Аутор Тема: Срби у Сентандреји  (Прочитано 11706 пута)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9241
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Срби у Сентандреји
« послато: Април 23, 2016, 07:24:53 поподне »
Каним се већ пар пута да покренем ову тему, па да покушамо овај пут то да доведемо до краја, и да тему покренемо. :)

У прилог овој теми цитираћу за почетак делове из књиге Тоше Искруљева Распеће српског народа у Срему 1914. и Маџари - Са маџарске границе - Бајски трокут, Сентандреја. Нас занима, наравно, овај последњи део.

О Сентандреји Тоша Искруљев каже:

Цитат
Сент-Андију зову још и Сент-Андрејом, Светим Аднријом и Светом Андрејом. Прва два назива су по маџарском, а друга два по српском. При писању некоји везују обе речи маџарског назива везицом, некоји то не чине, а некоји их пишу заједно (Сентандрија, Сентандреја). Ми ћемо употребљавати овде све облике. По пок. Тихомиру Остојићу, бившем професору Српске мушке гимназије у Новом Саду, а касније проф. Фил. факултета у Скопљу, Сент-Андреју, по маџарском, треба писати једном речју, Сентандрија.

Варошица Сент-Андреја удаљена је 22 км од Будима на северу, а лежи на благој узвишици с десне стране реке Дунава. Гледајући се с дунавске обале, са својим многобројним српским правосл. црквама и природним лепотама пружа гледаоцу ванредно лепу слику.

За време цара и краља Жигмунда (1387-1437), многи Срби долазе са Балкана у Маџарску и насељавају се испод Будима на Чепелском Острву, па око Будима и изнад Будима све до Свете Андрије. Свети Андрија припадне Ђурђу Смедеревцу и Срби образују овде општину.

Кад је год. 1521. Београд пао Турцима у руке, многи Срби пређу у Мађарску, од којих један део дође и у Свету Андреју и настани се онде где је данас саборна црква, названа београдском.

21. фебр. 1686. год. Арсеније III Чарнојевић прегледао је манастир Осогов, и установио да ту има 47 сребрних кандила, позлаћених 20, чаша 7, дискоса 1, путира 2, кивота 2, евангелија 4, крстова 47, панагија 1, кашичица 109, штаке 2, звездице 2 итд., све од сребра.

Из овога инвентара види се да материјално стање нашег народа, као и манастира и црква, пре Сеобе Срба није било лоше. Зна се и то да су онда у Старој Србији Срби трговци и занатлије били врло имућни, а и сељаци су доста добро стајали, само су били удаљени од градова, јер су ту живели Турци.

Кад су Турци 1683. године изгубили битку код Беча, нагло су се почели повлачити на југ. Стање Срба било је онда веома тешко. Турци су се због своје велике ратне несреће светили јако самој раји. Сеча Срба била је на дневном реду. Стање њихово било је очајно. И када је Аустрија напредовала на југу, на Балкану, 6. апр. 1690. год. аустријски цар Леополд I изда проглас, у ком обећа свима балканским народима ослобођење. Засебан проглас је упутио и самом патријарху Чарнојевићу. И том приликом спомињао је патријархове услуге учињене војсковођи Пиколоминију, изражавајући преко свога посланика жељу да види патријарха што пре настањена у Угарској. - Српски народ на југу скочио је сад отворено Аустријанцима у помоћ у борби против Турака, само да се што пре ослободи свог старог тлачитеља.

Приликом ових победа над Турцима, пећки патријарх честита писмено цару у Бечу; у том писму изражава патријарх своју радост на ослобођењу свога народа. Стил тога писма је врло снисходљив и понизан, али је то зато што се патријарх припремао за случај несретног завршетка рата на југу, те да у том случају испод беса и гњева турског обезбеди Србима слободну сеобу у Маџарску и национална права. Ово је писмо однео Цару Исаије Ђаковић, епископ из Јенопоља. Цар је потом издао за Србе 21. авг. 1690. год. нов проглас, у ком им обезбеђује слободу вере и народности.

Ратна срећа на Балкану, 1690. год., наједанпут остави Аустрију. Њезина се војска морала брзо повлачити, а са њом крене на север и сав српски народ. Под тешким турским нападајима и танадима, патријарх српски диже на врат на нос свој народ на сеобу...


(ко жели више, в. Наведено дело, Нови Сад, 1936, стр. 536-570)

Како је даље било, знамо, а кроз ову тему бисмо могли мало детаљније да се упознамо са породицама које су у то време населиле Сентандреју.

Како је тема сама по себи опширна, на почетку ћу дати само краћи ретроспективни преглед, чувенијих породица које спомиње Искруљев.

Од познатих трговачких породица, већ 1698. године, спомињу се Ловчански, Поповић, Плевицки, Павловић, Лепојковић, Маргаритовић, Живковић итд. - Њихове лађе плове Дунавом све до Црног Мора, а горе до Беча. Трговачка веза одржава се даље са Прагом, Лајпцигом, Цариградом, Солуном итд. Трговци српски, у Св. Андреји, Јегри, Будиму, Ђенђешу, Секешфехервару, Вацу итд. удружују сер у своја удружења. (в. Исто, стр. 541)

Године 1755. у Сентандреји од предузетничких породица спомињу се Сагаровићи, Ловчански, Поповићи, Кумовићи, Сенковићи, Трамбовани итд.

