Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 2482466 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #1960 послато: Мај 02, 2016, 12:06:19 пре подне »
Голубе, обрати пажњу и на следећу конструкцију:

Зековић, Никшић, доселили из Ускока (Жабљак). Поријеклом од Бостанчића у Кучима, одакле су одселили 1710. год.

Љувар (Бостанчић), и као: Зековић исељеници из Фундине (Кучи), једни у Дробњаке, па одатле њихови у Никшић.

Љухар, види: Мартиновић, из Фундине и Љухара (Кучи) има их у Никшићу као: Љухари, одатле код Пљеваља, Плава и Новог Пазара једни и као: Љухаровић.

Од Бајица (из Цетињског Поља), браћа Јован и Ђуро, пређу у Зету и одатле у Фундину (Фундану), насеље Љуари (Љухару) Мартиновић 1693. год. у Кучима, прозову се Љухар и касније Љухаревић.“

(Ово из књиге браће Миљанића о ЦГ презименима)

Веза Љувар / Љухар би могла бити реална. Веза са бајичким Мартиновићима – Орловићима, тешко да постоји, због хаплогрупе (Орловићи, до сада утврђено – Е1б). Али, зато међу најстаријим слојем у области Куча (оном старозећанском) у Фундини постоји братство Мартињаковићи, тако названо по родоначелнику Мартину Лакову, те су их прво звали Мартинлаковићи, па се то сажело у – Мартињаковић.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #1961 послато: Мај 02, 2016, 12:10:16 пре подне »
Ствар је онда овде јасна и потврђује сву нашу досадашњу причу и претпоставке. Мислим да је то то, и да је податак о пореклу од Бостанчића из Куча веома основан.

Мислим да Р1а вероватно потврђује порекло од најстаријег (словенског) слоја у Кучима.
Баш сад гледам неке списе о Кучима, видим да овом слоју, пре Мрњавчића и Дрекаловића, припадају Анђићи из Калудре код Берана. Знам неке, па ћу покушати да их наговорим на тестирање. Првом приликом кад буде нека акција упола цене  :)
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #1962 послато: Мај 03, 2016, 01:28:47 поподне »
Свако добро и све похвале за сајт.

Скромни допринос, и ако може кратак осврт од упућенијих људи.

Зековић - Тушиња (Ускоци), Црна Гора. Слава Св. Никола. По предању, старином Дрекаловић из Куча, од попа Радоње Чејова (Зекова) Дрекаловића (средина XVII вијека).

R-M198


Синиша, кад будеш убацивао овај хаплотип у табелу унеси у колони Место порекла Тушина а не Тушиња.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #1963 послато: Мај 03, 2016, 05:11:53 поподне »
Ђерек, Имотски (Хрватска), хаплогрупа I2a Динарик Југ

Нисам гледао ко му је најближи у днк пројекту. Остављам то Синиши.

DYS 393      DYS 390      DYS 19/394      DYS 391      DYS 385a      DYS 385b      DYS 426      DYS 388      DYS 439      DYS 389-1   
13   24   17   11   14   15   11   13   13   13

DYS 392   DYS 389-2   DYS 458   DYS 459a   DYS 459b   DYS 455   DYS 454   DYS 447   DYS 437   DYS 448
11   31   17   8   10   11   11   27   15   19

DYS 449   DYS 464a   DYS 464b   DYS 464c   DYS 464d   DYS 460   GATA H4   YCA IIa   YCA IIb   DYS 456
31   12   14   15   15   10   10   21   21   15

DYS 607   DYS 576   DYS 570   CDY a   CDY b   DYS 442   DYS 438
12   18   18   34   36   11   10

Ова породица је по свему судећи из Горњих Вињана. Презиме Ђерек се помиње у том крају још у 17. веку. Пореклом су из Ракитна (БиХ).

" Đerek

Za Bečkog rata 1686. sele prema Cetini u Vinjanskom zbjegu Đerek Mate sa 17 čeljadi, Toma s 9 čeljadi i Tadija sa 16 čeljadi. Kad se stvarao Zemljišnik 1725. Ivan Đerek, čauš, s 12 čeljadi dobio je 26 kanapa zemlje. Nešto mu je nadodato na račun čauštva. God. 1876. živi 12 brojnih obitelji. Đereci su doselili iz Rakitna."

