Новинарски текстови о генетици

[Platin]

Пошто је снимак подугачак, да кажем да министарка прича од 65. минута.

[CosicZ]

Јуче је поменуто секвенцирање 1000 балканских генома и у "Newsnight"-у на телевизији N1. Видео сам само део емисије и изгледа да на томе раде још од 2015. Али чини ми се да је тај пројекат доживео судбину Југославије јер су се остале земље окренуле сопственим пројектима.

[CosicZ]

На крају разговора се помиње и "пројекат српска ДНК".
<a href="https://www.youtube.com/v/gDhGRFabTmU" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/gDhGRFabTmU</a>
https://n1info.rs/scitech/rukovodilac-projekta-balkanski-genom-sa-bgi-cemo-mozda-saradjivati-a-mozda-i-ne/

Sekvenciranje genoma kod nas može da se uradi i bez pomoći i saradnje sa (Pekinškim institutom za genetička istraživanja) BGI-jem, a mi ćemo odlučiti na koji način ćemo sarađivati sa nekim ko će nam pomoći u procesu bioinformatičke obrade podataka, izjavila je u emisiji N1 Newsnight profesorka Milena Stevanović sa Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, koja je i rukovodilac projekta "Balkanski genom". Osvrćući se na navode i sumnje u zloupotrebu podataka kada je u pitanju ta kineska kompanija, kaže da nije videla da su objavljeni dokazi za tako nešto, niti informacije o kršenju ljudskih prava u zemljama gde je izvršena istraga, niti da je prekinuta saradnja.

„Sekvenciranje genoma kod nas može da se uradi i bez pomoći i saradnje sa BGI, a mi ćemo odlučiti na koji način ćemo sarađivati sa nekim ko će nam pomoći ne u samom procesu eksperimentalnog sekvenciranja genoma, nego u procesu bioinformatičke obrade podataka, gde naš Institut još uvek uči neke stvari“, navela je.

Profesorka kaže da je kupljena oprema od BGI, da su njihovi saradnici nekoliko meseci obučavali naše istraživače koji su sposobni sada da sami sekvenciraju genome. Profesorka Stevanović ističe da „ima nekoliko mogućnosti“. „Ovaj projekat ima finansijsku podršku samo za početak, dok mi sakupimo sve te uzorke, sekvenciramo i dođemo do potrebe za analizom, možda će se naši ljudi u Institutu sami odlučiti da urade bioinformatičke analize. Možemo i zaposliti nekog bioinformatičara da to uradi u našem Institutu, a možemo i da sarađujemo i sa BGI-em koja je jedna od vodećih kompanija u genomici u svetu“, kaže Stevanovićeva.

O genomu i Balkanskom genomu…
Profesorka je objasnila da je genom je ukupna nasledna informacija koja se nalazi u ćelijama jednog organizma i, kako kaže, nije tačno da predstavlja skup gena, već je to mnogo više.

Sekvenciranje genoma naziva se među naučnicima „čitanje knjiga života“, odnosno pokušavamo da dešifrujemo ono što se nalazi u genetičkom materijalu pojedinca, pojašnjava profesorka. Svi mi ljudi smo međusobno veoma slični i razlikujemo se samo u 0,1 posto genetičkog materijala koje nosimo, naglašava profesorka i dodaje da je ta mala razlika upravo ono što nas čini drugačijim – da izgledamo kako izgledamo, ponašamo se kao ponašamo i imamo zdravstveno stanje organizma kakvo imamo.

„Ideja Balkanskog genoma je da sekvenciramo 1000 genoma iz zemalja na Balkanskom poluostrvu i da uporedimo sličnosti i razlike u genetičkom materijalu. Zašto Balkansko poluostrvo? Balkansko poluostrvo je interesantno za analizu jer se među nama nalazi veliki genetički diverzitet, što je rezultat istorije ovog regiona. Svi mi znamo da se naša zemlja nalazi na raskrsnici puteva, da su mnoge vojske i narodi prolazili ovuda, a tokom vrhunca poslednjeg Ledenog doba, ovaj deo je služio kao utočište ljude koji su bežali i pokušavali da prežive te veoma loše vremenske uslove. Zato je ovaj region veoma interesantan za ispitivanje“, ističe gošća N1.

