Новогодишња ДНК недеља 2023

[Зрно]

Млечанима је ради попуњавања опустошених крајева требало ново становништво, па је генерални провидур склопио договор са главарима Јања и Челебића код Гламоча да они са својим људима пређу на млетачку територију, што је остварено 1689. Тада је 120 породица, односно 1200 људи населило Петрово поље код Дрниша. Са собом су повели и сву стоку (1.000 волова и 4.000 грла ситне стоке). Наредне године је стигло још 400 људи из села Слатине и Растоке.

Ово сам дуговао од раније. Слатина и Растока су код Рибника. Већ сам рекао да многи око Дрниша имају предања да су из Гламоча, што је записано усмени испитивањем пре 100 година, а ово је из млетачких докуменета који такав сценарио итекако потврђују. Моја грана хаплогрупе нарочито потврђује у генетичком смислу.

[НиколаВук]

Списак друге туре кандидата, предат пред Нову годину:

6. Марковић, Часне Вериге, Мисоча, Илијаш
7. Радојчић, Лучиндан, Горњи Лајковац, Мионица
8. Рајовић, Аранђеловдан, Прељина, Чачак
9. Ћећез, Ђурђевдан, Доње Село, Коњиц
10. Булат, Митровдан, Бузета, Глина
11. Ћендић, Мратиндан, Губеревци, Лучани
12. Иванчевић, Михољдан, Понори, Оточац
13. Митровић, Никољдан, Вргудинац, Бела Паланка
14. Гајић, Аранђеловдан, Завлака, Крупањ
15. Кичић, Михољдан, Шњеготина Средња, Челинац
16. Докић, Аранђеловдан, Јошавка Доња, Челинац
17. Лазовић, Врачевдан, Властелице, Лучани
18. Басарић, Ђурђиц, Губеревци, Лучани
19. Вучинић, Никољдан, Вргинмост
20. Тошић, Томиндан, Жљебови, Соколац
21. Перенчевић, Ђурђевдан, Острожин, Вргинмост
22. Пантић, Ђурђиц, Поцерски Метковић, Шабац
23. Бодрожић, Стевањдан, Кољане, Врлика
24. Стајић, Лазаревдан, Грабовица, Невесиње
25. Комљеновић, Часне Вериге, Чремушница, Вргинмост

[Црна Гуја]

1. Јовић, Алимпијевдан, Ново Ланиште, Јагодина

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417. Једина специфичнија вредност коју поседује је DYS389=14-30 (уместо модалних 13-29). На 17 упоредивих маркера најближе поклапање има са Ракићем из Угљара код Косова Поља (Стевањдан) и са Ђурђићем из Округлице код Сврљига (Алимпијевдан), од обојице се разликује на само једном маркеру. На 23 маркера најближе му је неколико родова са подручја Расине, Здравковић из Батота код Бруса (Стевањдан), Перјаничић из Доброљубаца код Александровца (Стевањдан) и Жујковић из Читлука код Крушевца (Ђурђиц), као и један нејавни резултат из околине Трговишта, од све четворице разликује се на 2 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани није у упитнику оставио више детаља о пореклу, али у тексту о пореклу становништва Новог Ланишта помињу се два рода која славе Алимпијевдан, па Јовићи највероватније потичу од једног од њих:

Јевтићи (5 к., Св. Ђорђе Алимпије), доселили се из тимочког краја око 1810. године.

Милутиновићи, Ђукићи (3 к., Св. Ђорђе Алимпије), не зна се одакле су дошли.

https://www.poreklo.rs/2012/05/30/poreklo-prezimena-selo-novo-lani%C5%A1te-jagodina/

[НиколаВук]

Списак кандидата из туре која је јуче однета у лабораторију:

26. Шашић, Мратиндан, Ервеник
27. Топић, Никољдан, Барице, Доњи Вакуф
28. Лазовић, Јовањдан, Добраче, Ариље
29. Војновић, Ђурђевдан, Брувно, Грачац
30. Вујинић, Ђурђевдан, Србац
31. Грбић, Јовањдан, Кукљић, Госпић

[НиколаВук]

Због великог интересовања, изазваног нарочито услед чланка о "Пореклу" који је изашао на сајту Нове ТВ, пријава за акцију ће бити продужена до недеље, 15. јануара.

https://nova.rs/magazin/prica-se/deset-godina-su-istrazivali-poreklo-srba-ovo-su-saznanja-o-nasem-dnk-koja-menjaju-pogled-na-istoriju/

[Христифор]

Сјајне вести. Заступљени сви крајеви, чини се мало мање Црна Гора па ће се и то требало би променити.

