Тарски Никшићи - I2-Y134578 или I2-FT190799?

[ДушанВучко]

Јасно је да је FT190799 једини род који може носити овакву класификацију, пре свега због истог назива племена - Никшић, због данашњег, доказаног присуства старијих генеалогија Никшића као и због очигледног прибраћивања једног носиоца Y134585 Никшићима, највероватније у 15. веку, чије данашње потомке карактерише крсна слава Лучиндан. Прибраћивање се увек и свуда дешавало у смеру слабијег рода ка јачем, с тога је сасвим легитимно рећи, да је FT190799 био статусно јачи род од Y134585.

Владо, цела ствар је у томе да се и ти и Милош слажете у томе, и он је то и рекао:
" већ дуже време говорим о томе да је морао да постоји никшићки род, који је пренео славу и назив"
Нема потребе за тим више у смислу доказивања ко је у Потарју генетски Никшић , а ко је прибраћен. А што се тиче класификације или хетерогености неког племена, нису "Тарски Никшићи" једини који су хетерогени, имамо "Дробњаке" са различитим хаплогрупама, "Васојевиће" са различитим хаплогрупама итд, па се ни стожерни припадници тих племена не буне што се неки који им нису генетски род изјашњавају као припадници тог племена, тј. рода. То може само да буде афирмативно за тај стожерни род ( идентификација са тим родом). Историјски процеси током историје у смислу идентификације искључују "чистунство"

[Владимир Бојановић]

Владо, цела ствар је у томе да се и ти и Милош слажете у томе, и он је то и рекао:
" већ дуже време говорим о томе да је морао да постоји никшићки род, који је пренео славу и назив"
Нема потребе за тим више у смислу доказивања ко је у Потарју генетски Никшић , а ко је прибраћен.

Да ли је онда у реду што је у књизи "Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине" наведено на 662. страници: "Генетички резултати показали су да су Тарски Никшићи посебан генетички род, различит од Никшића, док остаје отворено питање о евентуалној вези скадарског места Никшића и племена Никшића."?

А што се тиче класификације или хетерогености неког племена, нису "Тарски Никшићи" једини који су хетерогени, имамо "Дробњаке" са различитим хаплогрупама, "Васојевиће" са различитим хаплогрупама итд, па се ни стожерни припадници тих племена не буне што се неки који им нису генетски род изјашњавају као припадници тог племена, тј. рода. То може само да буде афирмативно за тај стожерни род ( идентификација са тим родом). Историјски процеси током историје у смислу идентификације искључују "чистунство"

Генетске Y анализе постоје и користе се искључиво у циљу откривања нечијег порекла и његове евентуалне припадности неком од већ профилисаног средњовековног племена. Уопште се не бавим тематиком изјашњавања, браним ли ја Чворовићу из Заграда да се и даље изјашњава као Никшић? Или Булатовићима из Подгорице да се изјашњавају као Ровчани-Никшићи? Не.

[ДушанВучко]

Генетске Y анализе постоје и користе се искључиво у циљу откривања нечијег порекла и евентуалне припадности неког од већ профилисаног средњовековног племена. Уопште се не бавим тематиком изјашњавања, браним ли ја Чворовићу из Заграда да се и даље изјашњава као Никшић? Или Булатовићима из Подгорице да се изјашњавају као Ровчани-Никшићи? Не.

Наравно Не само да њихово изјашњавање не треба доводити у питање, него им ми немамо право то ускраћивати и треба да нам је драго због тога

[Владимир Бојановић]

Наравно Не само да њихово изјашњавање не треба доводити у питање, него им ми немамо право то ускраћивати и треба да нам је драго због тога

Апсолутно.

