliskog_sandzaka_iz_1550.pdf/file)
Да, ево и ја нађох на скрибду
https://www.scribd.com/document/374298868/Opsirni-popis-kliskog-Sandzaka-iz-1550-godine
-
Ја се придружујем овом Мареновом позиву. Нас које занима ова тема има довољно да бисмо конкретизовали бар почетне кораке у вези са овим. Мислим да би то требало урадити што пре.
И ја се придружујем. Ако је могуће доћи до тих тефтера, то би заиста били драгоцени подаци.
-
Znači 50%gotovo...drugih 50%je finansijska konstrukcija i organizacija. Putovanje u Tursku, (ne) vakcinisani prevodilac (1-2) koliko dana puta dnevnice, smeštaj, avionske karte, transfer, nagrada prevodiocu i da se počne sa uplatom na devizni račun br: ..banka...
Što pre da se organizujemo :)
-
Ја се придружујем овом Мареновом позиву. Нас које занима ова тема има довољно да бисмо конкретизовали бар почетне кораке у вези са овим. Мислим да би то требало урадити што пре.
Hvala na razumevanju.
Dakle, u prethodnoj neuspeloj akciji od pre 7 godina, čiji je apel za podršku bio na ovome forumu, se nalazi čak i signatura dva Spahijska teftera za Smederevski sandžak "sa kraja 18. veka"- nema tačna godina, ali verovatno posle 1793-će, dakle u vreme Hadži Mustafa-paše zvanog "Srpska majka" (pre Nedića i Cece)...
Verujem da postoje takvi spahijski tefteri i za tada upravo formirani Novopazarski sandžak (izdvojen iz Bosne), koji bi bio od velike važnosti, jer je masa naroda sa Karadjordjem upravo sa teritorije ovog sandžaka došla u Smederevski sandžak i popisana 1822-ge, što imamo sačuvano!
Podsećam da je Novopazarski sandžak tada obuhvatao Pljevlja, Bijelo polje, Budimlju, Rožaje, Pešter, Sjenicu, Novu Varoš, Ras, Kos.Mitrovicu, Kopaonik, Brvenik, Moravički Stari vlah...
Dakle, ogroman prostor preko koga su prolazile obe Velike Seobe, kao i Karadjordjeve kampanje...
Ako bi uspeli da nadjemo poimenični teftrer Novopazarskog sandžaka iz 1795-te, kao i Beogradskog pašaluka, time bi jednim udarcem uradili čitav posao koji su Cvijić i ekipa radili decenijama...
Cvijić bi bio ponosan na nas...a pogotovo naši preci, koje bi iz vekovnog mraka izveli na svetlo dana... nemojmo da propustimo priliku...
Ljudi, prošle godine nismo išli na letovanje...a ko zna šta će biti ove...dajte da deo tih sredstava upotrebimo malo za naše pretke, red je, ako smo ljudi!
-
Znači 50%gotovo...drugih 50%je finansijska konstrukcija i organizacija. Putovanje u Tursku, (ne) vakcinisani prevodilac (1-2) koliko dana puta dnevnice, smeštaj, avionske karte, transfer, nagrada prevodiocu i da se počne sa uplatom na devizni račun br: ..banka...
Što pre da se organizujemo :)
E tu smo tanki, jel da... :)
Ali ljudi, evo koliko košta 10 dana van sezone u Stambolu ili Ankari, za dve osobe sa low cost avionom? i to all inclusive da bude, da ima da jedu i piju i bazen i po dve Ruskinje pride?
Last minute i to...pa naćićemo nekog u turističkim agencijama, pa ako sad nije jeftino, kad će biti?
-
https://www.google.com/url?sa=t&source=web&rct=j&url=https://www.devletarsivleri.gov.tr/varliklar/dosyalar/eskisiteden/yayinlar/elektronik-yayinlar/Rumeli_eyaleti.pdf&ved=2ahUKEwjj2fzv76PuAhXrlIsKHU6RCiwQFjAAegQIARAB&usg=AOvVaw3fu4vE3_gkU0F0BFf9r5Pk
Evo jedan link i od mene,
Knjiga drzavnog arhiva turske, osmansko arhivsko odeljenje iz 2013g
To je neki popis imena mesta u 16 veku na Balkanu
Na kraju knjige nalaze se neke mape.
Mogu da se selektuju stranice i prevedu na guglu, na 15 stranici pominje se i bitka na Kosovu, na 17 još jedna.
Ово је одлично. Погледао сам мапу на страни 1009 где су приказани Рудник и Гружа са околином и нашао сам једну занимљиву ствар. Наиме, очито је да постоји назив Рудник, обележен као средиште "Kaza Merkezi", али постоји и Sivricehisar обележен као "Nahiye Merkezi", с тим што се без трага икакве сумње може видети да се ово друго место налази на месту где је Борач, који је у српској средњовековној држави био битно место и средиште тзв "власти". Е сад, кад откуцаш Sivricehisar у гуглу добијеш више линкова и сви показују на Островицу на Руднику, а ниједан на Борач. Или је то погрешно тумачење с наше стране, или су Турци погрешили при изради ове мапе.
-
I ja se pridruzujem akciji .
-
Е ту си ме збунио, кад си рекао власника баштине мени је то синоним за порески обавезник, нисам мислио да мислиш на локалне кнезове. Како си успио разазнати који су кнезови? Има ли нека скраћеница уз њих или...?
Obično su knezovi prvi na popisima sela.
-
E tu smo tanki, jel da... :)
Ali ljudi, evo koliko košta 10 dana van sezone u Stambolu ili Ankari, za dve osobe sa low cost avionom? i to all inclusive da bude, da ima da jedu i piju i bazen i po dve Ruskinje pride?
Last minute i to...pa naćićemo nekog u turističkim agencijama, pa ako sad nije jeftino, kad će biti?
Prošli put je projekat propao......e ali sad su 2 Ruskinje pride.... ;) ;)
-
Придружујем се овој иницијативи! :)
Што се мог краја тиче, промислом или пуком срећом нам је упала секира у мед, па је за ужичку казу остао тај дефтер џизје из 1795, и то овде у Београду, а да притом као да се годинама и деценијама није нигде спомињало његово постојање у литератури - макар ми форумаши смо га открили пре пар година.
Дакле кључно је потврдити шта све постоји у Турској (или већ као копија и у Београду), пре свега за 18. век. Све пре тога за нас класичне родословце је практично неупотребљиво - старији документи имају поенте једино за на пример добро дефинисана племена и братства у Црној Гори и слично. Нисам неки оптимиста на основу свега што знамо и наслућујемо, чак и да постоје поименични пописи, они су неупоредиво сиромашнији именима од дефтера џизје, арача, али ајде.
Попис из 1741. је у рукама истраживача у Србији већ годинама, али и даље није објављен. Ако некога интересује, ово су места која би требало да су обухваћена (редом нахије Београд, Авала, Ваљево, Левач, Лепеница, Рудник):
(https://i.postimg.cc/SQ1XbhJ7/1.jpg) (https://postimg.cc/xqHjLBGc)
(https://i.postimg.cc/28q1zKWp/2.jpg) (https://postimages.org/)
(https://i.postimg.cc/13w4FVMJ/3.jpg) (https://postimages.org/)
(https://i.postimg.cc/TPcw78zb/4.jpg) (https://postimg.cc/Y4hM0Pq2)
(https://i.postimg.cc/dtzLDjRh/5.jpg) (https://postimg.cc/7fnxW7W4)
(https://i.postimg.cc/QMDCJNys/6.jpg) (https://postimages.org/)
линк ка докторату М. Павловића који смо већ спомињали на форуму: https://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/5931
-
Сличну иницијативу смо покренилу и ми који смо са територија које су биле део Османског царства до 1912. У плану је оснивање одбора, који би у сарадњи са неким од османиста (највероватније Срђаном Катићем) кренули са мртве тачке. Јер како неко рече за 18. век мрачни, што и јесте, а уз то је и карика која недостаје, нама је, што се извора тиче и 19. век исто такав. Уколико Порекло планира да оснује неки сличан одбор, онда би и ми били део тог тима, јер је сигурно лакше да се све одради преко "Порекла" као иницијатора, него у некој приватној режији.
-
Hvala na razumevanju.
Dakle, u prethodnoj neuspeloj akciji od pre 7 godina, čiji je apel za podršku bio na ovome forumu, se nalazi čak i signatura dva Spahijska teftera za Smederevski sandžak "sa kraja 18. veka"- nema tačna godina, ali verovatno posle 1793-će, dakle u vreme Hadži Mustafa-paše zvanog "Srpska majka" (pre Nedića i Cece)...
Verujem da postoje takvi spahijski tefteri i za tada upravo formirani Novopazarski sandžak (izdvojen iz Bosne), koji bi bio od velike važnosti, jer je masa naroda sa Karadjordjem upravo sa teritorije ovog sandžaka došla u Smederevski sandžak i popisana 1822-ge, što imamo sačuvano!