Фра Вјеко Врчић, "Племена Имотске крајине"

Ван мреже Bej Voč

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 177
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #1964 послато: Мај 03, 2016, 05:24:38 поподне »
Jeste li razmišljali da je to ipak skraćeno prezime od Đereković ili Đerekić?Za ranije razdoblje naravno

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 587
  • I2-Y56203
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #1965 послато: Мај 03, 2016, 06:21:26 поподне »
Jeste li razmišljali da je to ipak skraćeno prezime od Đereković ili Đerekić?Za ranije razdoblje naravno
Мени искрено ово највише личи на презиме изведено од мађарске речи ђере,што значи дођи,или дођи овамо

Ван мреже Korisnik77

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 81
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #1966 послато: Мај 03, 2016, 06:34:17 поподне »
Kad mozemo ocekivati objavljivanje testiranja povodom dnk dana? Proslo je vec mnogo, postajemo nestrpljivi :)

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #1967 послато: Мај 03, 2016, 06:59:54 поподне »
Kad mozemo ocekivati objavljivanje testiranja povodom dnk dana? Proslo je vec mnogo, postajemo nestrpljivi :)

То је питање за админа. Претпостављам ускоро.

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #1968 послато: Мај 03, 2016, 07:49:53 поподне »
То је питање за админа. Претпостављам ускоро.
чисто сумњам да је лабораторија радила ових пет дана

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #1969 послато: Мај 03, 2016, 11:00:43 поподне »
Kad mozemo ocekivati objavljivanje testiranja povodom dnk dana? Proslo je vec mnogo, postajemo nestrpljivi :)

Очекујемо да ће резултати почети да пристижу најраније почетком следеће недеље, а због великог броја тестираних сигурно је да ће соапштавање свих резултата потрајати до краја маја.

Иначе, сутра и прексутра ћемо у Љубињу и Требињу одржати Херцеговачки ДНК дан. Имамо већ доста пријављених и надамо се да ће овај наш подухват бити успешан.

Ван мреже Голуб

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #1970 послато: Мај 04, 2016, 04:38:01 поподне »
Golube,
Izvini, ali moraš biti pažljiv. Radi se o Klikovcima, Bjelićima i Seknićima.
Ali, mislim da ni oni ne mogu mnogo reći o svom porijeklu, osim da misle da su starinom iz Kuča.

Zasad ti preporučujem da (ako to već nisi uradio) pažljivo pogledaš u koji rod su Zekovići svrstani u bazi srpskog dnk projekta, koje još porodice su tamo i (onako odokativno) koja od tih porodica ima markere koji su najbliži vašima.

Погледао сам, а и Небојша ми је већ реко да спадам у род М458 А. На ФТДНА имам поклапање са Стевићем из Семберије чини ми се, а и он је убачен у тај род М458 А. Ту спада и Кликовац за којег није написано одакле је, али се претпоставља да је из Куча. Ердељановић наводи да су Кликовци од Вујошевића-Мрњавчевића а Мрњавчевићи су Е1б, тако да ту нешто не штима. Такође Ердељановић наводи и Кликовиће из Куча који су поријеклом од Булатовића из Роваца. Видим једног тестираног Булатовића Р1а али друга грана.

Интересује ме шта конкретно каже Лубурић? Његов приступ раду је био веома студиозан и по ономе како мени изгледа цела прича, а на крају крајева то потврђује и ДНК резултат теста, изгледа да је Лубурић био у праву. По мени, мале су шансе, или боље речено готово никакве да су твоји Зековићи од Дрекаловића. Иако још увек не можемо са сигурношћу рећи да су Дрекаловићи Е1б, то је ипак сасвим извесно. Можда се евентуално покаже да су Радоњићи Р1а као и Зековићи, али мени личи на то као да је неко ко се бавио истраживањем порекла братства Зековић донео закључак да су Зековићи од Радоњића на основу тога што предање каже да сте из Куча, што је највероватније и тачно, али и на основу тога што је име најстаријем познатом претку било Радоња, па је вероватно због тога покушао да направи неку логичку везу са овим познатим братством које припада Дрекаловићима.

