Аутор Тема: Знаменити Срби у дијаспори  (Прочитано 2702 пута)

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6382
  • I2-Y250780, род Никшића-Гојаковића, U5a2b мт-ДНК
Знаменити Срби у дијаспори
« послато: Април 15, 2018, 03:55:02 пре подне »
Џорџ Фишер (енгл. George Fisher; рођен као Ђорђе Шагић; познат и као Ђорђе Рибар) (Стони Београд, 30. април 1795 — Сан Франциско, 11. јун 1873) био је један од вођа Тексаске револуције (1835–1836).
Џорџ Фишер или „Ђорђе Рибар“ родио се у Стоном Београду 1795. од родитеља православних Срба. По очевој жељи кренуо је у карловачку Богословију, коју је напустио 1813. да би се придружио Првом српском устанку]. После слома Првог српског устанка емигрирао је у Америку 1814. Преко Филаделфије отишао је у тадашњи Мексико. Године 1825. помагао је у оснивању Јорске масонске ложе. Године 1829. постао је држављанин Мексика и примио обавезу да годишње доведе 500 породица у Тексас на територије Хедена Еварда.

Године 1837. постао је комисијски агент Хјустона, 1839. судија, а 1840. члан градског одбора Хјустона. Године 1843. примљен је као мајор у милицији Тексаса. Путовао је у Панаму 1850. и 1851. у Калифорнију. Служио је у разним градским одборима Сан Франциска, кад је 1870. постао конзул САД у Грчкој. Џорџ Фишер се женио четири пута. Умро је у Сан Франциску 11. јуна 1873. године.

Његови потомци живе у САД и сећају се свог српског порекла.

О његовом животу Владислав Бајац је написао роман „Бекство од биографије“ (2001), а 2014. је снимљен документарни филм у режији Миодрага Коларића.
19th century Serbian Quarter preserved in the middle of Székesfehérvár (Стони Београд)

https://en.wikipedia.org/wiki/Sz%C3%A9kesfeh%C3%A9rv%C3%A1r
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%8F%D0%BE%D1%80%D1%9F_%D0%A4%D0%B8%D1%88%D0%B5%D1%80

« Последња измена: Април 15, 2018, 03:57:38 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Знаменити Срби у дијаспори
« Одговор #1 послато: Април 15, 2018, 04:10:27 пре подне »
Ако се на варам он се сматра првим Србином који је емигрирао у Америку. 



Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6382
  • I2-Y250780, род Никшића-Гојаковића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Знаменити Срби у дијаспори
« Одговор #2 послато: Април 15, 2018, 04:19:35 пре подне »
Ако се на варам он се сматра првим Србином који је емигрирао у Америку.
Могуће...стигао је да буде учесник првог српског устанка, да постане један од вођа тексашке побуне и 1870те да буде конзул САД у Грчкој :)
« Последња измена: Април 15, 2018, 04:22:26 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9241
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Знаменити Срби у дијаспори
« Одговор #3 послато: Април 15, 2018, 02:00:56 поподне »
Писали смо о њему на теми о Србима у Америци.



Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1927
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Знаменити Срби у дијаспори
« Одговор #4 послато: Април 22, 2020, 10:44:05 пре подне »
Да ли је неко чуо са Михајла Војнића званог Michael "Black Mike" Winage ? Рудар и трагач за златом у Јукону, а умро са 107 година. Нема шансе да је рођен у Кнежевини Србији, као што пише. Сигурно је био Херцеговац или Крајишник.

https://en.wikipedia.org/wiki/Black_Mike_Winage



Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1927
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Знаменити Срби у дијаспори
« Одговор #5 послато: Април 22, 2020, 10:59:51 пре подне »
https://www.mentalfloss.com/article/81977/black-mike-winage-most-determined-prospector-klondike

Михајло је био огроман. Са 92 године је вадио аутомобиле из снега, а са 103 учествовао у паради у Досону, поводом сећања на златну грозницу из Клондајка. Умро 1977. и надживео три жене. Ова лик је краљ!

