Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[vid.knezevic]

Глогињић, Никољдан, Медна/Мркоњић Град

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y7627. Пуно поклапање на 23 маркера има са тестираним Ђиласом из Крчког Брда/Доњи Лапац. С обзиром да славе и исту славу Никољдан и да су географски из не превише удаљеног простора, не би требало бити сумње у везу. Изван Крајине, Глогињићу је најближи један необјављени тестирани Србин из околине Гњилана на Косову (разлика 2/23), као и католик Крајновић из Бруснице Велике/Брод (разлика 2/23). О самој хаплогрупи I1-Z63>Y7627 може више да се прочита на сљедећем линку https://www.poreklo.rs/2022/01/04/stablo-haplogrupe-i1-m253z63/

Нисам успио да нађем неке детаљније податке у етнографској литератури о Глогињићима. По шематизму из 1882. године уско су лоцирани били на село Медна.

Зељковићи из истог села са славом Ђурђевдан мислим да су иста хаплогрупа. Да ли су блиски?

[vid.knezevic]

Зељковићи из истог села са славом Ђурђевдан мислим да су иста хаплогрупа. Да ли су блиски?

Сад видим да су I1-Z63, односно њена грана PH220

[Небојша]

Глогињић, Никољдан, Медна/Мркоњић Град

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y7627. Пуно поклапање на 23 маркера има са тестираним Ђиласом из Крчког Брда/Доњи Лапац. С обзиром да славе и исту славу Никољдан и да су географски из не превише удаљеног простора, не би требало бити сумње у везу. Изван Крајине, Глогињићу је најближи један необјављени тестирани Србин из околине Гњилана на Косову (разлика 2/23), као и католик Крајновић из Бруснице Велике/Брод (разлика 2/23). О самој хаплогрупи I1-Z63>Y7627 може више да се прочита на сљедећем линку https://www.poreklo.rs/2022/01/04/stablo-haplogrupe-i1-m253z63/

Нисам успио да нађем неке детаљније податке у етнографској литератури о Глогињићима. По шематизму из 1882. године уско су лоцирани били на село Медна.

Вероватно им је генетички близак и географски много ближи Богојевић, Никољдан, I1-Y6228 из Мркоњић Града (23andMe).

[drajver]

Дајовић, Мратиндан, Рудница Доња/Пљевља

Припада хаплогрупи I2-PH908. Практично модални хаплотип, без карактерситичних вриједности. Једино мало повишен DYS458=19 и нижи DYS576=17. На основу хаплотипа мало се може рећи о везама са другим тестираним. Са подручја Старе Херцеговине, најближи је Бијелић, Вартоломијевдан из Мокрина/Херцег Нови (2/23), али се разликује баш на овим немодалним маркерима. Од мратинштака најближи је Филиповић из Мале Моштанице/Обреновац, разлика 2/23.

По предању Дајовићи су од братства Курепа из Тушине у Дробњаку. Тестиран је већ један припадник овог братства у Дробњаку и он припада хаплогрупи I1-P109, дробњачком роду. Тако да овдје немамо поклапање предања и резултата. Јасније би одговоре дало тестирање још неких породица које се сматрају дијелом рода Курепа.

У етнографској литератури се о Дајовићима може прочитати сљедеће:

"Дајовићи су род са Мазалицама. Танасије Пејатовић пише да су Мазалице биле у Црљеницама пре 1851. године. Међутим, према њиховом казивању, Мазалице су од Дајовића. Памте имена предака од Петра (1820). Кажу да се родио на Рудници. Његови синови су Обрен и Дико. Населили су се као чифчије неког аге Селмановића. Обрен је држао хан на раскрсници пута Сарајево – Рудо, по чему место доби име Дајовића хан. Обренови синови су: Милан, Бошко, Иван и Богдан. Дико је имао 5 синова. У црногорској војсци, на Дрини, у рату против Аустро-Угарске били су: Милан, Бошко и Иван. У Пљевља су 1919. године дошли сви Обренови синови, али су обрађивали и имање на селу. У Пљевљима су купили две куће."

[Небојша]

Радовић, Ђурђевдан, Џурово, Пријепоље, J2b-M205>Y22059

Радовић припада подграни J-Y155375, а припадност дубљој подграни J-BY173966, на коју су позитивне многе друге породице из Потарја и Полимља, треба потврдити додатним тестом.

Постоји генетичко поклапање са свим претходно тестираним Радовићима са истом славом, а има их прилично (Џурово, Куново/Фоча, Уневина/Бијело Поље, Ораховица/Бијело Поље). Још је интересантније да постоје значајна поклапања са слављеницима Ђурђевдана широм Западне Србије, од Старог Влаха до Колубаре, па мислим да је веза између ових породица извесна.

Осим стандардних J-Y155375 вредности (385=15-18, 458=15, 576=19), код ове групе са славом Ђурђевдан се јавља често и повишена вредност 20/21 на маркеру 576, а спорадично и веома ретка вредност 15 на маркеру 456. Све то иде у прилог потенцијалној вези између ових родова.

Радовићи из ових крајева негују различита предања о пореклу. "Из Мораче" (повезвиање са тамошњим Радовићима, без основа), "из Завршја", али је у сваком случају реч о староседеоцима некадашње кричке територије која се, у свом зениту, простирала од Колашина до Фоче.

[Zor]

Постоји генетичко поклапање са свим претходно тестираним Радовићима са истом славом, а има их прилично (Џурово, Куново/Фоча, Уневина/Бијело Поље, Ораховица/Бијело Поље). Још је интересантније да постоје значајна поклапања са слављеницима Ђурђевдана широм Западне Србије, од Старог Влаха до Колубаре, па мислим да је веза између ових породица извесна.


Радовићи из ових крајева негују различита предања о пореклу. "Из Мораче" (повезвиање са тамошњим Радовићима, без основа), "из Завршја", али је у сваком случају реч о староседеоцима некадашње кричке територије која се, у свом зениту, простирала од Колашина до Фоче.

 Од набројаних села само су Куново и Ораховица старија. Болдовано је кључ по свему судећи. Од 1533. јавља се влашка нахија Заврш, а међу селима ове нахије и Куново. Она настаје од дробњачко-кричких елемената. Петине код Кунова су 1477. једна од локација зимовања Крича, а и једна од локација љетовања код Дробњака.

 Као један од катунара ове влашке нахије 1533. јавља се и Бранисав син Кричка чији је тимар тад била баштина његовог оца Кричка. Тако да је све јасно. Осим тог влашког села Куново, постојало је од раније и старо село Куново, гдје су житељи били ратари. Ово село је у 16 в. сасвим исламизирано. Изгледа да у модерно доба муслимански живаљ потиче од њих, док православни потиче од овог влашког елемента.

[Atlantische]

Продановић, Аранђеловдан, Врањска, Билећа

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028>Y128480.

Продановић је први херцеговачки G2a-Y128480 Аранђеловштак за којег без додатних тестова није могуће потврдити припадност роду Земуновића-Корјенића.

Продановићи ни немају предање према којем припадају овом роду, а да је већа вероватноћа за такав сценарио говори и то што Продановић не поседује њихову карактеристичну 570=19 (већ 20), као ни модалну 458=16 (већ 17) присутну код свих Корјенића. Изузетак код 570=19 представља најстарији издвојени огранак из матице Корјенића - Атељевићи, чији тестирани припадник такође има 570=20. По тој логици ствари, Продановићи би као мање братство могли потицати од Атељевића, што се без дубљег тестирања не може сигурније тврдити. Огранци љубомирских Атељевића су у највећој мери исељавали у 2 правца - ка Мостару и Боки.

Од географски блиских хаплотипова 570=20 поседује Ђурђевштак Вуковић из Попова поља, са којим се Продановић међутим разликује на 458 и 576.

У литератури нисам нашао конкретно предање Продановића из Врањске. Наводи се само да им је старије презиме било Продан (што је навео и тестирани), као и то да имају огранке у Милавићима у Дабру и Жрвњу код Љубиња (огранак који слави Никољдан). У новијој литератури сам нашао податак да их присвајају Копривице (што је овај резултат демантовао).

Занимљиво је да на потезу Дабарско поље - Влаховићи - Врањска имамо четири различита генетичка рода хаплогрупе G2a-Y128480.

Препорука за даље тестирање: Big Y-700 или Dante/Nebula WGS тест.
 

[Небојша]

Ово треба разрешити, јер су Каменаровићи из Доброте римокатолици.

Контактирао сам тестираног. Они су задњих 100 година православни (неколико породица). Има их доле још и католика. То су заправо они Срби католици из Боке, који славе крсну славу. За славу кажу Усековање, а код Ердељановића пише Св. Иван. Усековање се уклапа у оно предање о пореклу из Пјешиваца. На једном месту нађох и ово:

"...породице Добриловићи, Каменаровићи, Опареновићи, Петричевићи и Томићи љетног Св. Ивана, осјечење главе Св. Ивана Крститеља (29./8.)." (извор: Група аутора, "О крсном имену, 1985")

Дакле, слава је ипак Усековање главе Св. Јована.

Интересантно ми је порекло ових Каменаровића из Боке. Они су ту доста стари, помињу се још средином 17. века, а реч је о познатој поморској породици. Као и добар део родова из тог краја, литература их везује за Црну Гору (мисли се свакако на Стару Црну Гору), иако не треба можда искључити неке јаче везе са приморјем. Поседују иначе свој грб из 19. века Каменаровић-Красојевић, па се и пореклом везују за полу-митске Красојевиће.

Хаплотип је модални за подграну J-Y22059, а географски су прилично удаљени од Крича, па и од Угреновића, а ни предање их не повезује са овима областима.

[Небојша]

Pavo, Boža Vidova Kamenarović-Krasojević (1821-1908) je potomak fojničkih Krasojevića, srpskih plemića dinastije Kotromanića, o čemu svjedoči i plemićki grb Krasojević-Kamenarović

https://www.rastko.rs/rastko-bo/istorija/mvuksanovic-puovic-katolici_l.html

KAMENAROVIĆ (Camenarovich, Kamenarovich), pomorska, trgovačka i brodovlasnička obitelj. Prema obiteljskoj tradiciji, potječu od Petra zvanoga Kamenarović te njegovih sinova Nikole i Ilije, potomaka pripadnika bosanske obitelji Krasojević (Krasoević) koji su se oko 1500. doselili u Dobrotu.
https://hbl.lzmk.hr/clanak.aspx?id=9508

Срђан Рудић (Властела Илирског грбовника) износи претпоставку да су Красојевићи потмоци Красоја који је фебруара 1376. године као посланик бана Твртка долазио у Дубровник. Казнац Красоје се помиње и током децембра месеца 1378. године када су га Дубровчани молили за помоћ услед опасности која је претила Стону.

Нека веза, са неким Красеојевићима, као да постоји. На крају, не верујем да се у то време тек тако може добити овакав грб без икаквог основа.

[Ojler]

...
На крају, не верујем да се у то време тек тако може добити овакав грб без икаквог основа.

Било је и много већих превара када је у питању добијање права на грб позивањем на старо средњовековно племство. Треба кренути од саме чињенице да је грб Красојевића преузет из Илирског грбовника, те у основи највероватније апокрифан, као и већина других грбова из те колекције.

[Иван Вукићевић]

Усековање се уклапа у оно предање о пореклу из Пјешиваца.

У Пјешивцима славе Зачеће Св. Јована.

[Небојша]

У Пјешивцима славе Зачеће Св. Јована.

Тачно, пермутовао сам. Усековање као слава се заправо веома ретко јавља међу Србима. Чини се да ће бити најзаступљенија у оквиру подгране J2a-Y14439. Двојица тестираних, са Косова и из Рашке области, и један тестирани J2-M172 са 23andMe из Шумадије.

[Nebo]

Дакле, слава је ипак Усековање главе Св. Јована.

Интересантно ми је порекло ових Каменаровића из Боке. Они су ту доста стари, помињу се још средином 17. века, а реч је о познатој поморској породици. Као и добар део родова из тог краја, литература их везује за Црну Гору (мисли се свакако на Стару Црну Гору), иако не треба можда искључити неке јаче везе са приморјем.

Овај црквени празник се веома ретко јавља као крсна слава, што је и логично, јер је реч о једном трагичном догађају из хришћанске повести и дан кад се строго пости. Занимљиво је да се јавља као крсна слава неких родова из Спича, а у селу Ђурмани је местна слава:

https://www.poreklo.rs/2018/01/01/spic-povest-naselja-i-poreklo-stanovnistva/

[drajver]

Јанковић, Ђурђевдан, Речице/Пожега

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Има прилично специфичан хаплотип са више карактеристичних вриједности: DYS19=13, DYS458=14, DYS438=11, DYS635=23. Самим тим нема посебно блиских поклапања. По укупној блискости најближи су му Крстајић и Јегдић са дробњачке територије (3/23), али они са њим дијеле само по једну од наведених карактеристичних вриједности,а и славе другу славу, па су шансе за везу мале. Од осталих хаплотипова у бази нема оних са којима би се могла тврдити сигурнија веза. Од Ђурђевштака, најближи му је Бједов из Далмације (4/23) а у ближој околини Пајовић из Љутица, Пожега (4/23). О хаплогрупи I1-P109 може више да се прочита на сљедећем линку https://www.poreklo.rs/2022/02/16/stablo-haplogrupe-i1-p109/

Нисма успио наћи детаљније податке о поријеклу Јанковића, нити их је тестирани оставио. Колико видим Јанковићи су у Речицама били присутни 1824. године, а има и један недатирани списак становника Речица који наводе "стране поданике" у Речицама, међу којима се налазе и Јанковићи. Претпостављам да су Јанковићи у Речицу дошли почетком 19. вијека са турксе територије.

[Bokez]

"...породице Добриловићи, Каменаровићи, Опареновићи, Петричевићи и Томићи љетног Св. Ивана, осјечење главе Св. Ивана Крститеља (29./8.)." (извор: Група аутора, "О крсном имену, 1985")

Ова Добротска католичка братства славе Ивандан католички који пада 29.08., остала добротска католичка братства славе Крстовдан (14.09) и Врачевдан (01.11), док у Шкаљарима постоје братства која славе Лучиндан (18.01.).
Из приложеног се да закључити да су усјековање славе наставили да славе као пандан католичкој слави, али не бисмо могли са сигурношћу да кажемо да су то славили и прије преласка на римокатоличанство обзиром да ову славу да славе су узели родови који су физички живјели око католичке цкрве Св. Ивана у Добороти.

[ДушанВучко]

Овај црквени празник се веома ретко јавља као крсна слава, што је и логично, јер је реч о једном трагичном догађају из хришћанске повести и дан кад се строго пости. Занимљиво је да се јавља као крсна слава неких родова из Спича, а у селу Ђурмани је местна слава:

https://www.poreklo.rs/2018/01/01/spic-povest-naselja-i-poreklo-stanovnistva/

Не могу да нађем линк, али давно сам видео да црква Св. Луке у Гошићима, обележава Усековање као своју славу

[drajver]

Икодиновић, Никољдан, Гуча/Лучани

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Посједује сљедеће карактеристичне вриједности маркера: DYS385ab=13-15 и DYS458=16. По основу ових вриједности и славе могли би бити повезани са Павловићем из Камендола/Гроцка (2/23), као и са Лековићима из Павиног Поља/Бијело Поље и Михаиловићима из Бистрице/Лазаревац. Блиска му је и група Савинштака из Павиног Поља и Пријепоља, у првом реду Миликић (1/23). О хаплогрупи I1-P109 може више да се прочита на сљедећем линку https://www.poreklo.rs/2022/02/16/stablo-haplogrupe-i1-p109/

Икодиновићи се сматрају једном од три најстарије породице у Гучи. Ипак имају предање о досељавању од прије 400 година. Из ове породице су били првобитни свештеници гучанске цркве.

Треба поменути да су тестирани и Икодиновићи из Атенице са истом славом, али да припадају другој хаплогрупи (R1a).

[Небојша]

Ова Добротска католичка братства славе Ивандан католички који пада 29.08., остала добротска католичка братства славе Крстовдан (14.09) и Врачевдан (01.11), док у Шкаљарима постоје братства која славе Лучиндан (18.01.).
Из приложеног се да закључити да су усјековање славе наставили да славе као пандан католичкој слави, али не бисмо могли са сигурношћу да кажемо да су то славили и прије преласка на римокатоличанство обзиром да ову славу да славе су узели родови који су физички живјели око католичке цкрве Св. Ивана у Добороти.

Није ми ово најјасније. Ивањдан пада 24. јуна, а Усековање 29. августа. Нису истог датума. Или постоји још неки Ивањдан? Тестирани је навео да је њихова слава Усековање, можда Ердељановић генерализује око назива слава, па збирно Ивањданом назива све те празнике који имају везе са Св. Јованом. Мада је индикативно да у Доброти постоји црква посвећена управо Св. Ивану.

Иначе ми је занимљиво да је тестирана још једна породица, исте хаплогрупе, из Шкаљара, Петровићи - слава Лучиндан. Додуше не постоји ближа генетичка веза са Каменаровићима, али је предање слично ("са Његуша", Стара Црна Гора). Дакле на једном малом географском простору имамо две М205 несродне породице Срба католика.

[Nebo]

Икодиновић, Никољдан, Гуча/Лучани
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака.

Од ових би требало да је ватерполиста Данило Икодиновић.

[Христифор]

Баш хтедох да питам од којих је Икодиновића прослављени ватерполиста. Хвала за појашњење.