Голубе, чињеница да је поп Радоња Зековић био у кучкој делегацији, те да је уз њега наведен Иликовић, не значи аутоматски да је поп Радоња био од Дрекаловића.
Радоњићи - Дрекаловићи су од Чеја Лалева, огранак Чејовића. Мислим да је веза Чејо-Зеко натегнута у предању да се појача веза са матичним крајем и тада већ јаким Дрекаловићима.

Према браћи Миљаићима, твоји Зековићи су:
"Зековић, Никшић, доселили из Ускока (Жабљак). Поријеклом од Бостанчића у Кучима, одакле су одселили 1710. год. Од њих су у Никшићу Љувар, Шљиванско на Сињајевини и Станчане (Косаница) и Павино Поље (Бијело Поље) као: Зековић; Кање (Бијело Поље); Заостро, Ковач и Варине, Станчани, Пижури и Пренћани (Пљевља)".

Голубе, обрати пажњу и на следећу конструкцију:
Зековић, Никшић, доселили из Ускока (Жабљак). Поријеклом од Бостанчића у Кучима, одакле су одселили 1710. год.
Љувар (Бостанчић), и као: Зековић исељеници из Фундине (Кучи), једни у Дробњаке, па одатле њихови у Никшић.
Љухар, види: Мартиновић, из Фундине и Љухара (Кучи) има их у Никшићу као: Љухари, одатле код Пљеваља, Плава и Новог Пазара једни и као: Љухаровић.
Од Бајица (из Цетињског Поља), браћа Јован и Ђуро, пређу у Зету и одатле у Фундину (Фундану), насеље Љуари (Љухару) Мартиновић 1693. год. у Кучима, прозову се Љухар и касније Љухаревић.“

(Ово из књиге браће Миљанића о ЦГ презименима)

Веза Љувар / Љухар би могла бити реална. Веза са бајичким Мартиновићима – Орловићима, тешко да постоји, због хаплогрупе (Орловићи, до сада утврђено – Е1б). Али, зато међу најстаријим слојем у области Куча (оном старозећанском) у Фундини постоји братство Мартињаковићи, тако названо по родоначелнику Мартину Лакову, те су их прво звали Мартинлаковићи, па се то сажело у – Мартињаковић.

Лубурић наводи о Зековићима у својој књизи:

"У Дробњак су се доселили из Куча око 1710 г. Тамо су се презивали Бостанџићима. Митар Бостанџић с братом, коме се не зна име, због неке свађе побегне у Дробљак и насели се у Тушини. Мало доцније његов брат оде те се потурчи и насели у Никшићу. Од њега је било тамошње чувено турско браство Љувари. Они су се из Никшића иселили у Санџак 1877 г. Од њих сам слушао, да је њихов најдаљи познати предак Зека дошао у Никшић из Плава. Вероватно да је из Тушине прво попшао у Плав, ту се потурчио, па одатле прешао у Никшић. С Митром се (око 1710) доселе и његови ујаци из Куча браћа: поп Мицан и Бошко и привремено настане у Тушини, а доцније пређу преко Таре и населе у селу Маочима. Синови обојице пређу у ислам и од попа су тамошњи муслимани Поповићи, а од Бошка Бошковићи, од којих је био чувени одметник Хусеин Бошковић. Митар се ожени у Тушини и имадне сина Зека, по коме се и прозову Зековићима. Зеко је имао синове Васиља и Митра.....Пасови: Јован (рођ. 1850 г.) - Мићо - Митар - Зеко - Митар, који се доселио из Куча.Славе Никољдан. Раније су прислуживали Ђурђев дан." Андрија Лубурић - Дробњаци племе у Херцеговини, Београд 1930. (169-170)