[Ивица Јовановић]

Због великог интересовања, изазваног нарочито услед чланка о "Пореклу" који је изашао на сајту Нове ТВ, пријава за акцију ће бити продужена до недеље, 15. јануара.

https://nova.rs/magazin/prica-se/deset-godina-su-istrazivali-poreklo-srba-ovo-su-saznanja-o-nasem-dnk-koja-menjaju-pogled-na-istoriju/

Članak je odličan!

[НиколаВук]

Списак кандидата из туре предате у понедељак:

32. Топалски, Матијевдан, Бачко Петрово Село, Бечеј
33. Гмијовић, Велика Госпојина, Кашевар, Блаце
34. Поповић, Јовањдан, Велики Крчимир, Гаџин Хан
35. Карличић, Лучиндан, Штаваљ, Сјеница
36. Попивода, Јовањдан, Љешев Ступ, Цетиње
37. Хаџић, Никољдан, Раља, Сопот
38. Цветић, Стевањдан, Пиносава, Београд
39. Петровић, Митровдан, Соко Бања
40. Маринковић, Ђурђевдан, Рогојевац, Крагујевац
41. Станојевић, Лазаревдан, Лесковац, Кнић
42. Јовановић, Ђурђевдан, Убава, Вишеград
43. Антонијевић, Св. Јелисеј, Сибница, Рековац
44. Сузић, Јовањдан, Горњи Жировац, Двор
45. Савић, Ђурђевдан, Робаје, Мионица
46. Николић, Аранђеловдан, Лозница, Братунац
47. Ванка, Аранђеловдан, Прогар, Сурчин
48. Здравковић, Никољдан, Печењевце, Лесковац
49. Ћесаровић, Никољдан, Чуруг, Жабаљ
50. Иветић, Стевањдан, Бастаси, Босанско Грахово
51. Иванишевић, Ђурђевдан, Мали Радић, Босанска Крупа
52. Јачић, Лучиндан, Медвеђа, Трстеник
53. Тодоровић, Стевањдан, Заовине, Бајина Башта
54. Ђорђевић, Митровдан, Рељинци, Горњи Милановац
55. Јанковић, Алимпијевдан, Косуриће, Нови Пазар
56. Милосављевић, Ђурђевдан, Губеревац, Кнић
57. Милосављевић, Аранђеловдан, Дољане, Крушевац
58. Цвејић, Јовањдан, Крајиште, Липљан
59. Анђеловски, Никољдан, Дејловце, Старо Нагоричане
60. Петровић, Никољдан, Бровић, Обреновац
61. Гордић, Лучиндан, Горобиље, Пожега
62. Лукић, Јовањдан, Ваљево
63. Марковић, Ђурђиц, Мала Иванча, Сопот
64. Мијаиловић, Аранђеловдан, Домишевина, Брус
65. Путник, Аранђеловдан, Нови Град
66. Мишковић, Срђевдан, Борач, Кнић
67. Грошин, Стевањдан, Меленци, Зрењанин
68. Јоксимовић, Стевањдан, Добротин, Липљан
69. Павловић, Никољдан, Бунови. Фоча
70. Паунковић, Ђурђиц, Бингула, Шид
71. Тимотијевић, Никољдан, Захумско, Сјеница
72. Ракић, Св. Мина, Кашевар, Блаце
73. Милутиновић, Пантелијевдан, Коцељева
74. Миловић, Никољдан, Рибашевина, Косјерић

[ДушанВучко]

52. Јачић, Лучиндан, Медвеђа, Трстеник

Нисам чуо за њих, надам се поклапању

[Христифор]

Оборен добрано рекорд по броју пријављених у односу на прву Новогодишњу ДНК недељу 2022.

[Зрно]

23. Бодрожић (Стевањдан), Кољане/Врлика

Припада хаплогрупи R1b, и по свему судећи изузетно реткој грани Y13200>BY15590, која се раздвојила од свих осталих европских R1b (М269) пре више од 13.000 година. Нађена је у неким древним узорцима из Европе и местимично „исплива“ код савремених људи у разним крајевима континента. Овој грани код нас за сада припадају само Бодироге/Бодироже/Бодрожићи и Станчић из околине Ужица. 

Ово је та грана на Yfull стаблу: https://www.yfull.com/tree/R-BY15590/

Бодрожић по СТР маркерима има потпуно поклапање са раније тестираним презимењаком из истог села.  Под командом Николе Биоковића 1692. на подручју Врлике био је Никола "Бодришић" са 9 чланова породице, а 1720. је Петар "Бодирошко" у Кољанима са 25 чланова породице имао земљу и млин (Срби у Цетинској крајини, Симић, Шкиљан). У Кољанима је 1810. било 7 породица Бодрожића (44 члана), а одатле су у 19. веку населили Биочић и Житнић код Дрниша. Бодрожићи су најбројнији у Свибу код Имотског где су покатоличени у 18. веку (Српско-далматински магазин из 1861. године). То је на пола пута до Бодирога у Херцеговини.
 
