Добио сам критику да на грбу неке републике не би требала да буде круна на грбу.
Колико сам ја чуо неко неписано хералдичко правило да се на грбу ставља круна највише досегнутог степена у историји неке државе. Грб по мени не би требао да одражава тренутно неко стање него да симболише сав историјски континутиет невезано од неке идеолошке тренутне ситуације од које често тешко побјећи.
Какво је ваше мишљење?
Један од честих заблуда у вези хералдике је да постоје нека универзална правила која важе увек и свуда. Тачно је међутим да се она разликују од земље до земље. У већини земаља са хералдичком традицијом нека основна правила јесу иста, мада, ни то не мора увек бити случај. Пољска хералдика рецимо има своју дугу традицију, али њена правила толико одударају од западноевропских да је питање може ли се уопште говорити о истом симболичком систему.
У земљама где је хералдика уређена законима, хералдичким правилима се баве за то овлашћене државне институције. У Енглеској, Велсу и Северној Ирској то је College of Arms, у Шкотској Court of the Lord Lyon, итд. Оба поменута хералдичка система имају своје специфичности. Већина земаља данас ипак нема законом регулисану хералдику и у тим земљама се на питања шта је у хералдици дозвољено а шта не, може одговорити само на основу хералдичке традиције, уколико је уопште има. У земљама које немају хералдичку традицију нити је уређују законом, не може се причити о неким правилима. Зато се на свако питање да ли је нешто дозвољено или по правилу мора прво утврдити о чијој хералдици говоримо. Из тог угла треба посматрати и употребу круне.
Што се симбола круне тиче, она се у хералдици може јавити или као шаржа на штиту или као део челенке. Није ми познато да ли је употреба круне као шарже на штиту у хералдици некако ограничена. Али и ако није, њено стављање на личне грбове људи који не поседују племићко порекло представља барем ствар (не)укуса и морало би имати добро оправдање. У земљама са институционализованом хералдиком, где се грбови региструју, такав блазон тешко да би био одобрен.
Ако причамо о круни у челенци, а мислим да се на то односило ово питање, у монархијама које имају законом уређену хералдику, попут Велике Британије, њена употреба је стого регулисана. Енглески и шкотски хералдички системи у личној хералдици познају више врста круна или коронета, који одсликавају различите степене племићких титула. Круна у челенци мора одговарати племићкој титули армигера. Право на истицање круне врховног монарха у челенци грба има само суверен и институције које га представљају. Што се тиче самог грба монархије он је данас у великој мери изједначен са грбом монарха. Уколико су у најранија времена нови владари можда са собом и доносили свој грб за нови грб монархије, јачањем државе и престола као институција са том праксом се престало, па је у неком моменту грб владара постао грб престола. Већ дуго времена монарси доласком на власт практично усвајају грб престола и користе га као свој лични док су владари. Рецимо владајућа британска Кућа Виндсора има свој грб, али краљица и краљевска породица користе државне хералдичке инсигније као своје личне.
Мало сам отишао у ширину али све ово је битно за разумевање улоге круне у хералдици. У монархијама дакле, из којих се хералдика и родила, грб престола и врховна круна над њим представљају истовремено суверена и државу којом влада милошћу Божијом и у том смислу престо и монархија су нераздвојне ствари. Није ми познато да постоји нека европска монархија која у свом грбу не поседује круну.
Са друге стране имамо републике у којима данас хералдика углавном не постоји као инстиуционализован систем. Изузеци су републике које су део Крунских земаља Комонвелта, попут Канаде или Јужноафричке Републике. А ако нема законом уређеног хералдичког система, нема ни хералдике, и онда је практично све дозвољено. У том случају преостаје једино ослањање на традицију сваке земље понаособ. Тачно је да већина европских република данас нема круну над грбом али ствари треба посматрати у историјском контексту, односно у времену када је хералдика имала већи значај. Ако погледамо малобројне републике средњег и новог века, видећемо да међу њима има доста њих које су над својим грбовима имале круну. Ђенова, Венеција, Дубровник, Сан Марино - све ове републике су у својим великим грбовима поседовале круну. Сан Марино је и данас има. Круна у грбу републике дакле није била необична ни у оно време.
Данас неки замерају источноевропским земаљама због употребе њихових старих, поново рехабилитованих грбова из времена пре комунизма, наводећи аргумент да круна у њима није примерена републиканском уређењу. Наведени примери историјских република које су поседовале грб са круном оспорава њихове тврдње. Уз то се износи аргументација да је сврха употребе грба са круном жеља за што већим отклоном од периода комунизма. Но и међу данашњим европским републикама које никад нису биле комунистичке има оних које поседују круну у грбу. Поред поменутог Сан Марина, примери су Аустрија, Малта и Финска. Занимљив је и британски пример из времена Комонвелта Енглеске, односно кратког периода када је ова земља била република под вођством Оливера Кромвела. У периоду такозваног Протектората, од 1653. до 1659. године, Комонвелт је поседовао грб са круном иако је земља била република.
На крају, једно од основних начела хералдике је и право на наслеђивање грба, из кога може произаћи и право једне републике да наследи грб монархије чији је правни сукцесор.
