Аутор Тема: Светски ДНК дан 2018  (Прочитано 127566 пута)

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #560 послато: Мај 28, 2018, 06:46:37 поподне »
Шта рекосмо за ову грану? Или уз N2 имамо још једну мистерију како је дошла на ове просторе?

По маркерима бих рекао да припадају "европској" подграни BY12542, која се од гране Y16385 у којој доминирају Турци одвојила пре скоро 13000 година. Али свакако јесте мистерија како и када је доспела на ове просторе. Ако узмемо и да им је предање о пореклу тачно ствар постаје још занимљивија, јер онда на подручју Братоножића налазимо једну до друге две, за наше просторе изразито ретке и "егзотичне" хаплогрупе (Q2a-L245 и L1b-M317).

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #561 послато: Мај 28, 2018, 06:55:43 поподне »
По маркерима бих рекао да припадају "европској" подграни BY12542, која се од гране Y16385 у којој доминирају Турци одвојила пре скоро 13000 година. Али свакако јесте мистерија како и када је доспела на ове просторе. Ако узмемо и да им је предање о пореклу тачно ствар постаје још занимљивија, јер онда на подручју Братоножића налазимо једну до друге две, за наше просторе изразито ретке и "егзотичне" хаплогрупе (Q2a-L245 и L1b-M317).

Ако је прва карактеристична за Јевреје, а друга се јавља, између осталог, и у Либану, а обе се јављају широм Медитерана, најбољи кандидати су Феничани.

Ван мреже Radomir

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 68
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #562 послато: Мај 28, 2018, 07:01:59 поподне »
Братоножићи су, у најмању руку, као пустиња. Неплодан и кршевит крај са мало воде и још мања обрадиве земље, који никога није привлачио. Због свега тога је и могуће да се у њему одржало становништво овако егзотичног порекла. Да ли су у питању остаци романског становништва или неке касније миграције ко зна...

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #563 послато: Мај 28, 2018, 07:12:27 поподне »
Ако је прва карактеристична за Јевреје, а друга се јавља, између осталог, и у Либану, а обе се јављају широм Медитерана, најбољи кандидати су Феничани.

Или можда Јаудије?

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #564 послато: Мај 28, 2018, 07:32:28 поподне »
Или можда Јаудије?

Врло могуће... али романизовано становништво у сваком случају...

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #565 послато: Мај 28, 2018, 07:45:40 поподне »
Радмановићи према предању потичу од Баљевића из Братоножоћа који припадају Q хаплогрупи, тако да се то предање може одбацити у целости јер ниједно друго братство које припада L1b роду (а има их доста) нема предање о пореклу из из тог племена. Најстарије познато место порекла L1b рода јесте село Шобајићи у Вражегрмцима.

Ван мреже dko

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 502
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #566 послато: Мај 28, 2018, 08:40:13 поподне »
У вези хипотезе да Q и Л из Братоножића вуку јеврејско и блискоисточно порекло - зар нису Q код Јевреја присутни преко средњеазијских народа и немају никаквих  просторних и временских (y античком добу) додирних тачака са генетским Семитима?

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #567 послато: Мај 28, 2018, 08:50:29 поподне »
Ђурић, Јовањдан, Велика Писаница, раније по предању Плавно код Книна

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема претерано блиских поклапања на пројекту. Од спефицичнијих вредности, издвајају се нешто нижа 23 на 390, нешто виша 11 на ГАТАХ4 и нешто виша 11 на 643.

О Ђурићима у Плавну нађох ово:

Плавањско данашње становништво је доста старо, јер је скоро сво насељено у XVI в. из оближње Босне и то населили их Турци, да им земље раде. Само се племе Шимића населило из Голубића у XVIII в. и овде се покрстило, а и данас их зову »Буњевци«.

Ђурић, (34), који имају надимке: Шпркенда, Драгаш и Кивелић, славе Стевањдан;

https://www.poreklo.rs/2012/06/04/poreklo-prezimena-selo-plavno-knin/

Једино буни што Ђурићи из Плавна према овом извору славе Стевањдан.

Моја мајка је од Ђурића из Плавна, знам да ти знаш али да напишем због других форумаша.

Колико ја знам Ђурићи из Плавна се у задњих 100 година нису исељавали у Славонију.
Селили су се у Мајур код Шапца, Станишић код Сомбора, Македонију, Краљево, Дрвар, Бихаћ, Мартин Брод, Батајницу, Пазову, Београд, Америку и Канаду.
Могуће је да су се раније селили у Славонију, још у 18-ом или 19-ом веку па се то не памти међу Ђурићима из Плавна.  Ако је тестирани стварно даљим пореклом из Плавна од су његови преци променили славу, јер Ђурићи из Плавна славе Стевањдан.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #568 послато: Мај 28, 2018, 09:31:24 поподне »
Моја мајка је од Ђурића из Плавна, знам да ти знаш али да напишем због других форумаша.

