ДНК порекло > Основе генетичке генеалогије

Најсажетији могући приказ ДНК тестирања за лаике

(1/5) > >>

Саша:
Често сам у ситуацији да људима објашњавам зашто треба да се тестирају и који тест треба да ураде, али за неког ко није упућен у материју, за лаика, ова прича одмах постане врло брзо веома компликована.

Зато сам пробао да напишем пар редака и да пробам да најједноставнији могући начин објасним ову причу, и то са што мање употребе стручних термина.

Ово је мој покушај:

Постоје три врсте ДНК тестова, а то су:

• Тестови путем ипсилон хромозома (енгл. Y-DNA) који прате искључиво мушку линију предака. Овај се хромозом преноси са оца на сина, у готово неизмјењеној форми. За генетичко родословље је овакав вид тестова најзахвалнији јер се путем исте линије преносе и презимена, славе, породична предања, лакше прате миграције, итд. Ова књига, кад говори о ДНК тестовима и хаплогрупама, готово у цјелости говори о оваквом виду тестова.

• Тестови путем митохондријског ДНК (енгл. mt-DNA) који прате мајчину линију предака, дакле ДНК који се преноси искључиво са мајке на ћерку или сина.

• Тестови опште генетике или тзв. аутосомални тестови, преносе се по свим линијама насљеђивања и приказују њихово укупно процентуално учешће у нечијој генетској слици.

Важно је напоменути да се главни резултат за прва два типа теста приказује у виду хаплогрупе, било мушке или женске хаплогрупе, зависно од типа теста. Хаплогрупа представља одређену историјску популацију становништва са заједничким претком, и означава се комбинацијом великих слова и цифара.

Примјер:

У првој генерацији прије нас, укупно 21 наших предака, њих 2-је, наша мајка и отац, је учествовало у формирању наше генетике.
У другој генерацији прије нас, укупно 21 + 22 наших предака, њих 6-ро, наша мајка и отац и њихови родитељи, је учествовало у формирању наше генетике.
У трећој генерацији прије нас, 14-ро људи је учествовало у формирању наше генетике.

Е, сад, на примјер, кад бисмо отишли 500-600 година у прошлост, односно 18 генерација уназад, врло брзо би израчунали да је и до фасцинантних пола милиона људи, наших предака, могло да учествује у формирању наше генетике. У том случају, тестови по мушкој линији као и по мајчиној линији би приказали хаплогрупе од врло уског броја наших предака од њиховог укупног броја, док би аутосомални тестови обухватили географско поријекло свих наших предака у задњих 18 генерација и показало нам њихово процентуално учешће у нашој генетици.

Да ли вам је ово добар и сажет опис за неупућеног лаика који размишља о ДНК тестирању?

Ojler:

--- Цитат: Саша  Октобар 29, 2020, 01:07:47 пре подне ---Често сам у ситуацији да људима објашњавам зашто треба да се тестирају и који тест треба да ураде, али за неког ко није упућен у материју, за лаика, ова прича одмах постане врло брзо веома компликована.

Зато сам пробао да напишем пар редака и да пробам да најједноставнији могући начин објасним ову причу, и то са што мање употребе стручних термина.

Ово је мој покушај:

Постоје три врсте ДНК тестова, а то су:

• Тестови путем ипсилон хромозома (енгл. Y-DNA) који прате искључиво мушку линију предака. Овај се хромозом преноси са оца на сина, у готово неизмјењеној форми. За генетичко родословље је овакав вид тестова најзахвалнији јер се путем исте линије преносе и презимена, славе, породична предања, лакше прате миграције, итд. Ова књига, кад говори о ДНК тестовима и хаплогрупама, готово у цјелости говори о оваквом виду тестова.

• Тестови путем митохондријског ДНК (енгл. mt-DNA) који прате мајчину линију предака, дакле ДНК који се преноси искључиво са мајке на ћерку или сина.

• Тестови опште генетике или тзв. аутосомални тестови, преносе се по свим линијама насљеђивања и приказују њихово укупно процентуално учешће у нечијој генетској слици.

Важно је напоменути да се главни резултат за прва два типа теста приказује у виду хаплогрупе, било мушке или женске хаплогрупе, зависно од типа теста. Хаплогрупа представља одређену историјску популацију становништва са заједничким претком, и означава се комбинацијом великих слова и цифара.