Слична прича је записана и код нас у предању, тј. књизи. Помиње се долазак из Куча око 1710. године, а прије тога боравак у Гусињу (не Плаву), Требјеси и Морачи два брата. Такође се провлачи исти почетак пасова Митар - Зеко - Митар. Писац наше братстверичке књиге је овог Зека идентификовао као попа Радоњу Зековића, онај што је предводио кучку делегацију. Оно што Дрекаловићи веле у свом родослову јесте да је отац попа Радоње био Вуча (Зеко) Чеја Лалева Дрекаловић. То је мене одувијек и бунило, јер се није никако поклапало са Дрекаловићким родословом, иначе и тај дио Дрекаловићког родослова има нелогичности, наручито кад се упореди са именима из епским пјесмама тог краја. А за брата се наводи да је погинуо са Требјешанима послије њихове прве разуре 1711. године. Такође и оно што би се могло одрадити јесте да се преброје пасови и провјере године.

Даље, оно што никако не могу да нађем јесте презиме Бостанџић. Ердељановић у свом дјелу Племе Кучи то презиме не спомиње, нема га ни код Миљанића у књизи. Најсличнија презимена што сам успио наћи код Ердељановића јесу Боланџићи и Бошмари:

"Сјенице. - Као најстарије браство сјеничко знају се неки Бошмари, које су данашњи Ћушари још били затекли у селу (пре 250 година). Шта је после било са Бошмарима, не зна се: или су се одселили или су се слили са досељеним Ћушарима у једно браство. Ћушари славе Св. Николу (6. дец.)." Јован Ердељановић - Племе Кучи, Београд 1907. (115)

"Булатовићи у Раћесима (23 пород.) и у Сјеницама (1 пор.) пореклом су из Херцеговине, одакле су се најпре населили у племену Ровцима у селу Мртвом Дубоком. По претку Булату прозвали су се тамо Булатовићи и свакако су узели и ровачка крсна имена: Лучин-дан (18. окт.) и Илин-дан (20. јула), која и сад славе. Пре десет пасова (200-250 год.) морали су нз Роваца бежати од крви и дођу у Куче на место старог, напуштеног села Раћеха....Она кућа Булатовића, која седи на Сјеницама, пребегла је у исто време с осталим рођацима из Роваца у Куче и отишла право на Сјенице. Она има још и презиме Боланџићи, а слави сад Св. Николу и Св. Шћепана, јер је своје старе свеце заменила овима, које слави већина Куча." Јован Ердељановић - Племе Кучи, Београд 1907. (150)

Мало ми је натегнуто изводити било какву конструкцију Бостанџића са Боланџићима или Бошмарима и мјестом Сјеница.

За Љувар/Љухар не бих имао ништа да додам, осим да тешко може постојати веза, јер Љухар је доста старо презиме. Ердељановић наводи да су се Мартиновићи међу њих доселили прије 14 пасова а то је око 1600. године, а Лубурић да су Љувари из Никшића од брата мог претка који се потурчио послије одласка из Тушиње а то мора бити након 1710. године.

На шта бих се још осврнуо јесте на Лубурићеве наводе у вези ујака мог претка који су са њим дошли из Куча, па одмах потом прешли преко Таре у Маоче и потурчили се. Једни су Поповићи муслимани, други Бошковићи. Надо сам се да ћу ту наћи неки траг. Поповиће муслимане нијесам успио да нађем, док сам о Бошковићима нашао ово:

"Oко 1710. године, у Маоче су дошли Мицановићи. Дошао је поп Бошко са братом Симом (који није имао деце) женом Мицом и мајком Љубицом. Презивали су се Вујадиновићи. Они кажу да потичу од неког попа, а зову их Мицановићи по некој Мици. Стари Јакуп Рецовић (у присуству седам или осам муслимана) каже: ”Ми смо од Вујадиновића, ми смо се са њима, за вријеме бивше Југославије, рођакали и посећивали.” По Бошку су се прво сви звали Бошковићи, а касније узимали презимена по дедовима." Милета Војиновић - Пљеваљски крај  (65)

По ономе што је Лубурић навео преци тог попа би морали бити из Куча, а тешко да би ово могли бити Дрекаловићки Вујадиновићи.

Све у свему, прича је прилично замршена, наручито са предањем које је Лубурић записао. Надам се да ће успјети даљим ДНКа резултатима нешто да откријем.

