Примена хералдике

[Amicus]

Sergio ме ових дана инспирисао да мало истражујем симболику Светог Ђорђа, кроз призму хералдике, па нађох доста занимљивих примера употребе те светогеоргијанске симболике у разним уметничким представама Светог Ђорђа.

Ово је пример у коме је рецимо за челенку употребљена фигура змаја, који још није уловљен, али његов носилац је провиђен да буде тај који ће убити змаја.



Слика је дело савременог сликара Леондарда Портера и настала је 2011. године.

[Бакс]

Слика с можда највише хералдичких елемената у Срба је свакако "Крунисање цара Душана" или "Проглашење Душановог законика".



Аутор Паја Јовановић се бавио дубоком анализом и истраживањем илирске хералдике како би пронашао грбове и хералдичке стегове које би одговарале особама са слике. Служио се илирским грбовницима, као и још једним грбовником који, нажалост, данас више не постоји.

На слици се виде грбови, стегови, као и челенке, од којих су можда најуочљивије две: челенка цара Душана с двоглавим орлом коју носи младић на степеницама, и челенка с роговима коју држи палман Брахт.

Слика је настала 1900. године

Википедија има леп чланак о овом ремек-делу:
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D1%88%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%94%D1%83%D1%88%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B3_%D0%B7%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0

[Небојша]

Слика с можда највише хералдичких елемената у Срба је свакако "Крунисање цара Душана" или "Проглашење Душановог законика".



Аутор Паја Јовановић се бавио дубоком анализом и истраживањем илирске хералдике како би пронашао грбове и хералдичке стегове које би одговарале особама са слике. Служио се илирским грбовницима, као и још једним грбовником који, нажалост, данас више не постоји.

На слици се виде грбови, стегови, као и челенке, од којих су можда најуочљивије две: челенка цара Душана с двоглавим орлом коју носи младић на степеницама, и челенка с роговима коју држи палман Брахт.

Слика је настала 1900. године

Википедија има леп чланак о овом ремек-делу:
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D1%88%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%94%D1%83%D1%88%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B3_%D0%B7%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0

Једна од најлепших слика, икада!

Скендербег из профила исти Јован Кастриот (крв није вода) Не видим Кобиловића на слици, а има га на оној шеми?

[Бакс]

Једна од најлепших слика, икада!

Скендербег из профила исти Јован Кастриот (крв није вода) Не видим Кобиловића на слици, а има га на оној шеми?

Рекао бих да је његов стег постављен чисто да се покаже да је и он ту негде.
Први ред је резервисан за "буџе" тог доба. 

[Amicus]

Слика с можда највише хералдичких елемената у Срба је свакако "Крунисање цара Душана" или "Проглашење Душановог законика".



Аутор Паја Јовановић се бавио дубоком анализом и истраживањем илирске хералдике како би пронашао грбове и хералдичке стегове које би одговарале особама са слике. Служио се илирским грбовницима, као и још једним грбовником који, нажалост, данас више не постоји.

На слици се виде грбови, стегови, као и челенке, од којих су можда најуочљивије две: челенка цара Душана с двоглавим орлом коју носи младић на степеницама, и челенка с роговима коју држи палман Брахт.

Слика је настала 1900. године

Бавих се овом сликом својевремено, али тај рад никада нисам објавио, јер после дуже потраге за једним детаљем који Паја Јовановић помиње у својим писмима, а у наше време кустос Музеја Паје Јовановића потврђиваше, нисам успео ништа од тога да нађем... иако сам остварио врло позитивну сарадњу са бар десетак људи и адреса на које сам се обраћао и са којима сам био у контакту, после свега сви смо помало остали изненађени што се није нашло ништа.

А са хералдичке тачке гледишта, ова слика је дефинитивно наша најлепша хералдичка представа у сликарству, и ако се удубите у детаље видећете сву ону посвећеност истраживању коју помиње аутор, а која је претходила послу на овом немалом подухвату.

На мрежи од бољих скенова је онај из Каталога Музеја Паје Јовановића: http://1.bp.blogspot.com/-CJyqKqKRhJ8/Tw1iZGGcDjI/AAAAAAAABG8/NL8r0wsKSxk/s1600/Crowning+of+Emperor+Dusan%252C+WEB.jpg

[Сол]

Занимљив је шлем са пауновим перiем
Alfons Mucha (1860-1939) - from the Cycle, “The Slavonic Epic”, no 6. 1926/ The coronation of the Serbian Tsar Stefan Dušan as East Roman Emperor

[Бакс]

Кажу да постоји 7 различитих верзија ове слике које је Паја Јовановић насликао.
На овој верзији коју је поставио Amicus види се и особа која држи стег Кобиловића. Вероватно Милош?