Podsećam da je Novopazarski sandžak tada obuhvatao Pljevlja, Bijelo polje, Budimlju, Rožaje, Pešter, Sjenicu, Novu Varoš, Ras, Kos.Mitrovicu, Kopaonik, Brvenik, Moravički Stari vlah...
Dakle, ogroman prostor preko koga su prolazile obe Velike Seobe, kao i Karadjordjeve kampanje...
Ako bi uspeli da nadjemo poimenični teftrer Novopazarskog sandžaka iz 1795-te, kao i Beogradskog pašaluka, time bi jednim udarcem uradili čitav posao koji su Cvijić i ekipa radili decenijama...
Cvijić bi bio ponosan na nas...a pogotovo naši preci, koje bi iz vekovnog mraka izveli na svetlo dana... nemojmo da propustimo priliku...
Ljudi, prošle godine nismo išli na letovanje...a ko zna šta će biti ove...dajte da deo tih sredstava upotrebimo malo za naše pretke, red je, ako smo ljudi!
Свака похвала на овај приједлог. Треба искористити ову прилику. Мислим да би било од велике користи и за само Порекло као и њихове чланове.
-
Ово је одлично. Погледао сам мапу на страни 1009 где су приказани Рудник и Гружа са околином и нашао сам једну занимљиву ствар. Наиме, очито је да постоји назив Рудник, обележен као средиште "Kaza Merkezi", али постоји и Sivricehisar обележен као "Nahiye Merkezi", с тим што се без трага икакве сумње може видети да се ово друго место налази на месту где је Борач, који је у српској средњовековној држави био битно место и средиште тзв "власти". Е сад, кад откуцаш Sivricehisar у гуглу добијеш више линкова и сви показују на Островицу на Руднику, а ниједан на Борач. Или је то погрешно тумачење с наше стране, или су Турци погрешили при изради ове мапе.
Видех да Sivricehisar има значење "оштри град (утврђење)", па је вероватно из тог, а можда и још неког разлога повезан са Островицом (остра-оштра).
-
Придружујем се овој иницијативи! :)
Што се мог краја тиче, промислом или пуком срећом нам је упала секира у мед, па је за ужичку казу остао тај дефтер џизје из 1795, и то овде у Београду, а да притом као да се годинама и деценијама није нигде спомињало његово постојање у литератури - макар ми форумаши смо га открили пре пар година.
Дакле кључно је потврдити шта све постоји у Турској (или већ као копија и у Београду), пре свега за 18. век. Све пре тога за нас класичне родословце је практично неупотребљиво - старији документи имају поенте једино за на пример добро дефинисана племена и братства у Црној Гори и слично. Нисам неки оптимиста на основу свега што знамо и наслућујемо, чак и да постоје поименични пописи, они су неупоредиво сиромашнији именима од дефтера џизје, арача, али ајде.
Попис из 1741. је у рукама истраживача у Србији већ годинама, али и даље није објављен. Ако некога интересује, ово су места која би требало да су обухваћена (редом нахије Београд, Авала, Ваљево, Левач, Лепеница, Рудник):
Зашто су у нахији Београд имена неких места подвучена или замашћена? Нпр. Репиште и Кнежевац су замашћени, а Железник је подвучен.
-
Pozdrav svim forumašima, raduje me pokretanje ovakve teme, jer je neophodna da bi se krenulo sa mrtve tačke, nama koji se bavimo rodoslovima.
Naime, pominjana je bojazan da poimenični tefteri ne bi bili korisni za sastavljanje rodoslova, jer nema prezimena, budući da su popisivana samo lična imena i ime oca.
Želim da kažem da to uopšte nije problem, jer ukoliko bi se pronašao poimeničan tefter džizje s kraja 18. veka, npr. iz 1795-te (kao što postoji za Užičku kazu i nalazi se u Arhivu SANU, a sasvim sigurno da takav postoji i za ostale kadiluke), on bi bio veoma koristan za rodoslovce, jer bi domaćini popisani u tefterima čibuka iz 1822-ge koji su sačuvani u našem Arhivu, takodje bili popisani i u ovom iz 1795-te, ali kao mladići koji plaćaju harač, ujedno sa njihovim očevima, a ponegde i dedovima, čime bi se rodoslov mogao produžiti za još dve generacije...
Katastar u Ankari poseduje dva Spahijska teftera sa kraja 18. veka, za Smederevski sandžak, a koji bi bili od značaja upravo u smislu da se mogu povezati sa tefterima čibuka iz 20-ih godina 19. veka, a koji su nam dostupni u našem Arhivu...
Priča bi se dalje mogla razvijati pronalaskom teftera iz perioda 1770-ih, gde bi dobili još dve generacije itd...Dakle sa svega nekoliko teftera u razmacima od po oko 30 godina, bi mogli premostiti tamni 18. vek...ali svakako je za nas rodoslovce primaran poimenični tefter s kraja 18. veka!
Dakle, svaki pokušaj skupljanja sredstava i slanja bilo koga u Ankaru ili Istambul, bi sa moje strane bio podržan i molim da se to organizuje, nema se šta čekati... dokumentacija je dostupnija sada, možda više nego ikada ranije... Samo napred!
Добро је да разноврсни документи могу да се сложе у времену. Уз нешто вештине и пажње могу барем неке везе да се успоставе.
Питам се, каква је могућност да прикупимо обавештење о областима које су сада наше, а нису припадале кнежевини Србији? Свакако да постоје људи који су заинтересовани и за КиМ и за садашњу Македонију. Уопште немам идеју какви тефтери постоје за простор Црне Горе.
Овдашње становништво је врло измешано, па нам је потребно много више од садашње Србије.
-
Видех да Sivricehisar има значење "оштри град (утврђење)", па је вероватно из тог, а можда и још неког разлога повезан са Островицом (остра-оштра).
Могуће, мада, ко је видео локацију борачког утврђења, сигурно би се сложио да је и оно на "оштром" месту.
Још неке ствари ме буне. Рецимо, помиње се, на истој мапи, село које по свом имену (на мапи пише Branice) и положају може да буде само Брњица, а за њу се сматра да се тако зове по истоименом селу у близини Сјенице, одакле је Карађорђе повео народ 1809. Чак су се и неке породице у садашњој Брњици презивале Штављани, из сличног разлога. Даље, помињу се села у близини Крагујевца Ботуње (Potunye) и Вињиште (Viniste) за која се сматра (по Википедији) да постоје тек од осамнаестог века. Има сигурно још грешака, нпр река Рача, која протиче кроз Рачу Крагујевачку, је обележена као Лепеница, итд. Тако да не знам шта да мислим о овој мапи. Могуће је да је доста од ствари за које се мислило да су тачне - погрешно, а можда је и проблем у мапи.
Послато са SM-A715F помоћу Тапатока
-
Овдашње становништво је врло измешано, па нам је потребно много више од садашње Србије.
Да, али на жалост ту се мора наћи мера, јер ако се сувише широко крене, расуће се енергија.
Нешта слично већ постоји, али за наше потребе, је потребно направити следеће спискове:
- Који све дефтери постоје и како су заведени у архивама
- Који су радови(књиге) већ објављени, па направити систематично мапирање области и места ( слично помињаној, "exel" tabeli)
- Направити списак активности које су у току, и проверити статус
- Од необјављених (а на којима рад неће скоро бити забршен) направити листу која највише од интереса, па поређати по приоритетима
-
Да, али на жалост ту се мора наћи мера, јер ако се сувише широко крене, расуће се енергија.
Нешта слично већ постоји, али за наше потребе, је потребно направити следеће спискове:
- Који све дефтери постоје и како су заведени у архивама
- Који су радови(књиге) већ објављени, па направити систематично мапирање области и места ( слично помињаној, "exel" tabeli)
- Направити списак активности које су у току, и проверити статус
- Од необјављених (а на којима рад неће скоро бити забршен) направити листу која највише од интереса, па поређати по приоритетима
Mislim da su za ovih 7 godina bar ova pitanja rešena i da treba delovati odmah, inače ćemo opet utrošiti vreme na razne priče, radne grupe, odbore gde jednima odgovara ovo a drugima je to nebitno...
Niko ne pominje finansiranje, a to je najvažniji deo...
Dajte da se organizujemo koliko košta ovo istraživanje i prevodjenje i krenuti ... u projekat!
-
Niko ne pominje finansiranje, a to je najvažniji deo...
Dajte da se organizujemo koliko košta ovo istraživanje i prevodjenje i krenuti ... u projekat!
Али шта се финансира ?
Те документације има колико хоћете, а колико видим само је конкретоно наведен један датум и пописи везани за њега:
"Ako bi uspeli da nadjemo poimenični teftrer Novopazarskog sandžaka iz 1795-te, kao i Beogradskog pašaluka, time bi jednim udarcem uradili čitav posao koji su Cvijić i ekipa radili decenijama..."
