Мислим да највећу разноврсност E-V13 показује управо на Балкану. Исправите ме ако грешим. То би показивало да је она на овим просторима знатно старија од касног бронзаног доба. Не негирам да су V13 учествовали у миграцијама Културе поља са урнама, али би њен епицентар ипак требало везивати за Балкан. Моје мишљење је да се њено најраније ширење догађало у оквиру средоземне ранонеолитске културе Кардијум-Импресо, као и њених наследника на простору Балкана (бутмирска култура, култура Хвар-Лисичићи, итд.).
Yfull је израчунао да је E-V13 настала пре око 7900 година, а да има TMRCA од око 4900 година на основу данас живих тестираних појединаца. Дакле, они су потомци једног јединог човека који је живео почетком бронзаног доба и сва генетска разноврсност је морала настати у времену од тада до данас. Ако би у овај прорачун биле укључене неке до сада неоткривене подгране E-V13 данашњих људи или неолитских археогенетских налаза, он би дао веће TMRCA, а можда и време настанка E-V13.
Због тога треба посебно посматрати сеобе E-V13 у неолиту и од бронзаног доба до нашег.
У
https://academic.oup.com/mbe/article-pdf/22/10/1964/13413924/msi185.pdf на слици бр.4 је дата учестаност и варијанса E3b1-M78 израчуната на основу 7 STR маркера (DYS19, DYS389I,DYS389II, DYS390, DYS391, DYS392, DYS393). Највећа разноврсност је на северу Африке, Блиском Истоку, западу Турске, Балкану, југу Украјине, Италије и Шпаније. Проблем је што у већини западноевропских и источноевропских земаља E3b1-M78 није нађена или истраживана или је нађено врло мало њених носилаца, па је питање колико је варијанса за те делове Европе тачно израчуната.
У
https://academic.oup.com/mbe/article-pdf/24/6/1300/13637396/msm049.pdf на слици бр.5 је дата варијанса E-V13 израчуната на основу 7 STR маркера (DYS19, DYS391, DYS393, DYS439, DYS460, DYS461, GATA A10). Највећа разноврсност је на Блиском Истоку, западу Турске, југу Украјине, у Бугарској, па у Србији, јужној Италији, Мађарској, Француској и Португалу. Разноврсност пада у централној Европи, западном Медитерану, Грчкој и Кипру. У већини европских земаља тестирано је мање од стотину људи, а нађено је испод 10% E-V13, па је упитно колико та израчуната разноврсност одговара стварној у тим земљама. Средња Азија није ни анализирана.
Према тој слици E-V13 је са Блиског Истока стигао или преко Турске или преко Кавказа и Украјине. Даље миграције би водиле уз Дунав и ка јужној Италији и Западној Европи. Идеја да су ову хаплогрупу по Западној Европи ширили грчки колонисти преко Медитерана отпада, а сумњива је и она да је реч о римским војницима пореклом са Балкана, јер би онда разноврсност била већа у околини некадашњих римских граница, а не на обали Атлантика. TMRCA за само европске E-V13 у овом раду је скоро иста као код Yfull-а. Код Yfull-а нема дубљих блискоисточних подгрупа, већ су тестирани са Блиског Истока изгледа пореклом из Европе.
Haplogroup E-V13 is the only E-M78 lineage that reaches
the highest frequencies out of Africa. In fact, it represents
about 85% of the European E-M78 chromosomes
with a clinal pattern of frequency distribution from the
southern Balkan peninsula (19.6%) to western Europe
(2.5%). The same haplogroup is also present at lower frequencies
in Anatolia (3.8%), the Near East (2.0%), and the
Caucasus (1.8%). In Africa, haplogroup E-V13 is rare, being
observed only in northern Africa at a low frequency
(0.9%). The European E-V13 microsatellite haplotypes
are related to each other to form a nearly perfect star-like
network (fig. 4A), a likely consequence of a rapid demographic
expansion (Jobling et al. 2004). The TMRCA of
the European E-V13 chromosomes turns out to be 4.0–
4.7 ky (under 2 different demographic expansion scenarios,
see Subjects and Methods; 95% CI 3.5–4.6 ky and 4.1–5.3
ky, respectively). On the other hand, when only E-V13
chromosomes from western Asia are considered, the resulting
network (fig. 4B) does not show such a star-like shape,
and a much earlier TMRCA of 11.5 ky (95% CI 6.8–17.0;
fig. 1) is obtained. These results open the possibility of recognizing
time windows for 1) population movements from
the E-M78 homeland in northeastern Africa to Eurasia and
2) population movements from western Asia into Europe
and later within Europe.
The low E-V13 frequency (0.9%) and microsatellite
variance (0.13) in northern Africa do not support an antiquity
greater than in western Asia. Thus, the most parsimonious
and plausible scenario is that E-V13 originated in
western Asia about 11 ky ago, and its presence in northern
Africa is the result of a more recent introgression. Under
this hypothesis, E-V13 chromosomes sampled in western
Asia and their coalescence estimate detect a likely Paleolithic
exit out of Africa of E-M78 chromosomes devoid
of the V13 mutation, which later occurred somewhere in
the Near East/Anatolia. The refinement of location for
the source area of such movements and associated chronologies
here attained may be relevant to controversies on the
spread of cultures (and languages) between Africa and Asia
in the corresponding time frames (Bellwood 2004; Ehret
et al. 2004, and references therein).