Не знам да ли је грб Круља још увек у радној фази и има ли места поправкама, али даћу пар необавезујућих коментара. Иако грб има потенцијал да буде добар, мислим да на њему још треба да се ради, па ћу се фокусирати на замерке и критике.
Блазон:Ако оставимо по страни чињеницу да блазон није баш стручно написан и да је више у форми описа и препричавања, има још неких ствари које се не раде. Облик штита није део блазона, као ни кацига, па не треба описивати да је штит готски а кацига кофаста.
Такође, мислим да се за петопрсницу и божур не би могло рећи да су у глави штита јер је она овде "поједена" доста широком бордуром. Но можда по овом питању грешим, нека ме исправи неки бољи познавалац блазонирања.
Хералдичка исправност:Једина замерка коју бих ставио је сребрна боја на плашту и овојници. Иако није стриктно забрањено, није пракса и веома је ретко да плашт и овојница не буду у основним бојама штита. За то би морао постајати неки јачи разлог од наведеног, утемељен у породичној хералдичкој традицији коју овде немамо. У том смислу примереније би било да је постава златна.
Идејно решењеЈедном смо причали о томе да буквална представка Исуса као јагњета у православном хришћанству није дозвољена. Забрана вуче корене од Пето-шестог Трулског сабора одржаног у Константинопољу 692. године. Осамдесет другим правилом донетим на овом сабору, забрањује се приказивање Христа у виду јагњета, односно симболичко приказивање. Од тада се Спаситељ морао сликати у Свом људском облику, јер је Његово оваплоћење било истинско и потпуно и хришћани морају "...кроз овај лик видети узвишеност смирења Бога Логоса и сећајући се Његовог живота у телу, страдања и спасоносне смрти, који су довели до искупљења света".
Ово правило наравно не обавезује у хералдичком смислу, али ако је идеја да се искаже православни дух грбоносца, чиме одише овај грб, онда симболика у вези јагњета као Исуса није исправна.
Дизајн и визуелно решењеКад год је то могуће дајем предност практичној хералдици (field heraldry) у односу на папирну. Иако више не носимо штитове и кациге, треба увек мислити да је сврха грба на опреми витезова била разазнавање на бојишту. Грб на штиту и челенка у природној величини требају дакле да буду јасно препознатљиви са удаљености од барем 15 метара. У случају грба Круља постоји проблем у величини петопрснице и божура који се не разазнају јасно ни из близине а камо ли из неке веће удаљености. Божур је сам по себи веома проблематичан за разазнавање и ретки су грбови где је он успешно приказан (нпр. грб Ђорђа Реџе). Ја бих лично радије прибегао неком другом симболу који асоцира на Косово а који је лакше препознатљив. То на пример може бити Косовски/Таковски крст који је јасна асоцијација, иако се мора рећи да је у нашој хералдици прилично избагателисан, односно не баш оригиналан као шаржа.
Мислим такође да нема потребе уводити и сребро као метал на штит. Комбинација црвене и златне би била ефектнија и визуелно пријемчивија а по хералдичким мерилима свакако цењенија (мање је више!).
Мој предлог би дакле био да се уједначи величина сва три симбола, да се они обоје златом, и на штиту распореде у једнакостранични троугао.
Да нико не замери, све што написах је у најбољој намери