Ако су ови постови сувишни због назива теме, може их слободно уредник премјестити на неку другу тему, или направити нову.

На мрежи vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #1971 послато: Мај 04, 2016, 05:32:10 поподне »
Погледао сам, а и Небојша ми је већ реко да спадам у род М458 А. На ФТДНА имам поклапање са Стевићем из Семберије чини ми се, а и он је убачен у тај род М458 А. Ту спада и Кликовац за којег није написано одакле је, али се претпоставља да је из Куча. Ердељановић наводи да су Кликовци од Вујошевића-Мрњавчевића а Мрњавчевићи су Е1б, тако да ту нешто не штима. Такође Ердељановић наводи и Кликовиће из Куча који су поријеклом од Булатовића из Роваца. Видим једног тестираног Булатовића Р1а али друга грана.

Лубурић наводи о Зековићима у својој књизи:

"У Дробњак су се доселили из Куча око 1710 г. Тамо су се презивали Бостанџићима. Митар Бостанџић с братом, коме се не зна име, због неке свађе побегне у Дробљак и насели се у Тушини. Мало доцније његов брат оде те се потурчи и насели у Никшићу. Од њега је било тамошње чувено турско браство Љувари. Они су се из Никшића иселили у Санџак 1877 г. Од њих сам слушао, да је њихов најдаљи познати предак Зека дошао у Никшић из Плава. Вероватно да је из Тушине прво попшао у Плав, ту се потурчио, па одатле прешао у Никшић. С Митром се (око 1710) доселе и његови ујаци из Куча браћа: поп Мицан и Бошко и привремено настане у Тушини, а доцније пређу преко Таре и населе у селу Маочима. Синови обојице пређу у ислам и од попа су тамошњи муслимани Поповићи, а од Бошка Бошковићи, од којих је био чувени одметник Хусеин Бошковић. Митар се ожени у Тушини и имадне сина Зека, по коме се и прозову Зековићима. Зеко је имао синове Васиља и Митра.....Пасови: Јован (рођ. 1850 г.) - Мићо - Митар - Зеко - Митар, који се доселио из Куча.Славе Никољдан. Раније су прислуживали Ђурђев дан." Андрија Лубурић - Дробњаци племе у Херцеговини, Београд 1930. (169-170)

Слична прича је записана и код нас у предању, тј. књизи. Помиње се долазак из Куча око 1710. године, а прије тога боравак у Гусињу (не Плаву), Требјеси и Морачи два брата. Такође се провлачи исти почетак пасова Митар - Зеко - Митар. Писац наше братстверичке књиге је овог Зека идентификовао као попа Радоњу Зековића, онај што је предводио кучку делегацију. Оно што Дрекаловићи веле у свом родослову јесте да је отац попа Радоње био Вуча (Зеко) Чеја Лалева Дрекаловић. То је мене одувијек и бунило, јер се није никако поклапало са Дрекаловићким родословом, иначе и тај дио Дрекаловићког родослова има нелогичности, наручито кад се упореди са именима из епским пјесмама тог краја. А за брата се наводи да је погинуо са Требјешанима послије њихове прве разуре 1711. године. Такође и оно што би се могло одрадити јесте да се преброје пасови и провјере године.

Даље, оно што никако не могу да нађем јесте презиме Бостанџић. Ердељановић у свом дјелу Племе Кучи то презиме не спомиње, нема га ни код Миљанића у књизи. Најсличнија презимена што сам успио наћи код Ердељановића јесу Боланџићи и Бошмари:

"Сјенице. - Као најстарије браство сјеничко знају се неки Бошмари, које су данашњи Ћушари још били затекли у селу (пре 250 година). Шта је после било са Бошмарима, не зна се: или су се одселили или су се слили са досељеним Ћушарима у једно браство. Ћушари славе Св. Николу (6. дец.)." Јован Ердељановић - Племе Кучи, Београд 1907. (115)

