Слажем се, очигледно је било неког суживота и стапања Пјешиваца и Орловића.
Пјешивци су гранично племе између Катуњана (који су већином староседеоци или досељеници из Херцеговине) и Брђана (где већина становништва потиче са југоистока и има битне везе са северном Албанијом).
И у Његушима видимо тешко разјашњиве везе између Његуша и Пјешиваца:
„Пјешивци“ у Малом Залазу су потомци четири брата које је мајка – удова довела из Пјешиваца у 16. столећу. Одрастали су уз Горевуке, а кад су Горевуци напустили Његуше, запосели су цело село. Деле се на родове:
Перићи (од којих се неки пишу и као
Дудић),
Пејановиће,
Матковиће и
Ивановиће. Славе Светог Јована „пјешивачког“ (Зачеће 6. окт / 23. септ).
Кустудије су братство у Мајсторима. И они су из Пјешиваца, потомци чувеног војводе Марка Петрова Бритвића (17. столеће). Војводин унук, Вукац Страхињин је, због сукоба између Бритвића и Бјелопавлића („Разура Бритвића“), добегао у Његуше. У 18. столећу овај род се свео на само једну мушку главу – Вучића Кустудију. Од његовог сина Сава су Кустудије у Мајсторима, а од другог сина Божа, који се одселио у Хераковиће, тамошњи
Божовићи. Славе Ђурђев-дан.
Вујковићи „Дејани“ у Врби су од Вујка, који је од гатачког братства Дејани, који се у Његуше доселио у првој половини 17. столећа. Једна кућа Вујковића се иселила у Пјешивце и тамо добила презиме
Матковић. Занимљиво је да ове Матковиће Пјешивци зову Матаругама. Сами Вујковићи, пак, тврде да ови Матковићи нису од њих већ од пјешивачких Матковића из Малог Залаза.
(из текста о Његушима на порталу)
ДНК резултати наведених родова би много тога одгонетнули.
