Форум - Порекло
Траг - корисне књиге, сајтови => Карте => Тему започео: Bokez Август 09, 2020, 01:06:51 поподне
-
Замолио бих да на овој теми неко пошаље туториале како се праве карте у програмима и да људи који их праве подијеле њихова искуства. Можда кад би се проширило такво знање добили би за резултат више занимљивих карата што би људи направили. :)
-
Замолио бих да на овој теми неко пошаље туториале како се праве карте у програмима и да људи који их праве подијеле њихова искуства. Можда кад би се проширило такво знање добили би за резултат више занимљивих карата што би људи направили. :)
На какве тачно карте мислиш?
-
На какве тачно карте мислиш?
Мислим на примјењене карте. На нешто слично што раде Иван или Дробњак. Узму већ постојећу карту па или редефинишу области, насељеност презименима, приказ свих цркви на подручју или битку у некоме рату...:)
-
Мислим на примјењене карте. На нешто слично што раде Иван или Дробњак. Узму већ постојећу карту па или редефинишу области, насељеност презименима, приказ свих цркви на подручју или битку у некоме рату...:)
Мислим да за прављење класичних мапа не постоје неки специјални софтверски алати. Барем ја не знам за њих. Сваки програм за цртање, било векторске, било растерске графике, може послужити. Свакако бих ти препоручио да радиш у неким векторским алатима. Од бесплатних програма ту бих ти препоручио InkScape (https://inkscape.org/). Од бесплатних програма за цртање растерске графике, вероватно је најмоћнији GIMP (https://www.gimp.org/). Постоје наравно и комерцијални, професионални софтвери за ову намену.
Друга је ствар ако хоћеш нешто да комбинујеш са Гугл мапама или сличним решењима, па да правиш интерактивне мапе. Ту је већ друга прича и за то постоје различити програмски додатаци, попут оног за Heat мапе на пример и сличних.
-
Мислим на примјењене карте. На нешто слично што раде Иван или Дробњак. Узму већ постојећу карту па или редефинишу области, насељеност презименима, приказ свих цркви на подручју или битку у некоме рату...:)
Што се мене тиче радим их у фотошопу и ту сам тотални почетник. Нико ми није показивао с тим да пре никада нисам користио фотошоп нити иједан други сличан програм. Не знам како други раде али ја сам нпр. мапу Дробњака радио тако што саставим више топографских карата и онда додајем слојеве. Топографску сам користио јер ми је било важно да пратим природне границе као што су врхови брда, планина, гребени и реке, које је навео Лубурић. Исто тако је било и са картом нахије Левач. Урадио сам још пар карата а имам на десетине незавршених, јер немам пуно времена.
(https://i.postimg.cc/fLxrg3Cq/2.jpg)
(https://i.postimg.cc/j5QM4pqG/image.jpg)
-
Што се мене тиче радим их у фотошопу и ту сам тотални почетник. Нико ми није показивао с тим да пре никада нисам користио фотошоп нити иједан други сличан програм. Не знам како други раде али ја сам нпр. мапу Дробњака радио тако што саставим више топографских карата и онда додајем слојеве. Топографску сам користио јер ми је било важно да пратим природне границе као што су врхови брда, планина, гребени и реке, које је навео Лубурић. Исто тако је било и са картом нахије Левач. Урадио сам још пар карата а имам на десетине незавршених, јер немам пуно времена.
(https://i.postimg.cc/fLxrg3Cq/2.jpg)
(https://i.postimg.cc/j5QM4pqG/image.jpg)
И Фотошоп и Илустратор су врхунски професионални алати и свакако одличан избор. Једино што је 240$ годишње за сваки од њих за мене превише новца, с обзиром да их не користим у пословне сврхе.
-
Зар није фотошоп ЦС6 бесплатан? Ја га користим и бесплатан је.