Razlike su veoma bitne i sa medicinske tačke gledišta, kaže profesorka, dodajući da je važno da imamo referentnu sekvencu da bismo mogli da procenimo koje su razlike prisutne sa većom učestalošću, koje sa manjom, i da te razlike povežemo sa patološkim stanjima i bolestima. Populaciona genomika nam daje informacije važne za prediktivnu medicinu – da na osnovu genetičkog zapisa možemo da procenimo da li neko ima predispoziciju da oboli od nekog oboljenja, takođe pruža mogućnost za preventivnu medicinu – da delujemo preventivno kada znamo ko je sklon kojoj bolesti i personalizovanu terapiju – da mu damo one lekove u onoj dozi koje će biti optimalne za njegovo lečenje, objašnjava.

Kako nam je prenela, početak projekta se očekuje veoma brzo. Profesorka Stevanović navodi da je njen kolega Rade Drmanac rešio da da donaciju koja bi pomogla da se projekat započne. Na taj način će dobiti novac kojim će kupiti aparat za sekvenciranje, nabaviti reagense za jedan broj uzoraka… Kupovina aparata će ići preko javne nabavke, kaže gošća, i nužno neće biti sekvencer BGI-ja, već će to zavisiti od kompletne ponude.

Donatori će biti biti odabrani na osnovu saveta i instrukcija stručnjaka u tom polju. „Odlučeno je da se sekvenciraju genomi studenata koji, u trenutku kada uzimamo materijal, nemaju dijagnostikovano nijedno genetički uslovljeno oboljenje“, objasnila je profesorka. Isti princip će biti zahtevan i od ostalih učesnika, u ostalim zemljama regiona, dodaje.

https://n1info.rs/vesti/begovic-uverava-da-genom-ostaje-u-srbiji-strucnjaci-ne-veruju-kineskoj-firmi/
https://n1info.rs/vesti/ispitivanje-ljudskog-genoma-uskoro-u-srbiji-partner-kompanija-sa-crne-liste-sad/

[drajver]

Мало о Зотовићима и ДНК на 56:45

<a href="https://www.youtube.com/v/vGMq_80eXe4&amp;t=1s" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/vGMq_80eXe4&amp;t=1s</a>

И водитељ и гост су R1b хаплогрупе, само давно раздвојених грана.

[dko]

На крају разговора се помиње и "пројекат српска ДНК".

daj minut i sekund... ne uspevam metodom nabadanja...

[CosicZ]

daj minut i sekund... ne uspevam metodom nabadanja...

Поменути навод је на приближно 52:15.
https://youtu.be/gDhGRFabTmU?t=3158

Делови емисије који се тичу генома су од 12:30 до 17:32 и од 25:40 до краја.

[CosicZ]

https://penzionisani.rs/tema-dana/ako-imate-plave-oci-svi-imate-istog-pretka-a-ovo-su-bolesti-kojima-ste-skloni/

Boja očiju, sa naučnog aspekta, ima veoma važnu ulogu.  A poseban fokus je na plavim očima, odnosno ljudima sa plavim očima za koje se veruje da potiču od jedne iste genetsek mutacije, što navodi dalje da svaka osoba sa plavim očima vodi poreklo od zajedničkog pretka. Iako ovo deluje nemoguće, nauka ima svoje objašnjenje.

Moglo bi se reći da su sve oči iste boje. To je zato što je pigment koji daje boju našim očima, melanin, prirodno braon.

„Prvobitno, svi smo imali smeđe oči”, rekao je profesor dr Hans Rudolf Ličof Ajberg sa Univerziteta u Kopenhagenu.

Genetskom mutacijom, objašnjava dr Ajberg, ograničena je količina melanina koju oči osobe mogu proizvesti, a vizuelni efekat je da su oči izgledale plave, a ne smeđe. Tim genetičara sa Univerziteta u Kopenhagenu zapravo je, tokom istraživanja, pratio tu mutaciju sve do jedne danske porodice.

„Analizom povezivanja… fino smo mapirali boju plavih očiju, kroz tu analizu, otkriveno je da je grupa gena koja se može identifikovati nasleđena zajedno od jednog jedinog roditelja – naučna reč za grupu gena nasleđenih zajedno od jednog roditelja je „haplotip”. Identifikovani haplotip bio je uobičajen ne samo među 155 plavookih pojedinaca iz Danske, već i pet plavookih pojedinaca iz Turske i dve plavooke osobe iz Jordana”, naveli su istraživači za Helt.

Pored mapiranja haplotipova, tim dr Ajberga je sproveo analizu mitohondrijalne DNK, koja razmatra obrasce genetskih mutacija kako bi se pratilo majčino poreklo stotinama hiljada godina unazad.

„Varijacije u boji očiju od smeđe do zelene mogu se objasniti količinom melanina u šarenici, ali plavooke osobe imaju samo mali stepen varijacije u količini melanina u očima”, navodi dr Ajberg ističući da iz ovoga proizilazi da su svi plavooki ljudi povezani sa istim pretkom, svi su nasledili isti prekidač na potpuno istom mestu u svojoj DNK.

Nasuprot tome, osobe smeđih očiju imaju značajne individualne varijacije u oblasti svoje DNK koja kontroliše proizvodnju melanina.

Ono što je dalje otkriveno je da mutacija koja oči čini plavim nije ni dobra ni loša sama po sebi.

„To jednostavno pokazuje da priroda neprestano meša ljudski genom, stvarajući genetski koktel ljudskih hromozoma i isprobavajući različite promene dok to radi”, naveo je dr Ajberg.

Ono što možemo pretpostaviti, međutim, jeste da boja naših očiju nije jedina osobina koja je išla uz mutaciju koja je dovela do te boje. Na primer, ako imate plave oči, mnogo je veća verovatnoća da ćete imati i veći rizik od melanoma, bićete takmičarski tip ličnosti i imaćete manje šansi da obolite od vitiliga.

[Gorance]

Мислим да је Мациамо давно на Еупедији прокоментарисао како му се чини да он са плавим очима боље види у мраку од његове жене која има смеђе  . Не знам колико ово има упоришта у науци.

[Exiled]

Мислим да је Мациамо давно на Еупедији прокоментарисао како му се чини да он са плавим очима боље види у мраку од његове жене која има смеђе  . Не знам колико ово има упоришта у науци.

То је зато што су му се преци укрштали са совама а не због боје очију😉

[Gorance]

То је зато што су му се преци укрштали са совама а не због боје очију😉

Мислим да је ту мтднк у питању,тј госпођа ташта или свекрва

[Кековац]

О најновијим археогенетским радовима се цитирају и на порталу Блиц Жене https://zena.blic.rs/lifestyle/istrazivaci-su-proucili-dnk-357-drevnih-evropljana-i-dosli-do-sokantnih-otkrica-evo/2chh3px?utm_source=viber&utm_medium=social&utm_campaign=share-button.

[Bokez]

О најновијим археогенетским радовима се цитирају и на порталу Блиц Жене https://zena.blic.rs/lifestyle/istrazivaci-su-proucili-dnk-357-drevnih-evropljana-i-dosli-do-sokantnih-otkrica-evo/2chh3px?utm_source=viber&utm_medium=social&utm_campaign=share-button.

"listu novih, specifičnih imena: između ostalih Furnol, Vestonajs, GojetQ2, Viljabruna, Oberkasel i Sidelkino" Који су од ових И1 и И2 ?

[Кековац]

"listu novih, specifičnih imena: između ostalih Furnol, Vestonajs, GojetQ2, Viljabruna, Oberkasel i Sidelkino" Који су од ових И1 и И2 ?

Судећи према резултатима Виљабруна и Оберкасел. До душе и Вестонајс је била половично али је она изумрла за време Леденог доба.

[Кековац]

Морам још једну ствар да напоменем. Вестонајс група је према мом мишљењу погрешно транскрибована на српски језик у овом чланку. У раду се назива у чешком оригиналу Věstonice што би могло да се транскрибује само као Вјестонице са чешког језика. Иначе ова група је назив добила према месту у Чешкој.

[Црна Гуја]

"listu novih, specifičnih imena: između ostalih Furnol, Vestonajs, GojetQ2, Viljabruna, Oberkasel i Sidelkino" Који су од ових И1 и И2 ?

Судећи према резултатима Виљабруна и Оберкасел. До душе и Вестонајс је била половично али је она изумрла за време Леденог доба.

Откривене су две 2 различите генетске групе које су делиле "гревијатинску културу".

Једну у Француској и Шпанији (тзв. западну групу названу Фурнол - нађена је генетска веза између ове групе и старих остатака Орињака у Белгији), другу у Италији, Немачкој и Шведској (назвали су је Вестонајс и нашли генетску везу са 34.000 година старим ловцима сакупљача који су живели у Русији).

Људи, налазиште је у Чешкој и зове се (Долни) Вестонице, који генијалац је покушао да то преведе као Вестонајс?

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%92%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B0_%D0%B8%D0%B7_%D0%94%D0%BE%D0%BB%D0%BD%D0%B8_%D0%92%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5

[Platin]

Слепа употреба гугла... нешто-nice претворено "по Вуку" у нешто-најс 

Исправно читање, али погрешан смисао.

[Селаковић]

Да не отварам нову тему, може се ова искористити, јер су и медији пренеле.

Новим радом утврђена је хаплогрупа Лудвига ван Бетовена (1770-1827):

https://www.cell.com/current-biology/fulltext/S0960-9822(23)00181-1

Испоставља се да је "НПЕ" у питању, или како то аутори рада лепо кажу, "extra-pair paternity event" 

[dko]

Испоставља се да је "НПЕ" у питању, или како то аутори рада лепо кажу, "extra-pair paternity event" 



jel mozes za neupucene u nauku, a zainteresovane za geneticku genealogiju, da objasnis sta znaci NPE i extra-pair paternity event... posto je nelako razumljivo iz ove grafike i iz teksta, to jest zahteva do-edukaciju uz ekstremnu koncentraciju? betoven ima dve haplogrupe, dva caleta? mislim... budi realan, ovo je popularni forum, nenaucni... evo, ja cesto otpocnem filozofsku poentu, kad sagledavamo znacenje neke reci, etnonima, na primer u rakordu sa haplogrupom i jezikom, ali uvek se trudim da jednostavnim recnikom obrazlozim svoje stavove

[Ojler]

Испоставља се да је "НПЕ" у питању, или како то аутори рада лепо кажу, "extra-pair paternity event" 



jel mozes za neupucene u nauku, a zainteresovane za geneticku genealogiju, da objasnis sta znaci NPE i extra-pair paternity event... posto je nelako razumljivo iz ove grafike i iz teksta, to jest zahteva do-edukaciju uz ekstremnu koncentraciju? betoven ima dve haplogrupe, dva caleta? mislim... budi realan, ovo je popularni forum, nenaucni... evo, ja cesto otpocnem filozofsku poentu, kad sagledavamo znacenje neke reci, etnonima, na primer u rakordu sa haplogrupom i jezikom, ali uvek se trudim da jednostavnim recnikom obrazlozim svoje stavove

Народски речено, није му био тата онај који је званично носио ту титулу

[vid.knezevic]

Додуше , кажу можда не конкретно њему, већ у тој његовој грани у пар колена уназад неко од комшија је био довољно досадан.