Тешко да ће то бити истина, јер за једну популацију која је наводно "склепана" од миграционих струја са свих страна, босански муслимани показују јако хомогену генеалошку слику. И2а код Хрвата и Бошњака знатно је већа него код босанских Срба, а код Бошњака је и Р1а заступљенија него код Срба. Већ се одавно зна да су данашњи Срби у БИХ већином Херцеговци (мислим на цијелу источну и стару Херцеговину), а дијелом су досељени и из источне Црне Горе и Рашке.
Срби су генерално генеалошки јако шаролика популација, али с друге стране, за разлику од данашњих Хрвата и Бошњака, прилично су униформни. Код Срба ниједна субпопулација не одудара драстично од српског просјека. Код Хрвата кајкаваца и сјеверних чакаваца изразито доминира Р1а, а на југу и у БИХ још доминантније И2а. Босански муслимани се драстично разликују од Санџаклија, који им се приписују, јер показују генетску слику скоро идентичну косовским Албанцима, а драстично различиту од босанских муслимана и католика.
Не само да су Срби као нација с једне стране генеалошки шаролики, а с друге прилично униформни што се тиче сродности субпопулација, већ је интересантно да су међу српским субпопулацијама најшароликије оне које су се највише хвалисале и охолиле својим "најчистијим српским" поријеклом, у првом реду Црногорци. Та охолост и увјереност у "надсрпство" и расну чистоћу довела је Црногорце до патолошког локалпатриотизма на почетку 20. вијека, а једна половина њих је, вођена тим надсрпским локалпатриотизмом, отишла и корак даље и одрекла се било каквог идентитетског заједништва са Србима, прогласивши Србе највећим непријатељима и засновавши свој идентитет управо на негацији српства. А управо је Црна Гора генеалошки изразито шаролика.
То да су у Босни католици и муслимани (осим у источној Херцеговини и Подрињу, гдје се несумњиво ради о бившим православним Србима) међусобно много сроднији него са православцима, не показује само генетика, већ и лингвистика. Свугдје изван Херцеговине и Подриња, гдје год живе православци, католици и муслимани, ови први скоро увијек говоре источнохерцеговачким дијалектом, а ова друга два или новоштокавским икавским или централнобосанским ијекавскошћакавским. Стога ни лингвистички нема шансе да су босански католици и муслимани настали од овог слоја босанских Срба, јер су то углавном новоштокавски ијекавци из источне и старе Херцеговине.