Као учитаљи у Сентандреји 1788. године спомињу се Несто Савић и Михаило Владисављевић (и Нандор Шилер).

Од виђенијих личности из Сентандреје можемо споменути следеће: Арсенија Радивојевића, владику свето-андрејског (рођ. око 1720. год.), Висариона Павловића, епископа бачког (умро 1756. год.), Вићентија Јовановића, владику арадског и потоњег архиепископа митрополита Београдског, Јашу Игњатовића, књижевника (1824-1888), Максима Несторовића, епископа вршачког и карансебешког (умро 1738. год.), Павла Авакумовића, владику славонског, касније арадског (1786-1815), барона Павла Радивојевића, царско-краљевског фелцегмајстор-генерала (умро 1829. год.), Синесија Живковића, владику арадског (1751-1768), Синесија Радивојевића, игумана и потоњег архимандрита Манастира Ковиљског у Бачкој (умро 1832. год.), Стевана Авакумовића, епископа Карловачког, Јоцу Игњатовића, благајника светоандрејске штедионице, предедника "Јавора", српског дилетантског друштва, Д-р Николу Игњатовића, председника Апелационог суда у Новом Саду, Павла Софрића, професора у Нишу, Петра Кречаревића, професора у Београду у Милановој гимназији, Д-р Александра Димшића, апелационог судију у Пешти.

Након стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, из Сентандреје ће оптирати око 80 породица у своју матицу, а остаће тек следеће: Перишић, Шијачки, Хужвик, Аћимовић, Илић и Малаћ.

Тек толико за неки почетак, а касније ћу покушати да прикупим и презимена која налазимо у пописима, као и она која су напустила Сентандреју после стварања Краљевине СХС. Кроз ту причи дотаћи ћемо се и свега осталог што Сентандреју чини, а што никада не може бити до краја ипричано, јер то је права ризница српског културног и духовног наслеђа.



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9241
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Срби у Сентандреји
« Одговор #1 послато: Април 23, 2016, 08:35:39 поподне »
Пошто није много захтевно, додаћу списак оптиралих породица из Сентандреје, у загради је број оптиралих домаћинстава по сваком презимену.

Ајџановић (3), Антонић (1), Башић (5), Белегић (1), Беновић (2), Богдановић (2), Брајан(-овић) (5), Васиљевић (2), Вукадиновић (1), Вучковић (1), Грујић (2), Грцић (1), Дилбер (1), Димитријевић (3), Димшић (2), Ђорђевић (1), Ђурић (2), Ђурковић (2), Ђуспић (1), Ердељан (2), Живкић (1), Животић (1), Зуцајић (4), Игњатовић (3), Ирмовачки (5), Јанковић (4), Јуришић (1), Камишић (1), Козар(-евић) (2), Копривић (1), Кречаревић (1), Крстанић (1), Крунић (1), Кучера (1), Лекић (1), Љубојевић (2), Максић (1), Малетић (1), Маргаритовић (1), Мијатовић (2), Миливојевић (1), Милутиновић (1), Михајловић (10), Недељко(-вић) (1), Николић (6), Овесница (1), Остојић (3), Парешић (1), Пачер (1), Перишић (3), Перкацки (1), Радишић (1), Руднички (1), Русинац (1), Руски (1), Сабадош (3), Савић (1). Самархија (1), Станкић (2), Суботић (1), Фехер (1), Филиповић (3), Хенић (4), Црногорац (2), Цртовачки (1), Шајн (3), Шијачки (1), Шпирко (4).

Извор: Гојко Маловић, Сеоба у матицу - спискови српских оптаната у Мађарској 1920-1931, Нови Сад, 2010, 68-75

За све ове породице постоје подаци где су се касније настанили, али мислим да за почетак није потребно то наводити, већ тек да знамо какво стање је дочекало сеобу у Матицу двадесетих година прошлог века. Као што видимо, нека презимена су претрајала од сеобе 1690. до сеобе 1921. године, попут ових Маргаритовића.

Нађох сад и попис из 1715. године, дакле више мање непосредно после сеобе, иако у међувремену имамо Ракоцијев устанак (1703-1711).