Колико ја знам Ђурићи из Плавна се у задњих 100 година нису исељавали у Славонију.
Селили су се у Мајур код Шапца, Станишић код Сомбора, Македонију, Краљево, Дрвар, Бихаћ, Мартин Брод, Батајницу, Пазову, Београд, Америку и Канаду.
Могуће је да су се раније селили у Славонију, још у 18-ом или 19-ом веку па се то не памти међу Ђурићима из Плавна.  Ако је тестирани стварно даљим пореклом из Плавна од су његови преци променили славу, јер Ђурићи из Плавна славе Стевањдан.

Могуће да се ради о повезивању на основу презимена, а не о предању тј. то је највероватније и случај.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #569 послато: Мај 28, 2018, 10:00:02 поподне »
Шта је са осталим резултатима староцрногораца?

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #570 послато: Мај 28, 2018, 10:01:11 поподне »
Шта је са осталим резултатима староцрногораца?

Тренутно нисам у могућности да их објавим, биће сутра током дана.

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #571 послато: Мај 28, 2018, 11:35:09 поподне »
Jest da ću odskočiti od teme , ali danas čuh neku priču o KARTAGINI. Pa da priupitam hoćeli neko ići na ljetovanje u Tunis da donese nekoliko briseva....   ;) ;) ;)

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #572 послато: Мај 28, 2018, 11:45:05 поподне »
Радоман, Аранђеловдан, Љуботињ, Ријечка нахија, Црна Гора

Припада хаплогрупи R1b, балканском огранку BY611.

На дис 391 има вредност 10 уместо 11 код велике већине осталих припадника те гране. Такву вредност има још само тестирани Каналић из Бијелог Поља, као и један анонимни Гег и један анонимни Тоск из истраживања о Албанцима и Арбрешима. Од помена вредних разлика у односу на већину има вредност 9 на дис 643.

Радомани у Мужовићима и Доњим селима су потомци Ника Радомана који је у 16.  веку према предању пребегао из Бањске на Косову, због убиства неког Турчина. Заједно с њим, дошла је и његова сестра, удова Ивана Џона, са сином од којег потичу Џони (Аранђелов-дан), такође у Мужовићима.И Радоман и Џоно су старином из Овчег Поља у Македонији.Радомани су у 17. столећу били знатно братство и давали кнезове не само у Љуботињу, него и у другим крајевима Ријечке нахије.

https://www.poreklo.rs/2016/02/06/bratstva-plemena-ljubotinj/

Ако је ово најстарије, овчепољско порекло по предању тачно, то је још једна повезница између BY611 и тих пограничних македонско-бугарских и бугарско-србијанских крајева.
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #573 послато: Мај 28, 2018, 11:48:47 поподне »
У вези хипотезе да Q и Л из Братоножића вуку јеврејско и блискоисточно порекло - зар нису Q код Јевреја присутни преко средњеазијских народа и немају никаквих  просторних и временских (y античком добу) додирних тачака са генетским Семитима?

Та Q2 која се јавља код Јевреја и која је блиска са оном код Братоножића (L245>Y2200) се међу Хебреје "умешала" највероватније још током другог или првог миленијума п.н.е, те је самим тим учествовала у њиховим античким и средњовековним миграцијама широм Медитерана и Европе. Написан је и један научни рад на ту тему.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1644
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #574 послато: Мај 29, 2018, 12:02:15 пре подне »
Мрдић, Никољдан, Ракова Нога, Илијаш

Припада хаплогрупи N2-P189.2>FGC28435. Једини у роду на пројекту поседује вредност 481=23, док су остале вредности практично модалне па самим тим има велики број блиских поклапања.

Тестирани je навео да су по предању пореклом од Ђачића из Пиве.

Ђачићи. Сад је то такође мала породица од само двије куће у Горњим Рудиницама. Славили су Никољдан. Род су са Николићима, Ђикановићима и Гутовићима, а можда и са Шућурима, из истог села. Тако су се прозвали по свом претку Ђорђију, који је учио нешто школе, па га прозвали ђаком. Ђорђије је имао синове Мира и Ђура. Мира су убили црногорски ускоци на Брезнима, а син му Митар одселио се на Гласинац. Ђуро је живио преко 100 година и имао Василија, првог поткомандира, а касније племенског капетана у Жупи пивској, Серафима, игумана Пивског манастира, и Илију.

Порекло садашњих пивских породица


Честитке тестираном Мрдићу! Мрдићевим резултатима се може додати и DYS464 = 13-13-14-14-14-14.