-
Што се мене тиче радим их у фотошопу и ту сам тотални почетник. Нико ми није показивао с тим да пре никада нисам користио фотошоп нити иједан други сличан програм. Не знам како други раде али ја сам нпр. мапу Дробњака радио тако што саставим више топографских карата и онда додајем слојеве. Топографску сам користио јер ми је било важно да пратим природне границе као што су врхови брда, планина, гребени и реке, које је навео Лубурић. Исто тако је било и са картом нахије Левач. Урадио сам још пар карата а имам на десетине незавршених, јер немам пуно времена.
Супер. Мени су одличне. Можда када би имао више времена да још детаљније опишеш поступак твоје израде. Које набавиш топографске, како се избришу непотребни подаци са топографсе, евентуално неки фотошоп за почетнике ако те није мука.
-
Зар није фотошоп ЦС6 бесплатан? Ја га користим и бесплатан је.
Ја бих волео да ми покажеш линк до тог бесплатног легалног Фотошопа :). Може бити да ја не знам нешто што ти знаш...
-
Odlična karta Naselja nahije Levač 1530 god.
Bravo Drobnjak i pozdrav :)
-
Направио сам мапу нахија једног дела Херцеговачког санџака. Као извор сам користио од Фазилете Хафизовић, "Попис села санџака Крка, Клис и Херцеговина, ослобођених од Млетачке Републике 1701. године". Попис је захватио само оне нахије наведених санџака које су током Бечког рата биле потпале под млетачку власт или су се побуниле против османске власти. На мапи сам представио већи део нахија пописаних у дефтеру али само оне у источном делу санџака Херцеговина. Када је мапа већ одрађена сазнао сам да у овом издању постоји мапа али пдф верзија која је мени била доступна нема део са мапом ::) Границе нахија у самом дефтеру нису описане јер дефтери су пре свега имали сврху да попишу имовину, статус становништва и пореске обавезе. Једине нахије чије су границе делимично описане су Дврсна и Горња и Доња Драчевица. Осталим нахијама сам ја произвољно уцртао границе на основу природних граница, граница племена и области које оне покривају. Тако да ту може да се нађе највише грешака. Мада могу да се похвалим да сам нашао нека места, пре свега катуне и по неко село које Хафизовићева није убицирала. :D
(https://i.postimg.cc/NQpY96wr/1701-2.jpg)
-
Свака част, соколе сиви! 8)
-
Свака част, соколе сиви! 8)
Хвала :)
-
И ја похваљујем, одлично!
-
Лепо си ово нацртао, Дробњаче. :)
Ако ти треба Фазилетина карта, можемо је да је набавимо.
-
Око детаља се можеш са Иваном Вукићевићем савјетовати. Он је апсолвирао на овим и сличним картама.
-
Лепо си ово нацртао, Дробњаче. :)
Ако ти треба Фазилетина карта, можемо је да је набавимо.
Хвала али сад је готово. А и ја сам убицирао нека места у Црној Гори која она није тако не би много помогло.
-
Направио сам мапу нахија једног дела Херцеговачког санџака. Као извор сам користио од Фазилете Хафизовић, "Попис села санџака Крка, Клис и Херцеговина, ослобођених од Млетачке Републике 1701. године". Попис је захватио само оне нахије наведених санџака које су током Бечког рата биле потпале под млетачку власт или су се побуниле против османске власти. На мапи сам представио већи део нахија пописаних у дефтеру али само оне у источном делу санџака Херцеговина. Када је мапа већ одрађена сазнао сам да у овом издању постоји мапа али пдф верзија која је мени била доступна нема део са мапом ::) Границе нахија у самом дефтеру нису описане јер дефтери су пре свега имали сврху да попишу имовину, статус становништва и пореске обавезе. Једине нахије чије су границе делимично описане су Дврсна и Горња и Доња Драчевица. Осталим нахијама сам ја произвољно уцртао границе на основу природних граница, граница племена и области које оне покривају. Тако да ту може да се нађе највише грешака. Мада могу да се похвалим да сам нашао нека места, пре свега катуне и по неко село које Хафизовићева није убицирала. :D
(https://i.postimg.cc/NQpY96wr/1701-2.jpg)
Свака Вам част на овој мапи.