"Булатовићи у Раћесима (23 пород.) и у Сјеницама (1 пор.) пореклом су из Херцеговине, одакле су се најпре населили у племену Ровцима у селу Мртвом Дубоком. По претку Булату прозвали су се тамо Булатовићи и свакако су узели и ровачка крсна имена: Лучин-дан (18. окт.) и Илин-дан (20. јула), која и сад славе. Пре десет пасова (200-250 год.) морали су нз Роваца бежати од крви и дођу у Куче на место старог, напуштеног села Раћеха....Она кућа Булатовића, која седи на Сјеницама, пребегла је у исто време с осталим рођацима из Роваца у Куче и отишла право на Сјенице. Она има још и презиме Боланџићи, а слави сад Св. Николу и Св. Шћепана, јер је своје старе свеце заменила овима, које слави већина Куча." Јован Ердељановић - Племе Кучи, Београд 1907. (150)

Мало ми је натегнуто изводити било какву конструкцију Бостанџића са Боланџићима или Бошмарима и мјестом Сјеница.

За Љувар/Љухар не бих имао ништа да додам, осим да тешко може постојати веза, јер Љухар је доста старо презиме. Ердељановић наводи да су се Мартиновићи међу њих доселили прије 14 пасова а то је око 1600. године, а Лубурић да су Љувари из Никшића од брата мог претка који се потурчио послије одласка из Тушиње а то мора бити након 1710. године.

На шта бих се још осврнуо јесте на Лубурићеве наводе у вези ујака мог претка који су са њим дошли из Куча, па одмах потом прешли преко Таре у Маоче и потурчили се. Једни су Поповићи муслимани, други Бошковићи. Надо сам се да ћу ту наћи неки траг. Поповиће муслимане нијесам успио да нађем, док сам о Бошковићима нашао ово:

"Oко 1710. године, у Маоче су дошли Мицановићи. Дошао је поп Бошко са братом Симом (који није имао деце) женом Мицом и мајком Љубицом. Презивали су се Вујадиновићи. Они кажу да потичу од неког попа, а зову их Мицановићи по некој Мици. Стари Јакуп Рецовић (у присуству седам или осам муслимана) каже: ”Ми смо од Вујадиновића, ми смо се са њима, за вријеме бивше Југославије, рођакали и посећивали.” По Бошку су се прво сви звали Бошковићи, а касније узимали презимена по дедовима." Милета Војиновић - Пљеваљски крај  (65)

По ономе што је Лубурић навео преци тог попа би морали бити из Куча, а тешко да би ово могли бити Дрекаловићки Вујадиновићи.

Све у свему, прича је прилично замршена, наручито са предањем које је Лубурић записао. Надам се да ће успјети даљим ДНКа резултатима нешто да откријем.

