Најновија и коначна верзија великог грба Кнића
Ево и појашњење,
у горњем десном пољу је грб Хребељановића који алудира на чињеницу да су средњовековни граови Борач и Честин доживели свој врхунац и процват за време Хребељановића, деспот Стеван је боравио у граду Борчу, ту је потписао повељу Дубровчанима, поједини историчари сматрају да је Борач био летња резиденција деспота Стевана, осим тога деспот Стеван се сматра ктитором цркве у манастиру Каменац у Честину.
У горњем левом и доњем десном хералдичком пољу су хералдичке куле које алудирају на средњовековне градове Борач и Честин, у дну кула је потковица као алузија на грб краљевине Рашке, какав се појављује у грбовнику Шароле. Потковица са грба Рашке алудира на припадност градова борач и Честин, као и читаве ове области српској средњовековној држави.
У доњем левом хералдичком пољу је зелени житни сноп који алудира на пољопривреду која је главна привредна грана општине Кнић, осим тога зелена боја алудира на природу и здравље. Житни сноп се налази између два огњила и то алудира на истакнут значај општине Кнић у историји и привреди нације.
Штит је раздељен крстом, црвена и златна боја крста је условљена бојама самих поља на штиту.
Чувари штита су Тома Вучић Перишић и Војвода Стеван Книћанин, Вучић Перишић као најутицајнији кнез кнежине Груже, живео је у Книћанском селу Вучковица, Стеван Книћанин је рођен у Книћу.
На постаменту је стилизован Борачки Крш као јединствена природна појава у овом делу Србије, у дну постамента је представљена река Гружа, по којој је и читава област добила име.
Бедемска круна је златна без мерлона, каква и припада општини са бројем становника између 10 и 20.000.
У беџу је приказана анфас црква манастира Каменац.
Наравно ово није блазон, само сам својим речима укратко покушао да појасним зашто грб овако изгледа.