Моје мишљење у целој причи је свакако маргинално, али ако се већ планира шира подршка за пројекат, онда је потребно предочити, шта имамо, шта не, на чему се тренутно ради и који попис је најоптималнији, ако већ није спорно да се има особа која би то могла одрадити.
А што се тиче времена, ако се чекало до сад, пар месеци не мења пуно.
Такође би се држао и оне максиме да је припрема пола посла.
У сваком случају толико од мене за ову тему.
-
Али шта се финансира ?
Те документације има колико хоћете, а колико видим само је конкретоно наведен један датум и пописи везани за њега:
"Ako bi uspeli da nadjemo poimenični teftrer Novopazarskog sandžaka iz 1795-te, kao i Beogradskog pašaluka, time bi jednim udarcem uradili čitav posao koji su Cvijić i ekipa radili decenijama..."
Моје мишљење у целој причи је свакако маргинално, али ако се већ планира шира подршка за пројекат, онда је потребно предочити, шта имамо, шта не, на чему се тренутно ради и који попис је најоптималнији, ако већ није спорно да се има особа која би то могла одрадити.
А што се тиче времена, ако се чекало до сад, пар месеци не мења пуно.
Такође би се држао и оне максиме да је припрема пола посла.
У сваком случају толико од мене за ову тему.
Izvinite, ali možda niste pratili temu od početka...
Ali potpuno ste u pravu... što ste stavili tačku .Svi bi al' za džabe...ali ova tema je ozbiljno istraživanje i to košta ..samo ko će to da plati :)
-
Мене лично занимају тефтери, уколико постоје, за Новопазарски санџак (1790-1817), Босански пашалук (1817-1865), Новопазарски санџак (1865-1879), Косовски вилајет (1879-1912). Што се тиче тефтера, свакога ту занима свој крај и у ту сврху ће и издвојити новац. И то је реално, а и поштено. Дакле прва ствар би требала да буде шта од тефтера или сличних докумената за тај период постоји, знајући да је и то период погоршања здравственог стања болесника са Босфора.
-
Мене лично занимају тефтери, уколико постоје, за Новопазарски санџак (1790-1817), Босански пашалук (1817-1865), Новопазарски санџак (1865-1879), Косовски вилајет (1879-1912). Што се тиче тефтера, свакога ту занима свој крај и у ту сврху ће и издвојити новац. И то је реално, а и поштено. Дакле прва ствар би требала да буде шта од тефтера или сличних докумената за тај период постоји, знајући да је и то период погоршања здравственог стања болесника са Босфора.
Bravo Miloše!
Tačno tako.
-
И ја се придружујем, интересује ме карта број 4 :).
-
Мене лично занимају тефтери, уколико постоје, за Новопазарски санџак (1790-1817), Босански пашалук (1817-1865), Новопазарски санџак (1865-1879), Косовски вилајет (1879-1912). Што се тиче тефтера, свакога ту занима свој крај и у ту сврху ће и издвојити новац. И то је реално, а и поштено. Дакле прва ствар би требала да буде шта од тефтера или сличних докумената за тај период постоји, знајући да је и то период погоршања здравственог стања болесника са Босфора.
Potpuno iste informacije me zanimaju i spreman sam izdvojiti novac za istrazivanje.
-
Ne znam da li bi se nešto moglo dobiti na jeftiniji način, preko Turskog kulturnog centra (u Dobračinovoj 38) ili preko atašea za kulturu turske ambasade.
https://belgrad.yee.org.tr/sr/content/institut-yunus-emre
http://www.posetitursku.com/contact/
Kulturni institut Junus Emre ima svoju Fejsbuk stranicu pa se može i na taj način postaviti pitanje o mogućoj pomoći u pristupu zanimljivim dokumentima
https://sr-rs.facebook.com/yeebelgrad/
-
Potpuno iste informacije me zanimaju i spreman sam izdvojiti novac za istrazivanje.
Многи су спремни.:) Јер многи су и дошли, што се тиче генетичке генеалогије, до оне линије када се може пратити путем докумената. Зато сам и често наглашавао да је генетичка генеалогија само помоћна историјска наука. Јер без документованих имена и веза, не значи нам много.
-
Многи су спремни.:) Јер многи су и дошли, што се тиче генетичке генеалогије, до оне линије када се може пратити путем докумената. Зато сам и често наглашавао да је генетичка генеалогија само помоћна историјска наука. Јер без документованих имена и веза, не значи нам много.
Генетика нас усмерава ка одговарајућим документима и књигама.
-
Генетика нас усмерава ка одговарајућим документима и књигама.
Тако је. Узрочно-последична веза и то егзактна...
-
Mislim da su za ovih 7 godina bar ova pitanja rešena i da treba delovati odmah, inače ćemo opet utrošiti vreme na razne priče, radne grupe, odbore gde jednima odgovara ovo a drugima je to nebitno...
Niko ne pominje finansiranje, a to je najvažniji deo...
Dajte da se organizujemo koliko košta ovo istraživanje i prevodjenje i krenuti ... u projekat!
Рано је правити финансијску конструкцију кад се још не зна какав посао треба обавити.
-Који су дефтери доступни? Где? У ком облику?
-Које ћемо преводити?
-Да ли истраживачи могу понети микрофилмове са собом или морају преводити у Турској?
Од тога ће директно зависити трошкови превода и трошкови путовања.
Али рецимо овако: Повратни лет за Истанбул је око 100 евра. Ван сезоне 4 ноћења са доручком у пристојном хотелу (3* или 4*) у старом делу града може се наћи за неких 100е. Не знам где се налази тај архив. Тестирање ПЦР, тамо и натраг, око 150 евра. Ту су још трошкови ручка и вечере, трошак превоза од/до аеродрома. Не знам да ли би тражио посебно дневнице или би остале трошкове урачунао у цену превода.
Све у свему одлазак и боравак у Истанбулу би коштали неких 500-600 евра, не рачунајући административне трошкове приступа архивској грађи. На то треба додати трошак превода који не знам колико би износио, јер то зависи од обима посла.
-
Рано је правити финансијску конструкцију кад се још не зна какав посао треба обавити.
-Који су дефтери доступни? Где? У ком облику?
-Које ћемо преводити?
-Да ли истраживачи могу понети микрофилмове са собом или морају преводити у Турској?
Од тога ће директно зависити трошкови превода и трошкови путовања.
Али рецимо овако: Повратни лет за Истанбул је око 100 евра. Ван сезоне 4 ноћења са доручком у пристојном хотелу (3* или 4*) у старом делу града може се наћи за неких 100е. Не знам где се налази тај архив. Тестирање ПЦР, тамо и натраг, око 150 евра. Ту су још трошкови ручка и вечере, трошак превоза од/до аеродрома. Не знам да ли би тражио посебно дневнице или би остале трошкове урачунао у цену превода.
Све у свему одлазак и боравак у Истанбулу би коштали неких 500-600 евра, не рачунајући административне трошкове приступа архивској грађи. На то треба додати трошак превода који не знам колико би износио, јер то зависи од обима посла.
Pa to je taj okvir otprilike....+ još neki troškovi neka bude ukupno i 1000 .Znači 20 rodoslovaca po 50e.
Na volju onima koji finansiraju, da li će dobijene podatke deliti putem sajta Porekla, na temama ili ne.
-
Рано је правити финансијску конструкцију кад се још не зна какав посао треба обавити.
-Који су дефтери доступни? Где? У ком облику?
-Које ћемо преводити?
-Да ли истраживачи могу понети микрофилмове са собом или морају преводити у Турској?
Од тога ће директно зависити трошкови превода и трошкови путовања.
Али рецимо овако: Повратни лет за Истанбул је око 100 евра. Ван сезоне 4 ноћења са доручком у пристојном хотелу (3* или 4*) у старом делу града може се наћи за неких 100е. Не знам где се налази тај архив. Тестирање ПЦР, тамо и натраг, око 150 евра. Ту су још трошкови ручка и вечере, трошак превоза од/до аеродрома. Не знам да ли би тражио посебно дневнице или би остале трошкове урачунао у цену превода.
Све у свему одлазак и боравак у Истанбулу би коштали неких 500-600 евра, не рачунајући административне трошкове приступа архивској грађи. На то треба додати трошак превода који не знам колико би износио, јер то зависи од обима посла.
Претпостављам, али сам веома сигуран, да не бисмо добили никакве микрофилмове. И у Турској су чули за нову технологију - добићемо скенирано шта нам треба. Да ли на двд диск (вероватно) или чак на наш сопствени усб флеш, не знам толико детаљно.
Биће потребан добар лаптоп и интернет на месту где буде истраживач.
-
А.Аличић, Турски катастарски попис неких подручја Западне Србије XV и XVI века, Чачак , 1984
То би овако требало да изгледа
(https://i.postimg.cc/MZnzs8nQ/IMG-20210118-204633.jpg)
Ово је из турског пописа из 1476 године, село Липница, (други назив Лепчин) које је припадало тимару Јована Ресића.
Попис је извршен тако да су становници по мушкој линији родбински груписани
Иначе, свеобухватним истраживањима турских пописа 1476, 1516, 1528 и 1560 и аустријског пописа из 1718 лоцирано је село Лепеница на просторима данашњег Крагујевца и села Корићани.Место Лепеница се помиње и као Лепенац, а уз њега и Горњи и Доњи Градић.
Први помен жупе Лепеница датира из 1220-1228г.
-
Претпостављам, али сам веома сигуран, да не бисмо добили никакве микрофилмове. И у Турској су чули за нову технологију - добићемо скенирано шта нам треба. Да ли на двд диск (вероватно) или чак на наш сопствени усб флеш, не знам толико детаљно.
Биће потребан добар лаптоп и интернет на месту где буде истраживач.
Да, да, на дигитални формат сам и мислио, а не праве микрофилмове у физичком облику. Углавном да се може донети и преводити овде, а не само да одобре ишчитавање на њиховим рачунарима.
Ако би Порекло стало иза тога могла би се издати и књига и из тога покрити трошкови истраживања.
-
- Који су радови(књиге) већ објављени, па направити систематично мапирање области и места ( слично помињаној, "exel" tabeli)
Ево списка у ком покушах сакупити све битне податке о до сада објављеним турским дефтерима који се тичу подручја која насељавају Срби:
https://drive.google.com/file/d/1dOo7qfaBthpN529WCgx3Sj6Pme3Hd8wD/view?usp=sharing (https://drive.google.com/file/d/1dOo7qfaBthpN529WCgx3Sj6Pme3Hd8wD/view?usp=sharing)
-
Ево списка у ком покушах сакупити све битне податке о до сада објављеним турским дефтерима који се тичу подручја која насељавају Срби:
https://drive.google.com/file/d/1dOo7qfaBthpN529WCgx3Sj6Pme3Hd8wD/view?usp=sharing (https://drive.google.com/file/d/1dOo7qfaBthpN529WCgx3Sj6Pme3Hd8wD/view?usp=sharing)
Хвала.
Сјајно!
-
Само да се пријавим да бих подржао овај подухват.
-
И ја подржавам ову идеју и спреман сам да је финансијски испратим. Посебно ме интересују сви пописи који се односе на подручје Бихора и Корита као и Рожаја и Штавице од почетка турске власти до краја 19 века.
-
Не бих да мрачим, али мислим да имате нереалну представу о свему томе
Нечијим одласком тамо реалистично се може добити нешто од онога што постоји у званичном каталогу архива председништва и то је то.
Али за то се чак ни не мора ићи у Истамбул.. Наши османисти имају контакте са људима који раде у њиховим архивима и вероватно могу то да заврше ако хоће, поготово ако нешто частимо
-
Za ljude koji se bave svojim poreklom su jedino korisni popisi u od 1690 do 1880 jer ničije predanje ne ide sa sigurnošću dalje od 1690. Ranija turska dokumenta su samo gradja za naučnike i njihove radové.
-
Не бих да мрачим, али мислим да имате нереалну представу о свему томе
Нечијим одласком тамо реалистично се може добити нешто од онога што постоји у званичном каталогу архива председништва и то је то.
Али за то се чак ни не мора ићи у Истамбул.. Наши османисти имају контакте са људима који раде у њиховим архивима и вероватно могу то да заврше ако хоће, поготово ако нешто частимо
Онда, кога знамо? Ко од нас може да направи контакт?
И да унапред сложимо питања.
-
Онда, кога знамо? Ко од нас може да направи контакт?
И да унапред сложимо питања.
Mislim da kontakt nije problem. Ja sam mejlom par puta kontaktirala S.Katića, koji mi je uvek ljubazno izlazio u susret.
Verujem da prevodioci - osmanisti imaju načina da dodaju do podataka koje nas zanimaju tako da samo treba izložiti šta nas zanima.
Konkretno mene, interesuje period 1610-1730? oblast Novi Pazar ( Vražogrnci) obzirom da imam podatak iz Opširnog popisa Bosanskog Sandžaka iz 1604 g. koji me zbog migracije jednog dela stanovništva, upućuje i povezuje sa Katastarskim Popisom Krajine i Ključa iz 1741 g. od Radmile Tričković . Ako uopšte postoji neki popis zmedju 1610-1730 u pomenutoj oblasti ?
-
Косовски вилајет (1879-1912).
Кад се из оне збирне табеле извуку подаци добије се за Косово у периоду од 1885-1911 подаци као што су у табели на линку : https://drive.google.com/file/d/1qMV6VxxzN_sGwlj5UZQVdIqL-0SbnuAL/view?usp=sharing
Е сад ту сам убацио и пивот табеле, па се треба мало играти, да се добије најпрегледнија табела.
Нису ми баш најјаснији "извори" (колона "Kaynak"), само тамо где је БОА стоји и број дефтера, остало је празно, постоје следеће скраћенице:
BOA A.DVNSNŞT.d
BOA DH.İD
BOA DH.MKT
BOA ŞD
CMMDO AS
DS
KOS VS
MMŞM MMA
SUR VS
Да ли знате шта те скраћенице значе ?
Ево списка у ком покушах сакупити све битне податке о до сада објављеним турским дефтерима који се тичу подручја која насељавају Срби:
https://drive.google.com/file/d/1dOo7qfaBthpN529WCgx3Sj6Pme3Hd8wD/view?usp=sharing (https://drive.google.com/file/d/1dOo7qfaBthpN529WCgx3Sj6Pme3Hd8wD/view?usp=sharing)
Хвала Црна Гуја,
заиста сјајан преглед.
-
Кад се из оне збирне табеле извуку подаци добије се за Косово у периоду од 1885-1911 подаци као што су у табели на линку : https://drive.google.com/file/d/1qMV6VxxzN_sGwlj5UZQVdIqL-0SbnuAL/view?usp=sharing
Е сад ту сам убацио и пивот табеле, па се треба мало играти, да се добије најпрегледнија табела.
Нису ми баш најјаснији "извори" (колона "Kaynak"), само тамо где је БОА стоји и број дефтера, остало је празно, постоје следеће скраћенице:
BOA A.DVNSNŞT.d
BOA DH.İD
BOA DH.MKT
BOA ŞD
CMMDO AS
DS
KOS VS
MMŞM MMA
SUR VS
Да ли знате шта те скраћенице значе ?
BOA je Başbakanlık Osmanlı Arşivi. У њему се налазе нама познати дефтери. Међутим ово у табели чини ми се да представљају приказе места на картама из тог периода. Можда грешим...
-
Нашао сам за део:
BOA: Istanbul, Başbakanlık Osmanlı Arşivi
A.DVNSNŞT.d. : Bab-ı Asafi, Divan-ı Hümayun Sicilleri Tahvil (Nişan) Defterleri
DH.İD : Dahiliye Nezareti, İdare; (енглески превод: Ministry of Internal Medicine, Administration)
DH.MKT Dahiliye Nezareti Mektubi Kalem;(енглески превод: Letter of the Ministry of Internal Medicine)
ŞD Şura-yı Devlet Evrakı; (енглески превод: Council of State Documents)
-
Ово може некоме бити интересантно
https://youtube.com/v/ByeBJ6b1gwQ
-
Izvanredno vredan dokument.
Pretpostavljam da i mi možemo da otkupimo popisne deftere, kao što je uradio g-din Demir. Iskreno, volela bih da pročitam, pa i da posedujem ovu knjigu. Jako, jako vredno i svaka čast za trud.
Peco, hvala :)
-
Што се тиче овог дефтера о њему се тренутно зна само толико колико је пописано у Какњу (питање је јесу ли сва лица пописана или само дио њих, и каква је врста и сврха овог пописа). Зеница град није пописан, чини ми се ни Трново и још насеља у централној Босни. Што се тиче других дјелова Босне не зна се јесу ли обухваћени овим дефтером.
-
Јусуф Мулић у дјелу Херцеговина 2/2 од 2007. године на страни 259. наводи слиједеће:
"Dеsеtиna: Došlo jе do promjеna u osobеnosti i namjеni priohoda od dеsетinе. Umjеsto naplatе dеsеtinе, koja sе tеmеljila na katastarskim popisima sandžaka, kao temelj za naplatu od kraja prve polovine XIX stoljcća izvršeni su popisi desetine/tur. ajar defter673 Bosanskog sandžaka 1849/1850., a Bosanskog i Hercegovačkog za 1850/1851. i 1851/1852. godinu,674 ali su potvrđeni dvije ili tri godine nakon njihovog nastanka. To su ujedno bili posljednji popisi ove vrste do kraja osmanske vladavine. Na osnovu popisa kojima je raspolagao, Ahmed S. Aličić je došao do zaključka daje zakup jednostavno preračunat u desctinu/” Radi se o dragocjenom izvoru obavjšlenja, budući da su u popisima navodcm timari i njihovi uživaoci, naseljena mjesta, desetina u naturi za pojedine kulture, na osnovu čega je moguće izračunati obim njihove ukupne proizvodnje i dr."