Примјер:

У првој генерацији прије нас, укупно 21 наших предака, њих 2-је, наша мајка и отац, је учествовало у формирању наше генетике.
У другој генерацији прије нас, укупно 21 + 22 наших предака, њих 6-ро, наша мајка и отац и њихови родитељи, је учествовало у формирању наше генетике.
У трећој генерацији прије нас, 14-ро људи је учествовало у формирању наше генетике.

Е, сад, на примјер, кад бисмо отишли 500-600 година у прошлост, односно 18 генерација уназад, врло брзо би израчунали да је и до фасцинантних пола милиона људи, наших предака, могло да учествује у формирању наше генетике. У том случају, тестови по мушкој линији као и по мајчиној линији би приказали хаплогрупе од врло уског броја наших предака од њиховог укупног броја, док би аутосомални тестови обухватили географско поријекло свих наших предака у задњих 18 генерација и показало нам њихово процентуално учешће у нашој генетици.

Да ли вам је ово добар и сажет опис за неупућеног лаика који размишља о ДНК тестирању?

--- Крај цитата ---

Требало би рећи по ком критеријуму је ова подела тестова, пошто их иначе постоји више од три врсте. Ово што си навео би била подела по томе који се део генома тестира. Када се прича о тестовима, мислим да би требало разликовати шта је обухваћено секвенцирањем генома, а шта анализом тако добијеног резултата секвенцирања. Може се рецимо секвенцирати и цео геном али да се анализира само Y хромозом, иако сирови резултати омогућавају и другачије врсте анализа (нпр. аутосомалну генетику).

Такође, готово извесно нико од нас није имао пола милиона предака пре 18 генерација. На крајевима многих од тих предачких грана налазе се исте особе. Ако се оде довољно далеко у прошлост, сви смо ми потомци из инцестуозних веза.

Мада, ове опаске вероватно нису битне почетнику.

Саша:

--- Цитат: Ojler  Октобар 29, 2020, 01:07:47 пре подне ---Требало би рећи по ком критеријуму је ова подела тестова, пошто их иначе постоји више од три врсте. Ово што си навео би била подела по томе који се део генома тестира.

--- Крај цитата ---
Да ли би помогло да се каже да су то тестови који се обично раде за генетичко родословље? Да не продубљујемо причу са секвенцама, итд


--- Цитат: Ojler  Октобар 29, 2020, 01:07:47 пре подне ---Такође, готово извесно нико од нас није имао пола милиона предака пре 18 генерација.

--- Крај цитата ---
Наравно, зато сам написао до пола милиона, а не пола милиона. Али слажем се, користан коментар и требао би да то додатно образложим да стабло не може расти у бесконачност јер би врло брзо било предака више него што је икада људи живило на планети земљи  :)

Хвала на одговору!

Драган Обреновић:

--- Цитат: Саша  Октобар 29, 2020, 01:07:47 пре подне ---...
У другој генерацији прије нас, укупно 21 + 22 наших предака, њих 6-ро, наша мајка и отац и њихови родитељи, је учествовало у формирању наше генетике.
...
Да ли вам је ово добар и сажет опис за неупућеног лаика који размишља о ДНК тестирању?

--- Крај цитата ---

Солидан увод, с тим што у овој конкретној цитираној реченици није добра математика - деде и бабе су учествовале са по 25% у формирању наше генетике кроз генетику наших родитеља, а ви сте их сабрали два пута.

Слично, ако гледамо на нивоу трећег колена, онда је 8 предака учествовало у обликовању наше генетике са по 12,5%. Гледајући на нивоу петог колена, наш геном састављен је од микса генома 32 претка, са нешто више од 3% учешћа сваког од њих итд. итд.

Ojler:

--- Цитат: Саша  Октобар 29, 2020, 01:38:59 пре подне ---Да ли би помогло да се каже да су то тестови који се обично раде за генетичко родословље? Да не продубљујемо причу са секвенцама, итд
...

--- Крај цитата ---

Не шкоди да се дода такво појашњење, мада и овако како си написао за почетника ће бити сасвим у реду.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна