Порекло архијереја Српске православне цркве

[Измаел]

Иако се често срећемо са именима архијереја наше Свете Цркве, због природе њиховог позива мање знамо како се презивају, те одакле потичу.

У том смислу, сачинио сам азбучним редом списак свих 48 активних и неактивних великодостојника Српске православне цркве, са њиховим титулама и местима рођења.

Богуновић Никанор, епископ банатски - Медвиђа, Бенковац, Хрватска
Бојовић Кирило*, епископ диоклијски - Подгорица, Црна Гора
Буловић Иринеј, епископ бачки - Станишић, Сомбор, Србија
Вадић Василије, епископ сремски   - Челинац, БиХ
Васиљевић Максим, епископ западноамерички - Фоча, Бих
Владулов Лукијан, епископ осечко-пољски и барањски - Хајфелт, Кикинда, Србија
Вранишковски Јован, архиепископ охридски и митрополит скопски - Битољ, Македонија
Гавриловић Иринеј, патријарх српски - Видова, Чачак, Србија
Гачић Пахомије, епископ врањски    - Чечава, Теслић, БиХ
Голубовић Иларион, епископ тимочки - Зајечар, Србија
Главчић Арсеније*, викарни епископ топлички - Вршац, Србија
Добријевић Иринеј, епископ источноамерички - Кливленд, САД
Дурић Григорије, епископ захумско херцеговачки - Вареш, БиХ
Ђокић Георгије**, епископ канадски - Горње Црњелово, Бијељина, БиХ
Ђокић Константин**, епископ средњоевропски - Горње Црњелово, Бијељина, БиХ
Јевић Хризостом, епископ зворничко-тузлански - Вођеница, Бос. Петровац, БиХ
Јевтић Атанасије**, епископ захумско-херцеговачки - Брдарица, Шабац, Србија
Јовчевски Јоаким, епископ полошко-кумановски - Луково, Струге, Македонија
Јурић Сава**, епископ славонски - Чикаго, САД
Карановић Сергије, епископ франкфуртски и свенемачки - Бачка Паланка, Србија
Качавенда Василије**, епископ зворничко-тузлански - Сарајево, БиХ
Кимев Марко, еписко брегалнички - Штип, Македонија
Кнежевић Милутин, епископ ваљевски - Мијачи, Ваљево, Србија
Ковачевић Лука, епископ западноевропски - Пискавица, Бања Лука, БиХ
Кодић Митрофан, епископ канадски - Љуша, Шипово, БиХ
Крчо Лонгин, епископ средњезападноамерички - Крушчањ, Олово, БиХ
Мидић Игњатије, епископ браничевски   - Кнез Село, Ниш, Србија
Милутиновић Јефрем, епископ бањалучки - Буснови, Приједор, БиХ
Мићевић Филарет**, епископ милешевски - Борци, Коњиц, БиХ
Мићовић Јоаникије, епископ будимљанско-никшићки - Велимље, Бањани, Црна Гора
Младеновић Јован, епископ шумадијски - Добраче, Ариље, Србија
Мотика Доситеј, епископ британско-скандинавски - Загони, Олово, БиХ
Мракић Силуан, епископ аутралијско-новозеландски - Сиднеј, Аустралија
Нинов Давид, епископ стобијски - Скопље, Македонија
Пантелић Антоније*, епископ моравички - Ваљево, Србија
Пантелић Лукијан, епископ будимски - Мол, Србија
Перић Порфирије, митрополит загребачко-љубљански - Бечеј, Србија
Перовић Давид, епископ крушевачки - Ђураковац, Исток, Србија
Поповић Герасим, епископ горњокарловачки - Горње Липље, Теслић, БиХ
Пурић Јован**, епископ нишки - Мијачи, Ваљево, Србија
Радовић Амфилохије, митрополит црногорско-приморски - Доња Морача, Колашин, Црна Гора
Ракита Атанасије, епископ бихаћко-петровачки - Јањ, Шипово, БиХ
Сладојевић Фотије, епископ далматински - Дујаковци, Бања Лука, БиХ
Стефановић Јустин, епископ жички - Чачак, Србија
Трифуновић Лаврентије, епископ шабачки - Богоштица, Крупањ, Србија
Ћилерџић Андреј, Епархија аустријско-швајцарска - Оснабрик, Немачка
Ћулибрк Јован, епископ славонски - Зеница, БиХ
Шибалић Теодосије, епископ рашко-призренски - Чачак, Србија

* викарни епископ
** умировљени епископ

Пописана места рођења, наравно, често не одговарају и месту порекла њихових предака. Да бисмо се боље упознали, покрећем ову тему.

[Amicus]

Владулов Лукијан, епископ осечко-пољски и барањски - Хајфелт, Кикинда, Србија

Браво за тему, Измаиле!

Ево рецимо за Лукијана, презиме Владулов откад сам чуо за њега, стално ми стрчи међу познатим презименима. У Ердељановићевим записима ово презиме је забележено у негдашњој Кларији, данас Радојеву у Банату, на самој граници Србије и Румуније. Што онда и не зачуђује с обзиром на презиме коме је основа Влад(ул)-.

Помињу се у Кларији још концем XVIII века.

Крсна слава Владулових је Никољдан.

[Nebo]

Општи закључак је да доминирају Босанци 

Шалу на страну, моје је мишљење да су Босанци најпобожнији део Србског народа, а и у Црној Гори, колико је мени познато, углавном влада слично мишљење. И мноштво светштенства и монаштва у ЦГ су из Босне. Херцеговци су Босанцима по овоме уз раме.

Доста је јака и владичанска екипа из западне Србије, па затим "пречани" (додуше, њих има разног порекла).

[Дробњак]

Чуди ме да нема ниједног владике пореклом из околине Трстеника и Врњачке Бање. Кажу тамо свака трећа да једног богослова. Вероватно се нико од њих није довољно потрудио.

[Nebo]

Данас, на жалост, није битно само бити прави богослов, него да се има пролаз у Патријаршију...

[Дробњак]

Данас, на жалост, није битно само бити прави богослов, него да се има пролаз у Патријаршију...

На то сам и мислио када рекох да се нису довољно потрудили. Исто је у цркви као и другде. Нажалост.

[Nebo]

Неке моје прогнозе и закључци о ДНК пореклу:

Бојовић Кирило*, епископ диоклијски - Подгорица, Црна Гора - Е1b
Буловић Иринеј, епископ бачки - Станишић, Сомбор, Србија - E1b
Дурић Григорије, епископ захумско херцеговачки - Вареш, БиХ - DS
Јевтић Атанасије**, епископ захумско-херцеговачки - Брдарица, Шабац, Србија - DS
Карановић Сергије, епископ франкфуртски и свенемачки - Бачка Паланка, Србија - I1 P109
Мићовић Јоаникије, епископ будимљанско-никшићки - Велимље, Бањани, Црна Гора - G2a
Перовић Давид, епископ крушевачки - Ђураковац, Исток, Србија - E1b / J2a
Пурић Јован**, епископ нишки - Мијачи, Ваљево, Србија - I1 P109
Радовић Амфилохије, митрополит црногорско-приморски - Доња Морача, Колашин, Црна Гора - R1b
Ракита Атанасије, епископ бихаћко-петровачки - Јањ, Шипово, БиХ - DS
Ћулибрк Јован, епископ славонски - Зеница, БиХ - DS
Шибалић Теодосије, епископ рашко-призренски - Чачак, Србија - J2a

[Лаф]

Општи закључак је да доминирају Босанци 

Шалу на страну, моје је мишљење да су Босанци најпобожнији део Србског народа, а и у Црној Гори, колико је мени познато, углавном влада слично мишљење. И мноштво светштенства и монаштва у ЦГ су из Босне. Херцеговци су Босанцима по овоме уз раме.

Доста је јака и владичанска екипа из западне Србије, па затим "пречани" (додуше, њих има разног порекла).

Нису "Босанци" најпобожнији, него најповезанији. Занимљива је чињеница да у епархијама ван Србије служи само један епископ родом из Србије (а да није потомак дођоша), док је број прекодринаца у србијанским и иностраним епархијама доминантан. Такође упада у очи тужна чињеница да Херцеговина, некада инкубатор најпобожнијих и најобразованијих монаха и владика српских, данас не само да нема ниједног активног архијереја (са изузетком пензионисаног Филарета и поцрногорченог Бањанина Јоаникија), него су јој Босанци чак засели на трон (и епископски и тврдошки).

[Wolf Sagash]

Нису "Босанци" најпобожнији, него најповезанији. Занимљива је чињеница да у епархијама ван Србије служи само један епископ родом из Србије (а да није потомак дођоша), док је број прекодринаца у србијанским и иностраним епархијама доминантан. Такође упада у очи тужна чињеница да Херцеговина, некада инкубатор најпобожнијих и најобразованијих монаха и владика српских, данас не само да нема ниједног активног архијереја (са изузетком пензионисаног Филарета и поцрногорченог Бањанина Јоаникија), него су јој Босанци чак засели на трон (и епископски и тврдошки).

Мени се чини да то траје кроз цијели двадесети вијек. Имали смо чини ми се само митрополита Петра Зимоњића, родом Гачанина, и митрополита Нектарија Круља родом Љубињца. Могу ту придодати и епископа Аљаске-Николаја, коме је отац Сорајић из Љубиња а мајка Обиловић из Боке.

[Тимар]

Свака вам част Измаиле.

Знао сам да је епископ Јефрем Милутиновић из Буснова, али не и да су Лука Ковачевић, епископ западноевропски из Пискавице и Фотије Сладојевић, епископ далматински из села Дујаковци. То су све мјеста 7, 11 и 18 километара од моје родне куће.
Још што је занимљивије, у кругу од 100 км, има више епископа него цијела Црна Гора и Херцеговина заједно, а то су:
-Василије (Вадић), епископ сремски, из Челинца
-Пахомије (Гачић), епископ врањски, из Чечаве
-Хризостом (Јевић), зворничко-тузлански, из Вођенице код Петровца
-Митрофан (Кодић), епископ канадски, село Љуша код Шипова
-Герасим (Поповић), епископ горњоларловачки, село Горње Липље, код Теслића
-Атанасије (Ракита), епоскоп бихаћко-петровачки, Јањ, Шипово.

Искористићу ову прилику па да споменем да се у писаним документима, у 18 и 19 вијеку, на простору Тимара (Поткозарја) спомињу велике свештеничке породице:
-Поповићи, Стевањдан
-Јелићи, Стевањдан
-Векић, Никољдан
-Прокопићи, Ђурђевдан
-Касаловић, Јовањдан
-Тодићи, Никољдан
-Кондићи, Никољдан
-Стојнићи, Никољдан
-Павловићи, Никољдан
-Зрнић, Илиндан

[Жика]

Свети Василије Острошки (Стојан Јовановић)

Од којих Јовановића је Свети Василије?

[Wolf Sagash]

Свети Василије Острошки (Стојан Јовановић)

Од којих Јовановића је Свети Василије?

Из Мркоњића у Попову Пољу, али таква породица сада не живи доле. Мајка му је била од Милутиновића. Можда сродници данас носе друго презиме, а можда су изумрли или побјегли у Боку или Опузен.

[Amicus]

Неке моје прогнозе и закључци о ДНК пореклу:

Крчо Лонгин, епископ средњезападноамерички - Крушчањ, Олово, БиХ - I1 P109

До сада је тестирано двојица Крча из села Солуна код Олова. Припадају хаплотипу Дробњака.

Старо им је презиме Новаковић, а у сутону османске владавине над Босном носили су презиме Николић. Од тих Николића развиле су се две гране, које се деле по томе коју крсну славу славе.

Иначе, презиме Крчо добили су по топониму Крч.

Крсна слава Крча је Никољдан, а други део Николића слави Ђурђевдан.

[Небојша]

Крчо Лонгин, епископ средњезападноамерички - Крушчањ, Олово, БиХ - I1 P109

До сада је тестирано двојица Крча из села Солуна код Олова. Припадају хаплотипу Дробњака.

Старо им је презиме Новаковић, а у сутону османске владавине над Босном носили су презиме Николић. Од тих Николића развиле су се две гране, које се деле по томе коју крсну славу славе.

Иначе, презиме Крчо добили су по топониму Крч.

Крсна слава Крча је Никољдан, а други део Николића слави Ђурђевдан.

Нисам знао да су Крче I1-P109 од ових Николића. Иначе, за Николиће се каже да су пореклом из Колашина. Старо презиме - Грује. Пошто су били из Новакове долине, један огранак се прозвао Новаковићи.

Сродни су им још и Петровићи на Небочају, Николићи у Мракову, Понијерци и Кривој Реци. Славе Никољдан, а у Босну су дошли у 19. веку, када је била "празноћа". Населили су се на Крчу по чему, као што кажеш, неки од њих и данас носе презиме.

[vojislav.ananic]

Не знам сигурно, али мислим да Фотије Сладојевић, епископ далматински, није из Дујаковаца него из оближњег засеока Дубица код Ситнице, на Змијању. Дујаковци су близу Горњег Раткова и припадају Бања Луци, а Дубица, чини ми се Мркоњић Граду. Ситница је некад била у кључкој општини, а сада припада Рибнику. Али, ученици из Дубице похађају школу у Ситници.

[Измаел]

Општи закључак је да доминирају Босанци

А ево како је то изгледало о Божићу 1939. године, када је Српска православна црква бројала 16 архијереја,а према Посланици која је постављена на Дигиталној библиотеци Матице српске.