У фусноти 674 наводи слиједеће:
"Ovi sе dеftеri Čuvaju u Gеnеralnoj dirеkciji katastra u Ankari /nir. Tapu vc Kadastro Gеncl Mudurlugu, pod zajеdničkom oznakom Dеftеri za Bosnu, sa naznakom sandžaka na koji sе odnosi i invеntarskim brojcm koji nosi. Ahmed S. Aličić jе рronašao popise za Banjalučki, Hcrcegovački, Novopazarski, Travnički i Zvornički sandžak za 1850/1851. i 1851/1852. go-dinu."
Надаље Мулић у истом дјелу наводи на страни 260
"Popisi desetine Hercegovačkog sandžaka za 1850/1851. i 1851/1852. godinu676 nisu potpuni, jer su filmovani podaci samo za mudirlluke/kaze Čajniče, Gacko, Kolašin. Ljubinje, Mostar, Nevesinje, Pljevlja, Prijepolje i Trebinje, sto znači da nedoslaju za kaze Bileća, Foča, Duvno, Konjic/Belgraddžik, Korjenići, Ljubuški, Nikšić, Stolac i Počitelj. Zbog loga nije bilo svrsishodno da se donose nepotpuni podaci."
Фуснота 676
"Popise desetine za navedene dvije godine u arhivu generalne direkcije katastra u Ankari pronašao je Ahmed S. Aličić, filmovao i donio u Sarajevo. Studenti i saradnici Gazi Husrevbegove bibioteke, koji su pohađali jedan kurs o ovim popisima kod profcsora Aličića, preveli su dva: za kadiluk Jajce i kadiluk Mostar. Mikrofilmovi popisa nalaze se u Gazi Husrevbegovoj biblioteci i Arhivu Bosne i Hcrcegovine. Dva deftera za Hercegovački sandžak nose inventarske brojeve 141 (1850/1851) i 156 (1851/1852)."
Очигледно је да ови дефтери постоје и да се копије налазе у Сарајеву. Ово су најмлађи турски пописи за Херцеговину. Питање је да ли је Аличић донио само парцијално ове дефтере, а да се недостајући дијелови налазе у Анкари.
-
Оно што сам ја сазнао је да Латосов попис из 1850. године није обухватио Херцеговину, односно да је пописано само Дувно 1864. и Ливно у склопу Травника.
-
Оно што сам ја сазнао је да Латосов попис из 1850. године није обухватио Херцеговину, односно да је пописано само Дувно 1864. и Ливно у склопу Травника.
Грк био си у праву, ево га цитат из предговора Дефтера Височке и Зеничке нахије из 1850 године:
"Popisni defteri stanovništva u Osmanskom arhivu vode se pod šifrom NFS - Nufus defterleri. Kada se radi o Bosni i Hercegovini, digitalno su dostupni
defteri za sve sandžake Bosanskog pašaluka, osim većeg dijela Hercegovačkog sandžaka, koji, ili nisu sačuvani, ili iz nekih razloga nisu još digitalizirani. "
-
Не знам да ли је негдје на форуму већ поменуто али на интернету можете пронаћи публиковано издање “Два дефтера Црне Горе из времена Скендер-бега Црнојевића (Бранислав Ђурђев,Ламија Хаџиосмановић)
У питању су црногорски харачки дефтер из 1521 и царски дефтер за Црну Гору и Грбаљ из 1523.
Ево и линкова гдје се може бесплатно скинути у ПДФ формату
http://popivoda.net/Popivoda/Resursi/defter%201521.pdf
https://www.google.com/amp/s/pdfslide.net/amp/documents/dva-deftera-crne-gore-iz-vremena-skender-bega-crnojevica-1521-i-1523.html
-
U Državnom Arhivu u Skoplju ima dosta prevedenih deftera kako što su Skopski Sandzak, Ohridski Sandzak, Kjustendilski Sandzak a mozda i nešto više jer nisam uspeo da sve zapamtim. Ja sam več bio tamo i uspešno sam pristupio Popisu o Kjustendilskom Sandzaku XVI vek. Ako nekome treba neka usluga moze slobodno da me kontaktuje. Inace ja takodze trazim popis o Kjustendzilskom Sandzaku ali posle XVI veka i eventualno Preševske kaze koje nazalost ne mogu ni ja da nadzem
-
Има ли неко дефтере босанског санџака из 1532.,1566. и 1604.?
Конкретно ме занима Бјелај и околина.
-
Има ли неко дефтере босанског санџака из 1532.,1566. и 1604.?
Конкретно ме занима Бјелај и околина.
Бјелај није спадао под босански санџак, већ под клишки. Бјелаја нема у турским пописима 1530. године, јер још није био освојен. Има га у попису Клишког санџака 1550. године, али у саставу нахије Унац, док турски попис Клишког санџака 1604. године није објављен.
-
Бјелај није спадао под босански санџак, већ под клишки. Бјелаја нема у турским пописима 1530. године, јер још није био освојен. Има га у попису Клишког санџака 1550. године, али у саставу нахије Унац, док турски попис Клишког санџака 1604. године није објављен.
Хвала!
Ipak, u periodu 1530. – 1537. Bjelaj je pao pod osmansku vlast. Pripao je bosanskom sandžaku, vilajetu i kadiluku Neretva. Već 1540. godine spominje se nahija Bjelaj, a nešto kasnije kao nahija Bjelaj - Blagaj. Ubrzo potpada pod kadiluk Kamengrad koji se spominje kao kadiluk i u bosanskom i u kliškom sandžaku. Od 1562. je priključen u kadiluk Novosel koji je u kliškom sandžaku. U gradu Bjelaju je bila stalna posada pod zapovjedništvom dizdara. Od 1592. grad je u sastavu bihaćke kapetanije a u 18. stoljeću u sastavu petrovačke kapetanije.
https://hr.wikipedia.org/wiki/Bjelaj
-
"BILAJ. Na rubu Bilajskog polja, pokraj ceste Petrovac-Kulen-Vakuf, vidi se podor grada Bilaja, koji se spominje prvi put 1495. Turci su ga zauzeli prije 1577, jer je te godine bilo u Bilaju 370 turskih plaćenika. Zapovjednik Bilaja Alijaga određen je 1699 u komisiju za razgraničenje s Mletačkom. Godine 1747 bio je dizdar Hasanaga sa 30 čuvara. Uz njega su bili još kao age drugi Hasanaga i Muharembeg. Godine 1833 bila su ovdje 4 topa. Bilaj je napušten 1838. Pod Bilajem je razoružan jedan dio vojske, koji se nakon pada Jajca (1528) bijaše razišao po Krajini. Tu je 19 jula 1737 doživio poraz jedan dio austrijske vojske, koja je s više strana nadirala u Bosnu. U boju je pao zapovjednik bosanskih četa Alibeg Osmanpašić.
Izvo\ri i literatura: V. Ćurčić, Gl. Z. M. XIV (1902), 233 — Truhelka, Gazi Husrevbeg u Gl. Z. M. 1912, 130 — Kadića arhiv broj 347. — Prilozi II 173"
Из Књиге " Hamdija Kreševljaković, Stari bosanski gradovi"
-
"70) Nahija Bilaj dobila je ime od Bilaja/Bjelaja glavnog mjestau Bilajskom Polju u sjeverozapadnoj Bosni izmedju ogranaka Osjecnice i Gonac planine.Ova nahija spominje se prvi put 1540 godine pod imenom Bilaj zatim 1559 godine zajedno s Blagajem kao nahija Bilaj-Blagaj.Isto tako i kasnije sve do 18 stoljeca"
"72) Nahija Unac odgovara staroj istoimenoj zupi u porjecu Unca, desne pritoke Une.Prvi put se spominje 1528 godine a zatim 1540 godine u sastavu kadiluka Neretva.Tada je gravitirala Bilaju.Poslije 1562 godine pripadala je kadiluku Novoselu"
Са форума : "https://www.bosanskehistorije.com/forum/viewtopic.php?t=617 (https://www.bosanskehistorije.com/forum/viewtopic.php?t=617)"
-
Треба поменути да је у сјеверозападном дијелу Бјелајског поља у једном периоду постојала и посебна нахија Вођеница, са сједиштем у Вођеници. Припадала су јој сљедећа села: Скакавац, Смољана, Дугопоље, Крњеуша, Теочак, Лисичјак, Орашац.