Ван мреже Vlax

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 299
Одг: Знаменити Срби у дијаспори
« Одговор #6 послато: Јул 26, 2020, 12:12:47 поподне »
Зна ли се нешто више о Николи Бизумићу, изумитељу машинице за шишање, тзв. нуларице?

Оно што се на интернету може наћи је једна иста прича која укратко гласи овако:

Рођен 1823. у Нерадину код Ирига. Радио је као берберски калфа у Руми. Није наишао на разумевање и новац за свој патент и одлази у Лондон 1855. Тамо проналази инвеститоре, патентира машиницу и започиње производњу. Стиче велико богатство, титулу витеза, променивши име у Џон Смит. Умире 1906. као нежења оставивши богатство, процењено на тадашњих 22 милиона фунти, својој родбини до 9. колена.

Наследство још није исплаћено. Према једној верзији, наследници су оспоравали једни друге, па се случај искомпликовао. Док с друге стране, према тврдњи локалног свештеника, Енглези су послали неког ко је исцепао све странице у матичним књигама на којима су уписани Бизумићи, како не би могли да дођу до наследства. Наводно је исцепан и венчани лист његове сестре у Добринцима. У причи се још помињу краљ Петар и Моше Пијаде, који су наводно покушали да помогну да се дође до наследства.


https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%91%D0%B8%D0%B7%D1%83%D0%BC%D0%B8%D1%9B

https://www.opanak.rs/%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D0%BD-%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8-%D1%98%D0%B5-%D0%B8%D0%B7%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B2%D1%83-%D0%BC%D0%B0%D1%88%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%86%D1%83/

Ван мреже Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 363
Одг: Знаменити Срби у дијаспори
« Одговор #7 послато: Новембар 28, 2020, 09:52:22 поподне »
GROF IZ MIRIJEVA: ČULI STE ZA VUKA I DOSITEJA, ALI VEROVATNO NE I ZA SRBINA KOJI JE STVORIO RUSKO ŠKOLSTVO
https://www.istorijskizabavnik.rs/blog/teodor-jankovi-mirijevski

https://sh.wikipedia.org/wiki/Teodor_Jankovi%C4%87-Mirijevski

Teodor Janković-Mirijevski (Sremska Kamenica, 17.4. 1741. — Sankt Petersburg, 22.5. / 3.6. 1814.), filozof-racionalista, pedagog i reformator srpskog i rumunskog školstva u Habzburškom carstvu, zatim i u Rusiji.

Poreklo i ranije godine
Janković je rođen u imućnoj srpskoj porodici, poreklom iz sela Mirijeva u okolini Beograda. Školovao se prvo u rodnoj Kamenici (Trivijalna škola), zatim u Karlovcima (Latinska škola), a filozofiju je završio u Beču kod profesora Jozefa fon Zonenfelsa, profesora političkih nauka, teoretičara racionalističke filozofije. Ostaje u Beču, u službi izvesnog pukovnika Feketija.

Reforma srpskog i rumunskog školstva
U 18. veku, dobu racionalizma, došlo je do procvata građanske svesti. U celoj Evropi se otvaraju škole u nadležnosti države, koje su otvorene svoj deci, bez obzira na klasnu pripadnost, sa novim metodama rada. Na području Vojvodine postoji oko 270 škola, ali u nezavidnom položaju. U takvom kontekstu se odvija i Jankovićeva reformatorska aktivnost.

Odlukom Ilirske dvorske deputacije 1773. postao je direktor srpskih i rumunskih škola u Banatu. Godine 1776. je pohađao Felbigerov tečaj, preveo njegov Normativ i po njegovim principima organizovao tečajeve. Iste godine je njegovom zaslugom donet Školski ustav za pravoslavne škole, kojim je reformisano srpsko i rumunsko školstvo u Banatu, a koji će sledeće godine postati uzor za sve srpske i rumunske škole u Ugarskoj. Rumunski saradnik mu je bio Mihaj Rošu (Mihai Roşu).

