Форум - Порекло

Порекло становништва => Дијаспора => Тему започео: Делија Јун 18, 2017, 03:00:51 поподне

Наслов: Срби у Будиму
Порука од: Делија Јун 18, 2017, 03:00:51 поподне
Данас са Пештом чини главни град Мађарске док се у неким другим временима,конкретно након Велике Сеобе 1690.године сматрао за један од највећих културних и историјских центара Срба ван матице уз још неколико градова-Арад и Темишвар рецимо.
Некада је у њему постојао део града насељен Србима који се звао Табан(Daban)- Rácváros што сведочи о обиму наше присутности на тим просторима.
За Будим постоји прича да је био насељен Србима и пре Велике Сеобе ,наравно не у том броју као након тог догађаја.
Са Чарнојевићем је дошло народа из разних крајева,од Старе Србије и Космета,Црне Горе и Херцеговине,Поморавља ,Шумадије и а каже се да је и велики број Банаћана управо избегао у Будим 1690.године.
Будимлије су такође повезане и са формирањем Поморишке војне Крајине 1702/3.године када је један део пресељен у следећа места:Арад 373, Глоговац 33,Мондорлак 33,Надлак 215,Павлиш 90,Печка 215,Семлак 136,Чанад 136,Шејтин 33,Шољмош 111(Формирање Поморишке војне границе-Душан Поповић Срби у Банату у 18.веку).

Тему ћу отворити са пописима Срба из Будима 1696/7.године, 1702,1705/6. и 1720.године(из књиге Душана Поповића Срби у Будиму).
Ово је први попис из 1696/7.године са мађарског сајта.
https://archives.hungaricana.hu/en/urbarium/hu_mnl_ol_e156_a_fasc007_no042/?list=eyJxdWVyeSI6ICJidWRhICJ9

Други део је из књиге Срби у Будиму од Душана Ј. Поповића
https://s25.postimg.org/p89qfq9en/19239745_1307967845986450_2057887811_n.jpg
https://s25.postimg.org/6rjx2niu7/19389830_1307968009319767_1199736134_n.jpg
https://s25.postimg.org/de1zi3b4v/19369699_1307968169319751_444843671_n.jpg
https://s25.postimg.org/jnx953ajj/19357715_1307968352653066_847301621_n.jpg
https://s25.postimg.org/t76xyjy1r/19369471_1307968519319716_1599088199_n.jpg
https://s25.postimg.org/4t8nqx0yn/19239667_1307968942653007_1747582427_n.jpg
https://s25.postimg.org/c1kag7dpb/19389453_1307969065986328_1758785045_n.jpg
https://s25.postimg.org/bfvbk3in3/19251028_1307969162652985_98791423_n.jpg
https://s25.postimg.org/ldaxqwfmn/19398527_1307969602652941_1141071031_n.jpg
https://s25.postimg.org/whvayfnz3/19357431_1307969755986259_646509164_n.jpg
https://s25.postimg.org/87vfkslr3/19397790_1307969859319582_343046554_n.jpg
https://s25.postimg.org/lxldfujhb/19369771_1307969949319573_1446431096_n.jpg
Наслов: Одг: Срби у Будиму
Порука од: Amicus Јун 18, 2017, 03:49:18 поподне
Да, занимљива књига Делијо, имамо је и у претраживој Дигиталној библиотеци. ;)

Срба у Будиму морало је бити и пре Велике сеобе 1690. године. Поготово јер је близу граду била и граница између Турске и Угарске. Требало би погледати турске пописе из XVI века за Будим.

(http://mek.oszk.hu/00800/00892/html/img/nagy/bd7.jpg)

Сетимо се само да је у Будиму столовао 1566. године столовао Мустафа-паша Соколовић (1566–1578).

Занимљив је и запис енглеског лекара Едварда Брауна из 1669. године, настао током његовог боравка у Будиму, односно у будимској четврти Табану, у ком је остало забележено: "Ми смо становали код једног Србина, где смо се врло добро осећали, пошто смо из његове куће могли да видимо Дунав, мост, град Пешту и велики део целе околине."

Управо четврт Табан, доцније ће постати препознатљивом рацком или српском вароши, када се ту досели немали број Срба под Чарнојевићем.

Историја Срба у Будиму изгледа почиње у време деспота Стефана Лазаревића, који је у граду имао вилу коју је добио од угарског краља Жигмунда, а 2004. године у Будимпешти је одржана прослава поводом 600. годишњице првог документованог помена Срба у Будиму, што је управо време деспота Стефана Лазаревића.

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/0/08/Ansicht_der_Burg_Buda_und_des_Stadtteils_Taban.jpg)

Више о Србима у Будиму у каснијем периоду на теми Сербски времеплов (https://forum.krstarica.com/showthread.php/432630-Сербски-времеплов) једног другог форума.
Наслов: Одг: Срби у Будиму
Порука од: нцп Јун 18, 2017, 03:49:41 поподне
http://www.srpskadijaspora.info/nasi-u-budimu-i-pesti/

Budim i Peštu Srbi su u većem broju počeli da naseljavaju za vladavine kralja Žigmunda (1368-1437) i Matije Korvina (1458-1490), ali je njihovo prisustvo na mađarskom tlu, kao posledica istorijskih kontakata i dinastičkih odnosa dva naroda, starije. Tursko nadiranje, propast i raspad srednjovekovne srpske carevine – naročito posle tragičnog kosovskog poraza 1389. godine – ubrzali su naseljavanje Srba u Mađarskoj! I to ne samo u južnim krajevima, nego duž Dunava sve do Ostrogona, Komorana i Djura. Posle smrti srpskog despota Stefana Lazarevića (1427) i Beograd je potpao pod vlast kralja Žigmunda. Janoš Hunjadi (u narodnim pesmama Janko Sibinjanin) ovde je 1456. godine porazio tursku vojnu silu i izvojevao sjajnu pobedu.
Наслов: Одг: Срби у Будиму
Порука од: нцп Јун 18, 2017, 03:54:24 поподне
И овај дeо јe бeз сумњe интeрeсантан

http://www.srpskadijaspora.info/nasi-u-budimu-i-pesti/

U Budimu Srbi su se nastanili na padinama Tabana, prema Dunavu, u „dolnjoj varoši“ koja se prostirala između Grada i Gelertovog brda, sve do „Vodenog“ predgrađa (nekadašnje pontonske ćuprije), a koja se još početkom prošlog stoleća nazivala Racvaroš (Srpska varoš). U Pešti, unutar srednjovekovnih gradskih zidina, srpsko predgrađe se formiralo oko crkve, na prostoru od negdašnje Kečkemetske do Beogradske kapije koja je bila uz donji odbrambeni bastion na Dunavu. Uspomenu na njih čuva i današnji naziv Srpske ulice uz crkvu.

Srpska zajednica u Budimu i Pešti se uvećala za vreme Velike seobe 1690. godine. Tome su pomogle i carinske povlastice. Srbi su u Budimu bili dobro organizovani, sa vlastitom administracijom i biranim činovnicima koji su se smenjivali i u čiji delokrug je spadalo i ubiranje poreza i sudstvo pri Tanaču.
Наслов: Одг: Срби у Будиму
Порука од: ДушанВучко Јун 18, 2017, 04:17:35 поподне
Био сам у Табану...на месту српске вароши је данас велики парк,све је порушено и остала је само кафана "Златни јелен"...
Наслов: Одг: Срби у Будиму
Порука од: Делија Јун 18, 2017, 06:18:47 поподне
У суштини колико сам разумео ,главни догађаји који су смањили број Срба на тим просторима су њихово исељавање због формирања Поморишке крајине 1702.године,наводи се и исељавање због грубог наплаћивање пореза 1703/4.године,Ракоцијев устанак 1703-1711.године и на крају куга из 1738/9.године где се каже да је том приликом умро 631 Србин,док је након тога број Срба спао на нешто више од хиљаду људи.
Посматрајући и поредећи пописе које сам поставио у првом посту налетео сам на нешто интересантно.
У попису из 1696/7.године у Табану се помиње извесни Субота Вујић ,док се у Сент Андреји која је на 15-20 км од Будима помиње извесни Вуја Аднађ(аднађ је хунгаризам који означава граничара,жандара).Даље гледајући попис Срба Будимлија из 1702.године налетео сам на Суботу Аднађевића,док се презиме Вујић нигде не помиње.У каснијим пописима 1706.1720.године се не јавља ни једно ни друго презиме.
Имајући у виду настанак презимена у Срба по очевом имену или занимању ,да ли је могуће да је Субота Вујић уједно и Субота Аднађевић? :)
Наслов: Одг: Срби у Будиму
Порука од: Amicus Јун 18, 2017, 06:27:01 поподне
Имајући у виду настанак презимена у Срба по очевом имену или занимању ,да ли је могуће да је Субота Вујић уједно и Субота Аднађевић? :)

Може бити, али не мора и да значи, Субота је сигурно још било. :)

Али није искључено да је можда и баш тако како си написао. ;)
Наслов: Одг: Срби у Будиму
Порука од: Делија Јун 18, 2017, 06:48:44 поподне
Да, занимљива књига Делијо, имамо је и у претраживој Дигиталној библиотеци. ;)

Као и свака књига од поменутог господина иначе рођеног у сремском селу Сурдуку и сахрањеном у суседном селу Белегишу. :)

Може бити, али не мора и да значи, Субота је сигурно још било. :)

Али није искључено да је можда и баш тако како си написао. ;)

Да то си у праву,било је доста Субота али ми је ово привукло пажњу због комбинације имена и презимена наводећи ме на закључак да су можда у питању отац и син. :D
Покушавам да повучем неку паралелу са Поморишјем и граничарима Арада мада су информације разне. :(
Негде се каже да су Будимци и становници Острогона и Коморана највише чинили граничарски састав Арада и околине док се негде наводи да су у граничарску службу улазили Срби који су директно дошли у Поморишје 1690.године после Сеобе ,а остатак граничара је управо 1702.године дошао из Будима и околине.

Иначе што се саме Будимпеште тиче има она чувена прича о нашој амбасади коју је Јован Дучић добио од своје љубавнице а након тога оставио својој држави на коришћење.
Јован Дучић је био амбасадор Краљевине Југославије у Мађарској 1933.године ,али је цела ова прича која доста добро звучи изгледа нетачна. :D
http://www.b92.net/info/vesti/pregled_stampe.php?yyyy=2004&mm=03&dd=17&nav_id=135446
Наслов: Одг: Срби у Будиму
Порука од: НиколаВук Јун 18, 2017, 07:41:25 поподне
У суштини колико сам разумео ,главни догађаји који су смањили број Срба на тим просторима су њихово исељавање због формирања Поморишке крајине 1702.године,наводи се и исељавање због грубог наплаћивање пореза 1703/4.године,Ракоцијев устанак 1703-1711.године и на крају куга из 1738/9.године где се каже да је том приликом умро 631 Србин,док је након тога број Срба спао на нешто више од хиљаду људи.
Посматрајући и поредећи пописе које сам поставио у првом посту налетео сам на нешто интересантно.
У попису из 1696/7.године у Табану се помиње извесни Субота Вујић ,док се у Сент Андреји која је на 15-20 км од Будима помиње извесни Вуја Аднађ(аднађ је хунгаризам који означава граничара,жандара).Даље гледајући попис Срба Будимлија из 1702.године налетео сам на Суботу Аднађевића,док се презиме Вујић нигде не помиње.У каснијим пописима 1706.1720.године се не јавља ни једно ни друго презиме.
Имајући у виду настанак презимена у Срба по очевом имену или занимању ,да ли је могуће да је Субота Вујић уједно и Субота Аднађевић? :)

Сад видех да у савременом мађарском hadnagy значи "поручник". Свакако је био у војничком послу...
Наслов: Одг: Срби у Будиму
Порука од: Делија Јун 19, 2017, 12:31:12 пре подне
Сад видех да у савременом мађарском hadnagy значи "поручник". Свакако је био у војничком послу...

На чешком сајту Крамериус када се укуца аднађ добија се да је значење те речи четник . :D
Иако није тема поморишје пошто почесмо да причамо о аднађима ево једне песме  која осликава менталитет граничара и говори њиховој борби са Мађарима.
Песма се зове Бој Арађана са Комадинцима,а њу је наводно забележио Сава Текелија .

 Пије вино Србин Тукелија                                         
 У Араду на крајини граду,
 Шњиме пију четири аднађа:
 Аднађ баја и Рчковић Пеја,
 Аднађ Ћурка од бијеле Сенте,
 И Остоја аднађ од Арада.
Тукелија чашу напијао:
 „Здрава да сте, четири аднађа!
 „Ни у моје, ни у ваше здравље,
 „Ни у бана, ни у ђенерала,
 „Ни у оног Јосифа ћесара;
 „Већ у здравље онога јунака,
 „Кој’ донесе језик од Калвина
 „Од Пишпека и од Комадије,
 „Од Сомоша шора Луторанског.”
 Рчак Пеја земљи погледао,
 Док аднађем очи сагледао,
 Па он ђипи на ноге јуначке,
Тукелији нуз чашу поигра:
 „На част теби игра, Тукелија,
 „Донећу ти ја Суногу жива,
 „А камо ли језик од Калвина!
 „Ал’ дај мени тридесте катана
 „да изберем из Арада града
 „По избору, кога боље знадем.”
 Вели њему србин Тукелија:
 „Рчак-Пејо, моје десно крило!
 „Не браним ти, море, ни сав шерег,
 „А камо ли тридесет катана!”
 Онда ђипи млади Рчак Пеја,
 Те изабра из Арада града,
 Он изабра тридесет катана,
 Па и води двору Тукелијну.
 Вели њима Србин Тукелија:
 „Арађани, моји соколови!
 „Пијте вино, ал’ памет штедите.”
 Па на слуге попреко погледа:
 „Слуге моје, донесите вина,
 „Нека пију млади Арађани.”
 Пише вино до први петала,
 Сваки с’ фали на десет Калвина,
 Аднађ баја фали с’ на петнаест,
 Рчка Пеја на двадеест и пет.
 Кад су први петли запевали,
 Устадоше два аднађа млада,
 И устаде тридест катана,
 Па на добре коње уседоше,
 Потегоше пустој Комадији,
 Ал’ беседи Србин Тукелија:
 „Рчак-Пејо, моје десно крило!
 „Та ја знадем, да сте јогунице,
 „Ид’те мудро, не гините лудо;
 „Ал’ изгин’те, мени не идите
 „Без никаква језика Калвинског.”
 И одоше пустој Комадији.
 Бела и је зора забелила
 Баш под пустим шанцем Комадијом,
 Калвинска и потпазила стража
 Са пустога шанца Комадије,
 Доказала Суног-ђенералу:
 „Господине, Суног-ђенерале!
 „Ево има баш под нашим шанцем,
 „Има овде цео један шерег,
 „Чини ми ске, да су Арађани.”
 Онда ђипи Суног-ђенерале,
 Посла страже на четири стране:
 „А на ноге, калвини Маџари!
 „Скупљајте се шанцу Комадији.”
 Скупише се Калвини у шанац.
 Кад то виде млади аднађ Баја,
 Он уседе на коња својега,
 И уседе тридесет катана,
 Рчак Пеја мрда око седла,
 Док Калвине по шанцу преброји,
 Па беседи мали Рчак Пеја:
 „Драга браћо, млади Арађани!
 „Кад пијасмо вино у Араду
 „Код нашега Србин-Тукелије,
 „Сваки с’ фали на десет Калвина,
 „Аднађ Баја фали с’ на петнаест,
 „Ја се фалим на двадесет и пет;
 „Сад њи триста, а нас је тридесет:
 „На свакога по десет, већ нема.”
 Ал’ је Срна коња разиграо,
 Загони се међу Маџарију;
 Вели њему Суног ђенерале:
 „Море курво, Срно барјактаре!
 „Далеко си занео челенку,
 „Чини ми ске, изнети је не ћеш.”
 Ал’ беседи Срна барјактаре:
 „Јали, море, моју не изнети,
 „Јали твоју шњом на пар однети.”
 Па катане уд’риш’ на калвине,
 И млого се бише и гонише,
 У трипут и на шанац нагнаше;
 Ал’ беседи Суног ђенерале:
 „Море курве, калвини Маџари!
 „Кад пијете вино по биртови
 „И по нашој пустој Комадији,
 „Сваки с’ фали по на две катане;
 „Сад вас триста, а њи је тридесет,
 „Па што чини тридесет катана!”                                                                   
 Ал’ беседи мали Рчак Пеја:
„Аднађ-Бајо, мој по Богу брацо!
 „Стани мало, друштво да гледамо.”
 Стаде Баја, те гледају друштво;
 Фала Богу, све у скупу друштво,
 Ал’ је рањен Срна од Арада,
 Још му рана није дотешчала,
 Никаквоме не казује другу;
 Пак се опет бише и гонише,
 И Калвине натраг подузбише,
 Аднађ Баја уфати аднађа,
 Рчак Пеја уфати Суногу,
 Баш Суногу, главом ђенерала,
 Ал’ притрча Срна од Арада,
 С ђенерала ујагми челенку,
 С’ својом на пар у Арад ј’ однесе;
 А од триста Калвина Маџара,
 Од три стотин’ утекло и тридест.
Наслов: Одг: Срби у Будиму
Порука од: ДушанВучко Јун 19, 2017, 12:59:16 пре подне
Кад поправим комп,поставићу старе слике Табана са сокацима,тарабама...Кад сам седео у башти кафане "Златни јелен",упитам конобаре да ли знају да је тај део града био српски, кажу да знају...Табан је у другој половини 19. века био познат и као будимпештански Монмартр,стециште уметника,сликара...Жалосно је што ђачке екскурзије немају у програму обиласка и тај део града...а не много далеко одатле,такође у Будиму,само са друге стране тврђаве,је и кућа Стефана Лазаревића,коју је добио од мађарског краља,и ту сам био,али наше агенције и школе су то превиделе...једино остаје да се човек сам информише и обиђе та места
Наслов: Одг: Срби у Будиму
Порука од: Amicus Јун 19, 2017, 01:18:10 пре подне
Кад поправим комп,поставићу старе слике Табана са сокацима,тарабама...Кад сам седео у башти кафане "Златни јелен",упитам конобаре да ли знају да је тај део града био српски, кажу да знају...Табан је у другој половини 19. века био познат и као будимпештански Монмартр,стециште уметника,сликара...Жалосно је што ђачке екскурзије немају у програму обиласка и тај део града...а не много далеко одатле,такође у Будиму,само са друге стране тврђаве,је и кућа Стефана Лазаревића,коју је добио од мађарског краља,и ту сам био,али наше агенције и школе су то превиделе...једино остаје да се човек сам информише и обиђе та места

То би требала бити ова кућа. :)

(https://s22.postimg.org/3n8kd9kgx/Screen_Shot_06-19-17_at_01.12_AM.jpg) (https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/4/42/Lázárevics_István-emléktábla_%28Nebojša_Mitrić%2C_1987%29._-_Országház_utca_9%2C_2016_Budapest.jpg)
Наслов: Одг: Срби у Будиму
Порука од: ДушанВучко Јун 19, 2017, 01:35:20 пре подне
То би требала бити ова кућа. :)

(https://s22.postimg.org/3n8kd9kgx/Screen_Shot_06-19-17_at_01.12_AM.jpg) (https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/4/42/Lázárevics_István-emléktábla_%28Nebojša_Mitrić%2C_1987%29._-_Országház_utca_9%2C_2016_Budapest.jpg)
Јесте :)...споља је реновирана у соц стилу али кад се уђе у ходник, готски свод је очуван...незнам данашњу намену те куће,да ли су смештене неке канцеларије,али то је та кућа
Наслов: Одг: Срби у Будиму
Порука од: ДушанВучко Јун 19, 2017, 01:38:17 пре подне
Јесте :)...споља је реновирана у соц стилу и случајном пролазнику наравно не упада у очи поред околних здања,али кад се уђе у ходник, готски свод је очуван...незнам данашњу намену те куће,да ли су смештене неке канцеларије,али то је та кућа

Једино плоча са леве стране улазних врата сведочи о томе коме је припадала.
Наслов: Одг: Срби у Будиму
Порука од: ДушанВучко Јун 19, 2017, 02:03:48 пре подне
Искрено,то је једина кућа у тој улици код будимске тврђаве која је "обновљена" на тај начин,променивши свој спољашњи изглед (поред ње лево и десно су реновиране у аутентичном облику)...Од објеката који су сачувани у Табану,остала је само кафана Златни јелен"(Aranyszarvas),изграђена почетком 18.века,била је у поседу будимског адвоката Симе Игњатовића,стрица Јакова Игњатовића.Била је стециште српских књижевника и чести гости су били Вук Караџић, Сима Милутиновић Сарајлија,пештански романописац Милован Видаковић итд...Постоји и познато купалиште 100 м. одатле "Rac-gyorgyfurdo"
Наслов: Одг: Срби у Будиму
Порука од: Тимар Јун 19, 2017, 08:55:47 пре подне
Може ли се знати, или негдје прочитати, одакле су се Срби досељавали на те просторе, из којих крајева, у коме времену и када? Како и када су мађаризовани и покатоличени? Колико сам могао прочитати, овдје су Срби долазили и прије и послије Чернојевића.
Наслов: Одг: Срби у Будиму
Порука од: Делија Јун 19, 2017, 10:25:05 пре подне
Кад поправим комп,поставићу старе слике Табана са сокацима,тарабама...Кад сам седео у башти кафане "Златни јелен",упитам конобаре да ли знају да је тај део града био српски, кажу да знају...Табан је у другој половини 19. века био познат и као будимпештански Монмартр,стециште уметника,сликара...Жалосно је што ђачке екскурзије немају у програму обиласка и тај део града...а не много далеко одатле,такође у Будиму,само са друге стране тврђаве,је и кућа Стефана Лазаревића,коју је добио од мађарског краља,и ту сам био,али наше агенције и школе су то превиделе...једино остаје да се човек сам информише и обиђе та места

Нити смо то учили из историје нити ико од туристичких водича зна макар да каже то као информацију када се нађете у Будимпешти...

Може ли се знати, или негдје прочитати, одакле су се Срби досељавали на те просторе, из којих крајева, у коме времену и када? Како и када су мађаризовани и покатоличени? Колико сам могао прочитати, овдје су Срби долазили и прије и послије Чернојевића.

У књизи Срби у Будиму каже се да је најстарији слој становништва Будима управо био словенског порекла што се види и по имену града.Што се самог доласка Срба тиче,по Цернингу је то 1400.година,значи након Косовског боја.Каже се да је једно од највећи шајкашких упоришта управо био Будим све до пада под Турке да би након тога велики део Срба улазио у састав мартолоха.
Време пада Будима остало је упамћено кроз народну поезију где се помињу Будимлија Јова и Јаночкиња Јања.

 Занимљиво је да се српски део града зове Табане или Табан ,иначе је у питању турцизам који је настао спајањем речи табак и хана интересантна информација је и да се једна варош у Лесковцу тако зове исто.1659.године појачан је број Срба досељен из Рацковина.Наводно је поред Срба у Будиму живело и доста Шокаца,Буњеваца,Далматинаца католичке вероисповести али српског наречја,чак су чинили  трећину становништва која је говорила српски у Будиму у то време.

По своме пореклу српско становништво је састављено из скоро свих области српског народа ( из Београда 11,Ужица 7,Смедерева 6,Крушевца 5,Пожаревца 4,Параћина,Мачве и Старог Влаха по 3,Гроцке,Јагодине ,Ниша ,Пожеге,Ресаве по 2,Алексинца ,Ваљева,Забрежја,Зајечара ,Карановаца,Кличеваца,Кумодража,Мораве,Палежа,Подриња,Сокола,Сталаћа,Црне Баре укупно по 1-према томе укупно 70-так са простора Србије).Што се Старе Србије тиче наводи се да је број био мањи,углавноом из Пећи њих 10,Косова 6,Призрена 4,Пријепоља 3,Белог Поља ,Вучитрна,Пазара,Приштине,Рашке ,Сухогдола по 1-укупно 30.Из Црне Горе укупно 20 и то из Зете  11,од Мораче 6,Ријеке 2,Бање и Пипера по 1.Из Босне и Херцеговине из Сарајева њих 5,Зворника 3,Сребренице ,Травника и Требиња по двоје и Дервенте 1 човек.Из Штипа,Прилепа ,Кратова и Скопља по једног,из Бугарске 1.Из Баната по петоро Срба је дошло у Будим сеобом,а из непосредне околине Будима њих 6.
Са Србима је у Будим дошло и доста Цинцара који су били заједно са нама чинили верску заједницу,било је и погрчених Цинцара-Никола Димитријевић,Дима Апостоловић из околине Солуна рецимо,било је и турских трогаваца и Арнаута-Цинцара који су основали свој арнаутски еснаф,а било је и мало Цигана.
Велики број Срба Будимлија ту је управо старином био.
Ово што сам написао подразумева се тек за мали број Срба који је живео у Будиму и види се најбоље по пописима тек из 1720.године где је забележено име и презиме и доста често место порекла,док се у ранијим пописима то не може видети,но тада је број Срба већ знатно опао.

Не знам баш колико је ту процес расрбљавања био присутан,чини ми се да су ратови,болести и расељавање ту учинили највише да Срба нема више на тим просторима.Премештање у Поморишје 1702/3,враћање у матична места због пореза 1703/4,Ракоцијев устанак 1703-1711 а знамо да су га највише осетили Срби у Угарској и Поморишју и куга из 1738/9.године потпуно су сатрли наш народ тамо...

Наслов: Одг: Срби у Будиму
Порука од: Делија Јун 19, 2017, 10:29:00 пре подне
Није могло да стане све у претходној поруци. :D

Женидба Јова Будимлије

Кад се жени Будимлија Јова,
У Јаноку испроси девојку,
Племениту Јаночкињу Јану,
Пак се Јова млого поарчио,
Баш на перо три товара блага;
Ал' јунаку уда срећа била:
У који је данак испросио,
У онај се данак разболео,
Препроси је од Ердеља бане,
Пак се бане више поарчио,
Баш на перо пет товара блага;
Ал' и бану уда срећа била:
У који је данак испросио,
У онај се данак разболео;
Пак болују оба младожење.
Бога моли Јаночкиња Јана:
"Дигни, Боже, Будимлију Јову!
"А умори од Ердеља бана!"
Бог не слуша госпође девојке,
Већ он чини, што је њему драго:
Диже бана, не диже Јована.
Скупи бане господу сватове,
Те Јаноку оде по девојку.
Здраво бане дође до девојке,
И здраво се натраг повратио,
Кад су били прам' бела Будима,
Стала Јана, те гледа Будима,
Будим гледи, грозне сузе рони:
"О Будиме, велика жалости!
"Нисам рекла мимо тебе проћи,
"Већ сам рекла да у тебе дођем,
"Да ја шетам по тебе, Будиме,
"А да љубим Будимлију Јову."
Ал' то нико не чу од сватова,
До сам главом од Ердеља бане,
Па девојци тијо проговара:
"Ајде, душо, не жали Будима,
"Још је лепши Ердељ од Будима,
"А краснији од Јована бане."
Оде бане, одведе девојку,
По том прође три године дана,
Придиже се Будимлија Јова,
Пак се Јова куне међ' трговци:
"Браћо моја, Будимски трговци!
"Ја се, браћо, већ женити не ћу,
"Кад је моја одведена Јана."
Пак садеља танку шајку лађу,
Коју возе тридесет весала;
Накупова сваке трговине,
Понајвише сјајни огледала;
Узе с' собом тридесет момака,
Отиште се низ воду Дунаво,
Оде право под Ердеља града.
У суботу стиже под Ердеља,
У суботу, у очи недеље;
Кад у јутру освану недеља,
Рано ране седам девојака,
Да заите воде на Моришу;
Узе Јова седам огледала,
Те дарива седам девојака:
"Богом сестре, водоноше младе!
"Богом сестре, глас'те ме по граду!"
Њи је седам, а седам сокака,
Оде свака својијем сокаком,
Покликоше танко гласовито:
"О девојке саде испрошене!
"И невесте скоро доведене!
"Од како је Ердељ постануо,
"Није така трговина дошла,
"Ни видесмо лепшега трговца
"Што данаске у свету недељу."
А то слуша Јаночкиња Јана
Испред двора с висока чардака,
Десном руком загрлила бана:
"Ао бане, земљи господару!
"Живо ми је чедо под појасом;
"Или буде мушко, ил' девојка,
"Тебе ваља частити господу,
"А менека даром даривати,
"Мало ми је господскога дара,
"А у мене бела платна нема!"
Бан је љуби по господском лицу:
"Можеш, Јано, госпођо разумна.
"Прекупити и сву трговину,
"Ал' не можеш боља господара."
Уста Јана рада и весела.
Све је руо венчано обукла,
И насула џепове дуката,
Узе с' собом тридест девојака,
Свакој даде по тридест дуката,
Те јој држе скуте и рукаве,
Скуте држе да се не опраше,
А рукаве да с' не круни злато;
Оде Јана на воду Мориша.
Далеко је угледао Јова,
Мало ближе пред њу ишетао;
Госпођа му вишњег Бога назва:
"Божја т' помоћ, Будимски трговче!" -
"Да' Бог добро, госпођо Ердељска!" -
"Дај, трговче, изнеси ми платна."
А беседи Будимлија Јова:
"Госпо драга од Ердеља града!
"Не могу ти износити платно,
"Јер је ваша земља песковита,
"Ветар дува, посипа пијеском,
"Те ми бело поснупљује платно;
"Већ, госпођо, ушетај у лађу,
"Бирај платна, каквога ти драго."
Онда Јана ушета у шајку
И са шњоме тридест девојака,
Па говори Јаночкиња Јана:
"Тако т' Бога, Будимски трговче!
"Јеси ли баш местом на Будима?
"Да ли знадеш Будимлију Јову?
"Јели здраво, јел' се оженио?"
А беседи Будимлија Јова:
"Драга госпо од Ердеља града!
"Доиста сам местом из Будима,
"Знадем добро Будимлију Јову:
"Здрав је, госпо, није с' оженио."
Кад то зачу Јаночкиња Јана,
Она просу сузе низ образе,
А од Јове заклања рукавом;
Јово прође на думен на шајку,
Пак повика тридесет момака:
"Браћо моја, тридесет момака!
"Не жал'те ми свилени једека,
"Ако мене Бог утећи даде,
"На част, браћо, сваком по девојка,
"Мене красна Јаночкиња Јана."
Кад то зачу тридесет момака,
Одсекоше свилене једеке,
Повезоше низ воду Мориша.
Ал' Јовану вишњи Бог помаже:
Ветар дува низ воду Мориша,
Већма носи Јованову лађу,
Нег' што возе тридесет весала.
Глас допаде од Ердеља бану:
"Зло ти вино, од Ердеља бане!
"Зло ти вино, а гора ракија!
"Тебе Јован одведе госпођу,
"И с госпођом тридест девојака."
Скочи бане, кан' да се помами,
Добрије се коња доватио,
Под њим до три коња поцркаше,
На четвртом испореди с Јовом
На великој на скели Печварској;
Пак Јовану бане бесједио:
"Врати, Јово, Јаночкињу Јану,
"Трипут ћу је дукати пресути,
"Све дукати осим ситна блага."
А беседи Будимлија Јова:
"Иди бане, једна луда главо!
"Што ће мене за Јану дукати,
"Кад је Јана сама од дуката?" -
"Врати, Јово, Јаночкињу Јану,
"Живо јој је чедо под појасом." -
"Иди бане, једна луда главо!
"Ако ј' живо чедо под појасом,
"И код нас је родила пшеница,
"Не ће доћи Ердељу на рану." -
"Врати, Јово, тридест девојака!" -
"Иди бане, једна луда главо!
"Не водим и, да робују мене;
"Већ и водим, да и разудајем."
Онда Јана поче беседити:
"Врат' се двору, господине бане!
"Волим с Јовом по гори одити,
"Него с тобом по чардаку твоме,
"По чардаку, по дебелу ладу;
"Волим с Јовом црну земљу јести,
"Него с тобом бијелу погачу;
"Волим с Јовом с листа воду пити,
"Него с тобом слатку малвасију,
"Медовину из ковдира златна!"
Оде Јово, одведе госпођу,
И с госпођом тридест девојака.
Када дође беломе Будиму,
Сваком момку даде по девојку,
Њему красна Јаночкиња Јана,
Те је венча себе за госпођу,
Големо је весеље чинио,
Од дан' до дан' читав месец дана;
И после су лепо живовали.
Не би чеда за годину дана,
Пак му роди мушко и девојку.
Наслов: Одг: Срби у Будиму
Порука од: Тимар Јун 19, 2017, 10:35:59 пре подне
Захваљујем се нашем младом Делији.

Ако има још неких сазнања о мјестима одакле су Срби досељавали, објави овдје јер потребно је и другима.
Наслов: Одг: Срби у Будиму
Порука од: ДушанВучко Јун 19, 2017, 11:23:47 пре подне
Свака част на информацијама Делија, ја сам причао са једним Србином из Помаза (село пре Сентандреје )и он каже да су његови са Косова...знају тамо тачно одакле су дошли,али каже да је данашњи мали број Срба резултат највећим делом,враћања становништва у Србију (претпостављам Војводину)...мада не бих ни помињао појам "враћање",него насељавање Војводине,јер Срби из Мађарске који су касније населили Војводину,нусу се враћали у њу,пошто нису из ње дошли,већ из крајева које је Делија навео...
Наслов: Одг: Срби у Будиму
Порука од: ДушанВучко Јун 19, 2017, 11:32:49 пре подне
Свака част на информацијама Делија, ја сам причао са једним Србином из Помаза (село пре Сентандреје )и он каже да су његови са Косова...знају тамо тачно одакле су дошли,али каже да је данашњи мали број Срба резултат највећим делом,враћања становништва у Србију (претпостављам Војводину)...мада не бих ни помињао појам "враћање",него насељавање Војводине,јер Срби из Мађарске који су касније населили Војводину,нусу се враћали у њу,пошто нису из ње дошли у данашњу Мађарску,већ из крајева које је Делија навео...
Наслов: Одг: Срби у Будиму
Порука од: Arzt Јун 19, 2017, 12:29:33 поподне
Био сам пре месец дана у Будимпешти и Сент Андреји.
Монах у седишту Будимске епархије у Сент Андреји ми рече да њих више помаже Мађарска него Србија. Каже да их матична држава заборавила.
Исто сам чуо од свештеника у Темишвару око статуса српске националне мањине у Румунији.
Наслов: Одг: Срби у Будиму
Порука од: Arzt Јун 19, 2017, 12:41:33 поподне
Кад поправим комп,поставићу старе слике Табана са сокацима,тарабама...Кад сам седео у башти кафане "Златни јелен",упитам конобаре да ли знају да је тај део града био српски, кажу да знају...Табан је у другој половини 19. века био познат и као будимпештански Монмартр,стециште уметника,сликара...Жалосно је што ђачке екскурзије немају у програму обиласка и тај део града...а не много далеко одатле,такође у Будиму,само са друге стране тврђаве,је и кућа Стефана Лазаревића,коју је добио од мађарског краља,и ту сам био,али наше агенције и школе су то превиделе...једино остаје да се човек сам информише и обиђе та места

Био сам у пратњи једне такве екскурзије пре месец дана.
О чему да причамо кад нас водич није одвео ни до данас једине српске православне цркве у центру Будимпеште, него ученике оставио у непосредној близини да обилазе радње у Ваци улици?! Нити смо ишли до Текелијанума (у непосредној близини цркве).
Ваљда је то битније, мада бих ипак рекао да му је тако био лакше...а и деца се нису претерано интересовала, морам да признам.
А црква Св. Георгија беше закључана. Кажу није ту свештеник.
И тако...и они који би хтели да је посете не могу, јер ето све зависи од једног човека.
Наслов: Одг: Срби у Будиму
Порука од: ДушанВучко Јун 19, 2017, 12:52:10 поподне
Био сам у пратњи једне такве екскурзије пре месец дана.
О чему да причамо кад нас водич није одвео ни до данас једине српске православне цркве у центру Будимпеште, него ученике оставио у непосредној близини да обилазе радње у Ваци улици?! Нити смо ишли до Текелијанума (у непосредној близини цркве).
Ваљда је то битније, мада бих ипак рекао да му је тако био лакше...а и деца се нису претерано интересовала, морам да признам.
А црква Св. Георгија беше закључана. Кажу није ту свештеник.
И тако...и они који би хтели да је посете не могу, јер ето све зависи од једног човека.
Увек је таква прича,деца и туристи обилазе радње,гледају излоге,малтене,незнајући да су у непосредној близини наших знаменитости...Деца свакако нису крива што их више занима провод и слободно време,водичи морају да их одведу тамо и покажу ...а није ни то неки губитак времена,и Текелијанум и црква се налазе у Српској улици која се укршта са Ваци улицом,не треба ту сат времена да се издвоји...буквално,свд туре обилазе и Ваци улицу и Будимску тврђаву,а ту у близини оба места која туристи имају у програму,налазе се и места значајна за нас,а нико их не води тамо...
Наслов: Одг: Срби у Будиму
Порука од: Полић Јун 19, 2017, 01:00:45 поподне
Био сам пре месец дана у сопственој режији до Будимпеште први пут. И онда, у мору туриста из целог света, када смо се попели горе на Будим, наиђемо на ову плочу.
(https://s16.postimg.org/peku3fza9/20170520_120755.jpg) (https://postimg.org/image/peku3fza9/)
Наслов: Одг: Срби у Будиму
Порука од: Зрно Јун 19, 2017, 02:08:06 поподне
Био сам пре месец дана у сопственој режији до Будимпеште први пут. И онда, у мору туриста из целог света, када смо се попели горе на Будим, наиђемо на ову плочу.
(https://s16.postimg.org/peku3fza9/20170520_120755.jpg) (https://postimg.org/image/peku3fza9/)

То сам и ја видео пре две године. Зато и на Калемегдану има сличан натпис на камену, на мађарском.
Наслов: Одг: Срби у Будиму
Порука од: ДушанВучко Јун 19, 2017, 02:19:02 поподне
Овај натпис колико сам могао да прочитам је посвећен погубљеним Србима након неуспеле побуне (незнам о чему се ради,да ли побуна против аустријских власти),а плоча у Београду незнам о чему пише на мађарском,и да ли има везе са догађајем који описује ова плоча...вероватно плоча у Београду описује Јаноша Хуњадија и битку у Београду против Турака...
Наслов: Одг: Срби у Будиму
Порука од: ДушанВучко Јун 19, 2017, 02:25:04 поподне
Да,плоча на слици је посвећена Пери Сегединцу,вођи српских устаника против аустријских власти,кога су у будимској тврђави аустријанци мучили и убили после неуспеле побуне,24.03.1738...
Наслов: Одг: Срби у Будиму
Порука од: Полић Јун 19, 2017, 02:25:30 поподне
Овај натпис колико сам могао да прочитам је посвећен погубљеним Србима након неуспеле побуне (незнам о чему се ради,да ли побуна против аустријских власти),а плоча у Београду незнам о чему пише на мађарском,и да ли има везе са догађајем који описује ова плоча...вероватно плоча у Београду описује Јаноша Хуњадија и битку у Београду против Турака...
Нашао сам један једини линк о овоме:
http://www.serbum.rs/stradanje-kapetana-pere-segedinca/
Наслов: Одг: Срби у Будиму
Порука од: Зрно Јун 19, 2017, 02:29:27 поподне
На Калемегдану је натпис на камену посвећен Јаношу Хуњадију, исписан на српском и мађарском. Мислим да су поводом тога Мађари направили реципроцитет на Будимској тврђави 1986. године. О Пери Сегединцу чак и нема чланак на нашој википедији...има само на мађарској.
Наслов: Одг: Срби у Будиму
Порука од: Делија Јун 19, 2017, 03:04:33 поподне
Захваљујем се нашем младом Делији.

Ако има још неких сазнања о мјестима одакле су Срби досељавали, објави овдје јер потребно је и другима.

Ово је једино што сам успео да нађем у књизи а да се наводи порекло Будимлија,једино остаје оно што сам у првом посту закачио,а то су пописи из 1720.године где могу да се виде имена презимена и место одакле су дошли. :)
Свака част на информацијама Делија, ја сам причао са једним Србином из Помаза (село пре Сентандреје )и он каже да су његови са Косова...знају тамо тачно одакле су дошли,али каже да је данашњи мали број Срба резултат највећим делом,враћања становништва у Србију (претпостављам Војводину)...мада не бих ни помињао појам "враћање",него насељавање Војводине,јер Срби из Мађарске који су касније населили Војводину,нусу се враћали у њу,пошто нису из ње дошли,већ из крајева које је Делија навео...

Управо те сумње гајим и ја што се тиче свог порекла,мада у мом случају је све под знаком питања јер топонимска презимена нису настајала само по месту одакле је човек пореклом већ и могућем правцу сеобе,битке..рецимо оно што ми увлачи сумњу да су моји пореклом из Панчева,а имплицира да је у питању нека друга релација је аустријско-турски рат 1716-1718.године и борбе око Панчева где су највише учествовали поморишки граничари,па можда и мој предак који је тако добио презиме..јер се први пут презиме Панчевац помиње тек 1720.године,значи после рата и битке.

Био сам пре месец дана у Будимпешти и Сент Андреји.
Монах у седишту Будимске епархије у Сент Андреји ми рече да њих више помаже Мађарска него Србија. Каже да их матична држава заборавила.
Исто сам чуо од свештеника у Темишвару око статуса српске националне мањине у Румунији.

Нажалост тако је то.Ја сам имао прилику двапут да будем у Будимпешти,оба пута са водичима и нико није реч рекао о траговима Срба на тим просторима,док нисам ради истраживања купио књигу о Србима у Будиму појма нисам имао о чему се ради.
Нашао сам један једини линк о овоме:
http://www.serbum.rs/stradanje-kapetana-pere-segedinca/
Чак постоји и податак да је вест о његовој смрти одјекнула широм нашег народа па су се певале песму о њему на простору данашње Хрватске средином 19.века.
На казну су осуђени и Перин син,Шевић,Штрба,мада је казна првобитно била блага-Перин син 2 месеца затвора а Шевић и Штрба по годину дана у Араду уз конфисковање имања.Касније због витешкога владања и признања приликом гушења устанка казна је преиначена и потпуно смаањена тако да су уз повратак пређашњег чина пуштени на слободу.
Наслов: Одг: Срби у Будиму
Порука од: Дробњак Јун 19, 2017, 03:11:07 поподне
Има сам срећу да када сам био у Мађарској имам за водича жену, Српкињу, родом из Сент Андреје, тако да је моја група ишла и до Текелијанума и до српске цркве. Нажалост ни у цркву ни у Текелијанум нисмо могли ући. Рекла нам је да се црква отвара само за велике празнике као што су Божић и Васкрс, а да је Текелијанум под управом цркве и да са њима немају никакав договор око обиласка зграде. Такође нам је показала и кућу Деспота Стефана али само споља.
Наслов: Одг: Срби у Будиму
Порука од: Предраг56 Јун 19, 2017, 04:56:48 поподне
Браво мој Делијо за тему!

Мислим да сам на форуму видео и тему Срби у Сент Андреји.

На жалост, сад код себе немам неку документацију из мог живота у Мађарској неколико година (Будимпешта,Сентандреја), али ћу се потрудити ових дана да пронађем барем фотографије. Имам чак и неколико песама које су инспирисане неким мојим утисцима из тог периода (1998-2002). Упознао сам тада пуно нашег света - староседелаца (којих је већ и тада било мало не само из Будимпеште и Сентандреје, већ и из Помаза, Чобанца,Вишеграда  и из других места). Осетио неки њихов менталитет. Посебно ми је било симпатично када их питате како су или као иде - они кажу: помало, помало. Када сам их питао зашто баш то кажу они објасне да је то да се не урекну.

Тих година Мађарска је била преплављена бројним новим избеглицама из Србије из разноразних разлога и мислим да је то био судар светова. Наши стари Срби су већ увелико попримили обележја мађарске већине и окружења ( отегнути тихи говор, смиреност у понашању, стрпљење, дисциплинованост, скромност и др. што се видело у свим приликама па и на богослужењима али и на улици, поштовање својих светиња).Ови нови Срби нестрпљиви, динамични, темпераментни, потпуна супротност, са врло брзим суочавањем да је Мађарска специфична - примера ради само - увече се врло рано гасе светла и људи се повлаче у своје домове и да се њихова ишчекивања неће тако лако и брзо испунити.

Исте те особине су показивала и наша деца на екскурзијама  у Мађарској (радраганост, бучност, одсуство дисциплине једном речју јужњачку темпераментност).

Ставићу ових дана неке слике или замолити неког од вас да их постави у моје име. Оне преко постимаге буду некако ситне.Има заиста интересантних фотографија.
Наслов: Одг: Срби у Будиму
Порука од: Предраг56 Јун 19, 2017, 05:17:51 поподне
Био сам пре месец дана у Будимпешти и Сент Андреји.
Монах у седишту Будимске епархије у Сент Андреји ми рече да њих више помаже Мађарска него Србија. Каже да их матична држава заборавила.
Исто сам чуо од свештеника у Темишвару око статуса српске националне мањине у Румунији.

Морам да кажем да Мађарска заиста одваја средства за неговање традиција националних мањина.
Али исто тако жива је истина и то да су и Руси (богати појединци и они мање богати) одвајали доста новца и помагали Будимску епархију, али и  Текелијанум. То је било нарочито за време почившег владике Данила Крстића (преминуо негде 2002 ако не грешим). Тада је епархија била стециште интересантног света. Долазили су и православни Мађари (баш Мађари). Дивни људи. Сећам се посебно једног брачног пара Руса из Самаре који је помагао епархију. Био је то један посебан тренутак који је можда био и изазван бомбардовањем наше земље. Многи мађари су тада испољили саосећајност према нашем народу и избеглом становништву.

Сада не знам каква је ситуација тамо, па ни у епархији.Мислим да је после владике Данила дошао једна млађи владика из Румуније.

Тада сам само приметио да је врло важно ко је на челу епархије, да се људи емотивно везују, и да човек појединац својом личном харизмом може много да учини како на окупљању старих Срба, али и "нових" Срба, тако и оних дародавца из православног света који воле Србе и Србију и који хоће да дају новац за цркву и разне културне манифестације.

У сваком случају остаје нам на наук и поук Хроника паланачког гробља дивне Исидоре Секулић која је описала нестанак или замирање грчке православне заједнице на Балкану односно у Србији и њихово претапање у околну већину. То имамо и са Цинцарима уосталом.

Тако да то што и после 500 година имамо и даље потомке Старо-Срба у Мађарској је у равни чуда.

Наслов: Одг: Срби у Будиму
Порука од: Делија Јун 19, 2017, 11:35:26 поподне
Браво мој Делијо за тему!

Мислим да сам на форуму видео и тему Срби у Сент Андреји.

На жалост, сад код себе немам неку документацију из мог живота у Мађарској неколико година (Будимпешта,Сентандреја), али ћу се потрудити ових дана да пронађем барем фотографије. Имам чак и неколико песама које су инспирисане неким мојим утисцима из тог периода (1998-2002). Упознао сам тада пуно нашег света - староседелаца (којих је већ и тада било мало не само из Будимпеште и Сентандреје, већ и из Помаза, Чобанца,Вишеграда  и из других места). Осетио неки њихов менталитет. Посебно ми је било симпатично када их питате како су или као иде - они кажу: помало, помало. Када сам их питао зашто баш то кажу они објасне да је то да се не урекну.

Тих година Мађарска је била преплављена бројним новим избеглицама из Србије из разноразних разлога и мислим да је то био судар светова. Наши стари Срби су већ увелико попримили обележја мађарске већине и окружења ( отегнути тихи говор, смиреност у понашању, стрпљење, дисциплинованост, скромност и др. што се видело у свим приликама па и на богослужењима али и на улици, поштовање својих светиња).Ови нови Срби нестрпљиви, динамични, темпераментни, потпуна супротност, са врло брзим суочавањем да је Мађарска специфична - примера ради само - увече се врло рано гасе светла и људи се повлаче у своје домове и да се њихова ишчекивања неће тако лако и брзо испунити.

Исте те особине су показивала и наша деца на екскурзијама  у Мађарској (радраганост, бучност, одсуство дисциплине једном речју јужњачку темпераментност).

Ставићу ових дана неке слике или замолити неког од вас да их постави у моје име. Оне преко постимаге буду некако ситне.Има заиста интересантних фотографија.

Размишљам,значиће некоме пописи можда да повеже са својим истраживањем о пореклу јер је огроман број Срба са разних простора био ту присутан,а опет је тема интересантна због чињенице да је Будим некада био један од највећих центара Срба а и даље постоје материјални трагови који говоре о томе(само их треба пронаћи),али и даље постоји наш народа који одолева столећима,што је сложићу се заиста невероватно и вредно сваког поштовања. :)
Свака част што Мађарска како кажете негује различитост и има слуха за мањине.Генерално што се самог мађарског народа тиче у Србији и у Мађарског,кажу да постоји велика разлика али и међусобна нетрпељивост.Што се тиче српско-мађарских односа овде случајеви су разни,мада је утисак да односи између нас нису никада били бољи.
Има доста мешовитих бракова а ја сам скоро у једном банатском селу налетео на умрлицу неког човека мађарског имена и презимена -написану ћирилицом.
Разговарајући са парохом православне цркве опет у једном банатском селу,који је док је био млађи службовао у једном  селу на другом крају Баната према граници са Румунијом каже да за велике празнике  (Васкрс,Божић) Мађарима у кућу долази православно свештенство али у термину католичког Божића.Чак се уписују у православне црквене књиге.Практично оно што се може чути да је остало из времена неких затегнутијих односа је надимак којим су Срби означавали Мађаре и који је колико сам схватио био прилично увредљив за њих,а то је Чангов.
Наслов: Одг: Срби у Будиму
Порука од: vojbin Јун 27, 2017, 10:52:00 поподне
Браво за тему Делијо!

ГЛАСНИК СРПСКОГ УЧЕНОГ  ДРУШТВА, СПОМЕНИЦИ ИЗ БУДИМСКОГ И ПЕШТАНСКОГ АРХИВА
ПРИКУПИО, ИСПИСАО И ПРИРЕДИО Проф. ГАВРИЛО ВИТКОВИЋ РЕДОВНИ ЧЛАН СРПСКОГ УЧЕНОГ ДРУШТВА.
 -Два протокола српске православне онштине од год. 1710. и 1720. Из ових протокола дознајемо број српских становника и материјално стање будимских Срба...
https://books.google.rs/books?id=CMEDAAAAYAAJ&pg=PA216&dq=%D0%9C%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%86%D0%B0+23+%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D1%8C+1710&hl=en&sa=X&redir_esc=y#v=onepage&q=%D0%9C%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%86%D0%B0%2023%20%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D1%8C%201710&f=false

-Препис ca оригиналне облигације, којим ce обвезале три вароши Будим , Пешта и Сентандреја на 2000 форинта, што су дали Митрополиту Мојсију на опште народне цели. Oвa облигација написана је З. Априла 1730 године......
https://books.google.rs/books?id=CMEDAAAAYAAJ&pg=RA1-PA56&dq=%D0%94%D0%BE%D0%B8%D1%87%D0%B8%D0%BD%D1%8C+%D0%A6%D0%B2%D0%B5%D0%B8%D1%8A%D1%8C&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjQh5XX1t7UAhVGWhoKHecpA0MQ6AEIIjAA#v=onepage&q=%D0%94%D0%BE%D0%B8%D1%87%D0%B8%D0%BD%D1%8C%20%D0%A6%D0%B2%D0%B5%D0%B8%D1%8A%D1%8C&f=false

-Списак 82 војника (хајдука) и 34 десетара из 1706. и 1707....
https://books.google.rs/books?id=CMEDAAAAYAAJ&pg=PA79&dq=%D0%9C%D0%B0%D1%85%D0%B0%D1%82%D1%8C+%D0%9B%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D1%8A.&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwj0mYqJ2N7UAhUmLZoKHfTJBXgQ6AEIKDAA#v=onepage&q=%D0%9C%D0%B0%D1%85%D0%B0%D1%82%D1%8C%20%D0%9B%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D1%8A.&f=false

-Списак имена народних посланика на  општем  народном Caбору y Карловци (От Будима, от Баната, от Сербие, сегетске краине, от хрватске  и марчанске краине, от Срема равнога, от Шлавоние, от Костајнице, от посавске краине, от аратске краине, от подунавске краине, от Потисија, от бачке стране.
https://books.google.rs/books?id=CMEDAAAAYAAJ&pg=PA279&dq=%D0%92%D0%B0%D1%80%D0%BE%D1%88%D0%B8+%D0%B1%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%B8%D0%B5+%D0%A8%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD+%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87%D1%8A.&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwivj6Ha2N7UAhXlNJoKHSkmAnkQ6AEIJDAA#v=onepage&q=%D0%92%D0%B0%D1%80%D0%BE%D1%88%D0%B8%20%D0%B1%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%B8%D0%B5%20%D0%A8%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD%20%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87%D1%8A.&f=false

СПОМЕНИЦИ ИЗ БУДИМСКОГ И ПЕШТАНСКОГ АРХИВА ОД ГОД. 1728—1748. ПРИКУПИО, ИСПИСАО И ПРИРЕДИО Проф. ГАВРИЛО ВИТКОВИЋ РЕДОВНИ ЧЛАН СРПСКОГ УЧЕНОГ ДРУШТВА И ПОЧ.ЧЛАН МАТИЦЕ СРПСКЕ. ЗБИРКА ДРУГА.

-Списан Српских катана у Будиму 1729. год и изнад тога списак неких српских породица из Сентандреје, који су тамошњим црквама били оснивачи у год 1729.(Саборне, Ћипровачке,Пожаревачке,Хоповске,)
https://books.google.rs/books?id=CMEDAAAAYAAJ&pg=RA1-PA15&dq=%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%B0+%D0%9B%D0%B0%D0%B8%D1%82%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%8C.&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjsiIzp5N7UAhXqF5oKHYLaB94Q6AEINDAC#v=onepage&q=%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%B0%20%D0%9B%D0%B0%D0%B8%D1%82%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%8C.&f=false

-Тефтер од звона или протокол умрлих у Будиму црквенске године од  1. Ceп. 1735. до 30. Августа 1786. Oвaj je протокол значајан што je у њему назначен дан смрти српског мученика славнor капетана Пере Сегединца...
https://books.google.rs/books?id=CMEDAAAAYAAJ&pg=RA1-PA241&dq=%D0%A2%D0%B5%D1%84%D1%82%D0%B5%D1%80+%D0%BE%D0%B4+%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%BD%D0%B0+%D0%B8%D0%BB%D0%B8+%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB+%D1%83%D0%BD%D1%80%D0%BB%D0%BF%D1%85+%D1%83+%D0%91%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BF%D1%83&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjK_pLH2d7UAhXkC5oKHe04DfEQ6AEIJjAA#v=onepage&q=%D0%A2%D0%B5%D1%84%D1%82%D0%B5%D1%80%20%D0%BE%D0%B4%20%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%BD%D0%B0%20%D0%B8%D0%BB%D0%B8%20%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB%20%D1%83%D0%BD%D1%80%D0%BB%D0%BF%D1%85%20%D1%83%20%D0%91%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BF%D1%83&f=false

-Пештански Срби на свом састанку 10. Марта 1736. год. избраше 12 Tyтopa или старатеља, којима cy ставили за дужност, да воде бригу о опште народним пословима.....
https://books.google.rs/books?id=CMEDAAAAYAAJ&pg=RA1-PA252&dq=Feoprie+Emanuel+de+Nikola.&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwit3ZuQ2t7UAhVBAZoKHVZ4CsoQ6AEIJjAA#v=onepage&q=Feoprie%20Emanuel%20de%20Nikola.&f=false

-Будимски општи сабор на свом састанку 8. Јапуара 1744 год. избрао посланике на сабор у Карловце Петра Димића и Гаврила Станковића. (Од ове је породице био наш прерано умрли народни композитор Корнелије Станковић).
https://books.google.rs/books?id=CMEDAAAAYAAJ&pg=PA330&dq=%D0%95%D0%B2%D1%82%D0%BD%D0%BC%D0%B9%D0%B8+%D0%A1%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87%D1%8A&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjQx4_02t7UAhVHbBoKHf9nBrEQ6AEIIjAA#v=onepage&q=%D0%95%D0%B2%D1%82%D0%BD%D0%BC%D0%B9%D0%B8%20%D0%A1%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87%D1%8A&f=false

-Протокол српске православне општине 1741.(списак српских становника)...
https://books.google.rs/books?id=E9tTjpaWFJUC&pg=PA367&dq=%D0%BF%D0%B7%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BF%D0%BC%D0%BE+%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB+%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5+%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%B5+%D0%BE%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%BF%D0%BD%D0%B5+%D0%BE%D0%B4+%D0%B3%D0%BE%D0%B4.+1741.&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwj7w5Wq397UAhUGAxoKHcw5DpIQ6AEIJDAA#v=onepage&q=%D0%BF%D0%B7%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BF%D0%BC%D0%BE%20%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB%20%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5%20%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%B5%20%D0%BE%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%BF%D0%BD%D0%B5%20%D0%BE%D0%B4%20%D0%B3%D0%BE%D0%B4.%201741.&f=false
Наслов: Одг: Срби у Будиму
Порука од: vojbin Јун 27, 2017, 10:54:02 поподне
СПОМЕНИЦИ ИЗ БУДИМСКОГ И ПЕШТАНСКОГ АРХИВА.ЗБИРКА ЧЕТВРТА. ПРИКУПИО, ИСПИСАО И ПРИРЕДИО Проф. ГАВРИЛО ВИТКОВИЋ

-Избор 24 господара, који с народним дозволоњем долазе у варошки дом на договор
1723. 4. месеца Ноембрија 14. дан у долној ва роши будимској Табани, поставише господари...
https://books.google.rs/books?id=VbADAAAAYAAJ&pg=PA271&dq=1723.+4.+%D0%BC%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%86%D0%B0+%D0%9D%D0%BE%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+14.+%D0%B4%D0%B0%D0%BD+%D1%83+%D0%B4%D0%BE%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%98+%D0%B2%D0%B0+%D1%80%D0%BE%D1%88%D0%B8+%D0%B1%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98+%D0%A2%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%B8&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwiFitGdzt7UAhWmQpoKHUqjA4wQ6AEIRTAE#v=onepage&q=1723.%204.%20%D0%BC%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%86%D0%B0%20%D0%9D%D0%BE%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%2014.%20%D0%B4%D0%B0%D0%BD%20%D1%83%20%D0%B4%D0%BE%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%98%20%D0%B2%D0%B0%20%D1%80%D0%BE%D1%88%D0%B8%20%D0%B1%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98%20%D0%A2%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%B8&f=false

-Саборни договор 72 саветника због немира, који се изродио у народу, што су попови уценили мртво тело бабе Косане и нектедоше сахранити..
Суд Табан овцг 20 Јула 1 годпне 1726
https://books.google.rs/books?id=VbADAAAAYAAJ&pg=PA340&dq=%D0%A1%D1%83%D0%B4+%D0%A2%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D0%BD+%D0%BE%D0%B2%D1%86%D0%B3+20+%D0%88%D1%83%D0%BB%D0%B0+1+%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%BF%D0%BD%D0%B5+1726.&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwiWifzyzd7UAhVLD5oKHQMbADkQ6AEINDAC#v=onepage&q=%D0%A1%D1%83%D0%B4%20%D0%A2%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D0%BD%20%D0%BE%D0%B2%D1%86%D0%B3%2020%20%D0%88%D1%83%D0%BB%D0%B0%201%20%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%BF%D0%BD%D0%B5%201726.&f=false

где се шта налази
https://books.google.rs/books?id=VbADAAAAYAAJ&pg=RA1-PR1&dq=%D0%A1%D0%B2%D0%B8%D0%BA%D0%BB+%D0%93%D0%94%D0%95+%D0%88%D0%95+%D0%A8%D0%A2%D0%9E.&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwiqzNXYz97UAhVhMJoKHTf2AJAQ6AEINjAC#v=onepage&q=%D0%A1%D0%B2%D0%B8%D0%BA%D0%BB%20%D0%93%D0%94%D0%95%20%D0%88%D0%95%20%D0%A8%D0%A2%D0%9E.&f=false
Наслов: Одг: Срби у Будиму
Порука од: Делија Јун 28, 2017, 12:54:55 поподне
Браво за тему Делијо!

ГЛАСНИК СРПСКОГ УЧЕНОГ  ДРУШТВА, СПОМЕНИЦИ ИЗ БУДИМСКОГ И ПЕШТАНСКОГ АРХИВА
ПРИКУПИО, ИСПИСАО И ПРИРЕДИО Проф. ГАВРИЛО ВИТКОВИЋ РЕДОВНИ ЧЛАН СРПСКОГ УЧЕНОГ ДРУШТВА.
 -Два протокола српске православне онштине од год. 1710. и 1720. Из ових протокола дознајемо број српских становника и материјално стање будимских Срба...
https://books.google.rs/books?id=CMEDAAAAYAAJ&pg=PA216&dq=%D0%9C%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%86%D0%B0+23+%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D1%8C+1710&hl=en&sa=X&redir_esc=y#v=onepage&q=%D0%9C%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%86%D0%B0%2023%20%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D1%8C%201710&f=false

-Списак 82 војника (хајдука) и 34 десетара из 1706. и 1707....
https://books.google.rs/books?id=CMEDAAAAYAAJ&pg=PA79&dq=%D0%9C%D0%B0%D1%85%D0%B0%D1%82%D1%8C+%D0%9B%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D1%8A.&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwj0mYqJ2N7UAhUmLZoKHfTJBXgQ6AEIKDAA#v=onepage&q=%D0%9C%D0%B0%D1%85%D0%B0%D1%82%D1%8C%20%D0%9B%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D1%8A.&f=false

-Списак имена народних посланика на  општем  народном Caбору y Карловци (От Будима, от Баната, от Сербие, сегетске краине, от хрватске  и марчанске краине, от Срема равнога, от Шлавоние, от Костајнице, от посавске краине, от аратске краине, от подунавске краине, от Потисија, от бачке стране.
https://books.google.rs/books?id=CMEDAAAAYAAJ&pg=PA279&dq=%D0%92%D0%B0%D1%80%D0%BE%D1%88%D0%B8+%D0%B1%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%B8%D0%B5+%D0%A8%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD+%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87%D1%8A.&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwivj6Ha2N7UAhXlNJoKHSkmAnkQ6AEIJDAA#v=onepage&q=%D0%92%D0%B0%D1%80%D0%BE%D1%88%D0%B8%20%D0%B1%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%B8%D0%B5%20%D0%A8%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD%20%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87%D1%8A.&f=false

СПОМЕНИЦИ ИЗ БУДИМСКОГ И ПЕШТАНСКОГ АРХИВА ОД ГОД. 1728—1748. ПРИКУПИО, ИСПИСАО И ПРИРЕДИО Проф. ГАВРИЛО ВИТКОВИЋ РЕДОВНИ ЧЛАН СРПСКОГ УЧЕНОГ ДРУШТВА И ПОЧ.ЧЛАН МАТИЦЕ СРПСКЕ. ЗБИРКА ДРУГА.