Цитат
Gregorius Szabo; Demetrius; Milota Kopács; Stephanus Glavati; Thomas Harombata; Michael Kopács; Joannes Veszelni; Joannes Kozavi; Baja Lola; Andreas Tabak; Léka Csiburdi; Georgius Kopács; Raka Kopács; Sair Simony; Novák Lak; Simon Stuka; Blasius Tobak; Nicolaus Kopács; Stephanus Kalith; Petrus Mutancsin; Joannes Svercsek; Maleta Romin; Vujath Debecsia; Mata Bodencsar; Gyoja Buracz; Michael Gottonivics; Michael Mudecsia; Georgius Szabo; Nedelko Kopács; Tyivrive Matto; Novák Ruttyi; Peter Tyosicty; Stephanus Csizmadia; Josephus Pintér; Szavenicz; Tatomir Zivkovics; Georgius Rongyos; Peter Barkacsin; Theodorus Balics; Ziván Kopács; Kocsa Szvetokovics; Nicolaus Milétá; Szabra Palocsia; Stanc Deszkál; Georgius Szvilak; Svetko Meancsin; Maximilian Nicolics; Paulus Vradenkovics; Krsta Stanovics; Simeon Skelecsin; Theodorus Biro; Tyra Birk; Adamus Hodorovity; Demetrius Janovics; Damnian Szabo; Juka Kuncsin; Ivan Turscia Szücs; Tyirko Deszpolovics; Milisza Szabo; Peter Csernyi; Cziva Potovics; Sztoan Takács; Zirko Szabo; Ivan Markovics; Iván Léta; Gyuracs Szfojtovicz; Marita Udova; Miád Hajoss; Gyurin Szabo; Paprika János; Habrán Lubocsa; Gyuka Femity; Stojan Zdrovics; Michael Joviszity; Lucas Laketitty; Joannes Farkas; Szücs Lajos; Pannaod Pirovics; Rakivonyi Eöszvegy; Sztojka Szabo; Antonius Borbely; Joannes Meanoni; Peter Arnóth; Nicolaus Szpudriczin; Milutin Szapanos; Szapaszip Turcsin; Josephus Németh; Jánya Csolok; Avankum Popovics; Mitall Cservenyi; Illia Cserbiny; Sita Kopacs; Siván Cserveni; Javrilo Kopács; Radivoj Máthe; Szubota Keszega; Joannes Szvonár; Franciscus Borbely; Angyalko; Siván Zeczko; Sivan Turcsin; Bericza Velicza; Ivan Radikovics; Vida Csapo; Nicolaus Fruss; Milánovics; Peter Kopács; Pactna Czigány; Peter Czigany; Slavoi Czigany; Janko Czigany; Nemeth Pek; Nemeth Lister; Stoán Petoko; Joannes Gergovics; Joannes Baranya; Uros Turcsián; Vásza Melyunovics; Lajos Burcsa; millo Ratkopács; Georgius Vida; Stojko Mutnaocsia; Petko Karapáncsa; Nicolaus Petrovics; Sacula Pecrin; Hajcsán Kopács; Illa Papucsia; Bosemisza; Ignatius Krécsar; Josephus Kocsiz; Szlovoye Kollár; Vitus Kopács; Vucsu Papucsia; Stojan Kopács; Georgius Czizmadia; Ivan Papucsia; Iván Muncsia; Zioko Kalics; Murniko Czibordia; Stanc Kercsár; Velko Kovács; Joannes Turcsia; Stephanus Takács; Gyura Szirnarovics; Marko Cserni; Lepoiko Abacsia; Sztojka Abdcsia; Stanko Bokar; Stephanus Csiburcsia; Simon Kopacs; Iván Hajdu; Marko Kristyek; Josephus Gombár; Mircsek Globár; Stephanus Bakall; Nicolaus Tabak; Veszko Turcsia; Stephanus Hajoss; Michael Csizmadia; Luboja Abacsia; Ivan Stephanovics; Nicolaus Turcsia; Stephanovics; Ivan Kváncsi; Ivan Turcsia; Mathias Pintér; Georgius Szürszabo; Radajcza; Arsenia Popovics; Nyeguvan Radojovity; Milutin Petrovics; Mirko Bragati; Illiás Zasztem; Paja Kopacs; Ikornas Starecz; Adimir; Joko Sületves; Lazi Dugacski; Michael Rhomi; Milutin Pantelin; Kresztirnicza Öszvegy; Jovanovicza; Mirjana; Kata; Deszprina; Andreas Vodencsár; Istok Molnár; Petrus Stanovics; Georgius Papocsi; Mirko Jatucsia; Stojan Zubucsia; Nedelko Metlicza; Stanko Tabak; Rumenka; Neda Zubocsia; Milinko Osztoja; Zavionicz; Kraszajovicza; David Gyurity; Jefren Kerpiszurka; Joannes Kapitány; Zivko Turcsia; Radivoja Sztaracz; Joannes Lovácz; Mitar Hajderovicz; Radovan Kopács; Zivko Vlaskozemacz; Sztoan Brodarcsa; Mitter Harombasa; Glisa Oracs; Joannes Gresity; Illatanovics; Petrus Tolmács; Petrus Vlack; Petrus Pinter; stojan Muncsia; Milankovicza; Veszelin Sztarecz; Jurko Papucsia; Jefta Kocsis; Ihnád Papucsia; Petrus Tabak; Ivan Stracz; Mladen Mihalovics; Pana Görek; Nicolaus Dumgyerin; Mirath Hajoss; Elias Kopács; Maria; Milován Kopács; Gena Bugarin; Stojkovicza; Andreas Horvath; Marinko Vodenicsár; Gergo Horvath; Stanimir; Joannes; Michael Görög; Nicolaus Vujcsics; Petrus Györgyövics; extraneusok; Zivko Pomasi; Stojan Csabai; Stoja Pesti; Rujak Csobankai; Stojsza Tobanyi.

