Вјера и култура Срба > Културно наслеђе

Најлепша српска поезија

(1/26) > >>

Ojler:
Подстакну ме данас Број 1 на размишљање о томе како овде на форуму имамо различитих садржаја, али чини ми се ништа што је посвећено српском поетском стваралаштву. Отварам зато ову тему са намером да на њу постављамо најлепше песме наших прослављених песника, пре свега оне родољубиве, али и друге које вам се свиђају. Делимо дакле овде стваралаштво познатих аутора, а за епску народну поезију имамо друге теме.

Нећу претеривати, једна до две песме дневно биће довољно. Таман да се у свакој може уживати :)

gillle:
Сјајна тема, Ојлере!


Ако неко може нека окачи текст песме "Отаџбина",  нашег Ђуре Јакшића :)

Ojler:
МИ ЗНАМО СУДБУ
Алекса Шантић

Ми знамо судбу и све што нас чека,
но страх нам неће заледити груди!
Волови јарам трпе, а не људи -
Бог је слободу дао за човјека.

Снага је наша планинска ријека,
њу неће нигда уставити нико!
Народ је ови умирати свикô -
у својој смрти да нађе лијека.

Ми пут свој знамо, пут богочовјека,
и силни, као планинска ријека,
сви ћемо поћи преко оштра кама!

Све тако даље, тамо до Голготе,
и кад нам мушке узмете животе,
гробови наши бориће се с вама!

Ojler:

--- Цитат: gillle  Новембар 09, 2021, 10:33:23 поподне ---Сјајна тема, Ојлере!


Ако неко може нека окачи текст песме "Отаџбина",  нашег Ђуре Јакшића :)

--- Крај цитата ---

По жељи :)


ОТАЏБИНА
Ђура Јакшић

И овај камен земље Србије,
Што претећ сунцу дере кроз облак,
Суморног чела мрачним борама,
О вековечности прича далекој,
Показујући немом мимиком
Образа свога бразде дубоке.

Векова тавних то су трагови,
Те црне боре, мрачне пећине;
А камен овај, ко пирамида
Што се из праха диже у небо,
Костију кршних то је гомила
Што су у борби против душмана
Дедови твоји вољно слагали,
Лепећи крвљу срца рођеног
Мишица својих кости сломљене, –
Да унуцима спреме бусију,
Оклен ће некад смело презирућ
Душмана чекат чете грабљиве.

И само дотле, до тог камена,
До тог бедема –
Ногом ћеш ступит можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? … Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином страшном кидају;
Разумећеш их срцем страшљивим
Шта ти са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борбе страшној ломљави:
“Отаџбина је ово Србина!”

Број 1:
Јуче је било 104 године од смрти Милутина Бојића. Њему у част и вјечну памјат објављујем следећу његову песму:

БЕЗ ДОМОВИНЕ

Мисао нас једна раном зором буди,
Мисао нас једна целог дана прати,
Мисао нам једна ноћу тишти груди:
Да ли отац пати?

Брига једна зором ко џелат нас буди,
Брига једна вас дан у стопу нас прати,
Брига једна сву ноћ нагриза нам груди:
Је ли жива мати?

Жудња једна зором у освит нас буди,
Жудња једна вас дан у срцу скривена,
Жудња једна ноћу сажиже нам груди:
Шта ли ради жена?

Страх нас један зором кô опело буди,
Страх један нас гони с помраченим видом,
Страх један нам ноћу мржњом пуни груди:
Сестре су под стидом?

Бол нас један зором као труба буди,
Болом једним свака налита је чаша,
Болом једним кришом плачу наше груди:
Где су деца наша?

...Само један пут ће одговора дати:
Преко реке крви и мостом лешина
Дому своме стижеш, где изгледа мати
С неверицом сина.

(1916)

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна

Иди на пуну верзију