-Списан Српских катана у Будиму 1729. год и изнад тога списак неких српских породица из Сентандреје, који су тамошњим црквама били оснивачи у год 1729.(Саборне, Ћипровачке,Пожаревачке,Хоповске,)
https://books.google.rs/books?id=CMEDAAAAYAAJ&pg=RA1-PA15&dq=%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%B0+%D0%9B%D0%B0%D0%B8%D1%82%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%8C.&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjsiIzp5N7UAhXqF5oKHYLaB94Q6AEINDAC#v=onepage&q=%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%B0%20%D0%9B%D0%B0%D0%B8%D1%82%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%8C.&f=false

-Тефтер од звона или протокол умрлих у Будиму црквенске године од  1. Ceп. 1735. до 30. Августа 1786. Oвaj je протокол значајан што je у њему назначен дан смрти српског мученика славнor капетана Пере Сегединца...
https://books.google.rs/books?id=CMEDAAAAYAAJ&pg=RA1-PA241&dq=%D0%A2%D0%B5%D1%84%D1%82%D0%B5%D1%80+%D0%BE%D0%B4+%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%BD%D0%B0+%D0%B8%D0%BB%D0%B8+%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB+%D1%83%D0%BD%D1%80%D0%BB%D0%BF%D1%85+%D1%83+%D0%91%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BF%D1%83&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjK_pLH2d7UAhXkC5oKHe04DfEQ6AEIJjAA#v=onepage&q=%D0%A2%D0%B5%D1%84%D1%82%D0%B5%D1%80%20%D0%BE%D0%B4%20%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%BD%D0%B0%20%D0%B8%D0%BB%D0%B8%20%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB%20%D1%83%D0%BD%D1%80%D0%BB%D0%BF%D1%85%20%D1%83%20%D0%91%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BF%D1%83&f=false

-Пештански Срби на свом састанку 10. Марта 1736. год. избраше 12 Tyтopa или старатеља, којима cy ставили за дужност, да воде бригу о опште народним пословима.....
https://books.google.rs/books?id=CMEDAAAAYAAJ&pg=RA1-PA252&dq=Feoprie+Emanuel+de+Nikola.&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwit3ZuQ2t7UAhVBAZoKHVZ4CsoQ6AEIJjAA#v=onepage&q=Feoprie%20Emanuel%20de%20Nikola.&f=false

-Будимски општи сабор на свом састанку 8. Јапуара 1744 год. избрао посланике на сабор у Карловце Петра Димића и Гаврила Станковића. (Од ове је породице био наш прерано умрли народни композитор Корнелије Станковић).
https://books.google.rs/books?id=CMEDAAAAYAAJ&pg=PA330&dq=%D0%95%D0%B2%D1%82%D0%BD%D0%BC%D0%B9%D0%B8+%D0%A1%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87%D1%8A&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjQx4_02t7UAhVHbBoKHf9nBrEQ6AEIIjAA#v=onepage&q=%D0%95%D0%B2%D1%82%D0%BD%D0%BC%D0%B9%D0%B8%20%D0%A1%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87%D1%8A&f=false

-Протокол српске православне општине 1741.(списак српских становника)...
https://books.google.rs/books?id=E9tTjpaWFJUC&pg=PA367&dq=%D0%BF%D0%B7%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BF%D0%BC%D0%BE+%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB+%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5+%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%B5+%D0%BE%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%BF%D0%BD%D0%B5+%D0%BE%D0%B4+%D0%B3%D0%BE%D0%B4.+1741.&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwj7w5Wq397UAhUGAxoKHcw5DpIQ6AEIJDAA#v=onepage&q=%D0%BF%D0%B7%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BF%D0%BC%D0%BE%20%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB%20%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5%20%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%B5%20%D0%BE%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%BF%D0%BD%D0%B5%20%D0%BE%D0%B4%20%D0%B3%D0%BE%D0%B4.%201741.&f=false

Ово је заиста драгоцено што си послао vojbinе,сада имамо неки континуитет што се тиче пописа становништва..почевши од 1697,1702,1705/6,1710,1720,1729,1741..дакле можемо да пратимо број становника од предоминације у Табану па до опадања становника у каснијем периоду,плус што имамо увида у њихово материјално стање и старешине,њихово порекло јер поред свомг примарног презимена често је забележено и друго које указује на место одакле су, тако да бих желео да ти се захвалим за овај вредан материјал. :)
Наслов: Одг: Срби у Будиму
Порука од: vojbin Јун 28, 2017, 09:47:24 поподне
Ово је заиста драгоцено што си послао vojbinе,сада имамо неки континуитет што се тиче пописа становништва..почевши од 1697,1702,1705/6,1710,1720,1729,1741..дакле можемо да пратимо број становника од предоминације у Табану па до опадања становника у каснијем периоду,плус што имамо увида у њихово материјално стање и старешине,њихово порекло јер поред свомг примарног презимена често је забележено и друго које указује на место одакле су, тако да бих желео да ти се захвалим за овај вредан материјал. :)
Нема на чему!
Наслов: Одг: Срби у Будиму
Порука од: ST147 Јануар 09, 2021, 03:42:39 поподне
http://www.politika.rs/scc/clanak/470414/Srbi-u-Madarskoj-i-u-Rumuniji-nisu-dijaspora

Занимљив чланак о раду и положају СПЦ у Мађарској ( Сент Андреја),уз то и осврт на Ердељ.Верујем да ће се члановима овог форума нарочито свидјети овај дио:

“Музеј, архив и библиотека Будимске епархије раде пуном паром. Отварањем музеја рад је побољшан и проширен. Са тим у вези у припреми је публиковање на интернет страници наше епархије целокупне рукописне библиотеке која је раније дигитализована. Осим тога, у изради је и нови начин приступу свих наших дигитализованих матичних књига преко интернет странице. Библиотека и музејски депо су недавно смештени у нове просторије. Све ово говори о стварању једног озбиљног научно-истраживачког центра чији посао не стаје.”
Наслов: Одг: Срби у Будиму
Порука од: Amicus Јануар 09, 2021, 03:59:43 поподне
http://www.politika.rs/scc/clanak/470414/Srbi-u-Madarskoj-i-u-Rumuniji-nisu-dijaspora

Занимљив чланак о раду и положају СПЦ у Мађарској ( Сент Андреја),уз то и осврт на Ердељ.Верујем да ће се члановима овог форума нарочито свидјети овај дио:

“Музеј, архив и библиотека Будимске епархије раде пуном паром. Отварањем музеја рад је побољшан и проширен. Са тим у вези у припреми је публиковање на интернет страници наше епархије целокупне рукописне библиотеке која је раније дигитализована. Осим тога, у изради је и нови начин приступу свих наших дигитализованих матичних књига преко интернет странице. Библиотека и музејски депо су недавно смештени у нове просторије. Све ово говори о стварању једног озбиљног научно-истраживачког центра чији посао не стаје.”

О томе се прича већ пар година. Верујем да је у питању озбиљан подухват и да с разлогом чекамо. Мислим да је целокупна архивска грађа Будимске епархије сада у архиву у Сентандреји.
Наслов: Одг: Срби у Будиму
Порука од: ST147 Јануар 09, 2021, 05:02:06 поподне
О томе се прича већ пар година. Верујем да је у питању озбиљан подухват и да с разлогом чекамо. Мислим да је целокупна архивска грађа Будимске епархије сада у архиву у Сентандреји.


Вероватно је један од разлога зашто се толико чека и небрига државног врха према културном добру нашег народа.И не само културном добру већ и нашој дијаспори уопште.Као што је епископ будимски Лукијан навео у тексту ,много већу подршку имају од мађарске Владе него ли наше.Једна велика срамота за Србију као државу.
Наслов: Одг: Срби у Будиму
Порука од: Vlax Јануар 09, 2021, 08:13:42 поподне

Вероватно је један од разлога зашто се толико чека и небрига државног врха према културном добру нашег народа.И не само културном добру већ и нашој дијаспори уопште.Као што је епископ будимски Лукијан навео у тексту ,много већу подршку имају од мађарске Владе него ли наше.Једна велика срамота за Србију као државу.

Извините, али владика у интревјуу нигде није навео да "много већу подршку имају од мађарске Владе него ли наше"
Наслов: Одг: Срби у Будиму
Порука од: ST147 Јануар 09, 2021, 10:42:55 поподне
Извините, али владика у интревјуу нигде није навео да "много већу подршку имају од мађарске Владе него ли наше"

Прочитао сам поново и у праву сте.Заиста нема тог дијела интервјуа иако бих се могао заклети да је била једна реченица у којој епископ Лукијан потенцира да њихова епископија добија много више новца од мађарске него ли наше Владе и да држава Србија не води довољно бриге о српској заједници у Мађарској и Румунији,барем не онолико колико би требало.
Обзиром на осетљивост такве изјаве вјерујем да му је из Синода СПЦ поручено да од листа Политика тражи да се избаци та реченица из интервјуа.Осим тога убачено је још понешто у чланку па је он нешто дужи него ли у оригиналној верзији.
Ако администрација сматра да је мој пост споран немам ништа против да се обрише тај дио али као што сам већ навео да ми живот зависи од тога и даље бих тврдио да је спорна реченица у том интервјуу заиста постојала
Наслов: Одг: Срби у Будиму
Порука од: Malesevic Јануар 18, 2021, 04:00:29 поподне


Вероватно је један од разлога зашто се толико чека и небрига државног врха према културном добру нашег народа.И не само културном добру већ и нашој дијаспори уопште.Као што је епископ будимски Лукијан навео у тексту ,много већу подршку имају од мађарске Владе него ли наше.Једна велика срамота за Србију као државу.

То треба гледати у једном другом контексту. Чланови СПЦ у Румунији и Мађарској "нису дијаспора" као што је владика и навео у интервју, већ људи који живе у том државама вековима и сасвим је логично да њихове матичне земље Мађарска и Румунија издвајају више новца за потребе тих заједница него Реп. Србија, која такође треба да помаже и како видимо из интервјуа то и чини, али обавеза у том контексту пре свега лежи на матичним земљама, а та земља није Србија.

Пишем наравно о оном аутотхоном делу српске заједнице у Мађарској која вуче корене од пре 1690. и после ње. Исто важи и за Румунију.