-
Занима ме село Пркоси, јер је кнез Зорић 1692. године одатле повео народ и 1300 људи под оружјем да населе Плавно. Када су Зорићи стигли у околину Бјелаја, ако су били тако битна породица у том периоду?
-
Колико сам успео да нађем, дефтери број 533 (1574 год.), 540 (1530 год.), 546(1574 год.), 556(1574 год.), 622 (1585 год.) и 728 (1603 -1617 год.) покривају Бјелај ("Blayblagay" или "Blayblagay/Blay" или "Blayblagay/Kale-i Blayblagay" или "Vodeniçe/Vodeniçe-i Blayblagay"), међутим не видим да је и један преведен.
-
Ако је тако, потрага застаје у том правцу. Бар док неко преведе...
И ова информација значи. Хвала!
-
Колико сам успео да нађем, дефтери број 533 (1574 год.), 540 (1530 год.), 546(1574 год.), 556(1574 год.), 622 (1585 год.) и 728 (1603 -1617 год.) покривају Бјелај ("Blayblagay" или "Blayblagay/Blay" или "Blayblagay/Kale-i Blayblagay" или "Vodeniçe/Vodeniçe-i Blayblagay"), међутим не видим да је и један преведен.
Ево и табеле: https://docs.google.com/spreadsheets/d/1bR9ji2GpND6DBUW8kyEv3wro9naRXJgG/edit?usp=sharing&ouid=103221907812019217894&rtpof=true&sd=true (https://docs.google.com/spreadsheets/d/1bR9ji2GpND6DBUW8kyEv3wro9naRXJgG/edit?usp=sharing&ouid=103221907812019217894&rtpof=true&sd=true)
-
Ако је тако, потрага застаје у том правцу. Бар док неко преведе...
И ова информација значи. Хвала!
Погледај линк : "http://www.kupres.de/pov/s16/g1574.html" ту имају делови ТД 533 , па споминју "13. Blagaj" и "14. Prokos" , те наводи да је то "Prijepis iz: SA KUPREŠKE VISORAVNI, NASELJA I MIGRACIJE NA KUPRESU , Dr. Krunoslav Dragičević, Baško Polje - Zagreb, 1994"
-
Погледај линк : "http://www.kupres.de/pov/s16/g1574.html" ту имају делови ТД 533 , па споминју "13. Blagaj" и "14. Prokos" , те наводи да је то "Prijepis iz: SA KUPREŠKE VISORAVNI, NASELJA I MIGRACIJE NA KUPRESU , Dr. Krunoslav Dragičević, Baško Polje - Zagreb, 1994"
Мислим да се то не односи на Бјелај и Пркосе. Купрес је доста удаљен од Бјелаја.
-
Погледај линк : "http://www.kupres.de/pov/s16/g1574.html" ту имају делови ТД 533 , па споминју "13. Blagaj" и "14. Prokos" , те наводи да је то "Prijepis iz: SA KUPREŠKE VISORAVNI, NASELJA I MIGRACIJE NA KUPRESU , Dr. Krunoslav Dragičević, Baško Polje - Zagreb, 1994"
Овај Благај и Прокос су насеља на Купресу. Нису повезана са нахијом Билај Благај (ово Благај се односи на Благај на Сани).
Попис 1574. године није у цјелини преведен. Има оваквих дјелимичних превода за поједина подручја. Како год, посебно је корисно кад се подаци сравњују са онима из пописа 1550. године. Ево како то изгледа за Вуковско на Купресу.
Попис 1550
Džemat primićura Radosava, sina Vukosava
Selo Vukovsko, pripada Kupresu
Radosav, sin Vukosava Vukašinova
Radoje, sin Radića
Durašin, sin Vukašina
Nikola, sin Vukosava
Pavko, sin Mišuna
Radosav, sin Radmana
Vukman, sin Branka
Vladosav, sin Dragića
Radojina, sin Petra
Stepan, sin Vukoja
Baština Boška, u ruci Miloša,
njegova sina
Radivoj, sin Vukobrada
Radič, sin Dragića
Попис 1574
1. selo Donje Vukovsko (7 baština po 180 akči poreza na godinu):
baština Rajka, drži je Vukman sin Rajka;
baština Radoje, drži je Miloš sin Ljubinka;
baština Pribice, drži je Marko sin Miloša;
baština Vukova, drži je Ferhad sin Stipana;
baština Radosava, drži je Miloš sin Radmana;
baština Brajka, drži je Radosav sin Vukmana;
baština Vukmana, drži je Ivko sin Juraja.
Ови наведени требали би бити преци најстаријих српских породица у Вуковском. Прије свега ту мислим на Свитлице, као и на род тзв. Павловића (Живанићи, Ашкићи, Дујмићи, Золотићи, Дражићи, Никићи, Малушићи). Од Павловића тестирани су Живанићи и припадају хаплогрупи J2b-M241>Y22894 са генетичким везама на подручју Старе Херцеговине и Старог Влаха.
-
Занима ме село Пркоси, јер је кнез Зорић 1692. године одатле повео народ и 1300 људи под оружјем да населе Плавно. Када су Зорићи стигли у околину Бјелаја, ако су били тако битна породица у том периоду?
Могли су доћи у периоду од 1530-1550. године. Отприлике тад је то подручје насељавано. Србима су даване повластице да се насељавају на граници, у овом конкретном случају према Бихаћу. О том насељавању има и запис у попису Клишког санџака 1550. Мислим да смо га већ негдје овдје постављали.
-
Могли су доћи у периоду од 1530-1550. године. Отприлике тад је то подручје насељавано. Србима су даване повластице да се насељавају на граници, у овом конкретном случају према Бихаћу. О том насељавању има и запис у попису Клишког санџака 1550. Мислим да смо га већ негдје овдје постављали.
Opširni popis Kliškog santEaka iz 1550. godine
/NAHIJA UNAC/ 115 /l
Ovdje je nastanjena 141 kuća Vlaha nevjernika. Na osnovu starog deftera upisani
su pod filuriju. Spomenute zemlje nalaze se na prijelazu, na gran om području.
Nevjernici koji tamo stanuju izabrali su zmeđu sebe čuvare koji će čuvati i štititi
vilajet i stalno se brinuti o granici. Onima koji budu stražari, ostali treba od sebe
da plaćaju svake godine po 50 akči od svake kuće. Sada kada su zatražili da kao
naknadu za tu službu budu oslobođeni i rasterećeni svih vanrednih nameta i pošto
se shvatilo da je njihova služba čuvanja i zaštite granice korisna za vilajet, u novi
je defter upisano na izloženi način. Dokle god budu ustrajni u svojoj slu:Lbi i doklt:
god obavještavaju čim saznaju za pokrete i napade prokletih neprijatelja, neka su
oslobođeni svih vanrednih nameta, gradnje tvrđava, opravke tvrđava, davanja za
prenos pošte i hrane za vojsku i davanja djece u aničare.
Džemat kneza Vujina, vojvode
D'Iemat kneza Andrijaša, sina Milana ~
Онда наводи села и становнике. Ту је и Бјелај.
Само ова двојица кнезова се помињу за нахију Унац.
Сад ми је нејасно, пошто су граничари изузети од пореза, да ли су и њихова имена наведена или само обвезника.
-
Opširni popis Kliškog santEaka iz 1550. godine
/NAHIJA UNAC/ 115 /l
Ovdje je nastanjena 141 kuća Vlaha nevjernika. Na osnovu starog deftera upisani
su pod filuriju. Spomenute zemlje nalaze se na prijelazu, na gran om području.
Nevjernici koji tamo stanuju izabrali su zmeđu sebe čuvare koji će čuvati i štititi
vilajet i stalno se brinuti o granici. Onima koji budu stražari, ostali treba od sebe
da plaćaju svake godine po 50 akči od svake kuće. Sada kada su zatražili da kao
naknadu za tu službu budu oslobođeni i rasterećeni svih vanrednih nameta i pošto
se shvatilo da je njihova služba čuvanja i zaštite granice korisna za vilajet, u novi
je defter upisano na izloženi način. Dokle god budu ustrajni u svojoj slu:Lbi i doklt:
god obavještavaju čim saznaju za pokrete i napade prokletih neprijatelja, neka su
oslobođeni svih vanrednih nameta, gradnje tvrđava, opravke tvrđava, davanja za
prenos pošte i hrane za vojsku i davanja djece u aničare.
Džemat kneza Vujina, vojvode
D'Iemat kneza Andrijaša, sina Milana ~
Онда наводи села и становнике. Ту је и Бјелај.
Само ова двојица кнезова се помињу за нахију Унац.
Сад ми је нејасно, пошто су граничари изузети од пореза, да ли су и њихова имена наведена или само обвезника.
И стражари би требали бити овдје набројани, јер каже: "izabrali su zmeđu sebe čuvare koji će čuvati i štititi vilajet i stalno se brinuti o granici." А говори о првобитно набројаних 141 кућа. Цијело подручје је било у процесу насељавања, има свега 6 села и чак 16 мезри (пустих села). Два кнеза и два примићура.
