Гвоздени шљем типа
барбут (barbuta, barbutus) пронађен у истраживањима темеља утврђења на обе стране срушеног старог моста у Мостару током 2002. - 2004. године помогао је и у датирању остатака најстарије грађевине "висећег моста" на том локалитету.
Јиречекова истраживања дубровачког архива открила су нам биљешку из 1333. године о витезу Палману (""dominus Palmanus Teutonicus, stipendiarius domini Regis Raxie"") и његову преузимању заложеног оружја неког безименог краљевог најамника, међу којима је било "два ""çuraças"", три ""
barbutas cum malliis"", три ""elmos"" с грбовима cimeriis, верижне огрлице, оклопе за ноге, железне рукавице, три седла итд."
Како је ријеч о шљему у широкој употреби у војсци цара Душана увјерава нас податак аутора чланка
Povijesne i arheološke potvrde za srednjovjekovni Mostar , Ante Miloševića и Željka Pekovića, објављено у Godišnjak, ANUBiH, Knj. XXXV, Knj. 33, 2006, 5-50., а преузет из дјела Petrović, Đ. 1976, Dubrovačko oružje u XIV. veku. Beograd 1976, 121.
"Petrović, prema Š. Ljubiću, navodi dvije pošiljke (1345. i 1347. godine) od ukupno 800
barbut kaciga iz Venecije za vojsku srpskoga cara Stefana Dušana."
Под каквим околностима је један тако драгоцјен примјерак витешке опреме могао "упасти" у дрвене темељне греде првог "висећег моста" данашњег Мостара, вјероватно никада нећемо сазнати, можда је испао са пошиљке каравана дубровачких трговаца приликом преласка коња преко нестабилног висећег моста, а можда га је изгубио неки несмотрени царски витез прелазећи преко Неретве половином 14. вијека


Приложио бих теми једну сјајну докторску дисертацију (ИКОНОГРАФИЈА И СИМБОЛИКА ПРЕДСТАВА НА СРПСКОМ СРЕДЊОВЕКОВНОМ НОВЦУ) Марине Одак са Филозофског факултета, одељења за Историју уметности, БУ, 2015. године, гдје препоручам дио са 198. стране
ХЕРАЛДИЧКЕ ПРЕДСТАВЕ И ЗНАЦИ Представа шлема, из којег бих издвојио један кратак детаљ на увид:
"Кад погледамо наше споменике, уочава се да се значајнији продор витешких схватања и хералдике јавља тек у време краља Душана, на чијем се новцу и печатима срећу прве представе шлема са хералдичком челенком. Верује се да је њихова појава директно повезана са немачким ритерима у Душановој служби, на челу са витезом Палманом. Део обележја ових витезова чинили су и грбови, међу којима и шлемови са челенком као хералдичким знаменом. Познато је да је витез Палман, 1333. године, преузео оружје непознатог најамника, међу којим су се налазила три elmos cimeriis.
1341"
1341 Јиричек, Историја Срба II, 111; Иванишевић, Развој хералдике, 217.