Ако су ови постови сувишни због назива теме, може их слободно уредник премјестити на неку другу тему, или направити нову.
Тестирани Булатовић Р1а је од Булатовића који су 1710. побегли из Мртвог Дубоког због крви са Минићима. У њиховом предању постоји прича о томе да су најпре се склонили у Морачко село Врујца, где су их прихватили кумови Дожићи, и где их и данас има, док је један део њих наставио даље и населио се у Куче. То је тај део приче који помиње село Раћесе и Булатовиће насељене у том селу. Одатле су неки претпостављам касније (не знам детаље ове последње селидбе) населили у Горњу Горицу код Подгорице. Суштина целе заврзламе је у томе је да када је извесни Милета Булатовић-Стајовић заједно са браћом убио двојицу и израњавио још неколицину Минића, свим староседеоцима више није било места у Мртвом Дубоком, док су они ''прави'' Булатовићи, дакле потомци Гојака Никшина, остали и данас их има тамо. Очигледно да су стари Ровчани односно Минићи знали ко је ''прави'' Булатовић а ко не, па самим тим и ови који су њихове крви тј. племеници и као и они потомци Гојакови нису теретили за дуг у крви.  Истраживањем порекла своје породице бавио се Ђоко Булатовић из Горње Горице, и по тој причи коју он даје они су исти род са овима који су у селу Врујца у Морачи, али проблем је у томе што је он покушао да своје Булатовиће и ове из Врујаца повеже са Булатовићима-Стајовићима, што ДНК демантује а то се може видети и у самом предању Стајовића јер их они нигде не помињу. Иначе је њихов родослов доста ''танак'' и не уклапа се ни у Стајовиће ни у остале Булатовиће. Видим сада у твом коментару да се помињу неки Булатовићи под надимком Боланџићи, то би могао бити стари назив за ове Булатовиће из Врујаца и Раћеса, као што су се и сами Стајовићи издвајали у братству Булатовић по том свом називу Стајовићи који им долази од претка Стаја чији је унук тај Милета који је починио убиство Минића.
Трећа ствар која додатно мрси причу је та што Булатовићи-Стајовићи, као и ови из Врујаца и Раћеса односно Горње Горице, нису ''прави'' Булатовићи већ стариначки родови који су се кроз векове заједничког живота са Булатовићима збратимили са њима, примили славу св. Лука и презиме Булатовић. Тако данас имамо Булатовиће-Стајовиће тј. породице које воде порекло од њих а то су Булатовићи из Брезојевице код Плава, Пођани који су последњих деценија готово сви вратили презиме Булатовић, затим муслимани Еровићи из Пода код Бијелог Поља, и највероватније Вељовићи из села Попе код Тутина и Величковићи код Колашина (за Вељовиће ћемо за пар дана имати резултат теста) који су И1-П109. Упоређујући све ово са хаплотиповима ровачких братстава која су се до сада тестирала, а то су Шћепановић из Речина код Колашина пореклом из Вишања у Ровцима, затим Војиновића из околине Бијелог поља који је од Војиновића из Никшићке Жупе и Бечановића из околине Крагујевца који је такође пореклом из Никшићке Жупе, можемо слободно рећи да је никшићки Хаплотип И2а Дин. Југ. То ћемо дефинитивно моћи да потврдимо за пар дана када буду готови резултати теста још једног Шћепановића који је пореклом из Речина код Колашина, Драшковића из Веље Дубоког и још неколицине њих који чувају предање о свом пореклу из Роваца односно од никшићког племена.
Лубурић је био доста студиозан у свом раду али свакако није могао бити видовит и није могао знати да ли је неко погрешно сачувао предање или можда намерно укривао податке о свом роду због скривања и бежања од крви, што је био чест случај код наших братстава и породица. Тако да и код њега се може наћи доста грешака, што свакако не умањује његов рад јер он тада није имао могућност да то утврди помоћу ДНК као што то ми данас можемо.

Ван мреже Bej Voč

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 177
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #1972 послато: Мај 04, 2016, 06:28:48 поподне »
Очекујемо да ће резултати почети да пристижу најраније почетком следеће недеље, а због великог броја тестираних сигурно је да ће соапштавање свих резултата потрајати до краја маја.

Иначе, сутра и прексутра ћемо у Љубињу и Требињу одржати Херцеговачки ДНК дан. Имамо већ доста пријављених и надамо се да ће овај наш подухват бити успешан.

Velik broj testiranih,koliko?

200-300?više?

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #1973 послато: Мај 04, 2016, 06:36:55 поподне »
Velik broj testiranih,koliko?

200-300?više?

Тестирање на Светски ДНК дан обавило је 79 пријваљених. Што се тиче тестирања у Херцеговини, ту је замишљено тестиарање мислим 200 лица, али то је управо у току, па је најбоље да сачекамо извештај са лица места. :)



Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #1974 послато: Мај 04, 2016, 06:45:13 поподне »
Тестирање на Светски ДНК дан обавило је 79 пријваљених. Што се тиче тестирања у Херцеговини, ту је замишљено тестиарање мислим 200 лица, али то је управо у току, па је најбоље да сачекамо извештај са лица места. :)
38 u Ljubinju

Ван мреже Bej Voč

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 177
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #1975 послато: Мај 04, 2016, 07:13:53 поподне »
Тестирање на Светски ДНК дан обавило је 79 пријваљених. Што се тиче тестирања у Херцеговини, ту је замишљено тестиарање мислим 200 лица, али то је управо у току, па је најбоље да сачекамо извештај са лица места. :)

Znači oko 200 Hercegovaca,Srba, će napravit testiranje?Znao sam ja da su Hercegovci široke ruke

Valjda će se i Crnogorci uskoro priključit,samo treba reklamirat po forumima...