Ван мреже Шорак

  • Гост
  • *
  • Поруке: 5
  • R1a-M458
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #575 послато: Мај 29, 2018, 12:43:49 пре подне »
Шорак, Стевањдан, Михаљевац, Кореница, Лика

Припада хаплогрупи R1a-M458. Најближе поклапање има са Буквићем из Водотеча код Бриња у Лици (општи род А), разликују се на само 2 од 23 маркера. И слава се поклапа, па је врло могуће да припадају истом роду. Ако неко има више информација о овом роду молио бих да напише.
Ја правим родослов Шорака,углавном сам повезао све Шорке до 1770г осам колена у назад.Сви данашњи Шорци славе Стевана.Имам четри гране које не могу да споим са главним стаблом пошто немам даље никакав траг,али сам сигуран да смо сви од једног предака који је рођен око 1750г.Сви Шорци потичу са планине Пљешевице само су неки са Кореничке стране(Михаљевац) а неки са Бихаћке(Жељава,Личко Петрово Село) У попису Лике и Крбаве 1712г нас нема али на 90тој страни се спомиње Марко Шорковић из Кореничког краја и убеђен сам да сви потичемо од њега.Презиме Шорковић у тим крајевима не постоји и вероватно смо остали без ИЋ између 1712г и 1770г.Урадио сам ДНК и имамо доста блискости са Буквић,Тесла,Жакула,Кесић,Калањ,Плећаш и Путице у Херцеговони.Читајући мало о пореклу ових братских породица дошао сам до закључка да смо пореклом из старе Србије(Граница данашње Македоније,Косова и Србије) и да смо после косовског боја 1389г пред најездом турака прешли у Херцеговину у околину Гацког. Ту смо били до пада Гацког пред Турцима око 1482г и онда се селимо у Кореницу.Ту смо били 450г.1888г први Шорци емигрирају у Америку,1920г насељавају у Сомбор(Растина и Бачки Брестовац),1947г доста Шорака колонизациом прелази у Бечеј,Зрењанин,Кикинду(неки су одселили за бољим животом у Загреб,Вуковар,Шабац,Руму,Пећ,Љубљану...),1968г због изградње војног аеродрома Жељава исељени су последњи Шорци из тог места у Нову Пазову,1995г последњи Шорци из Михаљевца пребегавају у Чортановце.
Ово је што ја знам о Шорцима,волео би ако неко нешто зна више да напише око ових ранијих сеоба.Ја сам до овог закључка дошао читањем по сајту порекло.рс и спајањем са горе наведеним породицама.Можда и грешим па би волео да ме исправите.

Ван мреже dko

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 502
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #576 послато: Мај 29, 2018, 09:44:12 пре подне »
Та Q2 која се јавља код Јевреја и која је блиска са оном код Братоножића (L245>Y2200) се међу Хебреје "умешала" највероватније још током другог или првог миленијума п.н.е, те је самим тим учествовала у њиховим античким и средњовековним миграцијама широм Медитерана и Европе. Написан је и један научни рад на ту тему.

Хвала!

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #577 послато: Мај 29, 2018, 10:09:00 пре подне »
Захваљујем Уредништву Српског ДНК Пројекта на објављеним резултатима из наше акције тестирања староцрногорских родова.
"Наша мука ваља за причешћа"

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #578 послато: Мај 29, 2018, 01:52:14 поподне »
Ђурашковић, Никољдан, Цеклин

Припада хаплогрупи I2-CTS10228>Z17855, роду Горњака из Цеклина. Свакако је повезан са Јовићевићем и Ражнатовићем, мада ни са једним од њих се не поклапа потпуно, што иде у прилог старости рода. Од специфичнијих вредности се издваја висока вредност 17 на 456.

У литератури о Ђурашковићима стоји:

„Горњаци“

Братствено име су добили по положају њиховог насеља, у горњем крају у Цеклину.

Према братственом предању, потичу од претка Леке из Климената који се крајем 15. столећа најпре иселио у Пипере, а затим прешао у Цеклин (око 1485). У Пиперима је оженио удову Радивоја Лијешевића и с њом добио сина Крстића. Удова је из првог брака с Лијешевићем имала сина Вукосава, којег је Лека посвојио. Сину и пасторку, Лека је поделио Цеклин.

Горњачки родови потичу од двојице Крстићевих потомака из 17. столећа, браће Љеша и Вулича:

Од Љешевих синова су следећа братства: од Ђураша су Ђурашковићи, од Јанка – Јанковићи, Од Косте – Костићи[9], од Радована – Татари (раније су се презивали Радовановићи и Водичани), и од Новака Зарлије, који су се истражили.

