Golube,
Izvini, ali moraš biti pažljiv. Radi se o Klikovcima, Bjelićima i Seknićima.
Ali, mislim da ni oni ne mogu mnogo reći o svom porijeklu, osim da misle da su starinom iz Kuča.
Zasad ti preporučujem da (ako to već nisi uradio) pažljivo pogledaš u koji rod su Zekovići svrstani u bazi srpskog dnk projekta, koje još porodice su tamo i (onako odokativno) koja od tih porodica ima markere koji su najbliži vašima.
Погледао сам, а и Небојша ми је већ реко да спадам у род М458 А. На ФТДНА имам поклапање са Стевићем из Семберије чини ми се, а и он је убачен у тај род М458 А. Ту спада и Кликовац за којег није написано одакле је, али се претпоставља да је из Куча. Ердељановић наводи да су Кликовци од Вујошевића-Мрњавчевића а Мрњавчевићи су Е1б, тако да ту нешто не штима. Такође Ердељановић наводи и Кликовиће из Куча који су поријеклом од Булатовића из Роваца. Видим једног тестираног Булатовића Р1а али друга грана.
Интересује ме шта конкретно каже Лубурић? Његов приступ раду је био веома студиозан и по ономе како мени изгледа цела прича, а на крају крајева то потврђује и ДНК резултат теста, изгледа да је Лубурић био у праву. По мени, мале су шансе, или боље речено готово никакве да су твоји Зековићи од Дрекаловића. Иако још увек не можемо са сигурношћу рећи да су Дрекаловићи Е1б, то је ипак сасвим извесно. Можда се евентуално покаже да су Радоњићи Р1а као и Зековићи, али мени личи на то као да је неко ко се бавио истраживањем порекла братства Зековић донео закључак да су Зековићи од Радоњића на основу тога што предање каже да сте из Куча, што је највероватније и тачно, али и на основу тога што је име најстаријем познатом претку било Радоња, па је вероватно због тога покушао да направи неку логичку везу са овим познатим братством које припада Дрекаловићима.
Голубе, чињеница да је поп Радоња Зековић био у кучкој делегацији, те да је уз њега наведен Иликовић, не значи аутоматски да је поп Радоња био од Дрекаловића.
Радоњићи - Дрекаловићи су од Чеја Лалева, огранак Чејовића. Мислим да је веза Чејо-Зеко натегнута у предању да се појача веза са матичним крајем и тада већ јаким Дрекаловићима.
Према браћи Миљаићима, твоји Зековићи су:
"Зековић, Никшић, доселили из Ускока (Жабљак). Поријеклом од Бостанчића у Кучима, одакле су одселили 1710. год. Од њих су у Никшићу Љувар, Шљиванско на Сињајевини и Станчане (Косаница) и Павино Поље (Бијело Поље) као: Зековић; Кање (Бијело Поље); Заостро, Ковач и Варине, Станчани, Пижури и Пренћани (Пљевља)".
Голубе, обрати пажњу и на следећу конструкцију:
„Зековић, Никшић, доселили из Ускока (Жабљак). Поријеклом од Бостанчића у Кучима, одакле су одселили 1710. год.
Љувар (Бостанчић), и као: Зековић исељеници из Фундине (Кучи), једни у Дробњаке, па одатле њихови у Никшић.
Љухар, види: Мартиновић, из Фундине и Љухара (Кучи) има их у Никшићу као: Љухари, одатле код Пљеваља, Плава и Новог Пазара једни и као: Љухаровић.
Од Бајица (из Цетињског Поља), браћа Јован и Ђуро, пређу у Зету и одатле у Фундину (Фундану), насеље Љуари (Љухару) Мартиновић 1693. год. у Кучима, прозову се Љухар и касније Љухаревић.“
(Ово из књиге браће Миљанића о ЦГ презименима)
Веза Љувар / Љухар би могла бити реална. Веза са бајичким Мартиновићима – Орловићима, тешко да постоји, због хаплогрупе (Орловићи, до сада утврђено – Е1б). Али, зато међу најстаријим слојем у области Куча (оном старозећанском) у Фундини постоји братство Мартињаковићи, тако названо по родоначелнику Мартину Лакову, те су их прво звали Мартинлаковићи, па се то сажело у – Мартињаковић.
Лубурић наводи о Зековићима у својој књизи:
"
У Дробњак су се доселили из Куча око 1710 г. Тамо су се презивали Бостанџићима. Митар Бостанџић с братом, коме се не зна име, због неке свађе побегне у Дробљак и насели се у Тушини. Мало доцније његов брат оде те се потурчи и насели у Никшићу. Од њега је било тамошње чувено турско браство Љувари. Они су се из Никшића иселили у Санџак 1877 г. Од њих сам слушао, да је њихов најдаљи познати предак Зека дошао у Никшић из Плава. Вероватно да је из Тушине прво попшао у Плав, ту се потурчио, па одатле прешао у Никшић. С Митром се (око 1710) доселе и његови ујаци из Куча браћа: поп Мицан и Бошко и привремено настане у Тушини, а доцније пређу преко Таре и населе у селу Маочима. Синови обојице пређу у ислам и од попа су тамошњи муслимани Поповићи, а од Бошка Бошковићи, од којих је био чувени одметник Хусеин Бошковић. Митар се ожени у Тушини и имадне сина Зека, по коме се и прозову Зековићима. Зеко је имао синове Васиља и Митра.....Пасови: Јован (рођ. 1850 г.) - Мићо - Митар - Зеко - Митар, који се доселио из Куча.Славе Никољдан. Раније су прислуживали Ђурђев дан."