С том мапом и књигом у вези имам једно питање. Наиме г-ђа Фазилета није у својој књизи навела ниједно село из племена Дробњака па ме занима да ли помен тих села и њихових житеља уопште има из тог периода. По неком усменом предању моја грана Делића је око 1705. године прешла реку Тару у Потарје и населила се око Мојковца па потом прешла у околину Сјенице а одатле са Карађорђем маја-јуна 1809. у село Липницу код Чачка.
Свештеник Иван Б. Делић
-
Свака Вам част на овој мапи.
С том мапом и књигом у вези имам једно питање. Наиме г-ђа Фазилета није у својој књизи навела ниједно село из племена Дробњака па ме занима да ли помен тих села и њихових житеља уопште има из тог периода. По неком усменом предању моја грана Делића је око 1705. године прешла реку Тару у Потарје и населила се око Мојковца па потом прешла у околину Сјенице а одатле са Карађорђем маја-јуна 1809. у село Липницу код Чачка.
Свештеник Иван Б. Делић
Има једна породица у Пријепољу тога презимена и викиншкога је изгледа,пардон што ударам на стереотипе, али не знам попе како ће те ви реаговати пошто они Исуса држе за Пекамбера.Ако желите могу их приупитати неће ли се тестирати...
-
Свака Вам част на овој мапи.
С том мапом и књигом у вези имам једно питање. Наиме г-ђа Фазилета није у својој књизи навела ниједно село из племена Дробњака па ме занима да ли помен тих села и њихових житеља уопште има из тог периода. По неком усменом предању моја грана Делића је око 1705. године прешла реку Тару у Потарје и населила се око Мојковца па потом прешла у околину Сјенице а одатле са Карађорђем маја-јуна 1809. у село Липницу код Чачка.
Свештеник Иван Б. Делић
Хвала. Пописана је и нахија Дробњак али збирно тј. наведена су села и број кућа као и имена кнезова. У Херцеговини су збирно пописане само нахија Дробњак и нахија Оногошт и Никшићи. Нахија Дробњак је захватала већу површину него само племе, тј. захватала је и територију са оне стране Војника и Крнова - Шипачно, Луково, Рубежа, Вир па чак и Дугу. Такође и нека села у Рудинама. У Рудинама су села Церовица и Каменче (Данас Каменско), можда и још неко од села које није убицирано. Из Церовице по предању потичу Церовићи а из њеног засеока Ђурђев До, Ђурђићи, из суседног села Дукат, братство Балотића...
(https://i.postimg.cc/ydsW-zv3m/Capture.png)
(https://i.postimg.cc/MZh2MXt4/Capture-1.png)
-
Хвала. Пописана је и нахија Дробњак али збирно тј. наведена су села и број кућа као и имена кнезова. У Херцеговини су збирно пописане само нахија Дробњак и нахија Оногошт и Никшићи. Нахија Дробњак је захватала већу површину него само племе, тј. захватала је и територију са оне стране Војника и Крнова - Шипачно, Луково, Рубежа, Вир па чак и Дугу. Такође и нека села у Рудинама. У Рудинама су села Церовица и Каменче (Данас Каменско), можда и још неко од села које није убицирано. Из Церовице по предању потичу Церовићи а из њеног засеока Ђурђев До, Ђурђићи, из суседног села Дукат, братство Балотића...
(https://i.postimg.cc/ydsW-zv3m/Capture.png)
(https://i.postimg.cc/MZh2MXt4/Capture-1.png)
Хвала од срца брате на овом списку села.
о. Иван
-
Свака похвала за карту ! Одлично изгледа !
Видим да није убицирано село ЉЕСКОВА ПОЉАНА у Дробњацима. Моја претпоставка је или предлог за размишљање да се то односи на данашње село ТИМАР.
Проучавајући интензивније у последње време Дробњаке, а посебно село Тимар и његову ближу околину, наилазио сам на податак да је стари назив села ТИМАР био ЉЕСКОВА ВЛАКА.
Колико сам успео да пронађем за један дан истраживања да је Влака назив углавном за микротопониме који служе за испашу и као такви се спомињу у више села требињске Шуме и Површи.
