Форум - Порекло
Науке и научне дисциплине => Хералдика => Тему започео: Amicus Фебруар 25, 2018, 12:50:06 пре подне
-
Крилатице или слогани (енг. motto) у нашој хералдици постали су неким правилом тек у новије време, док их у прошлости ретко срећемо.
Ипак, с времена на време, појави се понеки стари грб, који има и крилатицу.
Последњи пример који сам запазио, био је велики грб Божидара Вуковића Подгоричанина (1460-1539), српског штампара из Венеције, кога сам запазио у једној од његових штампаних књига.
На његовом грбу, у челенци, приказан је израстајући човек који држи траку са крилатицом, али нажалост на приложеној слици, страница које је снимљена, поцепана је у горњем десном углу, тако да није видљив цео натпис, а оно што се види није ни цела реч.
(http://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/publications/5012/000313.jpg)
Ипак, пошто вероватно негде постоји и неоштећени примерак, поменућемо тај видљиви завршни део, на коме се јавно виде три слова - ѣрꙋ(м).
-
У грбу грофа Григорија Милорадовића (1834—1905) такође постоји крилатица.
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/b/b7/RU_COA_Miloradovich_XII%2C_30.png)
Она гласи: Безъ страха и упрека.
-
Мени омиљена је она из грба кнеза Василија Дабиже (1827-1888)
(https://gerbovnik.ru/og/v16/p0017.jpg)
Његов мото је: Тако хощет Богъ.
А занимљив је у контексту његовог сумњивог племићког порекла, које вуче корене из Молдавије, а тражећи признање племства позивао се на порекло од Немањића и Котроманића, о чему сведочи и његов грб, за који би било сјајно ако бисмо икад сазнали ко га је цртао, и према којим изворима. :)
-
У чувеном Фојнничком грбовнику, грб Охмучевића за разлику од свих осталих, има мото.
(https://s14.postimg.org/498arasen/Screen_Shot_02-25-18_at_01.15_AM.png)
Он гласи: Tempvs : Restavit, а значи "Поврати време".
Мислим да је и корен ове крилатице настао на сличном размишљању као у грбу кнеза Василија Дабиже. :)
У истом грбовнику, на његовом крају, налази се и један композитни грб, за кога не знамо тачно ко је био његов носилац, али свакако неко из најмлађе гране Охмучевића, а који такође има мото (различит од претходног).
(https://s14.postimg.org/ifo1mbl7j/Screen_Shot_02-25-18_at_01.11_AM.png)
На њему пише: Semper · Spero, у значењу "Трајна нада".
-
На баронском грбу патријарха Јосифа Рајачића (1785-1861) такође се налази крилатица.
(http://www.czipm.org/Grafika/Foto/baroni-rajachichi-01.jpg)
Крилатица је на немачком и гласи: Durch des Volkes Stimme die Macht beginne, у значењу "Снага почива у гласу народа".
Избор да буде на немачком је вероватно тај да се порука гесла јасно разуме. ;)
-
Две династије модерне српске историје имале су крилатице у својим грбовима.
На великом павиљонском грбу Карађорђевића, налази се њихова крилатица.
(http://www.heraldikasrbija.rs/wp-content/uploads/2012/06/2.jpg)
Она гласи: PRIMA SPES MIHI DEUS, у значењу "Бог ми је прва нада".
-
Обреновићи su такође имали слоган у своме грбу.
(https://s14.postimg.org/o1xfnamvl/Screen_Shot_02-25-18_at_12.48_PM.png)
Он је гласио: Tempus et meum ius, у преводу "Време и моје право" (некад је био писан и српском).
Везује се за кнеза Михаила, који је 26. августа 1842. године напуштајући Србију, изракао следеће речи: "Време и моје право погинути неће". Ове речи су касније у скраћеној верзији постале девиза династије Обреновић, а најчешће се јављају на латинском као "Tempus et meum jus".
-
У грбу грофа Николаја Емануиловича Вуича (1897-1976) имамо следећу крилатицу:
(http://www.unification.com.au/upload/articles/2902/7-9.jpg)
За вѣру и вѣрность.
Ови Вујићи су доспели у Русију још у време цара Петра I Романова, и дали су више познатих личности, учесника Отаџбинског рата 1812. године, Првог светског и Другог светског рата.
Грофовску титулу стекао је Николај Емануилович, и то након пропасти царства, у егзилу. Али племство и грб постојали су од раније. Године 1905. њихов грб је потврђен у Хералдичком одељењу Правитељствујушчег сената, а исти им је додељен 1855. године, и то заслугама Василија Афанасева.
http://www.unification.com.au/articles/read/2902/
https://gerbovnik.ru/arms/2946.html
-
У Срђу (http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00025_19031030|page:34|query:grb) из 1903. године, поменут је занимљив рукописни зборник под називом Ragusinarum inscriptionum collectio, тада чуван у приватној колекцији извесног В. Адамовића, из кога су неки текстови до тада већ били објављивани у Словинцу.
