Грбови племића нашег порекла у Аустрији и Угарској

[Sergio]

Један кратак текст о буњевачким племићима из села Лемеш (данашњи Светозар Милетић код Сомбора), са посебним освртом на ауторову породицу Ал(л)ага.
Линк:
http://www.alaga.de/index-s.html


Слика:

[Amicus]

Један кратак текст о буњевачким племићима из села Лемеш (данашњи Светозар Милетић код Сомбора), са посебним освртом на ауторову породицу Ал(л)ага.
Линк:
http://www.alaga.de/index-s.html

Чланчић је баш аматерски написан.

[Sergio]

Чланчић је баш аматерски написан.

Сећам се твог мало опширнијег коментара кад ти прошле године послах овај текст. 

Аутор текста јесте био мало пристрасан. То је евидентно.

[Amicus]

Од којих је Ђоле?



Иначе, последња три су скоро сигурно род, а могуће да је међу њима и први из горњег реда.

[Бакс]

Од којих је Ђоле?



Иначе, последња три су скоро сигурно род, а могуће да је међу њима и први из горњег реда.

Мислим да су се његови презивали Балашев, па је Ђорђев деда додао -ић на презиме.

[Amicus]

Мислим да су се његови презивали Балашев, па је Ђорђев деда додао -ић на презиме.

У неком од интервјуа рекао је Балаш, а сада нађох и на неком сајту да се помиње презиме као такво, и везује се за његовог деду Ђорђа Балаша: Prezime Balašević je nastalo tako što mu je svaka generacija dodavala po neko slovo. Deda Đorđe, po kome je pevač dobio ime, se prezivao Balaš i bio je pravoslavac koji se plašio da ih ne pomađare. Zato je otišao u opštinu i platio da se prezimenu doda nastavak -ić.

[Бакс]

У неком од интервјуа рекао је Балаш, а сада нађох и на неком сајту да се помиње презиме као такво, и везује се за његовог деду Ђорђа Балаша: Prezime Balašević je nastalo tako što mu je svaka generacija dodavala po neko slovo. Deda Đorđe, po kome je pevač dobio ime, se prezivao Balaš i bio je pravoslavac koji se plašio da ih ne pomađare. Zato je otišao u opštinu i platio da se prezimenu doda nastavak -ić.

Хм, он некад каже овако, а некад онако.

Rođen sam kao prvi Balašević. Moji su do 1941. bili Balaševi, deda je tada pazario ono -ić- da nam ne bi "pomadžarili" familiju, ne daj Bože?

http://www.oaza.rs/muzika/djole/bend/djole.htm

[Amicus]

На јужном зиду Саборне цркве у Сентандреји, налази се споменик са грбом, а посвећен је Марији (рођ. Радивојевић, око 1726-1778), жени Јевтимија Маргаритовића.



Грб ме по својој композицији подсећа на нека решења из млетачке хералдике.

[Amicus]

Нађох минарет у грбу, а занимљиво је и презиме, Кајганић.





Има ли неко идеју ко је био Милутин Кајганић?

[Amicus]

Такође, нисам видео ни овог Светозара Давидова?





Занимљив грб.

[Pavo]

Naletih na zanimljivog čovjeka koji je 1819. bio zapovjednik(hauptmann iliti kapetan) karanšebeške satnije u Vojnoj granici. 



Čovjek je očito bio "ozbiljna zvjerka."  Obično su zapovjednici satnija imali neke sitne činove, ali ovaj je baron, i još očito Srbin.  Stephan Baron Jović von Siegenberg

Iz Nove Gradiške je, ima 41 godinu, i "grčko-nesjedinjenog" je obreda.  U nekim drugim izvorima postoji neodumica je li Stefan rođen 1774. ili 1777., ali sudeći po ovom, vjerojatno je ova druga godina u pitanju.  Stefan je kasnije premješten u pukovnije Slunj i Petrovaradin, a umirovljen je 1849. u poodmaklom dobu.  Preminuo je 1859.  Imao je mlađeg brata Aleksandra koji je također bio krajiški časnik.

Grb obitelji je bio ovaj:



Grb je njihovom ocu Teodosiju dodijeljen 27.9.1796.  Teodosije je bio potpukovnik pukovnije Otočac.  Opis samo grba glasi: "Unter mit drei nebeneinander gereihten g. Lilien belegtem b. Schildeshaupte, in G. auf gr. Boden ein r., dreimal gezinnter Festungsthurm mit geschlossenem # Thore und zwei Fenstern."


Nisam našao jesu li Stefan i Aleksandar imali muških potomaka.