Отас Шандора Петефија је био Словак а не Србин. Приче о његовом српству су у најбољем случају митоманија, а у најгорем чиста лаж. А све се темељи на чињеници да му је оцу презиме изворно било Petrovics. Релативно често презиме у Словачкој, и поготову у крајевима одакле су у 18. стољећу долазили Словаци у доњу Угарску. Доста примјера тог презимена на попису 1720.
http://193.224.149.8/adatbazisokol/adatbazis/az-1720_-evi-orszagos-osszeiras/talalatok?helyseg=&lipszky=&H1913=&M1913=&ma=SK&vasarhely=&szemely=Petrovics&L=10
Кишкереш, гдје је рођен Петефи, је 1715. и 1720. насељен искључиво Словацима лутеранима. Петефијев дјед који је од некуд дошао је исто тако највјеројатније дошао из Словачке. Не постоји никаква индикација да би преци Петефија били ишта друго до Словаци и лутерани. Чак што више,
преци су му можда чак и дошли као католици. Имамо примјер крштења једног од Petrovicsa из Кишкереша у католичкој цркви 40 година прије но што је Петефи рођен.
https://familysearch.org/pal:/MM9.1.1/XCTD-N66
У 19. вијеку отац Шандора Петефија је свакако био Словак, исто као што ће и сам Петефи постати Мађаром. Али питање поријекла је друга ствар. Колико видим, велика већина извора се слаже да је породица његовог оца била поријеклом српска, па и сами Мађари и Словаци.
Ево извода из словачке википедије:
"Pôvodom Petőfiho sa podrobne zaoberal József Kiss (1923 - 1992) v knihe Petőfi adattár (1992). Podľa nej výsledky štúdií Lajosa Jakusa dokladajú slovenský pôvod vetiev oboch rodičov do roku 1685. Posledné známe miesto predkov otca sú Vaďovce v Nitrianskej stolici. Predkovia matky boli z Necpál v Turci. Obidve vetvy boli evanjelici,[1] protestantskí Maďari evanjelikmi nezvykli byť. Meno Petrovič je pôvodom zrejme srbské/chorvátske, z čoho sa usudzuje, že predkovia otca boli Srbi, ktorí prišli na Slovensko možno v 16. storočí, možno už v stredoveku (a niektoré zdroje zvyknú chybne uvádzať, že aj priamo Petőfiho otec bol srbského pôvodu). "
Као што се види из текста словачки истраживачи су му утврдили словачко поријекло до 1685. , а прије тога претпостављају да је српско и то од Срба који су се управо у западну Словачку, одакле је Петефијев отац, доселили у 16.вијеку. А да је српских сеоба у том дијелу Словачке било потврђује и сљедеће:
"Područje Zapadne Slovačke Pavle Bakić je naseljavao srpskim stanovništvom. O tome svedoči njegova prepiska sa Ferdinandom Habzburškim.
Posedi Pavla Bakića su se protezali od reke Trnavke i istoimenog utvrđenja do krajnjeg zapada Slovačke - Holiča na reci Moravi, u dužini skoro stotinu kilometara. U neposrednoj blizini utvrđenja Trnave, u kanjonu Trnavke, u tesnacu na Malim Karpatima, Pavle Bakić je sa suprugom Teodorom i kćerkama Margaritom i Angelinom posedovao utvrđeni grad-zamak Oštri Kamen, na teško pristupačnom uzvišenju. Bilo je to nadaleko čuveno "orlovsko gnezdo". U svom delu Deli Bakić, Jaša Ignjatović je napisao: "Deli Pavle je timario i jahao pripitomljene jelene gorske". Posedi Bakića su se završavali utvrđenjem Holičem na Moravi, koje je držao njegov brat Petar sa svojih hiljadu konjanika i čuvenim hajducima."
Из књиге Срби у Словачкој од Љубивоја Церовића.
Презимена на -вић у Словачкој су далеко од типично словачких, поготово у западној Словачкој и углавном су знак јужнословенског поријекла. У Западну Словачку се населио у 16. вијеку велик број и Хрвата и Срба. Познато је да је и бивши словачки предсједник Гашпарович био хрватског поријекла. На И2а Фтдна Пројекту има Словака Поповића који су у Соутх варијанти и блиски су генетски јужним хаплотиповима.
