ЗНАМЕНИТИ ЦРНОГОРСКИ И ХЕРЦЕГОВАЧКИ ЈУНАЦИ

[Ћеклић]

Поздрав.

Не знам да ли ова тема постоји, али у духу очувања традиције, историје, културе и култа предака превасходно, отварам ову тему. Надам се да је из самога наслова све јасно. Дискусија, изношење занимљивих чињеница, прича, предања о црногорским и херцеговачким јунацима. Мислим да има много тога да се каже, већина нас је чула приче о витезовима, јунацима, коњаницима, горостасима. Проблематика се огледа у томе што је већи дио њих продукт митоманије, фантастике епске поезичности. У духу милитантности према манипулацијама, а остваривања култа истине и овјековјечених историјских фактова, предлажем да се искључиво служимо стварним догађајима. Сви ти догађаји, који су за нас, а и наше претке били једна велика збиља. Будимо резигнирани и непристрасни. Препоручујем, за примјер како би сама дискусија текла, да се прочитају "Примјери чојства и јунаштва" и три књиге по којима дискусија носи назив - "Знаменити црногорски и херцеговачки јунаци".

Очекујем да се раја активира, па да кренемо писати. Нека опуштенија тема, за разлику од осталих.

[Ћеклић]

Године 1835. Кењо Станков, са малом дружином, коју је заклео на свом јатагану, упао је помоћу мердевина, преко високих зидина, у утврђени турски Жабљак, гнијездо зулума. Заузео га је и разорио, а на највишу кулу Жабљака, поперио је црногорску заставу, а његове топове однио. У тешком тренутку, кад су Турци споља напдали, прскочио му је у помоћ, храбри харамбаша - Вук Којичин Љешевић, који је касније славно погинуо у боју на Салковини, 1840. године.

Када је Његош дијелио ордење, рекао је Кењу Станкову: "За тебе Кењо немам орден који ти заслужујеш."

Кењо Станков је био прави народни јунак. За њега су рекли свједоци времена: "Јунаштва му у хиљаде нема".