Једино што сам пронашао да има сличности са презименом је средњовековни стари град Бодрог код Сомбора који је имао изузетан значај у регији све до татарске најезде и уништења. Има и Стари Бодрог код Арада у румунском Банату. Ако пустимо машти на вољу, могао је неки војник-најамник или трговац из Бодрога стићи у средњовековну Србију.

[Јовица Кртинић]

Једино што сам пронашао да има сличности са презименом је средњовековни стари град Бодрог код Сомбора који је имао изузетан значај у регији све до татарске најезде и уништења. Има и Стари Бодрог код Арада у румунском Банату. Ако пустимо машти на вољу, могао је неки војник-најамник или трговац из Бодрога стићи у средњовековну Србију.

Свима које интересује ово место топло препоручујем књигу (историјски роман) почившег Мирослава Јосића Вишњића - "Одбрана и пропаст Бодрога у седам бурних годишњих доба".

[Небо_Сав]

23. Бодрожић (Стевањдан), Кољане/Врлика

Једино што сам пронашао да има сличности са презименом је средњовековни стари град Бодрог код Сомбора који је имао изузетан значај у регији све до татарске најезде и уништења. Има и Стари Бодрог код Арада у румунском Банату. Ако пустимо машти на вољу, могао је неки војник-најамник или трговац из Бодрога стићи у средњовековну Србију.

Сетих се једне књиге аутора Мирослава Јосића Вишњића:  "Одбрана и пропаст Бодрога у седам бурних годишњих доба. Књига је била награђена НИН-овом наградом  за роман годин, 1990 г.

О књизи пишу следеће:

Hronika revolucionarno-ratnih i društvenih (štampanje novina, epidemija kolere) zbivanja u Bačkoj 1848/1849. godine. Naglasak je na kolektivnom planu i na sudbini grada Bodroga: buna, ušančenje, opsada, rat, odolevanje, pad i konačno uništenje (sravnjenje sa zemljom).

[drajver]

7. Радојчић, Лучиндан, Горњи Лајковац, Мионица

Припада хаплогрупи I2-PH908, највјероватније грани I2-PH908>FT190799 и роду Никшића. Посједује готово у потпуности модални хаплотип. Једине немодалне вриједности су DYS449=32 и донекле DYS635=24. С обзиром на крсну славу и чињеницу да је и хаплотип Никшића прилично модалан, може се основано претпоставити припадност Никшићима. За дефинитивну потврду потребан је SNP или дубински тест.

Тестирани Радојчић оставио је податак да му је старије презиме Вукићевић. У етнографској литератури налазимо сљедећи запис: "Вукићевићи, уз Први устанак из Бабина у Полимљу, бегунци са породицама, славе Лучиндан."

[drajver]

12. Иванчевић, Михољдан, Понори/Оточац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Са претходно тестираним Иванчевићем исте славе разликује се у 2 маркера од 22 упоређених (DYS391 и DYS481). Међутим и један и други Иванчевић дијеле карактеристичнe маркера: DYS390=23, DYS456=14 па нема сумње да су дио истог генетичког рода. Поред тога, Иванчевић из Понора посједује и карактеристичну вриједност DYS643=11. Не постоје тестирани у бази осим Иванчевића који дијеле све три ове карактеристичне вриједности. Међутим, један тестирани: Копитић, Јовањдан из Буковика/Нова Варош дијели два од ова три карактеристична маркера са Иванчевићима, што је већ индикативно за постојање могуће везе. Иначе се Копитић од Иванчевића из Понора разликује само на једном маркеру (DYS390). Ова повезаност се може провјерити само SNP и дубинским тестовима.

Иванчевићи су српски род из Горње крајине, гдје су забиљежени са различитим славама: Михољдан, Јовањдан, Никољдан, Стевањдан. Било их је и на Кордуну и на Банији и у Лици. Иванчевићима који славе Михољдан, матично подручје је у Вилићком пољу код Оточца и вјероватно су дио сеобе које се десила под вођством Усораца 1658.године са турског дијела Лике. Одатле су попуњавали новоослобођене крајеве. Иванчевићи из Почитеља код Госпића би такође требали припадати  овом роду, јер су позитивно тестирани на I2-S17250.

[Зрно]

10. Булат (Митровдан), Бузета/Глина

Припада хаплогрупи R1b-PF7562 ("старија источна"), вероватно низводној R-FT44409. Тестирана су већ двојица Булата из истог места који су E-V13, а има и један из Кирина десетак километара даље, који је R1b-PF7562. Булат из Бузете се од Булата из Кирина разликује на 1 маркеру, као и од Мартића из Бузете са истом славом (није исти маркер у питању). Занимљиво је да са Костићем из Јагодине (Никољдан) има потпуно поклапање на 23 маркера, иако су му ова двојица логично ближи сродници.