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #1976 послато: Мај 04, 2016, 07:14:50 поподне »
Стигао је хаплотип за Аџића из Лисине (Пива), слава св. Јован

Marker   DYS393   DYS390   DYS19**   DYS391   DYS385   DYS426   DYS388   DYS439   DYS389I   DYS392   DYS389II***
Value   13            24           13            10           16-18         11           12           12           13             11           30


према Светозару Томићу:

Цитат
Аџићи (20 к., св. Јован). Аџићи су стара породица. Старином су из Метохије или са Косова, па се после пропасти, негде крајем XIV или око почетка XV века, отселили у Зету; из Зете се отселили у Косијере у Катунској нахији (окр. цетињски). Ту један део остане где их има и данас, а други оду у Далмацију и живели су у Книну. У Книну им није било добро и крену се на југ да траже боље место. Дођу у Бањане и настане се под Тупан (село у Бањанима). Одатле су издизали на Недајно у Пивској Планини. Звали су се Зечевићи и сви су славили прво Вел. Госпођу, а затим Малу Госпођу, што и данас славе сви Косијери.

На Недајном, у катуну, остали су да зимују и стално да живе два брата Зечевића: Бора, који је био добар човек, и Кривача, који је био зао и рђав човек. Народ је хтео да убије Кривачу, који је био као неки старешина у катуну. Овај потури брата Бору и народ га стави под гомилу. Тада се Мара, Борина удовица, са децом и Кривача отселе са Недајнога у Жупу и Кривача добије за насеље Лисину, а Мара заселак Коваче код Стабна. Од овога Криваче су, по предању, сви Аџићи, тако прозвани по неком претку аџији; а од Борине удовице Маре су: Радојичићи, Тијанићи, Туфегџићи и Кандићи. Сви су стару славу напустили и примили општу пивску славу св. Јована. Њихово досељење у Пиву могло је бити пре једно 230 до 260 година. Једни Аџићи су се отселили у Србију и од њих су Демировићи.

ИЗВОР: Светозар Томић, „Пива и Пивљани“, Посебан отисак из Српског етнографског зборника књ. LIX Насеља и порекло становништва књ. 3, из 1946. године

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #1977 послато: Мај 04, 2016, 07:30:36 поподне »
Znači oko 200 Hercegovaca,Srba, će napravit testiranje?Znao sam ja da su Hercegovci široke ruke

Valjda će se i Crnogorci uskoro priključit,samo treba reklamirat po forumima...

Тако би требало бити. С тим да тестирање организује ДСР "Порекло", а колико ми је познато, "Порекло" ће и платити тестирање. Наравно, све то зависи и од финансија Друштва, али надам се да ће успети с тим изаћи на крај. Пројекат тестирања Херцеговаца ствар је око које се вреди удружити и помоћи. И наравно, ово је тзв. циљно тестирање, дакле не траже се проценти заступљености...

Што се тиче Црне Горе, не знам, спомињало се негде на форуму и то, али о том по том.



Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #1978 послато: Мај 04, 2016, 07:37:07 поподне »
Znači oko 200 Hercegovaca,Srba, će napravit testiranje?Znao sam ja da su Hercegovci široke ruke

Valjda će se i Crnogorci uskoro priključit,samo treba reklamirat po forumima...
Nažalost Hercegovina je u takvom ekonomskom stanju da bi plaćanje DNK testa, bilo veliki luksuz.

Ван мреже Radomir

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 68
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #1979 послато: Мај 04, 2016, 07:56:31 поподне »
Hoćemo li dobiti pojašnjenje,  koja je haplogrupa u pitanju?


Стигао је хаплотип за Аџића из Лисине (Пива), слава св. Јован

Marker   DYS393   DYS390   DYS19**   DYS391   DYS385   DYS426   DYS388   DYS439   DYS389I   DYS392   DYS389II***
Value   13            24           13            10           16-18         11           12           12           13             11           30


према Светозару Томићу: