Рекао бих да као припадници РН908 имамо среће што је ова група добро испрофилисана и лако је пратити је. Карактеришу је три маркера:DYS557=17, DYS19=14, DYS640=12. Код модала су ту вредности 16, 16, 11. Намерно је овакав редослед, јер су се по свему судећи овим редом и дешавале мутације на маркерима. Тако имамо старију грану DYS557=17, која би могла бити стара око 1700/1800 година. Тај сегмент, као и РН908, Big Y не покрива, али би сигурно покрио ову нашу групу, новим SNP-ом. Једини је за сада Big Y радио Ћисофски и он чека свог парњака. Међутим и поред тога ми можемо одредити старост ове групе, помоћу Нортведове формуле. Нортвед се до сада показао поузданим. Да би се дошло до резултата, тестирани морају да имају бар 67 маркера. То испуњавају Милетић, Краљевић, Ерлић, Батур, Ћисофски, Леонард и Анонумус. Када у табели убацимо три католика из зaпадне Херцеговине, њихов заједнички предак је живео пре 700 година. Када додамо Милетића (Тарски Никшић), заједнички предак је живео пре 1200 година, дакле почетак IX века. Да ли би резултати осталих тестираних на „јужнословенском“ простору, повећали старост гране, остаје питање. Када свима њима додамо Ћисовског, старост гране се повећава на 1500 година. Дакле, може се рећи да је ова грана настала ван Балкана, вероватно на простору горње Висле, где је почетком VI века живео родоначелник свих 19=14.
Остали тестирани на 37 маркера, такође показују особине старијих грана од оних на "српско-хрватском" простору. Ту су пре свих Андреи из румунског Баната и Бугарин из централне Бугарске. Из анонимних студија, које тестирају на 17 или 23 маркера, занамо и за Мађара, као и за једног Грка са севера Грчке.
Када погледамо подручја до сада тестираних, може се наслутити путања кретања овог рода, од своје прапостојбине у јужној Пољској, до Захумља, током раног средњег века. Управо захумска властела , која се спомиње током XIV века у Поповом Пољу, а њиxови преци у XIII веку на истом подручју, показују да је центар ове гране, што се српско-хрватског простора тиче, управо западна и централна Херцеговина, односно Захумље из раног средњег века. Миграциона рута би по тој теорији ишла од горње Висле, источном Панонијом, западним Банатом, прешавши доњи Дунав, преко централне Бугарске, до северне Грчке. Индикативно је да се ова група не налази ни западно (Немачка, Чешка), ни источно (Украјина, Белорусија, Русија) од ове трансферзале, иако је ту до сада тестиран огроман број људи, па као таква не улази у миграцијске руте ни са запада, ни са истока, већ највероватније током првих упада Словена, управо овим правцем, могуће још осамдесетих година VI века. Ако говоримо о том периоду, па и касније, онда је припадника овог рода могло највише да буде тридесетак, па су вероватно били део једне веће племенско-родовске организације, коју је карактерисао маркер DYS557=17. Иначе рекло би се да и овај маркер показује већу концентрацију на том "источном" правцу.
Можемо нагађати о коме се ради, али некако та два подручја, горња Висла и Захумље, као почетак и крај, неодољиво ме подсећа на племе Лицики, које се спомиње у De Administrando Imperio од Константина Порфирогенита, а коме припада и сам владар Захумља из Х века, Михајло Вишевић. Да ли су Лицики уствари само део племена Вислана? Могуће, с обзиром на простор одакле су долазили. Да ли су били хетерогеног генетског састава? И то је могуће. Највероватније су представљали само део Захумљана. Дакле део тог племена су могли чинити РН908, и то она група са маркером 557=17 у оквиру које је постајао и род 19=14. С друге стране ово би могло да потврди гледишта Тибора Живковића о Лицикима које је изнео у "Портретима српских владара", где их сматра посебним племеном, које је до средине Х века ушло у српски племенски савез, чиме је етногенеза Срба у раном средњем веку завршена.
У сваком случају, наредна тестирања, повећање броја маркера већ тестираних, Big Y, даће неке нове одговоре или потврдити ову причу о којој причамо.
Штo ce caмиx Tapcкиx Никшићa тичe и њиx би нa нeки нaчин пoвeзao ca хумском властелом. Нaимe они су пopeд Пoпoвoг пoљa и Tpeбињa, дpжaли и Oнoгoшт ca oкoлинoм. Moгућe дa je тaдa у плoдну жупу један од жупана (администрацији познат) дoceлиo poђaкe, или poђaкa ca пopoдицoм, кojи cу ce opoдили ca "пpaвим" Никшићимa, и пoд тим имeнoм ce пojaвили у Пoтapjу cpeдинoм XV вeкa.