[ДушанВучко]

Да ли је онда у реду што је у књизи "Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине" наведено на 662. страници: "Генетички резултати показали су да су Тарски Никшићи посебан генетички род, различит од Никшића

Није у реду пошто су Тарски Никшићи хетерогено племе, које укључује и Никшиће

[ДушанВучко]

Није у реду пошто су Тарски Никшићи хетерогено племе, које укључује и Никшиће

У супротном, имали би јединствену ситуацију да род који преузме име и славу ( уз територијалну одредницу), искључује припаднике рода од кога су преузели име и славу из свог назива (и од територијалне одреднице и од назива властитог рода). Поента је да припадници рода Никшића , а који су део Тарских Никшића,  немају права да искључују прибраћенике да се називају тако, а камоли обрнуто

[ДушанВучко]

Да ли је онда у реду што је у књизи "Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине" наведено на 662. страници: "Генетички резултати показали су да су Тарски Никшићи посебан генетички род, различит од Никшића

Овде само фали једна реч, и било би у реду:
"Генетички резултати показали су да је део Тарских Никшића посебан генетички род, различит од Никшића"

[drajver]

Да ли је онда у реду што је у књизи "Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине" наведено на 662. страници: "Генетички резултати показали су да су Тарски Никшићи посебан генетички род, различит од Никшића, док остаје отворено питање о евентуалној вези скадарског места Никшића и племена Никшића."?

Ова реченица се односи прије свега на Тарске Никшиће као генетички род (Y134578) на начин како је описан и именован у књизи. Реченица има и фусноту, која је њен саставни дио и коју ниси навео. У фусноти је ствар објашњена.

[Romanijski]

https://www.facebook.com/110548054657479/photos/a.110549981323953/218335183878765/

 Можда овај линк помогне...  ако је безвриједан извињење на затрпавању теме...

[Владимир Бојановић]

Ова реченица се односи прије свега на Тарске Никшиће као генетички род (Y134578) на начин како је описан и именован у књизи. Реченица има и фусноту, која је њен саставни дио и коју ниси навео. У фусноти је ствар објашњена.

Надам се да си разумео зашто моје критике на овој теми нису директно усмерене према њеном аутору одн. теби, јер сам те највише због навода у фусноти: "Генетички род Тарских Никшића је обрађен у овој књизи и припада хаплогрупи I2-Y134578. Постоји могућност да је у средњем веку било неког саплемењивања Никшића и Тарских Никшића путем којег је Тарским Никшићима било пренесено име и крсна слава Лучиндан" и позвао да нам се прикључиш. Да ли је могућност прибраћивања I2-Y134578 изворним Никшићима реалнија данас него у време када си писао овај текст захваљујући свим открићима до којих смо у међувремену дошли и уколико јесте, да ли је исправност класификације Тарских Никшића на којој инсистира Милош упитна?

[drajver]

Надам се да си разумео зашто моје критике на овој теми нису директно усмерене према њеном аутору одн. теби, јер сам те највише због навода у фусноти: "Генетички род Тарских Никшића је обрађен у овој књизи и припада хаплогрупи I2-Y134578. Постоји могућност да је у средњем веку било неког саплемењивања Никшића и Тарских Никшића путем којег је Тарским Никшићима било пренесено име и крсна слава Лучиндан" и позвао да нам се прикључиш. Да ли је могућност прибраћивања I2-Y134578 изворним Никшићима реалнија данас него у време када си писао овај текст захваљујући свим открићима до којих смо у међувремену дошли и уколико јесте, да ли је исправност класификације Тарских Никшића на којој инсистира Милош упитна?

У суштини, одговорио сам у два-три поста изнад какво је моје тренутно размишљање у вези тога. Ипак, кад смо писали књигу није још било толико резултата објављено,а и сам формат текстова о родовима у књизи је такав да не допушта неке широке опсервације. Прецизније закључке ће надам се донијети нека будућа монографија о роду Никшића коју ће неко (претпостављам од Никшића) писати.

Што се тиче нових резултата, морам признати да нисам успио све да их испратим, јер их заиста има много, а немам времена да детаљно ишчитавам и упоређујем податке о родовима. Задњи пут сам неку рекапитуалцију стања са Никшићима радио уносећи податке за стабло FT14506, али је и од тада било још доста нових резултата.

Оно што, по мени недостаје, јесте дубински резултат неке породице која је стариначка у селима која су настањивали Тарско-лимски Никшићи у 15-16. вијеку, а да је FT190799. Нисам сигурна да таквих породица уопште има. Гледао сам нпр. за Штитарицу, једно од најранијих насеља Тарских Никшића, али су тамо само породице досељене у 19. вијеку. Чини ми се да је слична ситуација и са другим селима области Тарских Никшића. Заправо једине стариначке породице су испале или Y134578 или FT16449 мратинштаци. Не знам да има правих стариначких никшићких породица на том простору. Милош је помињао Војиновиће у Церову, али и код њих предања нису посве јасна.

[Владимир Бојановић]

У суштини, одговорио сам у два-три поста изнад какво је моје тренутно размишљање у вези тога. Ипак, кад смо писали књигу није још било толико резултата објављено,а и сам формат текстова о родовима у књизи је такав да не допушта неке широке опсервације. Прецизније закључке ће надам се донијети нека будућа монографија о роду Никшића коју ће неко (претпостављам од Никшића) писати.

Што се тиче нових резултата, морам признати да нисам успио све да их испратим, јер их заиста има много, а немам времена да детаљно ишчитавам и упоређујем податке о родовима. Задњи пут сам неку рекапитуалцију стања са Никшићима радио уносећи податке за стабло FT14506, али је и од тада било још доста нових резултата.

Оно што, по мени недостаје, јесте дубински резултат неке породице која је стариначка у селима која су настањивали Тарско-лимски Никшићи у 15-16. вијеку, а да је FT190799. Нисам сигурна да таквих породица уопште има. Гледао сам нпр. за Штитарицу, једно од најранијих насеља Тарских Никшића, али су тамо само породице досељене у 19. вијеку. Чини ми се да је слична ситуација и са другим селима области Тарских Никшића. Заправо једине стариначке породице су испале или Y134578 или FT16449 мратинштаци. Не знам да има правих стариначких никшићких породица на том простору. Милош је помињао Војиновиће у Церову, али и код њих предања нису посве јасна.

Хвала на одговору, драјверу.

Да, потребно је времена испратити све најновије дубинске анализе Никшића, али ево овом приликом бих желео само да те упознам да је послан узорак Гемаљевића у Небулу, припадника полимско-пештерског братства Пајевић, чија матица је Колашин на Тари по Ејупу Мушовићу (Етнички процеси и етничка структура становништва Новог Пазара, стр. 172) и поручен је WGS стариначке породице Јовановића из Прошћења код Мојковца. И једнима и другима је оборено предање о пореклу из Роваца (Y189944+, Y250780-). Подсећам и на бијелопољско, муслиманско братство Кургаш, којe се попут братства Војиновић и даље налази на нивоу Y189944*. Наравно, има још доста нетестираних Лучинштака из Лимске долине, свакако су најзанимљивији Чопићи, који се помињу у Добриловинском катастиху, староседеоци Бајовићи из села Радулићи, Рајевићи, Реџићи и многи други које тек планирамо да анимирамо за тестирања. Занима ме твоје мишљење о овом извору:

Не знам да ли је до сада објављено али и да јесте ево да мсло оживимо тему.  Као што нам је познато велики наши манастири су своје монахе слали у "писанију" односно међу народ да скупљају прилоге за свој манастир. У једној од "писанија" из Хиландара послат је монах који је био из крајева Старе Херцеговине да ту прикупља прилоге које је прикупљао и периоду од 1694 до 1704. године. Тада је записао да је прилог сакупљао у племену НИКШИЋА ТАРЕ и највероватније у оригану има и имена приложника али је у овом раду објављен податак за место, племенског вођу и свештеника ако их је било у селу, а обични грађани нису уписивани тако да ако неко жели вероватно може да нађе начин да прегледа ту књигу у оргиналу. Оно што је занимљиво је то што се Никшићи Таре помињу као ПЛЕМЕ у овој књизи. Свакако бољи познаваоци овог племена нека прегледају пажљиво овај податак па нека покушају да одгонетну на коју се област или место односило где живе ти Никшићи Таре.

Да ли је село Жупа забележена међу ранијим или каснијим насељима Тарских Никшића у Потарју? Уколико није, да ли је исправно везивати ово село за Потарје и како објашњаваш да је пописник у наставку навео приложнике из села Никшићке Жупе?

[Иван Вукићевић]

Војиновићи су изгледа веома популарни, толико да се читаве теорије врте око њих. Већ сам имао преписку на овој теми са Владимиром везано за њих, али за разлику од других братстава, њихово предање о доласку из Жупе средином 18. века је лаконски одбацио. Делом зато што тестирани Војиновић не памти одакле потиче, али пре свега јер се не уклапа у зацртану причу о матици Никшића у долини Таре и Лима.

Ево шта пише Милета Војиновић у раду о Пљеваљском крају:
15. Војиновићи су потомци старе племићке куће Војиновића, односно војводе Никше. Око 1750. године, један Војиновић крену из Никшићке Жупе за Србију и задржа се у Равној Ријеци. Неки Турчин Мартиновић уби Добричина сина Војна те Добрица са братом Милијом (Иванови синови) дође у Трешњицу 1826. године, на имање Деда Ђурђевића. Наредне године два Војиновића одоше у Равну Ријеку и убише оног Мартиновића. Убрзо их Дедо отера са имања и населише се у Заједни до (између Кричка и Црнога врха) 1818. године, на имање Раповића, као чифчије.
Дакле, не само што знамо да су у Затарје дошли из Полимља, већ знамо и да су у Полимље дошли директно из Никшићке Жупе и то у 18. веку. Никакви они староседеоци нису нити имају везе са Тарским Никшићима са турских пописа, па самим тим ни са тим Војином који се тамо помиње.

Господине Вукићевићу, наравно да ми је познат рад Милете Војиновића у којем је укратко наведена генеалогија Војиновића, али Ви заправо ништа не знате о генеалогији тестираног Војиновића из Церове код Бијелог Поља, даљим пореклом из Мајсторовине код Брскова. Управо је она доказ као и родослов ове линије Војиновића да су они старинци на простору Потарја. Као што и сами вероватно знате, стари Војиновићи нису забележени у Никшићкој Жупи, нити постоје међусобне повезнице братстава у Жупи са Војиновићима, нити их данас доле има у великом броју, тачније, за саме Војиновиће из Никшића се поуздано зна да су скорашњи досељеници из 19. века.

Дакле, не само да се одбацује њихово предање о пореклу из Жупе, већ се иде и корак даље, па тако имамо самоуверену тврдњу да Војиновића у Жупи никада није било.

Међутим, пре неког времена ме је на један користан податак о Војиновићима упутио неко ко има подужи стаж на овом форуму, иако није активан у последње време. Искрено, мрзело ме је и да постављам тај податак, али пошто се Војиновићи помињу чешће него иједно друго братство, ред је и нешто ново да се напише о њима, за промену. Милован Ђилас на самом почетку своје познате књиге Бесудна земља каже да његови Ђиласи потичу од Војиновића и томе детаљно пише.



Дакле, није само предање Војиновића из Полимља у питању, већ се и у Жупи зна да их је било. Милован Ђилас тврди да је тек његов деда прихватио да породични надимак Ђилас постане и званично презиме, што значи да се презиме Војиновић задржало у Жупи све до 19. века, те је предање о досељавању Војиновића у Полимље средином 18. века сасвим реално. Наравно, уз сво поштовање за чувеног Војина за турског пописа.

[drajver]

Занима ме твоје мишљење о овом извору:
Да ли је село Жупа забележена међу ранијим или каснијим насељима Тарских Никшића у Потарју? Уколико није, да ли је исправно везивати ово село за Потарје и како објашњаваш да је пописник у наставку навео приложнике из села Никшићке Жупе?

Запис је свакако интересантан, али било би добро кад би му се знао извор, бар из које је књиге преузет. Тек тад можемо расправљати о контексту.

Село Жупа колико је мени познато не постоји ни у Никшићкој жупи. Са друге стране на подручје Тарских Никшића раније се звало брсковска жупа. Подједнаке су шансе да се Жупа као топоним у ранијем периоду задржао као име насеља и у никшићкој жупи и у Тари. Тачно је да се насеља Дучице и Кути у Никшићкој жупи наводе испод, али је поред њих јасно назначено да су "код Никшића" што за село Жупу није наведено. Осим тога насеља из Жупе Никшићке има и горе изнад у тексту сасвим одвојено, па навођење насеље једних иза других у овом списку вјероватно и нема неко значење.

Списак је колико видим из периода на прелазу 17. у 18. вијек, није то толико битан податак за ову причу Тарски Никшићи/ Жупски Никшићи, али би сам списак, уколико су наведени приложници, могао бити интересантан због откривања породица Тарских Никшића из тог периода.

[Владимир Бојановић]

Можда су ти најновије анализе Никшића промакле, али претпостављам да једна Милошева акција од прошле јесени није, када је анимирао Васиљевића из Чумића код Крагујевца и лично спонзорисао његово SNP тестирање у Немачкој. Ово циљано тестирање је испратио следећим коментаром:

У Yseq-у имамо узорак Васиљевића из Чумића, који су од Лучинштака из Овсишта, а који имају све предиспозиције да су Y134578, а можда и Y134582.

Васиљевић, Лучиндан, Чумић, Крагујевац

Y134578 C-

"Васиљевићи (3 к., Св. Лука), досељени 1825. године из села Овсишта (општина Топола)."

Припадност Васиљевића Никшићима је ипак након тога, одмах утврђена:

Васиљевић из Чумића је поручио FT190799

Васиљевић је позитиван на FT190799, сада се чека резултат на Y189944

Васиљевић из Чумића код Крагујевца је испао Y189944+. Васиљевићи су даљим пореклом из Овсишта, општина Топола. Није познато којој групи лучинштака у Овсишту припадају, даље порекло свима је "од Сјенице": https://www.poreklo.rs/2012/07/10/poreklo-prezimena-selo-ovsi%C5%A1te-topola/

"Никодијевићи (Милошевићи, Димитријевићи, Павловићи) 15 к., славе Св. Луку. Старо им презиме Јајићи – Крџалићи. Њихов предак Крџалија ратовао уз Карађорђа. Доселили се од Сјенице.

Гавриловићи (Лукићи, Павловићи, Николићи) 18 к., славе Св. Луку. За Карађорђеве владе дошли од Сјенице. Прадед Гаврило био каплар код Карађорђа.

Буљубашићи (Милојевићи, Стевановићи, Васићи, Ђорђевићи) 16 к., славе Св. Луку. Доселили се кад и Гавриловићи од Сјенице."

Дакле, ни овај SNP резултат Васиљевића, Милоша није позвао на опрез, када је генетско порекло Тарских Никшића у књизи "Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине" довео у везу са хаплогрупом Y134578. Надам се да ми нећеш замерити, али с обзиром да како кажеш, ниси упознат са WGS резултатима Никшића, искористио бих ову прилику да те информишем где је Васиљевић на крају позициониран на YFull стаблу:

После Дантеове туре, кренула је Небулина тура ( друга фаза "специјалне операције Никшића")...Први резултат од десет Небулиних тестова Никшића је Васиљевић (Чумић, Крагујевац) и резултат ће бити Y189944*

Дакле, крајњи епилог Милошеве саге зване "Тарски Никшић=Васиљевић", чији резултат Васиљевића репрезентује широку скупину Лучинштака из Овсишта, јесте позиција тестираног на YFull-у под ознаком id:YF103822 SRB [RS-12] srp new Y189944*, на којој се тренутно налазе осим двојице из Старог Влаха и тестирани Војиновић из Церове код Бијелог Поља и Кургаш из Кукуља код Бијелог Поља: https://www.yfull.com/live/tree/I-Y189944/ Паметном доста.

[Владимир Бојановић]

Војиновићи су изгледа веома популарни, толико да се читаве теорије врте око њих. Већ сам имао преписку на овој теми са Владимиром везано за њих, али за разлику од других братстава, њихово предање о доласку из Жупе средином 18. века је лаконски одбацио. Делом зато што тестирани Војиновић не памти одакле потиче, али пре свега јер се не уклапа у зацртану причу о матици Никшића у долини Таре и Лима.

Дакле, не само да се одбацује њихово предање о пореклу из Жупе, већ се иде и корак даље, па тако имамо самоуверену тврдњу да Војиновића у Жупи никада није било.

Међутим, пре неког времена ме је на један користан податак о Војиновићима упутио неко ко има подужи стаж на овом форуму, иако није активан у последње време. Искрено, мрзело ме је и да постављам тај податак, али пошто се Војиновићи помињу чешће него иједно друго братство, ред је и нешто ново да се напише о њима, за промену. Милован Ђилас на самом почетку своје познате књиге Бесудна земља каже да његови Ђиласи потичу од Војиновића и томе детаљно пише.



Дакле, није само предање Војиновића из Полимља у питању, већ се и у Жупи зна да их је било. Милован Ђилас тврди да је тек његов деда прихватио да породични надимак Ђилас постане и званично презиме, што значи да се презиме Војиновић задржало у Жупи све до 19. века, те је предање о досељавању Војиновића у Полимље средином 18. века сасвим реално. Наравно, уз сво поштовање за чувеног Војина за турског пописа.

Поштовани Иване,

наравно да сам упознат о пореклу Ђиласа од Војиновића, доста пре Вас. О томе ме је својевремено обавестио, пре скоро две године Предраг Шћепановић из Колашина. О пореклу тестираног Војиновића сам већ писао, у преписци коју сам имао управо са Вама, када сам и послао линкове ка неким информацијама да се боље упознате о овом братству из Потарја, па ме искрено чуди овакав Ваш наратив: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1646.msg165574;topicseen#msg165574

Посебно стављам акценат на део Вашег претходног поста, који сам болдовао у цитату: "Делом зато што тестирани Војиновић не памти одакле потиче, али пре свега јер се не уклапа у зацртану причу о матици Никшића у долини Таре и Лима." Заправо, Војиновић није никаква "тиква без корена", како сте га овде представили, не знам из ког разлога и каквих побуда и управо предање прати причу о матици Војиновића у долини Таре и Лима. Војиновићу је матица село Мајсторовина у близини Брскова, општина Бијело Поље. У Мајсторовини су по речима тестираног присутни најмање 350 година, уз породични родослов и најдаљег запамћеног претка Богдана Војиновића, рођеног средином 17 века. И поново бих Вас подсетио, Војиновићи у Мајсторовини немају никакво предање о пореклу из Никшићке Жупе.

[Неродимац]

Да вас обавестим да сам контактирао Љиљану која је радила овај рад у вези оригинала где се књига налази и добио сам одговор:
Хиландарски катастих бр. 521 се чува у Библиотеци манастира Хиландара на Светој Гори, а код нас у Народној библиотеци Србије се налази микрофилм те књиге, који сам ја користила. Микрофилм можете погледати код нас у библиотеци, само морам да вас упозорим да је прилично лоше читљив, односно слабије видљив.