Андрија Лубурић - Дробњаци племе у Херцеговини, Београд 1930. (169-170)Слична прича је записана и код нас у предању, тј.
књизи. Помиње се долазак из Куча око 1710. године, а прије тога боравак у Гусињу (не Плаву), Требјеси и Морачи два брата. Такође се провлачи исти почетак пасова Митар - Зеко - Митар. Писац наше братстверичке књиге је овог Зека идентификовао као попа Радоњу Зековића, онај што је предводио кучку делегацију. Оно што Дрекаловићи веле у свом родослову јесте да је отац попа Радоње био Вуча (Зеко) Чеја Лалева Дрекаловић. То је мене одувијек и бунило, јер се није никако поклапало са Дрекаловићким родословом, иначе и тај дио Дрекаловићког родослова има нелогичности, наручито кад се упореди са именима из епским пјесмама тог краја. А за брата се наводи да је погинуо са Требјешанима послије њихове прве разуре 1711. године. Такође и оно што би се могло одрадити јесте да се преброје пасови и провјере године.
Даље, оно што никако не могу да нађем јесте презиме
Бостанџић. Ердељановић у свом дјелу Племе Кучи то презиме не спомиње, нема га ни код Миљанића у књизи. Најсличнија презимена што сам успио наћи код Ердељановића јесу
Боланџићи и
Бошмари:
"Сјенице. - Као најстарије браство сјеничко знају се неки Бошмари, које су данашњи Ћушари још били затекли у селу (пре 250 година). Шта је после било са Бошмарима, не зна се: или су се одселили или су се слили са досељеним Ћушарима у једно браство. Ћушари славе Св. Николу (6. дец.)." Јован Ердељановић - Племе Кучи, Београд 1907. (115)"Булатовићи у Раћесима (23 пород.) и у Сјеницама (1 пор.) пореклом су из Херцеговине, одакле су се најпре населили у племену Ровцима у селу Мртвом Дубоком. По претку Булату прозвали су се тамо Булатовићи и свакако су узели и ровачка крсна имена: Лучин-дан (18. окт.) и Илин-дан (20. јула), која и сад славе. Пре десет пасова (200-250 год.) морали су нз Роваца бежати од крви и дођу у Куче на место старог, напуштеног села Раћеха....Она кућа Булатовића, која седи на Сјеницама, пребегла је у исто време с осталим рођацима из Роваца у Куче и отишла право на Сјенице. Она има још и презиме Боланџићи, а слави сад Св. Николу и Св. Шћепана, јер је своје старе свеце заменила овима, које слави већина Куча." Јован Ердељановић - Племе Кучи, Београд 1907. (150)Мало ми је натегнуто изводити било какву конструкцију Бостанџића са Боланџићима или Бошмарима и мјестом Сјеница.
За Љувар/Љухар не бих имао ништа да додам, осим да тешко може постојати веза, јер Љухар је доста старо презиме. Ердељановић наводи да су се Мартиновићи међу њих доселили прије 14 пасова а то је око 1600. године, а Лубурић да су Љувари из Никшића од брата мог претка који се потурчио послије одласка из Тушиње а то мора бити након 1710. године.
На шта бих се још осврнуо јесте на Лубурићеве наводе у вези ујака мог претка који су са њим дошли из Куча, па одмах потом прешли преко Таре у Маоче и потурчили се. Једни су Поповићи муслимани, други Бошковићи. Надо сам се да ћу ту наћи неки траг. Поповиће муслимане нијесам успио да нађем, док сам о Бошковићима нашао ово:
"Oко 1710. године, у Маоче су дошли Мицановићи. Дошао је поп Бошко са братом Симом (који није имао деце) женом Мицом и мајком Љубицом. Презивали су се Вујадиновићи. Они кажу да потичу од неког попа, а зову их Мицановићи по некој Мици. Стари Јакуп Рецовић (у присуству седам или осам муслимана) каже: ”Ми смо од Вујадиновића, ми смо се са њима, за вријеме бивше Југославије, рођакали и посећивали.” По Бошку су се прво сви звали Бошковићи, а касније узимали презимена по дедовима." Милета Војиновић - Пљеваљски крај (65)По ономе што је Лубурић навео преци тог попа би морали бити из Куча, а тешко да би ово могли бити Дрекаловићки Вујадиновићи.
Све у свему, прича је прилично замршена, наручито са предањем које је Лубурић записао. Надам се да ће успјети даљим ДНКа резултатима нешто да откријем.
Ако су ови постови сувишни због назива теме, може их слободно уредник премјестити на неку другу тему, или направити нову.