Ustav je prvi zakon napisan narodnim jezikom. Njime su škole stavljene pod državni nadzor, propisana je starosna dob dece koja moraju pohađati školu, režim nastave i program, kvalifikacije učitelja i njegovo postupanje prema učenicima. U svojim aktivnostima, Janković je imao razumevanje i carice Marije Terezije.

Nastavlja svoj rad u Temišvaru. Bio je lični sekretar temišvarskog episkopa-prosvetitelja, Petra Petrovića. Piše knjige: priručnik za učitelje, prvu srpsku čitanku i ćirilični bukvar. Za svoj rad dobija plemićku titulu od austrijske države.

God. 1781 napisao je referendum Bečkom dvoru o srpskom jeziku i pismu; protivio se latinizaciji srpskih knjiga. Sledeće godine odlazi u Rusiju.[1][2]

Rad u Rusiji
Janković se u ruskoj prestonici Sankt Petersburgu (Petrogradu) našao po pozivu carice Katarine II. Dobija nasledno plemstvo i spahiluk Nork u Mogiljevskoj guberniji u Belorusiji. Sada plemić, Janković svom prezimenu dodaje "Mirijevski", po mestu porekla svoje porodice. Mirijevski će se i u Rusiji baviti reformom osnovnih škola.

Carica ga 1783. postavlja za direktora osnovnih škola u Petrogradskoj guberniji. Njegovom zaslugom je osnovan Zavod za spremanje učitelja, čiji upravnik postaje. Zavod će zatim prerasti u Učiteljsku seminariju i u Pedagoški institut 1804. Mirijevski je učestvovao u nastanku Ustava narodnih škola 1786.[3]. Osnovao je prvo ministarstvo prosvete, zbog svojih zasluga je postao član ruske Akademije nauka.[2]

Umro je u Petrogradu 1814. god., sahranjen je kod crkve Aleksandra Nevskog. Imao je sina koji je učestvovao u bitki kod Austerlica i umro 1811[4].

Sećanje
Jedna ulica u Mirijevu nosi naziv Teodora Mirijevskog, a 2005. je predviđeno da nova škola u Sremskoj Kamenici ponese njegovo ime, a tada je pokrenuta i inicijativa da po jedna ulica u Novom Sadu i Kamenici bude nazvana po njemu.takodje njegovi direktni potomci i dalje zive u Mirijevu.[2]
Грешка не престаје бити грешком тиме што је широко распрострањена!

Ван мреже Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 363
Одг: Знаменити Срби у дијаспори
« Одговор #8 послато: Новембар 28, 2020, 10:01:19 поподне »
http://serbiaonline.ru/?p=28808


https://www.facebook.com/photo?fbid=10222143057677324&set=a.10207974653276069


Скутер Костовића  из 1916 г.

Огњеслав Костовић Степановић
С Википедије, слободне енциклопедије

Датум рођења   1851  Место рођења   Визбург  Аустријско царство
Датум смрти   30. децембар 1916. (64/65 год.)  Место смрти   Петроград Руска Империја

Огњеслав Костовић Степановић (рус. Огнеслав Степанович Костович; Визбург, 1851. — Петроград, 30. децембар 1916) је био српски и руски проналазач и научник, капетан руске војске.[1]

По националности Србин, живео прво у Мађарској, а касније се сели у Русију. Деда Јован и отац Стеван су били трговци житом из Новог Бечеја. Огњеслав је рођен у Аустрији, али је живео и школу похађао у Пешти. По завршетку школовања је управљао паробродом за вучу шлепова на Дунаву. Ту му се родила идеја о чамцу-риби, подморници која носи 8 људи и испод воде може да издржи 20 часова. Са овим пројектом се обраћао руском царевићу Александру Александровичу, али без већег успеха.[2]