Извор: Az 1720. évi országos összeírás



Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1614
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Срби у Сентандреји
« Одговор #2 послато: Април 23, 2016, 10:20:11 поподне »
Lepoiko Abacsia
Лепојко Абаџија - најбољи спој имена и презимена икад!
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9241
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Срби у Сентандреји
« Одговор #3 послато: Април 23, 2016, 11:30:55 поподне »
Lepoiko Abacsia
Лепојко Абаџија - најбољи спој имена и презимена икад!

Добар си Бакс! :D

Баш сад отоворих спискове свештеника у Сентандреји, па видех да има и Лепојковића, могуће да се ради и о потомцима поменутог Лепојка Абаџије.

Чак можда не би било лоше ни пописати све те свештенике, иако је у Сентандреји постојало чак седам парохија, али можемо пробати.

На почетку се спомињу следећа имена: Кипријан Рачанин (1693-1717), Атанасије, јеромонах, Кирил, јеромонах, Михаил, јеромонах, Гаврил Стефановић-Венцловић, јерођакон (1711-1717), Петар, Апостол, Нешко, Никола, Јосиф, Цвеја, Јован, Неофит, духовник, Рафаил, духовник, Арсеније, ђакон, Гаврил Стефановић-Венцловић, јеромонах (1739).

Године сам уносио само за поједина имена, пошто је прилично пипаво прекуцавање истих, а никакве објективне користи овде од тога. Ако неког буде баш интересовало, може на крају да се консултује са књигом, а ја ћу свакако одговорити ако овде неко упита.

1. У Ћипровачкој парохији се спомињу следећа имена: Петар Димитријевћ (1726-1745), Јован, Кирил Јовановић (1726-1740), Прокопије Раковчанин, јеромонах (1735-), Петар Релић (1741-1751), Кирил Димитријевић (1742-), Николај Ивановић (1744-1768), Бошко Миловановић (1751-), Аврам Павловић, Теодор Поповић, Петар Лепојковић (1755-1782), Николај Нерић, Јован Ивановић, парох пожаревачки, Лазар Владисављев, Прокопије Поповић, Јован Паић, Илија Михаиловић, парох пожаревачки, Аврам Свилокосић, Павел Вукаиловић, парох у Збегу, Прокопије Поповић, Петар Даскаловић, парох пожаревачки, Димитрије Стојановић, Кирил Стојановић, Аврам Грабовачнин (1783-1784), јеромонах, Елефтерије (Лепојко) Лепојковић (1784-1787), Григорије Јанковић, Јован Недић, Петар Антоновић, Антоније Марковић, јеромонах, Петар Римски (1862-1874), Јован Миликшић, парох Саборне цркве, Георгије Голуб, протопрезвитерски капелан, Корнелије Чупић, парох ћипровачко-пожаревачки, Доситеј Поповић, Стеван Чампраг, Георгије Пилић, парох ћипровачко-пожаревачки, Василије Хужвик, парох Саборне цркве (1914-1937).

2. У Пожаревачкој парохији се спомињу следећа имена: Јован Ивановић (1752-1766), Илија Михаиловић, Петар Ивановић, Петар Дескаловић, Прокопије Поповић, Димитрије Стојановић, парох ћипровачки, Генадије Стефановић, јеромонах грабовачки, Павле Константиновић, капелан у Помазу, Манојло Ђаковић (1782-1787), Петар Стоиковић, Константин Николајевић, парох Оповачке цркве, Андреј Поповић, Јаков Адамовић, Јован Петровић, Павел Јовановић, Јован Недић, парох ћипровачки, Петар Римски, парох ћипровачки (1862-1874).

3. У Оповачко-николајевској парохији се спомињу следећа имена: Јосиф Николић (1751-), Арсеније, јеромонах, Лазар Владисављевић, Димитрије Стојановић, Стефан Радаи (Радић), Прокопије Поповић, Кирило Стојановић, Константин Николајевић, Јован Петровић, Петар Костић-Маргаритовић (1794-1795), Јован Недић, парох Саборне цркве, Константин Јосифовић, парох благовештанско-николајевски, Антоније Марковић, јеромонах (1857-).

4. У Забешкој парохији се спомињу следећа имена: Адам (-1692), Петар Веселиновић, Димитрије Стојановић, парох оповачки, Стефан Радић, Павел Вукаиловић (Аврамовић), Николај Мејанџић, Петар Стоиковић, Алексије Поповић, Петар Стоиковић, парох пожаревачки, Димитрије Поповић, Јован Симеоновић, Јован Недић, Димитрије Цервенковић, Јован Раденковић, Никола Ракић, Цветко Милић, Никола Радкић, Јован Миликшић, парох Саборне цркве, Давид Бољарић, парох помашки, Константин Гојковић, Јован Пачариз, парох Преображенске цркве (1888-1896).

5. У парохији Саборне цркве се спомињу следећа имена: Игњатије (1728-1744), Петар Бадовински, Георгије Николић, Симеон Радивојевић, Лазар Вратисављевић (Владисављевић) (1768-), Аврам Свилокосић, Симеон Јосифовић, Јован Недић, Антоније Марковић, капелан - јеромонах, Јован Миликшић, Цветко Милић, капелан, Георгије Голуб, парох Преображенске цркве, Корнелије Чупић, парох ћипровачко-пожаревачки, Василије Хужвик, Чедомир Шулц, Војислав Галић, парох у Чипу (1986-).

6. У Преображенској парохији се спомињу следећа имена: Димитрије Поповић (-1768), Димитрије Георгијевић, Николај Нерић, Прокопије Поповић, Петар Лепојковић, парох Ћипровачке цркве, Елефтерије (Лепојко) Лепојковић, Прокопије Поповић, Петар Косић-Маргаритовић, Евстатије (Стојко) Поповић, Лазар Раденковић (Рожаш) (1811-1824), Владимир Ракић, Јован Недић, парох Саборне цркве, Марко Чупић, Антоније Марковић, Цветко Милић, Јован Миликшић, парох Саборне цркве, Георгије Голуб, капелан протопрезвитерски, Георгије Голуб, парох у Помазу (1886-1888), Јован Пачариз (1888-1909).

7. У Благовештенској парохији се спомињу следећа имена: Теодор Поповић (1768-), Кирил Стојановић, парох Ћипровачке цркве, Јован Баћан, Јован Јовановић, Јован Недић, парох Ћипровачке цркве, Петар Римски, парох Пожаревачке цркве, Константин Јосифовић, парох благовештенско-николајевски.

Извор: Милан Дујмов, Листа свештеника Српске православне епархије Будимске, Будимпешта, 2013, стр. 64-64



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9241
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Срби у Сентандреји
« Одговор #4 послато: Април 24, 2016, 01:54:14 поподне »
Моја драга Amica ми је нашла и краћи преглед племићких породица пореклом из Сентандреје. Реч је о сепарату из књиге Из прошлости сентандрејских породица, чији је аутор Александар Бачко, а која је изашла у трећој књизи Зборника за српску етнографију и историју.

Следи сепарат са помашћеним племићким породицама у Сентандреји.

Цитат
У Сентандреји је живео већи број породица које су припадале племићком сталежу. Према укупном броју становника овог места, број племићких породица је био велик.

Сентандрејске племићке породице биле су, између осталих: Авакумовић, Белгради, Јанковић, Ловчански, Маргаритовић, Нешко, Никола (Николић), Поповић-Радубицки, Радивојевић, Фелдвари, Цветковић а по свему судећи и Плевицки.

Племићких фамилија је било у Сентандреји и у првој половини 18. столећа. Тако се, у попису овог града из 1720. године, као племићи (nobil/is/) помињу: Михаило Грк (Michael Görög), Никола Вујчић (Nicol. Vujcsics) и Петар Ђорђевић (Pete. Györgyövics). За Михаила Грка у попису из 1715. године није назначено да је био племић, тако да се може претпоставити, да је племство стекао у међувремену. Није познато, да ли се потомство неке од ових фамилија одржало у Сентандреји до друге половине 18. века или дуже.

Сентандрејски племићи «от Фелдвари» представљају огранак коморанске племићке фамилије истог имена, која припада овом сталежу од прве половине 17. века или из још ранијег периода. Неке од ових породица, попут Ловчанских од Шустре, племство имају од прве половине 18. века. Шездесетих године тог столећа, тачније 1763, племство је добила породица Радивојевић. У Сентандреји је 1778. године умро Прокопије Стратимировић от Кулпина, који је за собом оставио ћерку Катарину. Стартимировићи су племство и посед у Кулпину добили 1745. године. Касније је у Сентандреји, као будимски епископ, боравио и његов рођак Стефан Стратимировић (1786 – 1790). Породица Никола имала је племићку титулу пре 1787. године, од када се у документима помиње као «от Никола» и «де Никола». Свакако су иста фамилија са њима сентандрејски племићи «от Николићи». Године 1791. племство су добили Авакумовићи, Белгради (раније Константиновић) и Маргаритовићи. Године 1792. племство су добили и Поповићи от Радубицки. Породица Нешко от Литманове, раније Попанешковић, постала је племићка око 1813. године. Није познато када су Цветковићи стекли племство. Ни за Јанковиће от Буње, који су били, делимично или у потпуности, исељени у Нови Сад и Стари Бечеј, није познато када су и где добили племство. Судећи по грбу који се налази на надгробној плочи архимандрита Данила Плевицког и та фамилија је вероватно припадала племићком сталежу. Породица Манастерли у Сентандреји највероватније представља огранак коморанског рода «Монастерлија от Каполне», који је племство добио 1665. године. Није познато да ли су и сентандрејске Манастерлије одржале овај статус. Годинe 1799. сахрањена је поред Ћипровачке цркве Ана Сабадош Свободна, супруга племића Давида Нађа от Далнока. Поред набројаних, још су неке сентандрејске породице имале племство.

Познат је био Матија Раби, племић «од Рабе и Муре», који је једно време, током друге половине 18. века, живео у Сентандреји. Истакнута сентандрејска грађанска породица Белан(овић) била је у блиском сродству са сегединским Белановићима, који су почетком 19. века стекли племство.

Сентандрејске племићке породице су биле у брачним и кумовским везама са појединим истакнутијим грађанским (махом трговачким, занатлијским и свештеничким) породицама у Сентандреји. Тако су сентандрејској грађанској породици Младеновић-Чачић кумовали на крштењима и свадбама Поповићи-Радубицки и пре него што су постали племићи, а са кумством су наставили и касније. У нешто каснијем периоду, као кумови Младеновића појављују се от Фелдвари. Чланови исте породице су ступали и у брачне везе са сентандрејским племићким фамилијама, као што су от Николић и Маргаритовић. Свештеничкој породици Римски су, опет, кумовали племићи Маргаритовићи. Чланови једне од најистакнутијих сентандрејских породица, Радивојевића, венчавали су се са припадницима појединих угледних породица из овог места, као што су, на пример, фамилије Турнај и Пиперковић. Потомцима калашког пароха Константина Теодоровића, који су живели у Сентандреји, кумовали су чланови породица Попанешковић (Нешко от Литманове) и от Добри. Документа из 18. и 19. века нам сведоче о великом броју оваквих примера.

К томе бих још додао и попис српских епископа у Св. Андреји, који доноси Тоша Искруљев у раније наведеном делу, а где се наводе следеће великодостојне личности.

Цитат
1. Први епископ сентандрејски био је Јефтимије Поповић. Он је носио титуу "митрополит будимски". Устоличен је 1695. године (те године је установљена и Српска православна епархија у Сентандреји).

2. Вићентије Поповић спомиње се око 1700. год. Родом је из Јенова (Киш-Јене). Пострижен је у Пећи. Изабран је био за митрополита Карловачке митрополије 6. маја 1713. Умро је у Ср. Карловцима 1725.

3. Михаило Милошевић, архиепископ будимски, родом је из Пећи. 1716. год. посветио га је за епископа Вићентије Поповић, митрополит. Умро је 1728. у Св. Андреји. Ту је и сахрањен у саборној цркви.

4. Василије Димитријевић, родом из Новог Сада, епископ је био од 1728-1748. Сахрањен је у саборној цркви. За његово време, год. 1732., укинута је мохачко-сигетска епархија и припојена будимској...

5. Дионисије Новаковић, родом из Далмације, био је одличан проповедник. На молбу и заузимање Будимаца и Светоандрејаца, постави царски двор Дионисија за епископа у Св. Андреји 1749. без питања Св. Синода, који је протествовао најенергичније 23. IV 1749. против овога поступка. Павле Ненадовић, архиепископ, посвети га у Карловцима за епископа. Пошто је онда у Ердељу међу Румунима била велика узбуна због прелаза на унију, то је он царским указом постављен и за епископа у Ердељу. И тако је он има 2 епархије. Умро је 1767. у Св. Андреји.

6. Арсеније Радивојевић, родом из Св. Андреје. Год. 1759. гостављен је за епископа у Пакрацу, а 1770. због многих тужби преместе га у Св. Андреју... Умро је 1783. године.

7. Софроније Кириловић, архимандрит из манастира Грабовца (код Сексарда у Маџарској). Посвећен је 1770. за епископа у Ердељу... Умро је 1786. године.

8. Стеван Стратимировић, рођен је у Кулпину (код Новог Сада). 1785. године изабран је за епископа вршачког, али по жељи цара Јосифа II преместе га 1786. у Св. Андреју. 1790. године на Црквеном сабору у Темишвару изаберу га за митрополита Карловачке митрополије. Умро је 1835. Он је био велики народни добротвор и заштитник српске просвете. За време његово основана је српска гимназија у Ср. Карловцима и богословија. Онда је ударен темељ многим фондовима.
9. Дионисије Поповић, родом је Грк. Био је свештеник у турској царевини. Српско-народно-црквени сабор одржан 1790. године у Темишвару изабере га за владику у Св. Андреји, где је већ наредне године био уведен у звање.

10. Стеван Станковић, родом је из Ср. Карловаца. Посвећен је за епископа у Св. Андреји 1829. године. Епископ бачки постане 1834, а митрополит карловачки 1837. Умро је 1841. године.

11. Јустин Јовановић, професор карловачке богословије, па архимандрит у Бездину, а потом епископ у Св. Андреји. Ову је част носио врло кратко време од 19. авг. до 25. нов. (7. дец.) 1834., кад је умро.

12. Пантелејмон Живковић, родом из Ср. Карловаца. Био је професор у карловачкој гимназији, као такав полагао је и богословију... Касније се закалуђери, 1835. постане епископом у Далмацији, 1836. преместе га за епископа у Св. Андреји, а 1839. за епископа у Темишвару. Умро је у Бечу 1851. Био је врло учен, говорио је много језика.

13. Платон Атанацковић, родом из Сомбора. Од 1812-1815. био је професор учитељске школе у Св. Андреји, а потом још 13 година у истој школи, али пренесене у Сомбор. Год. 1829. закалуђери се и 1839. постане епископ у Св. Андреји. 1848. год. постављен је за начелника маџ. Министарства просвете као и за епископа бачког. Управу над дијецезом у Новом Саду примио је тек 1851. гдо. Умро је 1867. Много је писао и многе задужбине оставио српском народу у Новом Саду.

14. Арсеније Стојковић, рођен у Мокрину код велике Кикинде, 1844. постане администратор Бачке епархије, којим је управљао до 1851. год., 1852. постављен је за епископа у Св. Андреји. Умро је у седишту своје дајацезе 1892., где је и сахрањен. За њега се говорило, да у току свога епископовања од 40 год. никада није посетио своју епархију. Он је три пута био изабран за карловачког патријарха, али га маџарска влада није хтела да потврди. Био је врло учен, леп висок и телом јак човек.

15. Од 1892-1896. управљао је будимском епархијом Георгије Бранковић, патријарх српски.

16. Јануара 1896. год. епископско место у Св. Андреји заузео је Јеремије Мађаревић, који је умро 21. нов. 1896. у 74. години живота свога. Он је помогао да ова епархија изда први пут свој шематизам који је угледао света 1896. год.

17. Лукијан Богдановић, рођен у Баји 1867. Год. 1896. постао је администратор Будимске епархије, а 1897., у 30. години живота свога, епископ у Св. Андреји. 1908. изабраио га је Српско-народно-црквени сабор у Ср. Карловцима за патријарха, али тек после избора Гаврила Змејанковића, епископа вршачко, па Митрофана Шевића, епископа новосадског, које маџарска влада није хтела да потврди за српског патријарха. Шевића је изасланик маџарске владе на Црквеном сабору позвао након избора да поднесе одмах оставку, што је овај и учинио.

18. Д-р Георгије Зупковић гимназију је свршио у Будиму. У Черновцима је свршио теолошке науке, где је и докторирао. У Темишвару је постао синђел, па протосинђен, а уз епископа д-ра Летића и секретар. Год. 1912. изабрао га је Св. Синод за владику будимског, где се налазио и увреме настанка ове Искруљевљеве књиге.

Извор: Наведено дело, стр. 553-556
« Последња измена: Април 24, 2016, 01:55:55 поподне Amicus »



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9241
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Срби у Сентандреји
« Одговор #5 послато: Децембар 27, 2016, 06:22:54 поподне »
Да не отварам сад нову тему, пецну ћу ову, а из разлога што нађох Орбана Србина. ;D

лат. Rascianorum Ducis, Joannais Orbán
мађ. rác főhadnagy, Orbán János
срп. српски поручник, Јован Орбан

Помиње се у више наврата током Ракоцијевог устанка.

Извор: Seres István - BÉKÉS MEGYEI KATONÁK AZ ERDÉLYI ÉS TISZÁNTÚLI KURUC HADSEREG ÖSSZEÍRÁSAIBAN (1704, 1706, 1708)

Ако је преводилац добро превео, Орбан у мађарском има значење и прута, а пре тога је то верзија латинског Урбан.



Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1614
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Срби у Сентандреји
« Одговор #6 послато: Децембар 27, 2016, 08:52:29 поподне »
Да не отварам сад нову тему, пецну ћу ову, а из разлога што нађох Орбана Србина. ;D

лат. Rascianorum Ducis, Joannais Orbán
мађ. rác főhadnagy, Orbán János
срп. српски поручник, Јован Орбан

Помиње се у више наврата током Ракоцијевог устанка.

Извор: Seres István - BÉKÉS MEGYEI KATONÁK AZ ERDÉLYI ÉS TISZÁNTÚLI KURUC HADSEREG ÖSSZEÍRÁSAIBAN (1704, 1706, 1708)

Ако је преводилац добро превео, Орбан у мађарском има значење и прута, а пре тога је то верзија латинског Урбан.

Путин Србин, недавно и откривено да је и Фидел био Србин, сад и Орбан...   ;D
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9572
  • I2a S17250 A1328
Одг: Срби у Сентандреји
« Одговор #7 послато: Децембар 27, 2016, 09:37:11 поподне »
Орбану свака част, човек брине за свој народ и државу. Камо среће да је и код нас више таквих.
А Фидел беше Фадиљ Краснићи  :D
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9241
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Срби у Сентандреји
« Одговор #8 послато: Децембар 27, 2016, 09:44:33 поподне »
Путин Србин, недавно и откривено да је и Фидел био Србин, сад и Орбан...   ;D

Ништа није искључено Бакс, председник Орбан је из Столног Београда, није мало Срба кроз тај град прошло, да није могао тамо да залута и неки Србин Орбан. ;D

Погледај колико резултата избацује само оно чудо од hungaricana.hu, кад упишеш "rácz, orbán", само на првој страни три резултата са именом и презименом (или обрнуто?) Рац Орбан (Rácz Orbán). :)

Мада, има их и Цигана... или што би рекао мој рођак, опет наших људи... ;D



Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1927
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Срби у Сентандреји
« Одговор #9 послато: Децембар 27, 2016, 10:08:48 поподне »
У Сентандреји сам био пре 2 године и слушао причу одличног водича. Срба данас има само 60, колико се сећам, али је све у знаку српства. Имају 4 наше цркве, од којих је једна дата Грцима. Све сам их обишао. У самом центру су цркве и у главној улици неки крст који су подигли наши људи. Има и српска кафана у центру, али конобари су Мађари. Било је и доста католика из Далмације.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9241
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Срби у Сентандреји
« Одговор #10 послато: Децембар 27, 2016, 10:35:12 поподне »
Из Сентанреје је и Јаков Игњатовић (1822-1889), српски романописац и прозни писац, велики поборник српско-мађарске сарадње, бавио се новинарством и адвокатуром, умро је у Новом Саду где је и сахрањен.

Спомен плоча на кући где је рођен у Сентандреји




Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 487
Одг: Срби у Сентандреји
« Одговор #11 послато: Јануар 05, 2017, 08:40:42 поподне »
Мислим да би добро истражити попис из 1828. године и направити поређење са презименима која се раније наводе.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9241
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Срби у Сентандреји
« Одговор #12 послато: Јануар 05, 2017, 10:16:32 поподне »
Мислим да би добро истражити попис из 1828. године и направити поређење са презименима која се раније наводе.

Не знам да ли има доступан попис из 1828. године за Сентандреју? Пошто нису доступне све жупаније. Сентандреја би тада требала припадати Пештанско-пилишко-солтско-кишкунској жупанији.

Овде су иначе доступни пописи из 1828. године: Germans & Hungarians : 1828 land census



Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 487
Одг: Срби у Сентандреји
« Одговор #13 послато: Јануар 05, 2017, 10:44:42 поподне »
Ја сам управо са familysearch скинуо све што се могло скинути.
Поменут је и Орбан горе.Он је одрастао у месту Alcsutdoboz у жупанији Fejer.
Нисам приметио његово презиме у попису 1828 и том насељу, али јесам неколико српских презимена.
Тада су то била два насеља, Alczut и Doboz.

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1835
  • Y-DNA: I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Срби у Сентандреји
« Одговор #14 послато: Фебруар 13, 2017, 11:47:50 пре подне »


Антисрпски рафит на спомен-табли Јакову Игњатовићу У Сентандреј (2012. год.)


Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1835
  • Y-DNA: I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Срби у Сентандреји
« Одговор #15 послато: Фебруар 13, 2017, 11:51:37 пре подне »
*графит

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 639
Одг: Срби у Сентандреји
« Одговор #16 послато: Фебруар 13, 2017, 01:19:24 поподне »
17. Лукијан Богдановић, рођен у Баји 1867. Год. 1896. постао је администратор Будимске епархије, а 1897., у 30. години живота свога, епископ у Св. Андреји. 1908. изабраио га је Српско-народно-црквени сабор у Ср. Карловцима за патријарха, али тек после избора Гаврила Змејанковића, епископа вршачко, па Митрофана Шевића, епископа новосадског, које маџарска влада није хтела да потврди за српског патријарха. Шевића је изасланик маџарске владе на Црквеном сабору позвао након избора да поднесе одмах оставку, што је овај и учинио.
Је ли коме познато коју славу је славио покојни Лукијан Богдановић?   

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9241
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Срби у Сентандреји
« Одговор #17 послато: Фебруар 13, 2017, 01:49:59 поподне »
Је ли коме познато коју славу је славио покојни Лукијан Богдановић?

Хм... занимљиво је да у Баји почетном 20. века нема ниједног Богдановића... мада када узмемо у обзир чињеницу да му је отац дошао из Печвара (Барања), можда то и није толико необично... али ни у Печвару тих година, а чини се и раније, нема Богдановића. Има их у Бремену, Мајшу, и Сентандреји. У Бремену и Рацкозару се помињу и 1767. године.

Цитат
Лукијан (световно име Лазар) Богдановић је рођен 1867. године у Баји у Угарској. Његов отац Александар рођен је у Барањи у Печвару, а у Бају се преселио као трговац, где је држао малу радњу. Мати Милица рођ. Летић била је блиска рођака патријарха Георгија Бранковића.

Да ови из СПЦ умеју да се служе мејловима и комуницирају са паством могли бисмо њих упитати, али кад од њих никад одговора... као да смо Турци.



Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 639
Одг: Срби у Сентандреји
« Одговор #18 послато: Фебруар 13, 2017, 07:18:18 поподне »
Да ови из СПЦ умеју да се служе мејловима и комуницирају са паством могли бисмо њих упитати, али кад од њих никад одговора... као да смо Турци.
У праву си Амикус.

Просто не могу да вјерујем да се тако тешко долази до било које информације везану за нашу СПЦ и улози свештени лица у неком од многобројни наших црни времена.

Сазнавши прије 4-5 година, наравно из стране штанпе, како је на простору Змијања и Тимара у јулу 1976. године, на звјерски начин комшија-потурица побијено око 3.000 Срба, међу њима и неколико свештених лица, никакве информације још добио нисам.

Да не кажем, и не питам, шта се у ствари деси у Аустрији са Лукијаном Богдановићем. Тајност ево дочека и 100-у годину. 

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9241
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Срби у Сентандреји
« Одговор #19 послато: Фебруар 13, 2017, 08:07:38 поподне »
Наша је велика заблуда да тамо нешто има. То је празна љуштура. Кад би се чекало на њих не би се дочекало за хиљаду година. Што то човек пре схвати, пре ће сам направити прогрес. А на страну да се многе ствари коче и блокирају само из приземне људске зависти и невероватне интелектуалне скучености.

Али оставимо их по страни, нису вредни расправе.

Што се тиче Богдановића, можда се неко још јави, ко боље од мене познаје простор одакле Богдановић потиче.