У попису је наведена и локација манастира Рмња, уписана је као:
Мезра Оцрковине
Наводе су на том мјесту између осталих: Јован, син калуђера и Цветко, син калуђера.
У турским пописима ово је најчешће знак постојања православних монашких заједница.
У попису 1530. године у нахији Унац (без Срба који је те 1530. године припадао нахији Унац) пописане су од села само Мокроноге, Подпећје, Видово село. Треба такође имати у виду да је са овог подручја једна већа група српских породица 1530. године, отишла у правцу Жумберка, тако да су пописани из 1550. године можда дио другог таласа насељавања.
Тако, 1530. године није пописано ниједно село на подручју Бјелаја, што говори да турска власт на том подручју још није била успостављена 1530. године. Чак и 1550. године на подручју Бјелаја су углавном мезре са тек понеком насељеном кућом.
-
Грк био си у праву, ево га цитат из предговора Дефтера Височке и Зеничке нахије из 1850 године:
"Popisni defteri stanovništva u Osmanskom arhivu vode se pod šifrom NFS - Nufus defterleri. Kada se radi o Bosni i Hercegovini, digitalno su dostupni
defteri za sve sandžake Bosanskog pašaluka, osim većeg dijela Hercegovačkog sandžaka, koji, ili nisu sačuvani, ili iz nekih razloga nisu još digitalizirani. "
Сигнатура под којом сам ја од др. Демира добио превод дефтера: Osmanli Arsivi Daire Baskanligi (BOA), Istanbul- Nufus deftreleri no. 5895, od 1267.h.g., odnosno 1851.g.
-
Погледај линк : "http://www.kupres.de/pov/s16/g1574.html" ту имају делови ТД 533 , па споминју "13. Blagaj" и "14. Prokos" , те наводи да је то "Prijepis iz: SA KUPREŠKE VISORAVNI, NASELJA I MIGRACIJE NA KUPRESU , Dr. Krunoslav Dragičević, Baško Polje - Zagreb, 1994"
У овом попису који поделисте се помињу три имена која могу бити индикативна. Вукша,Хурем и Јахја. Ко прати стање у нашој грани јасно му је за Вукшу и Хурема па да објасним Јахју. Делија је писо на Пореклу о Јајићима и њиховој могућој везу да родом који славе Лазареву Суботу а и о њиховој могућој вези са Јахјићима,што ће рећи да су један период били муслимани. Занимљиво је и да у Јањи имамо топоним Јајићи одакле су и данашњи Хуремовићи. Пробаћемо наћи Јајиће да их тестирамо.Лазарева Субота.
-
https://www.academia.edu/3516146/Begovski_zemljišni_posjedi_u_Bosni_i_Hercegovini_od_1878_do_1918_godine
Једна по мом мишљењу занимљива књига за људе који се баве истраживањем порекла и историјим свог краја у Босни и Херцеговини. Аутор спомиње и извесне миграције православног становништва из Лика у Босну крајем 19-ог века.
-
Dali neko zna gdje se mogu pronaci defteri za Sarajevo i okolinu iz 1850 godine
-
Да ли је неком позната књига др Кемала Башића: Зворнички санџак у XVII стољећу ?
Овде се може видети садржај, индекси имена и географских појмова:
https://www.google.com/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=&cad=rja&uact=8&ved=2ahUKEwi05pqryMn8AhVugP0HHf3ZBEUQFnoECBQQAQ&url=https%3A%2F%2Fiis.unsa.ba%2Fwp-content%2Fuploads%2FZvornicki-sandzak-Kemal-Basic.pdf&usg=AOvVaw0E6SeOhUwvTbbVPiSv6OEB (https://www.google.com/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=&cad=rja&uact=8&ved=2ahUKEwi05pqryMn8AhVugP0HHf3ZBEUQFnoECBQQAQ&url=https%3A%2F%2Fiis.unsa.ba%2Fwp-content%2Fuploads%2FZvornicki-sandzak-Kemal-Basic.pdf&usg=AOvVaw0E6SeOhUwvTbbVPiSv6OEB)
Др Башић је као извор користио и необјављене османске пописне дефтере.
-
Зна ли неко где могу наћи дефтере за Вучитрнски санџак из 1477, 1487, 1530 и 1566-1574. године?
-
Зна ли неко где могу наћи дефтере за Вучитрнски санџак из 1477, 1487, 1530 и 1566-1574. године?
https://www.devletarsivleri.gov.tr/cdn?fileId=95
За 1530., уз још неке. Остали нису преведени, осим неких дијелова кад су ауторе занимали њима потребни детаљи.
У дефтеру Области Бранковића из 1455. такођер су пописана ова подручја која ће припасти Вучитрнском санџаку.
-
Има ли неко линк за дефтер Херцеговине из 1585? На интернету се више не може наћи а сви линкови одавде више не раде.
Хвала
-
Има ли неко линк за дефтер Херцеговине из 1585? На интернету се више не може наћи а сви линкови одавде више не раде.
Хвала
https://www.scribd.com/document/273780156/Op%C5%A1irni-Katastarski-Popis-1585-I-Dio
https://www.scribd.com/document/273782041/Op%C5%A1irni-Katastarski-Popis-1585-II
-
https://www.scribd.com/document/273780156/Op%C5%A1irni-Katastarski-Popis-1585-I-Dio
https://www.scribd.com/document/273782041/Op%C5%A1irni-Katastarski-Popis-1585-II
8) 8) хвала
-
Тек сад видим да је добар део дефтера закључан ,па ако има неко да му треба цео могу да пошаљем
-
Pozdrav ljudi, evo da ne bude da se ništa radilo nije, da navedem za "mračni" 18. vek jedan tefter baština iz 1708. godine, dakle odmah posle Prve seobe Srba pod Čarnojevićem za oblast današnjeg Sandžaka, tj Raške oblasti u užem smislu.
Signatura je MAD 4480 iz Osmanskog arhiva u Stambolu.
Pun naziv teftera je:"Oficir Salih Aga je sastavio tahrir deftere u provinciji Bosna, u Priboju, Novom Pazaru, nahijama Starog Vlaha koji su podvrgnuti mukati Stari Vlah, a u nahiji, selu i salašu koji su podvrgnuti ovim oblastima, imena postojećih rudara i glavnog filologa, naplaćene sume i njihovi ukupni katastarski registar mukata, koji obuhvata račun, status načelnika, neki pravni status, potpis i pečat pomenutog lica i Novopazarskog kadije".... veoma rogobatno...
Dakle, ko je iz kadiluka Priboj, Stari Vla i Novi Pazar, u njemu ima popis vlasnika baština iz 1708. godine...
pozdrav
-
Pozdrav, negde je objavljen u digitalnom obliku?
-
Pozdrav, negde je objavljen u digitalnom obliku?
Да ли се зна гдје је објављен у дигиталној форми?
-
Што се тиче детаљних турских пописа (defter-i mufassal) који су везани за територију Босне и Херцеговине, покушао бих да сумирам, ако има грешака замолио бих вас да ме исправите:
- Попис Босанског санџака из 1468. - 1469. године
- Попис Херцеговачког санџака из 1475. - 1477. године
- Попис тимара у Босни након освојења из 1476. године
- Попис "Краљеве земље" у средишњој Босни из 1485. године
- Попис Босанског санџака из 1489. године
- Попис порезних обвезника у Босанском санџаку из 1490. године
- Попис за Босну из 1517. године
- Попис Босанског санџака 1528. - 1530. године
- Попис тимара и вакуфа у Босни из 1530. године
- Попис Босанског санџака из 1532. године
- Попис Босанског санџака 1540. - 1542. године
- Попис порезних обвезника, за источну и средњу Босну из 1541. године
- Попис Клишког санџака из 1550. године
- Попис Босанског санџака (нема датума, а настао је послије јула 1561. године.)
- Попис Босанског санџака из 1566. године
- Попис Клишког санџака 1574. године
- Попис Босанског санџака (нема датума, а настао је послије јануара 1575. године.)
- Попис Херцеговачког санџака из 1585. године
- Попис Босанског санџака из 1604. године
- Попис Клишког санџака 1604. године
- Попис села и земље санџака Крка, Клис и Херцеговина, ослобођених од Млетачке републике 1701. године
- Попис Босанског санџака за 1850. - 1851. годину
- Попис Босанског санџака за 1851. - 1852. годину
-
ja sam kontaktirao drzavni arhiv turske u istanbulu, jer predpostavljam da imaju dosta informacija vezanih npr za okolinu skadarskog jezera odakle poticem.
Kontaktirao sam razne arhive, pocev od Cetinja, pa Beograda, Njemacke i Belgije. Nikad cudnijeg odgovora nisam dobio na moja pitanja.