О Булатима и Мартићима на том простору би могао нешто Демић да напише.

https://www.yfull.com/tree/R-PF7563/

[drajver]

16. Докић, Аранђеловдан, Јошавка Доња/Челинац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује модалан хаплотип тако да има доста бликсих поклапања која не морају имати филогенетички значај. Једина немодална вриједност маркера је нешто повишен DYS458=19. Најближи по хаплотипу, а да такође посједује повишен DYS458=19 и да слави Аранђеловдан јесте један необјављени тестирани са подручја Пријепоља. Разлика њега и Докића је на једном маркеру од упоређених 23. У ближој околини Докић нема блиских хаплотипова.

Тестирани је оставио предање о поријеклу из Херцеговине. Докићи су у Јошавци били присутни крајем 19. вијека, и по шематизму једини су Докићи који су славили Аранђеловдан на подручју дабробосанске митрополије.

Препорука су свакако дубински тестови.

[Зрно]

22. Пантић (Ђурђиц), Поцерски Метковић/Шабац

Припада хаплогрупи R1b-PF7562>PF7563, и вероватно као и Булат и многи други - низводној R-FT44409. Има потпуно поклапање на СТР маркерима са Симоновићем (Мратиндан) из Идвора и један маркер разлике од претходно објављеног Булата.

Пантићи (14 к., Ђурђиц). Витомиров (46 год.) отац Милан, деда Драгић, прадеда Ђорђе, чукундеда Лазар, прачукундеда Панта он са Јеком и браћом из Доњег Јабучја од Ваљева.

https://www.yfull.com/tree/R-PF7563/

https://www.poreklo.rs/2023/01/11/haplogrupa-r1b-kod-srba/

[Небојша]

22. Пантић (Ђурђиц), Поцерски Метковић/Шабац

Припада хаплогрупи R1b-PF7562>PF7563, и вероватно као и Булат и многи други - низводној R-FT44409. Има потпуно поклапање на СТР маркерима са Симоновићем (Мратиндан) из Идвора и један маркер разлике од претходно објављеног Булата.

Пантићи (14 к., Ђурђиц). Витомиров (46 год.) отац Милан, деда Драгић, прадеда Ђорђе, чукундеда Лазар, прачукундеда Панта он са Јеком и браћом из Доњег Јабучја од Ваљева.

https://www.yfull.com/tree/R-PF7563/

https://www.poreklo.rs/2023/01/11/haplogrupa-r1b-kod-srba/

Пантићима је прилично близак и Ђурић са истом славом, из Истока у Метохији. Па то може бити индикативно због даље матице. Исту славу славе и Шестићи из Лакташа, а све ове породице деле и вредност 14 на маркеру 549.

[drajver]

18. Басарић, Ђурђиц, Губеревци/Лучани

Припада хаплогрупи I2-PH908, у табели СДП роду А31, којег карактерише крсна слава Ђурђиц и карактеристични маркери: DYS385ab=14-16 и посебно DYS576=15. Овом роду поред Басарића припадају још неке необјављене породице из Старог Влаха и Метохије. Овим резултатима је потврђено да су Басарићи у Губеревцу повезани са тестираним из Тисовице/Нова Варош и Грујићем из Гораждевца/Пећ.

У етнографској литератури је за Басариће у Губеревцима забиљежено сљедеће:
"Басаре су дошле из Сјенице пре 80-90 година. Славе Ђурђиц."

Ово из Сјенице може да се схвати доста широко, јер су могли имати међустаницу у Тисовици/Нова Варош гдје за овај род стоји записано:
"Стаменићи - Басаре, 9 к. (Ђурћиц). Имају надимак Басаре. Стаменића има одсељених у: Миланџи, Ивањици (2), Словенији (2), Чачку (3) и Аустрији, који су одсељени после 1950. године. Одсељени су Басаре у село Остру, у близини Чачка, при крају 19. века, где носе презиме Басарићи. Једна породица Стаменића је у Миланџи (усинио га Нешковић), а двојица су одатле отишла y Ивањицу."

"Примера ради: Басаре у Тисовици, Чкоњевићи у Штиткову, Вуловићи y Равној Гори M Азањци y Васиљевићима директни су потомци четири рођена брата досељена из Црне Горе"

Иако предање о вези Басара и Чкоњевића није тачно (различите су хаплогрупе) у сваком случају је интересатно помињање Црне Горе и није искључено да су поменуте породице дошле у једном миграционом таласу. Предање породица из Метохије које припадају истом роду као и Басаре иде у прилог томе да би најстарије мјесто поријекла могао бити берански Хас, односно да се по свему судећи ради о старим србљачким братствима.

Иначе, Басара-Басарића са славом Ђурђиц има расељених и по другим крајевима Србије, Подибру и Надибру, Гружи, Драгачеву.