Оно што је овде пак за нас занимљиво, јесу два ћирилична натписа, која су се некада налазила у једној католичкој цркви у Дубровачком приморју. У чланку се наводи, да се у тој цркви налазио се грб Загурановића, коме наводи детаљан опис, а у коме још каже да се се изнад штита налазила трака с натписом volim umrjet negose ognusit, српским писменима, а уз то још и slamene, biljegh i pecjat kuchje Zaguranovichja, изгледа такође ћирилицом (само што је овде транскрибовано у латиницу).
У истој цркви налазио се и грб Охмучевића са следећим натписом: U ime i na slavu Bogha Amen Petar ispotarmize i gnegova brachja Ohmuchjevichi u ovi otar pomogosce, i sa spomenu postavisce svoje slamene od plemena; највероватније такође ћириличким.
Ово slamene, вероватно је грешком записано stamane, од нем. stammen, у значењу грб.
(https://s15.postimg.cc/9ecuywwrf/Screen_Shot_06-19-18_at_06.54_PM.jpg)
(https://s15.postimg.cc/ozu6iw3kr/Screen_Shot_06-19-18_at_06.55_PM.jpg)
-
У Срђу (http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00025_19031030|page:34|query:grb) из 1903. године, поменут је занимљив рукописни зборник под називом Ragusinarum inscriptionum collectio, тада чуван у приватној колекцији извесног В. Адамовића, из кога су неки текстови до тада већ били објављивани у Словинцу.
Оно што је овде пак за нас занимљиво, јесу два ћирилична натписа, која су се некада налазила у једној католичкој цркви у Дубровачком приморју. У чланку се наводи, да се у тој цркви налазио се грб Загурановића, коме наводи детаљан опис, а у коме још каже да се се изнад штита налазила трака с натписом volim umrjet negose ognusit, српским писменима, а уз то још и slamene, biljegh i pecjat kuchje Zaguranovichja, изгледа такође ћирилицом (само што је овде транскрибовано у латиницу).
У истој цркви налазио се и грб Охмучевића са следећим натписом: U ime i na slavu Bogha Amen Petar ispotarmize i gnegova brachja Ohmuchjevichi u ovi otar pomogosce, i sa spomenu postavisce svoje slamene od plemena; највероватније такође ћириличким.
Ово slamene, вероватно је грешком записано stamane, од нем. stammen, у значењу грб.
(https://s15.postimg.cc/9ecuywwrf/Screen_Shot_06-19-18_at_06.54_PM.jpg)
(https://s15.postimg.cc/ozu6iw3kr/Screen_Shot_06-19-18_at_06.55_PM.jpg)
(Ab)stammen na njemačkom je porijeklo, a nikako grb. U svakom slučaju vidi se da je pisano bnjetačkim pravopisom u kojem pisme S se izgovara našim Z, a Z kao naše C ili DZ. Samim tim s l a m e n e je zlamenje, odnosno znamenje. Uporedi mnogo/mlogo, bnjetci/mljetci i sl.
-
На баронском грбу патријарха Јосифа Рајачића (1785-1861) такође се налази крилатица.
(http://www.czipm.org/Grafika/Foto/baroni-rajachichi-01.jpg)
Крилатица је на немачком и гласи: Durch des Volkes Stimme die Macht beginne, у значењу "Снага почива у гласу народа".
Избор да буде на немачком је вероватно тај да се порука гесла јасно разуме. ;)
Ako dozvoliš, skrenuo bih ti pažnju na jednu sitnu omašku. Počivati znači odmarati se (npr. Počivaj u miru; počinak) Vjerojatno bi zaradi jednoznačnosti bilo ljepše prevesti "beginne" s "počinje" ili "započinje".
-
(Ab)stammen na njemačkom je porijeklo, a nikako grb. U svakom slučaju vidi se da je pisano bnjetačkim pravopisom u kojem pisme S se izgovara našim Z, a Z kao naše C ili DZ. Samim tim s l a m e n e je zlamenje, odnosno znamenje. Uporedi mnogo/mlogo, bnjetci/mljetci i sl.
У праву си, С на почетку, одвукло ми је пажњу од могућности да је у питању наша реч, а стоји и за stammen, што сам почео тумачити италијанским stemma, и што ме уместо на порекло, одвукло на грб. Очигледно, недостатак концентрације. ::)
Ako dozvoliš, skrenuo bih ti pažnju na jednu sitnu omašku. Počivati znači odmarati se (npr. Počivaj u miru; počinak) Vjerojatno bi zaradi jednoznačnosti bilo ljepše prevesti "beginne" s "počinje" ili "započinje".
Сагласан сам и са овом примедбом, било би правилније рећи да Снага (за)почиње у гласу народа.