Форум - Порекло
Траг - корисне књиге, сајтови => Документарни филмови => Православље => Тему започео: Nebo Јун 02, 2016, 05:19:28 поподне
-
Православна црква на данашњи дан прославља помен на Светог оца Стефана Пиперског, чије мошти почивају у Манастиру Ћелија Пиперска.
Манастир Ћелија се налази на 17 километара на север од Подгорице, на подручју племена Пипера, више села Горњи Црнци. Отуд долази и назив Ћелија Пиперска, а некада се у народу за Манастир може чути и само - Пипери. Према неким мишљењима, овде је постојао манастир заснован још у 12. веку, што се доказује постојањем оближњих археолошких налазишта: најпре, ту је развалина Градина, за коју се претпоставља да је некад било епископско седиште, затим остаци Дјевич-града, који је вероватно био женски манастир, и коначно остаци цркве Светог архангела Михаила, за коју се сматра да потиче из 6. века. Данашњи манастир заснован је око 1660. године од стране Светог Стефана Пиперског.
Манастирска црква посвећена је Рођењу Пресвете Богородице (Мала Госпођа), и у њој почивају мошти Светог Стефана Пиперског као и честице моштију других светитеља. Након више рушења и обнова, свој данашњи изглед манастир је добио 1994. године.
Владика Петар II Петровић Његош је, у част Светог Стефана Пиперског, у Манастиру Ћелија Пиперска, отворио је једну од прве три основне школе у Црној Гори. Школа је служила као образовно, али и духовно училиште за околна пиперска и бјелопавлићка села, али су чак и Кучи своју децу слали на учење овде, те се и данас једна манастирска соба зове „Кучка камара“, јер су у њој, као у ђачком дому, боравили мали кучки школарци.
Кратак документарни филм о манастиру:
https://www.youtube.com/v/nYEZRC7ABus
-
Манастир Ћелија Пиперска:
пре обнове
(http://www.mitropolija.com/wp-content/uploads/2016/03/Prije-obnove-1.jpg)
и данас
(http://www.mitropolija.com/wp-content/uploads/2016/03/1.jpg)
-
Свети Стефан Пиперски је савременик Светог Василија Острошког и уједно његов саборац у борби против муслиманског насиља, унијатске пропаганде и осионости домаћих племенских главара. Својим трудом знатно је допринео да и последњи брђански католици из области у којој је проповедао Христову реч (поглавито Пипера, Бјелопавлића и Куча), пређу у православну веру.
Не зна се тачно време Стефановог рођења (око 1615-20) нити име које је добио на крштењу. Рођен је у селу Кути у Жупи Никшићкој. Према једној верзији, потиче из породице Крулановић (Крулановићи из Жупе су старином Риђани), а према другој – Бумболовић. За Бумболовиће се у народу каже да су се у Жупу доселили однекуд из Херцеговине (овог презимена данас више нема). Остало је упамћено да му се отац звао Радивоје или Радоје, док за мајку једни кажу да јој је име било Марија, а други Јаћима. Кућиште Стефанове родне куће и данас постоји у Кутима и, захваљујући труду мештана и о. Василија Брборића, пароха жупског, пре неколико година је обновљено. И данас се људи моле и пале свеће на овом месту.
Будући врло побожан, Стефан се као младић замонашио у Манастиру Морача, где је затим рукоположен за јеромонаха, а касније и за старешину Манастира. Био је трн у оку турским властима, те су му често претили да ће га убити. Након једног турског упада и поаре Манастира, игуман Стефан се склонио у једну пећину код Трмања у Ровцима, где је провео седам година у посту и молитви. Обилазили су га мештани, доносили му храну, а од њега добијали поуке за своја питања и своје муке. Након тога, око 1660. године (према неким изворима, ради се о 1637. години, што је мање вероватно) прелази међу Пипере. Један комад своје земље, звани Зборна главица, поклања му тадашњи црначки кнез поп-Ананија Лалић (ето још једног Ананије за Селаковићево „Ретко име“ :) ), и ту је Стефан подигао себи једну скромну кућицу – монашку келију. По њој је и касније засновани манастир понео име Ћелија. Пошто се око Стефана ту окупило неколико монаха, подигли су и малу цркву посвећену Рођењу Пресвете Богородице, и тако је заснован манастир. Преко тридесет година овим манастиром је управљао игуман Стефан. Био је омиљен међу Пиперима, али и другим околним племенима.
Игуман Стефан се мирно упокојио на данашњи дан, 2. јуна (20. маја) 1697. године, у свом манастиру. Сахрањен је у манастирској порти. Но, 1701. године (помињу се и 1702. и 1704), изнад његовог гроба поче се јављати чудесна светлост. По позиву Пипера, у Манастир дође свештеник из Подгорице, Лаиновић, и наложи да се гроб ископа. Кад је то учињено, пред свештенством, монаштвом и народом указа се цело, нераспаднуто и миомирисно тело игумана Стефана, које је одмах пресвучено и положено у кивот у манастирској цркви, где и данас, преко тристо година, почива. Култ Стефанов је одмах заживео у народу, те је он убрзо канонизован за светитеља Србске цркве. Епископ Партеније Павловић, викар сремско-карловачки, посетио је Манастир Ћелија Пиперска 1749. године и саставио тропар и кондак Светом Стефану Пиперском.
Као и код Светога Василија у Острогу, тако се и над моштима Светог Стефана Пиперског, и до данас догађају чуда и исцељења. Молитвену помоћ над његовим моштима не траже само православни, већ и муслимани и католици, нарочито Албанци из Зете и Малесије.
http://www.srpskenovinecg.com/77-stampanoizdanje/broj010/6840-kutaж
-
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/4/40/Saint_Stephen_of_Piperi.jpg)
Свети Стефан Пиперски, један од најлепших приказа
-
Ћелија Пиперска је данас женски манастир, практично је скит Манастира Острог, с обзиром да монахиње из Ћелије одлазе да бораве код Светога Василија, а и као испомоћ Острогу, те су неке од њих већ постале готово стални острошки житељи.
Игуманија Ћелије је мати Јелена (Станишић).
-
Сад видим да су Станишићи мати Јелене (један од њих) I1 P109. Занимљив резултат.
-
Једна лепа, округла, годишњица данас:
320 година од представљења Светог Стефана Пиперског.