Васић Доситеј*, митрополит загребачки - Београд, Србија
Грданички Дамаскин, епископ америчко-канадски - Лесковац, Србија   
Дожић Гаврило, патријарх српски   - Врујци, Колашин, Црна Гора   
Ђорђевић Иринеј, епископ далматински - Врнчани, Горњи Милановац,  Србија   
Зимоњић Петар*, митрополит дабробосански - Грахово, Црна Гора
Илић Јован, епископ нишки - Дојкинци, Пирот, Србија   
Јовановић Платон*, епископ бањалучки - Београд, Србија
Јовановић Серафим, епископ рашко-призренски   - Призрен, Србија   
Круљ Нектарије, епископ зворничко-тузлански - Поцрње, Љубиње, Србије   
Николић Мирон, епископ пакрачки - Капелна, Виљево, Хрватска   
Пиперковић Емилијан, епископ тимочки - Липљан, Србија   
Радовановић Тихон, епископ захумско-херцеговачки - Мали Пожаревац, Србија   
Станковић Симеон, епископ шабачки - Лежимир, Сремска Митровица, Србија   
Трлајић Сава*, епископ горњокарловачки - Мол, Србија
Ћирић Иринеј, епископ бачки - Сремски Карловци, Србија   
Цвијовић Јосиф, митрополит скопски - Дрежник, Ужице, Србија   

* канонизовани, сви страдали од хрватских усташа

[Небојша]

Општи закључак је да доминирају Босанци 

Шалу на страну, моје је мишљење да су Босанци најпобожнији део Србског народа, а и у Црној Гори, колико је мени познато, углавном влада слично мишљење. И мноштво светштенства и монаштва у ЦГ су из Босне. Херцеговци су Босанцима по овоме уз раме.

Нисам стекао такав утисак. Могуће да је је међу свештенством таква ситуација, али мислим да се то значајније покренуло тек након ратова.

Некако ми изгледа да су Срби из Србије (посебно с југа, Косова, итд.) најпобожнији, што и има логике с обзиром да је и кроз историју (не скорију, већ генерално гледано), тамо био јачи утицај православља па су чини се и многи обичаји очувани, онако у изворној форми.

[Amicus]

А ево како је то изгледало о Божићу 1939. године, када је Српска православна црква бројала 16 архијереја,а према Посланици која је постављена на Дигиталној библиотеци Матице српске.

Истина, ове АВНОЈ-ске границе баш не одговарају ондашњем стању ствари, али више-мање то је било то што се тиче "уједињења српских земаља".

Елем,

Круљ Нектарије, епископ зворничко-тузлански - Поцрње, Љубиње, Србије

Овде се поткрала грешка, Љубиње је у данашњој БиХ, а вероватно пермутацијом замењено са Љубијом.

Круљима је заиста порекло из тог љубињског краја, нисам сигуран, али крсна слава Круља требала би бити Јовандан.

О самом презимену Велимир Михајловић у свом Српском презименику каже: Сви примери од ових основа воде порекло од придева круљав у значењу сакат, хром.

— Круљ: y селу Воћенима и Капавини y Херцеговини крајем ХIХ века; у Величанима, Завали, Стоцу и Мостару у Поповом пољу (Херцеговина); у Хрватској код Дубровника и у Осијеку (осам особа 1946. године).

(Наведено дело, Нови Сад, 2002, стр. 622)

[Иван Вукићевић]

Мићовић Јоаникије, епископ будимљанско-никшићки - Велимље, Бањани, Црна Гора - G2a

Владика Јоаникије је од Мићовића из Пригредине код Велимља. Мићовићи су од Мандића из Дробњака. Томићу је промакло да забележи ово предање, па их спомиње као досељенике непознатог порекла. На основу предања које је доста чврсто, требало би да су I1. Славе Аранђеловдан, а прислужују стару славу Ђурђевдан. Код Шибалића и Караџића погрешно пише да славе Ђурђевдан, а прислужују Аранђеловдан.

[Nebo]

Владика Јоаникије је од Мићовића из Пригредине код Велимља. Мићовићи су од Мандића из Дробњака. Томићу је промакло да забележи ово предање, па их спомиње као досељенике непознатог порекла. На основу предања које је доста чврсто, требало би да су I1. Славе Аранђеловдан, а прислужују стару славу Ђурђевдан. Код Шибалића и Караџића погрешно пише да славе Ђурђевдан, а прислужују Аранђеловдан.

Писали смо нешто на тему везе оних тестираних Г2а (не могу овде о томе, има на затвореном делу) и бањанских Мићовића, па сам помислио да је од тих.