Две деценије пре Цепелина који је радио према нацртима Давида Шварца, Огњеслав је конструисао ваздушни брод одн. тзв. дирижабл Русија и израдио за њега бензински мотор на водено хлађење и електрично паљење. Дирижабл је 1888. године био практично готов, али му је за завршну монтажу понестало новчаних средстава. Летелица је остала да лежи у складиштима све док је није након невремена знатно оштетио пожар.[3]

Задња нада Костовића да ће његов ваздушни брод бити тестиран у ваздуху пропала је након што је Министарство војске Русије одбило његов захтев да откупе летелицу. У Адмиралском бродоградилишту у Петрограду је правио дирижабл дужине 60 и пречника 12 метара са чврстом конструкцијом, дефинитивно различито од свих познатих летећих балона. Замисли Костовића оствариће касније немачки гроф Фердинанд Цепелин. На више места, углавном у руским изворима, наводи се да је Костовић проналазач првог ваздушног брода.[4][5][6]

1879. године тражећи за изградњу дирижабла нов материјал измислио је „арборит” по многима први вештачки, синтетички материјал, неку врсту шперплоче.[7] У својој фабрици шперплоча у Петрограду, Костовић је израђивао кофере, чамце, понтонске мостове и друге предмете за практичну употребу као и делове за своје изуме.[8]

Године 1911. први на свету створио је летећи чамац, хидроавион. Пројектовао подморницу за осам људи са погоном на мотор од 100 КС са унутрашњим сагоревањем на течно гориво (по некима, први на свету, пре немачког инжењера Отоа). Пријаву за патент мотора поднета је тек 1888. године, а решена четири године касније. Његов мотор је осмоцилиндрични са 80 коњских снага, док је Дајмлер направио са свега једном и по. Костовић се дуго времена одрицао свог права на мотор, јер је настојао да сачува тајну за Русију због чега није пристајао да изнесе детаље свог проналаска.[9]

Међу многобројним проналасцима усавршио је и аеронаутичку телеграф-емисиону станицу. Занимљива је и његова идеја о ваздушном торпеду и уређај за извлачење потонулих бродова. Костовић је остварио право на око стотину изума али су многи остали на папиру, што га је погађало, али је упркос томе одбијао многе примамљиве понуде са Запада. Његови значајнији радови били су везани за војне потребе и као такви остајали у тајности. Зато је сасвим мало његових радова објављено у „Совјетској енциклопедији”.[10]

Славио је сваке године крсну славу - Светог Николу. Поред многих пријатеља био му је редован гост на Слави и научник Мендељејев.[11]

Једна његова кћер се удала за српског официра, а кад је избио Први светски рат постала је, заједно са Надеждом Петровић добровољна болничарка. Две кћери Костовића су живеле у Београду.

Рођени брат Огњеслава, Ладислав Костовић, је био последњи конзул Аустроугарске у Холандији, а умро и сахрањен је у Новом Бечеју крајем Другог светског рата.

Кад је децембра 1916. у Петрограду умро Огњеслав Костовић новине су објавиле да је „нестао блистав проналазач и научник, човек који је из много разлога заслужио да будуће генерације памте његову необичну судбину и научни подвиг“.[12]
« Последња измена: Новембар 28, 2020, 10:07:40 поподне Небо_Сав »
Грешка не престаје бити грешком тиме што је широко распрострањена!

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9572
  • I2a S17250 A1328
Одг: Знаменити Срби у дијаспори
« Одговор #9 послато: Новембар 28, 2020, 10:41:33 поподне »
https://www.facebook.com/photo?fbid=10222143057677324&set=a.10207974653276069


Ово је предак ових електричних тротинета који нас данас озбиљно угрожавају по београдским тротоарима...


(вики)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже ST147

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 60
Одг: Знаменити Срби у дијаспори
« Одговор #10 послато: Децембар 31, 2020, 09:13:33 поподне »
https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:650678-Potomak-srpskog-hajduka-poslao-Gagarina-u-kosmos

Никола(ј) Иванович  Кибалчић. Србин из Украјине.Претеча Циолковског.