О Чери и Шаљанима је већ доста писано и дискутовано. О њему су, рецимо, писали Андрија Јовићевић, Радосав-Јагош Вешовић, Богдан Лалевић, Иван Протић, проф. др Мирко Барјактаровић, Миодраг и Предраг Брковић, Растко А. Шаљић, Милош Гојковић, па и др Јован Ердељановић и немам намеру да понављам оно што је већ речено. Издвојићу можда, најбитније.
Крајем 17. или почетком 18. века, у Велику се доселио неки Чера, из Шаље, из места Черем у северној Албанији, због страха од крвне освете. По делу надимка "Шаља", његови потомци се називају "Шаљани". Ту је изродио седам синова, од којих су му четири умрли без порода, а од остала три сина - Крта, Јоке и Ивана воде порекло сви Шаљани, који броје десет братстава са 153 куће. Ту припадају Јокићи, Гојковићи, Симоновићи, Бошковићи, Голубовићи, Кнежевићи, Радуловићи, Микићи, Брковићи и Касумовићи.
Изнета предања разликују се у вези са пореклом тога родоначелника и његовим именом. Најзаступљенија су мишљења да се предак величких Шаљана звао Чера по месту Черем из Шаље, те да да је он по вероисповести био католик, а да је по доласку у Велику прешао у православље. Међутим, врло уверљиво делује и предање по коме Чера потиче из Бована у Бјелопавлићима од братства Кадића и да му је право име било Ђуро.
Предање да Чера потиче "из црногорских фамилија" и да је српског порекла, ближе је истини од предања да је "Чера био католик и по доласку у Велику прешао у православље". Обзиром да је Чера био пореклом из племена Шаље, које је за време Скендербегово (Ђорђе Кастриотић 1403 - 1468) " а и много касније" било српско племе, онда је ближе истини да је Чера у време његовог пребега у Велику био Србин. Шаљани су примили католичку веру у првој половини 18. века, а Чера је дошао у Велику нешто раније. Он није могао прећи из католичке у православну веру, а да не буде претходно крштен у православној цркви, где би добио и српско име. Осим тога, врло је сумњиво како је Чера као дотадашњи становник Албаније, кад је доселио у Велику одлично говорио српски језик и познавао српске обичаје. Сва Черина деца и њихови потомци имали су српска имена. Да је он био католик, из поштовања према својим прецима, макар једном од својих седам синова би дао католичко име неког од својих предака.
Чера значи "црни", пошто им је тен увек био црн јер су били ковачи.
Горанци су некада били Срби и православци, као и Шаље и Хоти. Говоре торлачким наречјем. У речнику Горанаца постоји реч ЧЕРА, че(х)ра - изглед лица. А пошто је Чера био ковач, а тиме увек чађав и гарав, црн, отуда му и име. А постоје и тврдње да је реч Чера старословенског порекла (черн - црн).
Черине потомке називали су Шаљићи све док нису уведена презимена по братствима.
Следи наставак о боравку Срба у Скадру.