Моја је теза да они прво желе да се врате на "историјске" границе западног царства па тек онда да размишљају шта и како са Србима и осталима који живе источно од Дрине. Да не улазимо на поље актуелне политике, само ћу да кажем да оно што се тренутно одиграва у Црној Гори припада тој истој агенди. Не треба заборавити да су Срби у БиХ и Хрватској једини православци у границама Западног царства и то је један од важних разлога зашто им се десила 1941. па и 1995. Није много другачија била ситуација ни за време средњовековне Босне када се на том простору покушавало успоставити католичанство.
Срби су до Св. Саве били великом већином католици. Могуће је да је и то један од разлога за анимозитет Ватикана?
Парадоксално, али негде до пред крај 19. века Аустрија и Ватикан су фаворизирали Србе у односу на Хрвате.
На карти коју је поставио НиколаВук Превалитана, која захвата добар део "Црвене Хрватске" и приближно одговара данашњој Црној Гори, припада источном царству. За време крсташких ратова превођени су на унију хришћани на Блиском Истоку, тако да је католичка црква још тада прешла "историјске" границе.
Инсистирање хрватских политичара да граница Хрватске треба да буде на Дрини довело је до свађа са Србима крајем XIX века, а спречавало је и постизање договора о уређењу Краљевине СХС. Чак су и границе Бановине Хрватске прихватили тек као привремене. Туђман је можда први хрватски политичар изабран на изборима који је одустао од Дрине. Мада је волео да је спомиње као границу између Запада и Бизанта. Данашњи хрватски историчари углавном критикују своје мегаломанске претходнике. Апетити су се смањили, па и историју треба томе прилагодити. Популарна култура је већ друга ствар.
Без сачуваних резултата пописа тешко је рећи да ли је било више православних или католика. Али већина српских територија налази се у XII веку у црквеном погледу под Дубровачком надбискупијом. Питање је колико је то католичанство било јако јер су га у XIII веку православље у Србији и патаренство у Босни лако потисли.
Према Порфирогениту Срби су по досељењу прихватили хришћанство из Рима, али су од њега отпали почетком IX века. Када га поново прихватају, црква у Далмацији је под цариградским патријархом. У X веку се враћа папи. Можда о утицајима најбоље сведочи писмо које је било у употреби: из Моравске и Паноније долази глагољица, из Бугарске ћирилица. У Србији и Босни је превладала ћирилица. У избору између конфесија, можда је одлучујући фактор била служба на словенском језику.
Аустрија је била мајстор политике "завади, па завладај". Спорења између различитих народа ( Чеси - Немци, Пољаци - Русини, Италијани - Хрвати, Хрвати - Срби итд.) спречавала су их да се уједине против Беча. Некад би подржавали једне, некад друге, али ниједан спор нису решавали. Резултат су злочини и прогони у II светском рату на спорним територијама.