Ако неко жели, може и сматра да треба може да погледа микрофилм, без обзира што је слабије читљив ако је она могла да га чита онда то може и неко други. У наставку поруке ми је рекла да због одређениг броја страница која је морала да испоштује морала је да начини овакак концепт али да у самој књизи има много имена.

[Владимир Бојановић]

Да вас обавестим да сам контактирао Љиљану која је радила овај рад у вези оригинала где се књига налази и добио сам одговор:
Хиландарски катастих бр. 521 се чува у Библиотеци манастира Хиландара на Светој Гори, а код нас у Народној библиотеци Србије се налази микрофилм те књиге, који сам ја користила. Микрофилм можете погледати код нас у библиотеци, само морам да вас упозорим да је прилично лоше читљив, односно слабије видљив.

Ако неко жели, може и сматра да треба може да погледа микрофилм, без обзира што је слабије читљив ако је она могла да га чита онда то може и неко други. У наставку поруке ми је рекла да због одређениг броја страница која је морала да испоштује морала је да начини овакак концепт али да у самој књизи има много имена.

Ја бих се свакако пре одласка на Свету Гору уверио у квалитет тог микрофилма и да ли су наведени приложници из племена Никшићи Таре, уколико јесу и уколико је заиста нечитљив, онда се мора проверити и да ли је грађа у Манастиру Хиландар уопште доступна истраживачима.

[Неродимац]

Ако будете ишли у Народну билиотеку да погледате овај рукопис пре тога се најавите на мејл [email protected] да она припреми микрофилм. Не знам каква је процедура у манастиру Хиландару али мислим да ће и ово бити сасвим довољно да може да се прочита. Свакако ће бити добро да се та књига препише и обради имаће сигурно ту доста тога новог и неоткривеног да се види.

[Владимир Бојановић]

Ако будете ишли у Народну билиотеку да погледате овај рукопис пре тога се најавите на мејл [email protected] да она припреми микрофилм. Не знам каква је процедура у манастиру Хиландару али мислим да ће и ово бити сасвим довољно да може да се прочита. Свакако ће бити добро да се та књига препише и обради имаће сигурно ту доста тога новог и неоткривеног да се види.

И ја се надам да ће увид у микрофилм бити сасвим довољан, мада сам планирао путовање на Свету Гору и без овога. Хвала још једном на свему.

Посебно стављам акценат на део Вашег претходног поста, који сам болдовао у цитату: "Делом зато што тестирани Војиновић не памти одакле потиче, али пре свега јер се не уклапа у зацртану причу о матици Никшића у долини Таре и Лима." Заправо, Војиновић није никаква "тиква без корена", како сте га овде представили, не знам из ког разлога и каквих побуда и управо предање прати причу о матици Војиновића у долини Таре и Лима. Војиновићу је матица село Мајсторовина у близини Брскова, општина Бијело Поље. У Мајсторовини су по речима тестираног присутни најмање 350 година, уз породични родослов и најдаљег запамћеног претка Богдана Војиновића, рођеног средином 17 века. И поново бих Вас подсетио, Војиновићи у Мајсторовини немају никакво предање о пореклу из Никшићке Жупе.

Данас ме је исправио Предраг Шћепановић и замолио да оставим тачне податке. По најстаријим родословним записима и усменим предањима рода Војиновића, њихов најстарији упамћени предак Богдан Војиновић рођен је око 1600-1610. године (даље од Богдана не памте), док су у Мајсторовини били присутни још у 16. веку и раније. Ова информација је битна због наводног предања о пореклу Војиновића из Жупе и досељења средином 18. века, које ово братство никада није признавало за истинито. По Предрагу, Војиновићи из Мајсторовине су и пре првог резултата теста на 23 маркера, били прави и најозбиљнији кандидати за изворне Тарске Никшиће, али су постојале у селу и некакве индиције да припадају роду Мацура, због чега их је анимирао за тест преко Порекла.