Вуличев старији син Божидар је имао сина Вука, а овај четворицу синова. Од њих су родови: од Јовића – Јовићевићи, од Пеја – Пејовићи, од Шака – Шофранци[10], а од Дамјана, који се иселио у Црмницу Машановићи и Вукославчевићи (славе Аранђелов-дан) у Папратници (племе Дупило). Од млађег Вуличевог сина Ражната су Ражнатовићи. Син Ражнатов Вучић (у запису Ражунат) помиње се у запису владике Руфима из 1631. године.

Горњаци су се, као главно и најбројније братство у Цеклину, населили у све новоосвојене области Цеклина.

Сви Горњаци славе Никољ-дан.

https://www.poreklo.rs/2016/03/10/bratstva-plemena-ceklin/

Овај резулат обара предање (по којем су од ових Ђурашковића) Ђурашковића из Будмиље код Берана (славе Ђурђиц) и који припадају хаплогрупи E-V13>Z5017>Z19851.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #579 послато: Мај 29, 2018, 01:57:55 поподне »
Брновић, Петковдан, Спуж, Даниловград, Љешанска Нахија

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од специфичнијих вредности, издвајају се комбинација 14-32 на 389i и 11 на 643. Брновић је свакако исти род са Раичковићима из Љешанске Нахије, а потпуно поклапање има и са једном тестираном породицом из необјављених истраживања која је из околине Требиња, а по предању старином из Цуца (још даље по предању из Зете, што би и ишло у прилог генетској блискости са Раичевићима и Брновићима).

У литератури о Брновићима и осталим "Грачанима" стоји:

Досељеници од 16. столећа надаље:

„Грачани“ су већа група родова истог порекла, ту досељених из Херцеговине (каже се – из Грачаничке Жупе): Кажије (или Кажићи), Ковачи (или Ковачевићи) у Грацу и Жупи, Маровићи, Раичковићи и Радовићи у Грацу, Ђуришићи у Парцима, и Брновићи у Жупи Градачкој и Бриђама. Славе Свету Петку, осим Кажија који славе Светог Илију. Првобитна слава свих Грачана била је Илиндан[32], па су касније преузели да славе Свету Петку[33]. Само су Кажије задржали Илиндан, као и један огранак Раичковића. У Лужанима у Љешкопољу живе Раичковићи који, иако истог рода, имају обе ове славе – потичу од два брата од којих је један узео да слави Свету Петку, а други је задржао стару славу Илиндан. Према Ђуришићу[34], досељење Ђуришића и Раичковића пада у средину 17. столећа, док су остали наведени родови у Градац дошли раније. Исти аутор наводи да је најстарије порекло предака ових родова средња Босна – између Зенице и Травника, одакле су се, након пада средњевековне Босне под турску власт 1463. године, они преселили у Херцеговину, у место Грачаница код Гацка. Након пропасти средњевековне Херцеговине, ови се родови селе на Његуше, но због неког сукоба с Његушима, прелазе у Жупу Никшићку[35]. Средином 17. столећа, двојица браће Јововића, пореклом од ових досељеника из Босне, селе се у љешански Градац. Од једног (именом Бошко, који је погинуо око 1660. године) су Ђуришићи[36] и Раичковићи[37], од његових синова Ђурише и Раичка, а од другог (Раде), који се иселио у Момишиће, – Радовићи. Радовићи који данас живе у Грацу нису сродни Ђуришићима и Раичковићима, већ су огранак Брновића. Према једној верзији, градачки Ковачи / Ковачевићи су сродни Ђуришићима и Раичковићима, према другој, нису им сродни, али спадају у ову групу херцеговачких родова, док су, према трећој, они од граховских Ковачевића. Предање Брновића говори да су они од досељеника из Жупе Никшићке именом Брно (или Брне). Никола Вукчевић[38] за Маровиће наводи да су њих остали градачки родови затекли у Грацу по свом досељењу.

Од ових градачких родова су исељници: у Доњој Зети: Челебићи (Махала, Горичани), Брновићи и Ковачевићи (Горичани), Ђуришићи и Кажићи (Понари), у Горњој Зети: Кажићи, Ђуришићи, Раичковићи (Ботун), Ђуришићи (Забјело), у Љешкопољу: Радовићи[39] (Момишићи), Кажићи (Вранићи), Раичковићи (Лужани), Брновићи (Толоши). Брновића има и у Подгорици, Спужу и Цеклину (Бобија). Од Раичковића су Савовићи у Пећи, колонизовани после Првог светског рата. Муслимани Челебићи у Подгорици за себе кажу да су од градачких Челебића.

https://www.poreklo.rs/2017/08/21/ljesanska-nahija/

Иако, као што се из приложеног види, постоји и предање које каже да Раичковићи и Брновићи нису сродни, генетика каже да свакако јесу.