ВОЈНО АДМИНИСТРАТИВНО УРЕЂЕЊЕ СМЕДЕРЕВСКОГ САНЏАКА 1739

Траг - корисне књиге, сајтови > Архиви и архивска грађа

ВОЈНО АДМИНИСТРАТИВНО УРЕЂЕЊЕ СМЕДЕРЕВСКОГ САНЏАКА 1739 - 1788.

<< < (2/3) > >>

Селаковић:

--- Цитат: Дробњак Август 09, 2016, 04:21:52 поподне ---Колико се сећам по аустријском попису Краљевине Србије из 1721. године Србија (отприлике територија Смедеревског санџака) је имала око 28000 становника. Професор Дабић са Филозофског факултета је направио за вежбе чак и мапу насеља и рекао нам је да замислио непрегледну шуму са понеком крчевином на којој је село. Услед слабе насељености територију је било тешко бранити па су Аустријанци агитовали и подмићивали становништво да се насели на њихову територију по пограничним областима Турске. Највише насељавања је било у данашњи Левач и Темнић, Руднички крај и Мачву. Многи су се после пар година проведених на аустријској територији враћали у Турску, због великих дажбина и војних обавеза. Највећи број досељеника је дошао у Смедервски санџак од 1739 до 1788 и Кочине крајине. Следећи велики талас насељавања је био за време устанка.

--- Крај цитата ---

У том смислу, занимљиви су ови делови текста:

--- Цитат ---У седамнаест нахија Смедеревског санџака обухваћених пописом 1741, уписано је 1398 насеља. За свега 570 (40,8%) насељених места постоје унета имена носилаца домаћинстава (баштина). Број домаћинстава у овим насељима је 6316. Посматрано у новчаној суми, од ових становника је прикупљено 4 025 360 акчи или 74,6% укупне суме. Из преосталих 828 насеља (59,2%) која се воде као пуста (халије), уписано је свега 1 370 816 акчи (25,8%).
--- Крај цитата ---

--- Цитат ---На територији Санџака постојало је три типа сеоских насеља, села (и/или селишта), мезре (запустела села) и халије (упражњена села). Разлика између мезри и халија јесте у претпоставци да се категорија првих неће мењати, док се за халије претпоставља да су привремено опустела места и да ће се становништво убрзо вратити. У пракси се често дешавао сасвим супротан процес, услед чега формално одређење категорије насеља не би требало схватати категорички. На простору пописаног дела Смедеревског санџака (17 од 21 нахије) у складу са пописним дефтером из 1741. било је више халија него насељених места, као што је и величина и густина насељености појединих нахија значајно варирала.

--- Крај цитата ---

post images

Дробњак:
У Смедеревски санџак нису улазиле Соколска нахија и Мачва а пет најисточнијих нахија овде наведених: Хомоље, Звижд, Млава, Пореч и Храм нису улазиле у Краљевину Србију већ су припадале Тамишком Банату. Нахије се делимично поклапају са оберкапетанијама из периода 1718-1739. Тако да када Смедеревском санџаку одузмемо територију данашње источне Србије а додамо му Соколску нахију и Мачву добијамо територију Србије из периода од 1718 до 1739. С обзиром да је Соколска нахија била слабо насељена, можда чак и слабије од источне Србије добијемо неку бројку приближнију 28000. Што показује да аустријско насељавање није битније променило демографску слику. Зато су делимично заслужни и Срби који су радили за аустријску војну команду, као нпр. Сава Млатишума и Вук Исакович и сеоба из 1739 године. Смедеревски санџак почиње да се масовније насељава тек од 40-их година 18. века.

Селаковић:

--- Цитат: Дробњак Август 09, 2016, 05:20:00 поподне ---У Смедеревски санџак нису улазиле Соколска нахија и Мачва а пет најисточнијих нахија овде наведених: Хомоље, Звижд, Млава, Пореч и Храм нису улазиле у Краљевину Србију већ су припадале Тамишком Банату. Нахије се делимично поклапају са оберкапетанијама из периода 1718-1739. Тако да када Смедеревском санџаку одузмемо територију данашње источне Србије а додамо му Соколску нахију и Мачву добијамо територију Србије из периода од 1718 до 1739. С обзиром да је Соколска нахија била слабо насељена, можда чак и слабије од источне Србије добијемо неку бројку приближнију 28000. Што показује да аустријско насељавање није битније променило демографску слику. Зато су делимично заслужни и Срби који су радили за аустријску војну команду, као нпр. Сава Млатишума и Вук Исакович и сеоба из 1739 године. Смедеревски санџак почиње да се масовније насељава тек од 40-их година 18. века.

--- Крај цитата ---

Дробњак, ово личи на добру рачуницу. Дакле, могли бисмо претпоставити да је у том тренутку на овој територији живело између 30000 и 40000 људи.
Масовније насељавање од 40-их година је евидентно по много чему, не само по неким бројкама, већ и по породичним предањима многих. А ево и једна бројка томе у прилог из доктората, на основу сачуваног пописа џизје Ужице из 1795, што је вероватно последњи изведени попис турске државе на овом простору:

--- Цитат ---Забележени број баштина у овако дефинисаној кази Ужице у складу са пописом из 1795. чини преко 40% целокупног становништва Смедеревског санџака из 1741
--- Крај цитата ---

Дробњак:
Да, тако некако. Не располажем никаквим тачним подацима тренутно, него пишем по сећању. Али не би требало да има више од 40000 становника, евентуално 40500 као што наводи у раду. То је вероватно дупло више становника него што је остало на том простору након сеобе 1690. Знамо да је Поморавље Велике Мораве остало готово потпуно пусто, источни делови Шумадије, Ресава и Млава такође. У периоду од 1690 до 1715-16 имамо само значајније досељавање Влаха из Олтеније и Ердеља у запустела српска села у источној Србији и спорадична насељавања становништва из динарских и јужних српских крајева у делове Шумадије. Највећи број становника се насељава у другој половини 18. века. Томе је узрок сем слободне плодне земље и организација на територији смедеревског санџака где се на неки начин развијала слободна кнежинска самоуправа. Оборкнез се налазио на челу нахије, био је угледан човек из народа кога су постављали Турци. Скупљао је порез, судио у мањим споровима и претстављао нахију. Срби су више волели да плате више Србину, тј. да га подмите него да гледају Турке по селима. Таква ситуација је била једино у Смедервском санџаку. Читлучења готово да није било, касније су издејствовали да могу да носе оружје, свуда је било слободне земље, воде, храстових шума за изгон свиња на жирење... Све то је привлачило велики број насељеника.

Селаковић:

--- Цитат: Дробњак Август 09, 2016, 06:11:11 поподне ---Читлучења готово да није било, касније су издејствовали да могу да носе оружје, свуда је било слободне земље, воде, храстових шума за изгон свиња на жирење... Све то је привлачило велики број насељеника.

--- Крај цитата ---

Ово ми је било знано од раније, а у овом раду нашао сам лепо укратко о чифтлицима:

--- Цитат ---Већ током израде пописног дефтера забележени су и први чифтлици, додуше само код две нахије, Ваљева и Рудника. Процес израде дефтера никако није био унификован, услед чега се јављају бројне разлике у структури и карактеру ставки које се у њему појављују. Присуство чифтлика само у двема нахијама, никако не значи да их другде није било, већ да писар у другим случајевима није обратио потребну пажњу, као што је у поменутим двема нахијама превидео да упише кнезове. Укупан број чифтлика није велики, свега 15. Неколико је забележено у пару у оквиру једног села. Подаци о власнику, муслиману и месту његовог боравка изван територије нахије нису неуобичајени (нпр. Али муселим, становник Ваљева; Ахмед-ага из рудничке тврђаве; Ибрахим-беше), чак ни у случајевима када чифтлик поседује група муслимана. Посебно су интересантни чифтлици који припадају локалном становништву, хришћанима. Код два су уписани власници, Тодор (син Гордана) у селу Сушница, Ваљевска нахија и Митар (Симо) у селу Кујић у Рудничкој нахији, док је за село Прилике у Руднику као власник означена раја. Није познато како је дошло до изразито неуобичајеног формирања чифтлика локалног становништва.
--- Крај цитата ---

Навигација