-
Пописни дефтер становништва и домаћинстава Височке и Зеничке (Брод) нахије за 1850 г. подручје данашње општине Какањ:
https://kakanj.gov.ba/v5/wp-content/uploads/2020/12/Popisni-defter-Kakanj-1850..pdf
-
Пописни дефтер становништва и домаћинстава Височке и Зеничке (Брод) нахије за 1850 г. подручје данашње општине Какањ:
https://kakanj.gov.ba/v5/wp-content/uploads/2020/12/Popisni-defter-Kakanj-1850..pdf
Родила се идеја да се овај дефтер и за нахија Тимар преведе и укоричи, што би било велико дјело за овај крај. Наш Лазић је покретач овога посла. Ваљда ће се још неко нађи да му се придружи.
-
https://www.derstandard.at/story/3000000208559/zum-preis-von-altpapier-die-entstehung-des-osmanischen-archivs-in-sofia
Чланак је на немачком али одлучио сам да га поставим. Ради се о чланку бугарског историчара Григора Бојкова, који ради на Јужноевроспком инстути при Бечком универзитету и у овом чланку се бави темом како је дошло до тога да се највећи архив Османских списа налази у Софији, а не у Истанбулу.
Већи део тог архива је архива "министарства финансија" Османског царства и протеже се на период од 15. до 19. века.
-
Da li je tacno da turski defter za popis iz 1851/1852 godine jos uvek nije kompletno preveden vec samo neki delovi kao gore navedeni deo za opstinu Kakanj ? Konkretno me interesuje status da li ima išta prevedeno za područije Bihaćkog pašaluka , današnje područije bosanske krajine
-
https://www.derstandard.at/story/3000000208559/zum-preis-von-altpapier-die-entstehung-des-osmanischen-archivs-in-sofia
Чланак је на немачком али одлучио сам да га поставим. Ради се о чланку бугарског историчара Григора Бојкова, који ради на Јужноевроспком инстути при Бечком универзитету и у овом чланку се бави темом како је дошло до тога да се највећи архив Османских списа налази у Софији, а не у Истанбулу.
Већи део тог архива је архива "министарства финансија" Османског царства и протеже се на период од 15. до 19. века.
Ја, некако, највише верујем овом министарству :), ово је "Министарство ресурса свих ресурса"..., па би то могло значити да су ово најверодостојнији подаци до којих се може доћи.
-
Da li je tacno da turski defter za popis iz 1851/1852 godine jos uvek nije kompletno preveden vec samo neki delovi kao gore navedeni deo za opstinu Kakanj ? Konkretno me interesuje status da li ima išta prevedeno za područije Bihaćkog pašaluka , današnje područije bosanske krajine
Турски дефтер за поменути попис није комплетно преведен, већ га преводе појединци по наручби. Превод се плаћа у просеку између 100 и 200€. Мени је то радио др. Емир Демир из Сарајева.
-
Da li je tacno da turski defter za popis iz 1851/1852 godine jos uvek nije kompletno preveden vec samo neki delovi kao gore navedeni deo za opstinu Kakanj ? Konkretno me interesuje status da li ima išta prevedeno za područije Bihaćkog pašaluka , današnje područije bosanske krajine
Ако говоримо о попису из 1850/51, не ради се о дефтеру, него о дефтерима. Само за Бањалучки санџак их има, чини ми се, девет, са око 1500 страна и то говорим само о дефтерима немуслимана (пописивани су одвојено муслиманим, немуслимани и Роми). Цијену преводиоци формирају по страници изворника и она варира, али је у последње вријеме негдје око 15 евра по страници оригинала. Омјер оригинала и превода је око 1:1,5, што ће рећи да се у преводу добије 50% више страница него што их има у изворнику.
Што се тиче самих граница санџака (Бихаћки, Бањалучки, Травнички, Зворничи, Сарајевски, Херцеговачки и Новопазарски), тешко је то и поредити са данашњим територијалним уређењем, па је од највеће помоћи аустроугарски попис из 1879. године, који је у највећој мјери задржао административну подјелу с краја турске владавине. Бихаћки санџак је у односу на Бањалучки захватао релативно мало, а многи се изненаде када схвате докле је досезао Травнички.
Бихаћки санџак је релативно мало превођен, колико је мени познато, а и има прилично мали проценат пописаних презимена, бар што се тиче дефтера немуслимана.
Што се тиче неког организованог превођења, за државу су то велике паре, а премала корист, док привредници с правом упиру прстом у државу и говоре да не виде зашто би они финансирали преводе нечег што је од националног значаја. Примјер ради, погледајте само Бањалучки санџак - 1500 страна по 15 евра би било 22.500 евра, а за штампање таквог и толиког издања отишло би ко зна колико још. Реално, наши државници толико провуку кроз ауспухе службених возила у врло малим временским јединицама, али за ово се нема...
Тешким напорима се нешто може рјешавати на локалном нивоу, као што смо ми урадили за Бијељину, Угљевик, Озрен, али све то иде споро.
-
Ако говоримо о попису из 1850/51, не ради се о дефтеру, него о дефтерима. Само за Бањалучки санџак их има, чини ми се, девет, са око 1500 страна и то говорим само о дефтерима немуслимана (пописивани су одвојено муслиманим, немуслимани и Роми). Цијену преводиоци формирају по страници изворника и она варира, али је у последње вријеме негдје око 15 евра по страници оригинала. Омјер оригинала и превода је око 1:1,5, што ће рећи да се у преводу добије 50% више страница него што их има у изворнику.
Што се тиче самих граница санџака (Бихаћки, Бањалучки, Травнички, Зворничи, Сарајевски, Херцеговачки и Новопазарски), тешко је то и поредити са данашњим територијалним уређењем, па је од највеће помоћи аустроугарски попис из 1879. године, који је у највећој мјери задржао административну подјелу с краја турске владавине. Бихаћки санџак је у односу на Бањалучки захватао релативно мало, а многи се изненаде када схвате докле је досезао Травнички.
Бихаћки санџак је релативно мало превођен, колико је мени познато, а и има прилично мали проценат пописаних презимена, бар што се тиче дефтера немуслимана.
Што се тиче неког организованог превођења, за државу су то велике паре, а премала корист, док привредници с правом упиру прстом у државу и говоре да не виде зашто би они финансирали преводе нечег што је од националног значаја. Примјер ради, погледајте само Бањалучки санџак - 1500 страна по 15 евра би било 22.500 евра, а за штампање таквог и толиког издања отишло би ко зна колико још. Реално, наши државници толико провуку кроз ауспухе службених возила у врло малим временским јединицама, али за ово се нема...
Тешким напорима се нешто може рјешавати на локалном нивоу, као што смо ми урадили за Бијељину, Угљевик, Озрен, али све то иде споро.
Јесу ли ти пописи дигитализовани и ако јесу, како могу добити приступ к њим, да видим могу ли то сам превести?
-
Јесу ли ти пописи дигитализовани и ако јесу, како могу добити приступ к њим, да видим могу ли то сам превести?
Велики дио грађе који се односи на наше крајеве јесте дигитализован. Добити се може уз накнаду, која је, када се упореди са нашим условима, стварно симболична. Што се тиче овог пописа из 1850/51. године, ако Вас интересују нека конкретна непреведена мјеста, могао бих Вам можда обезбиједити изворник у дигиталном облику. Пишите на [email protected].
-
Велики дио грађе који се односи на наше крајеве јесте дигитализован. Добити се може уз накнаду, која је, када се упореди са нашим условима, стварно симболична. Што се тиче овог пописа из 1850/51. године, ако Вас интересују нека конкретна непреведена мјеста, могао бих Вам можда обезбиједити изворник у дигиталном облику. Пишите на [email protected].
Господине Лазићу, учинили бисте ми велику услугу обезбјеђењем изворника. Занимају ме понајвеће пописи бањалучке и бихаћке крајине, подробније крај Посања и Гомилнице који међу њими лежи те Поуња. А када се ту вјештим учиним, могао бих кренути преводит по реду колико ми вријеме и вјештина допусте.
-
Господине Лазићу, учинили бисте ми велику услугу обезбјеђењем изворника. Занимају ме понајвеће пописи бањалучке и бихаћке крајине, подробније крај Посања и Гомилнице који међу њими лежи те Поуња. А када се ту вјештим учиним, могао бих кренути преводит по реду колико ми вријеме и вјештина допусте.
Пишите ми неко конкретно село из слива Гомионице, па да видим шта могу урадити. Ту је таман већи дио преведен, али необјављен, па ћемо моћи поредити како сте урадили.
-
Пишите ми неко конкретно село из слива Гомионице, па да видим шта могу урадити. Ту је таман већи дио преведен, али необјављен, па ћемо моћи поредити како сте урадили.
Хазићи, Трамошња, Козица, Омарска ...
-
Хазићи, Трамошња, Козица, Омарска ...
Ваша мејл адреса?
-
Ваша мејл адреса?
[email protected]