Дакле,
кнезови тухељски, или ипак не?

За почетак, ево шта о њима доноси Срђан Рудић у
Властели Илирског грбовника:
Охмућевићи су били хумска властеоска породица о којој има мало података.
822 Први члан ове породице познат из извора био је
Драгослав Охмућ који се помињ 1342. и 1354. године. У једном дубровачком тестаменту из 1348. године уз њега се помиње и
Билослав Охмућ, али не знамо у каквом су били сродству. Када су Дубровчани 1366. године исплаћивали стонски доходак кнегињи Гојислави један од њених изасланика био је
Утјешен Охмућ. Наредни чланови породице су носили презиме Охмућевић.
Припко Охмћевић се помиње 1377. и 1397. године. Последњи члан овеп ородице који се помиње у савременим изворима био је
Иваниш Охмућевић који је октробра месеца 1487. године боравио у Дубровнику као посланик херцега Владислава.
Интересантно је да су у списковима средњовековне властеле Охмућевићи смештени у околину Олова. То је урадио и Андрија Качић-Миошић иако је Охмучевићима из Сланог посветио неколико страна.
822 Дамијел Фарлати доноси податак да су Охмучевићи били са Гласинца, као и да су Радингост (1320) и његов син Доброслав (1366) били босански православни епископи, в. М. Динић, Хумско-требињска властела, стр. 53Податак који Рудић помиње на основу спискова средњовековне властеле, заправо води ка граду
Тухељу, који је дуго времена био мистерија где се налази, а који је на крају убициран заиста у околину
Олова, односно ако погледамо Фарлатијев податак, околину
Гласинца.
Како је ово тема у којој се преплићу чињенице и фалсификати, сигурно је да има места и за посебну дискусију, посебно са тачке гледишта порекла ове породице.