Вјера и култура Срба > Православље
Црвена слова у црквеном календару
Хреља:
--- Цитат: Nebo Фебруар 26, 2018, 08:45:59 пре подне --- ...Једино се питам, већ годинама, зашто је у нашем црквеном календару дан када славимо успомену на Светог Симеона Мироточивог, његово име, исписано масним црним словима. Зашто није дан Светог Симеона општи црквени празник, црвено слово, као што су Свети Сава, Свети Василије Острошки, Свети Петар Цетињски...
--- Крај цитата ---
Сам концепт црвених слова је једна бесмислица.
Али ако већ постоји не треба затрпавати календар црвеним словима.
Свети Петар Цетињски и Свети Василије Острошки су однедавно обележени као црвена слова како би се изашло у сусрет црногорској особености. Да ли онда и друге регије имају то право? И где је крај?
Nebo:
--- Цитат: Хреља Фебруар 26, 2018, 04:30:16 поподне ---Сам концепт црвених слова је једна бесмислица.
Али ако већ постоји не треба затрпавати календар црвеним словима.
Свети Петар Цетињски и Свети Василије Острошки су однедавно обележени као црвена слова како би се изашло у сусрет црногорској особености. Да ли онда и друге регије имају то право? И где је крај?
--- Крај цитата ---
Добро, нису "црвена слова" бесмислица. То су дани када се литургијски обележава успомена на велике светитеље Цркве Христове.
Свети оци Василије Острошки и Петар Цетињски јесу велики светитељи и чудотворци. Свесрбски. Не верујем да се ту ради о неком угађању "црногорској особености". Поготово што су обојица светитеља за живота осведочили своје Србство и речима и делима. А Свети Василије није био ни родом Црногорац, већ Србин из језгра Србства. И верујем да заслужују литургијско обележавање дана њима посвећених.
Од Срба сетитеља, "црвено слово" добили су и Свети Сав и Свети кнез Лазар.
Мишљења сам да би наша помесна Црква требало да посвети још неким нашим светитељима овакву почаст. Свети Јован Владимир, Свети Симеон Мироточиви, Свети мученици ђакон Авакум и игуман Пајсије, Свети владика Николај Велимировић. Можда још неки.
Но, то треба препустити црквеним ауторитетима.
Хреља:
У немањићкој Србији нису постојала црвена слова.
Код Грка не постоје ни дан данас. Погледај било који грчки календар.
Када ће се служити Литургија одређују епископ, свештеници и верни народ у договору.
Сигурно је да ће у Срему бити акценат на светим Бранковићима, у Врању на Прохору Пчињском, итд. Нека црква има услова за често служење Литургије, нека у неком селу нема.
Не може се то разрезати неком одлуком Синода за све и свуда. Свака парохија, или бар епархија требало би да имају свој календар служења прилагођен локалним условима. Зато кажем да су црвена слова бесмислена.
Не спорим српство Светог Василија, и Св. Петра Цетињског, само кажем да су обележени као црвено слово, на инсистирање митрополита Амфилохија. Пре тога нису били.
Литургијска успомена претпоставља да народ долази масовно на Литургију у те дане. Који је смисао служити Литургију пред празном црквом?
Ево неких старијих српских календара
http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/Knjige/kalendar_sa_sematizmom_srpskoga_knjezenstva/S_II_446_1854#page/0/mode/1up
http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/Knjige/kalendar_sa_sematizmom_srpskoga_knjezenstva/II_14714_1893#page/7/mode/1up
Nebo:
--- Цитат: Хреља Фебруар 26, 2018, 09:25:41 поподне ---У немањићкој Србији нису постојала црвена слова.
Код Грка не постоје ни дан данас. Погледај било који грчки календар.
--- Крај цитата ---
Ми не живимо у немањићкој Србији, а ни у Грчкој.
Али, поређења ради, црвена слова постоје на пример у руској и бугарској цркви.
И шта се тиме доказује што их негде има, а негде нема?
По мом мишљењу, постојање нарочитих литургијских дана у помесној цркви је богатство те цркве, а не нешто за осуду.
То што је наша Црква неким светитељима указала посебну, литургијску почаст, ја доживљавам само као нешто добро. Камо среће да је више оваквих дана у црквеном календару.
--- Цитат: Хреља Фебруар 26, 2018, 09:25:41 поподне ---Када ће се служити Литургија одређују епископ, свештеници и верни народ у договору.
--- Крај цитата ---
То нема везе са "црвеним словом". У неким манастирима и храмовима се служи Света литургија сваки дан, без обзира какво је "слово" тог дана.
--- Цитат: Хреља Фебруар 26, 2018, 09:25:41 поподне ---Не може се то разрезати неком одлуком Синода за све и свуда.
--- Крај цитата ---
Може. Не одлуком Синода, већ Светог архијерејског сабора.
Иначе, шта? Требало би да нема никаквих правила? И у средњем веку је Сабор епископа доносио одлуке о канонизацији, правилима богослужења и сличним црквеним стварима. Ко и како би, по теби, требало да доноси овакве одлуке? Онако, скупи се народ на ливади, па бира, сваки у свом селу, које ће бити црвено слово и да ли ће уопште бити црвених слова и када ће се служити Литургија? Чему онда епископи, чему Сабор, чему Црква?
Јесу ли правила вере и исповедања вере и богослужбена правила доносили људи онако стихијски или свети оци на васељенским саборима?
--- Цитат: Хреља Фебруар 26, 2018, 09:25:41 поподне ---Литургијска успомена претпоставља да народ долази масовно на Литургију у те дане. Који је смисао служити Литургију пред празном црквом?
--- Крај цитата ---
Хоћеш овим да кажеш да су цркве празне на Литургијама у дане посвећене светим оцима Василију и Петру? Не знам где ти живиш, али, по свој прилици, нисмо из истог света... Овде где ја живим, цркве су пуне на дан кад се прослављају ова два светитеља. Добро, ако је радни дан, не баш толико пуне, али увек буде доста верног света.
--- Цитат: Хреља Фебруар 26, 2018, 09:25:41 поподне ---Ево неких старијих српских календара
--- Крај цитата ---
Ни за ово ми није јасно шта си тиме хтео рећи... Календари из 19. века Књажевине / Краљевине Србије су закуцани до краја света? То је оно право и коначно и нема одступања ни промене?
Но, видим, не смета ти нпр. то што Свети Кирило и Методије у тим календарима нису били црвено слово, а сад јесу. Али Свети Василије и Свети Петар сметају, да ли је то због Црне Горе и Амфилохија?
Свети Василије Острошки се поштује у нашем народу још од времена кад је био епископ, а још више након упокојења и прослављења својим светим нетрулежним чудотвроним моштима. Још половином 18. века, написана је Стихира србским светитељима, и то не у Црној Гори, већ у Срему од стране митрополита Јована, где се, као последњи србски светитељ по времену живљења, наводи и Свети Василије. Дакле, његова светост је тада била позната не само у Острогу и околини, већ у васцелом Србству, и то нема никакве везе с Амфилохијем и данашњим временом.
Азот:
Погледах мало ове старе календаре.
Инзересантни су називи месеца, нарочито у старијем.
Чини ми се да има и у којем сажвеђу се налазио месец током различитих дана.
Однос стари и нови календар није исти као данас. Нпр. Ђурђевдан пада 5.маја, не шестог.
Савети за домаћинстава за сваки месец.
Овај новији је разумљивији( нарочито због писма)
Ту ми се посебно допао онај део које је године штс откривено
Навигација
[0] Индекс порука
[#] Следећа страна
Иди на пуну верзију