Јесте ли приметили да је стег Котроманића (чини ми се да је реч о Котроманићима) црвене боје, а не плаве? Постоје извори који говоре у прилог томе.

[Amicus]

Занимљив је шлем са пауновим перiем
Alfons Mucha (1860-1939) - from the Cycle, “The Slavonic Epic”, no 6. 1926/ The coronation of the Serbian Tsar Stefan Dušan as East Roman Emperor

Ово је исто занимљива слика, Сол, али нема је нигде на интернету у некој екстра великој резолуцији, где би се видели боље детаљи попут хералдичких, а којих свакако има, осим тог у првом плану шлема са пауновим перјем. То је очигледно царска војничка или турнирска кацига.

Јесте ли приметили да је стег Котроманића (чини ми се да је реч о Котроманићима) црвене боје, а не плаве? Постоје извори који говоре у прилог томе.

Немала је загонетка Бакс из кога је грбовника Паја Јовановић црпео хералдичке податке. Оног чувеног Бечког грбовника, кога је описао Соловјев, дефинитивно није. Тражећи одговор на то питање заврших у слепој улици.

[Amicus]

Кад смо код Обилића, ненадмашна је његова челенка, коју је мислим Урош Предић изврсно нагласио у чувеној Медаљи за храброст Милоша Обилића.

[Синиша Јерковић]

На мрежи од бољих скенова је онај из Каталога Музеја Паје Јовановића: http://1.bp.blogspot.com/-CJyqKqKRhJ8/Tw1iZGGcDjI/AAAAAAAABG8/NL8r0wsKSxk/s1600/Crowning+of+Emperor+Dusan%252C+WEB.jpg

Ово је претпостављам оригинална верзија из 1900. године, којом Паја Јовановић није био задовољан, а ова што је раније постављена је прерађена верзија.

Занимљив ми је додатак каменог рељефа лава на фасади цркве  на прерађеној слици, које нема у оригиналу.

[Amicus]

Ово је претпостављам оригинална верзија из 1900. године, којом Паја Јовановић није био задовољан, а ова што је раније постављена је прерађена верзија.

Занимљив ми је додатак каменог рељефа лава на фасади цркве  на прерађеној слици, које нема у оригиналу.

Да, има одређених одступања. Једино да се није у међувремену нешто ново дознало па да је хтео то да овековечи и на својој слици? Нема ни ових других отвора.

[Бакс]

Да, има одређених одступања. Једино да се није у међувремену нешто ново дознало па да је хтео то да овековечи и на својој слици? Нема ни ових других отвора.

И лик цара Душана је мало другачији. Ваљда је Паја хтео да га учини што сличнијим лику с оне чувене фреске.

[Сол]

Урош Предић; Св. Георгиiе убива аждаху

[Amicus]

Ланселот и Тристан, минијатура из француског рукописа, насталог у XV веку.



На слици видимо два витеза који се боре у идентичним оклопима, разликују их само тунике и грбови, у позадини виде се њихови коњи у хералдичким покривачима.

Оба витеза су представљена њиховим традиционалним симболима. Ланселот је прво имао сребрни штит, а на који је касније добио три привеза, који симболизоваше снагу три човека.

Док је у случају Тринстана, на његовом грбу симбол његовог покровитеља, краља Ричарда I Лављег Срца (старије верзије су имале црвени штит, док су неке позније преферирале )

[Сол]

Диптих 1,4х1,4 састављен од 719 грбова предака маркиза од Бакингхема (1806.г)


https://de.wikipedia.org/wiki/Datei:Grenville_Diptych.jpg

[Сол]

Кад смо код Обилића, ненадмашна је његова челенка, коју је мислим Урош Предић изврсно нагласио у чувеној Медаљи за храброст Милоша Обилића.

Чини ми се, да iе Предићу узор била Верокиева статуа наичувениiег кондоттиера - Бароломеа Коллеони-а.





https://en.wikipedia.org/wiki/Bartolomeo_Colleoni
https://en.wikipedia.org/wiki/Andrea_del_Verrocchio

[Amicus]

Поза тела је несумњиво иста.

[Sergio]

Amicuse, овај Гордон стварно има лепих цртежа. Баш сам данас гледао мноштво његових радова.
Слика:

[Amicus]

Amicuse, овај Гордон стварно има лепих цртежа. Баш сам данас гледао мноштво његових радова.

Гордон јесте уметник, али лично мислим да је до краја успешан само код илуминација и минијатура, нарочито оних у маниру средњовековних рукописних књига. Неки други његови радови, бар за мој укус, нису ми привлачни - нимало.

[Sergio]