Постоји више села са тим називом и то српско село Влака у Бобанима, сада нажалост у опћини Равно, као и засеок Влака у Горњем Храсном, а и 2 насеља Влака и Бук Влака код ушћа Неретве, село Влака у околини Вргорца, Била Влака у Равним котарима, као и група кућа на највећем острву Паклених отока званом Свети Клемент... На жалост и у Лексикону насеља Хрватске од преко 900 страна великог формата који имам дају разне податке о сваком појединачном самосталном насељу од величине атара итд, али не дају објашњење како и по чему су наведена села добила своје име.
У неком етимолошком речнику или слично, сигурно постоји објашњење, међутим ја нажалост немам ниједан такав.
Још једна ствар убицирана села Зуква и Ковачев Дол у оквиру тимарског поседа у Дробњацима су у непосредној близини села Тимар (тачније то би били садашњи засеоци села Слатина). Што би био још један каменчић на тасу ваге да је ЉЕСКОВА ПОЉАНА једна врста варијанте старог назива села Тимар тј. ЉЕСКОВЕ ВЛАКЕ.
-
Свака похвала за карту ! Одлично изгледа !
Видим да није убицирано село ЉЕСКОВА ПОЉАНА у Дробњацима. Моја претпоставка је или предлог за размишљање да се то односи на данашње село ТИМАР.
Проучавајући интензивније у последње време Дробњаке, а посебно село Тимар и његову ближу околину, наилазио сам на податак да је стари назив села ТИМАР био ЉЕСКОВА ВЛАКА.
Колико сам успео да пронађем за један дан истраживања да је Влака назив углавном за микротопониме који служе за испашу и као такви се спомињу у више села требињске Шуме и Површи.
Постоји више села са тим називом и то српско село Влака у Бобанима, сада нажалост у опћини Равно, као и засеок Влака у Горњем Храсном, а и 2 насеља Влака и Бук Влака код ушћа Неретве, село Влака у околини Вргорца, Била Влака у Равним котарима, као и група кућа на највећем острву Паклених отока званом Свети Клемент... На жалост и у Лексикону насеља Хрватске од преко 900 страна великог формата који имам дају разне податке о сваком појединачном самосталном насељу од величине атара итд, али не дају објашњење како и по чему су наведена села добила своје име.
У неком етимолошком речнику или слично, сигурно постоји објашњење, међутим ја нажалост немам ниједан такав.
Још једна ствар убицирана села Зуква и Ковачев Дол у оквиру тимарског поседа у Дробњацима су у непосредној близини села Тимар (тачније то би били садашњи засеоци села Слатина). Што би био још један каменчић на тасу ваге да је ЉЕСКОВА ПОЉАНА једна врста варијанте старог назива села Тимар тј. ЉЕСКОВЕ ВЛАКЕ.
Хвала. И ја сам мишљења да је данашње село Тимар уписано као Љескова Пољана, али како нисам 100 % сигуран онда сам изоставио. Данас нема ниједног топонима у Тимару који би повезао Љескову Пољану са данашњим називом села. Мада Тимар је и дан данас чувен по својим лешницима, нарочито Тимарске стране, између Буковице и Тимара.
Где сте пронашли податак да се село звало Љескова влака? Код Драгутина Струњаша?
-
На жалост нисам био никад у Тимару, нити у том крају... разлог, што тек од урађене ДНК анализе од пре скоро 2 године знам да сам од ''Новљана'' Дробњака... а тек можда од пре годину дана сам то успео да сузим, на по мом мишљењу, врло вероватном предачком дробњачком братству од кога потичемо и то како на основу потпуног поклапања на 23 маркера (за које знам да је недовољан сам по себи, поготово што је тај мој резултат модалан) плус са још важнијим накнадно уоченим генеалошким поклапањем како по имену тако и по временском периоду. Тако да се надам да ћу у неком, што скоријем времену, посетити и обићи тај прелепи крај.
