Археогенетски узорци на
https://discover.familytreedna.com/y-dna/I-S10302/tree претежно се налазе на Балкану или у Источној Европи, па ако је ова хаплогрупа ту дошла са запада време њеног доласка вероватно пада између њеног TMRCA ( око 6349 BCE) и најстаријег узорка Urziceni 7137 из Румуније ( 4157-3966 BCE). Изгледа да се прво населила на територији данашње Румуније па се одатле даље ширила. Ту су је у бронзаном добу затекли и асимиловали Индоевропљани на путу из степе, па ће део мигрирати са њима на запад, а део временом ући у састав Словена и са њима почетком средњег века поново доћи на Балкан.
Остали археогенетски узорци на
https://discover.familytreedna.com/y-dna/I-CTS7213/tree , који не припадају I-S10302, налазе се на западу Европе ( најстарији ранонеолитски Pendimoun 3 из Француске) па је највероватније да је I-CTS7213 у време њеног TMRCA ( око 8567 BCE) живела тамо.
Међутим могуће је, мада мање вероватно на основу сада доступних података, да је I-CTS7213 настала на Балкану, да је део њених припадника отишао на запад са неолитским пољопривредницима, а део ка источној Европи.
На нивоу
https://discover.familytreedna.com/y-dna/I-CTS5375/tree , не рачунајући припаднике I-CTS7213, већина археогенетских налаза је на западу Европе ( најстарији ранонеолитски Cueva de Chaves 1 из Шпаније, али постоји и нешто млађи средњенеолитски Książnice 177 из Пољске), па је и за I-CTS5375 вероватније да је настала на западу, а мање вероватно да је ту стигла са неолитским пољопривредницима.
У овом чланку се говори о ископавањима у Перичеју, можда има везе са узорком Pericei 2 који је I-CTS10936*.
https://salajeanul.ro/noi-descoperiri-arheologice-la-pericei/https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%98_(%D0%A1%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D0%B6)
Добар кандидат за маркер GAC популације је према досадашњим сазнањима хаплогрупа I-L801 која је дефинитивно повезана са каснијим германским племенима. Занимљива је сличност генетике ове популације са истовременом појавом на Балкану где такође у време првих додира степских сточара Јамне културе са старом европском популацијом имамо популацију која носи повишену аутозомалну WHG компоненту (15-30%), док остатак потиче скоро у потпуности од EEF (мада на Балкану постоји и примеса CHG генетике од око 10%). Са друге стране хаплогрупе су потпуно другачије у односу на неолит и рани халколит. Доминирају хаплогрупе типичне за WHG популацију. На Балкану I-L701 и I-L621, а на подручју GAC културе I-L801. Обе ове популације су се по мом мишљењу убрзо помешале са степским сточарима Јамне културе и пренеле своју генетику по Европи у наредном периоду. Можда би у овај феномен могла да се уврсти и Баденска култура.
Колико сам схватио, I-L701, I-L621 и I-L801 су првобитно припадале WHG популацији. Како су текле њихове потоње сеобе?