У праву сте. Податак о ЉЕСКОВОЈ ВЛАЦИ као старом називу за село ТИМАР сам пронашао код аутора Драгутина Струњаша у његовој књижици о братству Струњаш на њеној 44. страни, али и у чланку о селу ТИМАР на www.stazama.me/clanak/timar и то како пишу те две новинарке речено од стране мештанина села Радивоја Струњаша у његовој кући у селу. Постоји могућност и још негде да сам чуо за ЉЕСКОВУ ВЛАКУ, али за сада не могу да се сетим и пронађем где.
-
Имам једно питање за вас Дробњаче... само немојте, молим вас, да ме погрешно схватите да доводим у сумњу тачност ваше карте, него ме само интересује следеће.
Да ли сте убикацију села Ковачевог Дола урадили на основу неког податка из литературе или неког вашег теренског испитивања или познавања дотичног краја?
Наиме прелиставајући књигу коју имам од аутора Ђорђије Остојића а која се зове ''Поријекло назива дробњачких села и заселака'' нисам успео да пронађем КОВАЧЕВ ДОЛ ни у селу Слатина нити игде у Дробњацима... постоји наиме КОВАЧКА ДОЛИНА, али она никако не може бити, како по својој локацији тако и по времену свог настанка.
Додуше пронашао сам на топографским картама КОВАЧЕВО БРДО, које се налази ту отприлике где сте ви лоцирали КОВАЧЕВ ДОЛ... па претпостављам да је испод истоименог брда и истоимени до.
-
Имам једно питање за вас Дробњаче... само немојте, молим вас, да ме погрешно схватите да доводим у сумњу тачност ваше карте, него ме само интересује следеће.
Да ли сте убикацију села Ковачевог Дола урадили на основу неког податка из литературе или неког вашег теренског испитивања или познавања дотичног краја?
Наиме прелиставајући књигу коју имам од аутора Ђорђије Остојића а која се зове ''Поријекло назива дробњачких села и заселака'' нисам успео да пронађем КОВАЧЕВ ДОЛ ни у селу Слатина нити игде у Дробњацима... постоји наиме КОВАЧКА ДОЛИНА, али она никако не може бити, како по својој локацији тако и по времену свог настанка.
Додуше пронашао сам на топографским картама КОВАЧЕВО БРДО, које се налази ту отприлике где сте ви лоцирали КОВАЧЕВ ДОЛ... па претпостављам да је испод истоименог брда и истоимени до.
Тако је. На Слатини постоји Ковачево брдо а зараван испод зову Ковачева Долина. И нема везе са Ковачком долином код Жабљака јер се она зове по Ковачевићима који су се ту населили.
-
Има једна породица у Пријепољу тога презимена и викиншкога је изгледа,пардон што ударам на стереотипе, али не знам попе како ће те ви реаговати пошто они Исуса држе за Пекамбера.Ако желите могу их приупитати неће ли се тестирати...
Никакав проблем брате Бојане са мојим реаговањем. Свашта прегурех у животу. Кад посетих Ивањицу после скоро 30 година (одакле су мајчини и по оцу и по мајци, чекао сам их пет сати, од два до седам поподне да ми наведу правац како доћи до њих, и ништа.
Могуће да у Пријепољу има Делића, јер и није толико далеко од Сјенице а тим правцем су некако и кретали у периоду 1705-1809.
Питјте их са којим Делићима од предака имају везу ако није проблем. Тестирање бих оставио за сам крај истраживања.
о. Иван
-
Никакав проблем брате Бојане са мојим реаговањем. Свашта прегурех у животу. Кад посетих Ивањицу после скоро 30 година (одакле су мајчини и по оцу и по мајци, чекао сам их пет сати, од два до седам поподне да ми наведу правац како доћи до њих, и ништа.
Могуће да у Пријепољу има Делића, јер и није толико далеко од Сјенице а тим правцем су некако и кретали у периоду 1705-1809.
Питјте их са којим Делићима од предака имају везу ако није проблем. Тестирање бих оставио за сам крај истраживања.
о. Иван
У реду, пробаћу да ископам нешто.Ако нешто сазнам јављам приватном поруком...