Аутор Тема: Буњевци  (Прочитано 17626 пута)

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Буњевци
« Одговор #60 послато: Октобар 24, 2022, 12:09:00 поподне »
Што би владика Раде реко:"Вријеме је мајсторско решето" и оно ће нам открити да ли ово што прогнозирам да ће се десити, ако икад дођемо до гена средњовековних владара, има основе или не. Ја други начин да дођемо до истине незнам.

Ван мреже Никац

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 938
Одг: Буњевци
« Одговор #61 послато: Октобар 24, 2022, 12:25:33 поподне »
Постоје посебности, наравно. Што се огледа између осталог у вишем просеку I2-PH908 и неких подграна R1a, иако узорак није претерано велики. Присутна је и подграна R1a-M458>L260 која је заступљена и код Хрвата из западних крајева. Такође, код Буњеваца за сада нема неких хаплогрупа које су типичне за Србе (N2-P189.2, I1-P109, J2b-M205, итд.).

Не знам одакле ти овакве информације. Презиме Буњевац није често код крајишких Срба, па ни релативно често. Јавља се презиме Буњевац код Срба из околине Сарајева и Средња Босне. У Лици постоји верзија Буњевчевић и код Срба и код Хрвата, али такође не претерано фреквентно. Такође, нисам сигуран да су Крмпотићи Срби, можда се неки од скорије изјашњавају другачије. Штавише, реч је о провереним усташама из оба рата.

Мислим да су ово ти Крмпотићи на које barbaryllion мисли.
<a href="https://www.youtube.com/v/VlieW5bZtGo" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/VlieW5bZtGo</a>

упозорење, коментари испод видеа су сачувај Боже, корона, језуити, Илири... Сам видео се чини у реду.

Ван мреже barbarylion

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1100
  • I2-PH908>Y56203
Одг: Буњевци
« Одговор #62 послато: Октобар 24, 2022, 12:56:00 поподне »
Постоје посебности, наравно. Што се огледа између осталог у вишем просеку I2-PH908 и неких подграна R1a, иако узорак није претерано велики. Присутна је и подграна R1a-M458>L260 која је заступљена и код Хрвата из западних крајева. Такође, код Буњеваца за сада нема неких хаплогрупа које су типичне за Србе (N2-P189.2, I1-P109, J2b-M205, итд.).

Не знам одакле ти овакве информације. Презиме Буњевац није често код крајишких Срба, па ни релативно често. Јавља се презиме Буњевац код Срба из околине Сарајева и Средња Босне. У Лици постоји верзија Буњевчевић и код Срба и код Хрвата, али такође не претерано фреквентно. Такође, нисам сигуран да су Крмпотићи Срби, можда се неки од скорије изјашњавају другачије. Штавише, реч је о провереним усташама из оба рата.

Prvo moj drugi komšija sa Banije se prezivao Bunjevac, i bilo je još nekoliko kuća tih Bunjevaca, Srba kao što sam napomenuo.

Kao nekakvu posebnost nisam mislio na povećan procenat PH908, već na neke grane kojih nema među Srbima, a recimo su tipične za čakavce ili kajkavske Hrvate.
Njihov procenat PH908 je poprilično logičan obzirom da su daljim poreklom većinski iz Zahumlja( Bune konkretno).
Takođe visok procenat PH908 ide u prilog sličnosti sa Srbima.
Što se Krmpotića tiče ima ih raznih, takođe za zapadnu hercegovinu, zagoru i prostor vojne krajine je očito konvertitstvo i taj sindrom wana be croats.

Ван мреже barbarylion

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1100
  • I2-PH908>Y56203
Одг: Буњевци
« Одговор #63 послато: Октобар 24, 2022, 01:01:08 поподне »
Мислим да су ово ти Крмпотићи на које barbaryllion мисли.
<a href="https://www.youtube.com/v/VlieW5bZtGo" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/VlieW5bZtGo</a>

упозорење, коментари испод видеа су сачувај Боже, корона, језуити, Илири... Сам видео се чини у реду.

Između ostalog i na te Krmpotiće.
Znam da ih ima u Subotici koji se izjašnjavaju Srbima, takođe ima i ljudi rimokatoločke provinijencije koji se izjašnjavaju kao bunjevački Srbi, verujem da se radi manjini, ali svakako postoje.

Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Буњевци
« Одговор #64 послато: Октобар 25, 2022, 11:12:58 пре подне »
Изгледа да је основна карактеристика Буњеваца била та што су били - војнуци. У почетку, заповиједао им је лагатор са средиштем у Дицму (1550). Касније је сједиште премјештено у Невест (Лагаторово Село).

Када се Буњевци послије 1574. године масовније премјештају у сјеверну Далмацију зна се да су и тада имали војнучки статус (нпр. Милош Жупановић из Војнића је био војнук).
Зато не би требало да буде чудно то што су Буњевци завршили у Бачкој или то што је Жупановић пропутовао пола Балкана (Београд, Црна Гора).

За разлику од њих, жегарски Милишићи, у истом раздобљу, нису били војнуци, него мартолоси, заједно са Угарцима и компанијом.

Чини ми се да у попису 1477. године стоји да су и Дробњаци били војнуци.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Буњевци
« Одговор #65 послато: Октобар 25, 2022, 11:41:54 пре подне »
Изгледа да је основна карактеристика Буњеваца била та што су били - војнуци. У почетку, заповиједао им је лагатор са средиштем у Дицму (1550). Касније је сједиште премјештено у Невест (Лагаторово Село).

Када се Буњевци послије 1574. године масовније премјештају у сјеверну Далмацију зна се да су и тада имали војнучки статус (нпр. Милош Жупановић из Војнића је био војнук).
Зато не би требало да буде чудно то што су Буњевци завршили у Бачкој или то што је Жупановић пропутовао пола Балкана (Београд, Црна Гора).

За разлику од њих, жегарски Милишићи, у истом раздобљу, нису били војнуци, него мартолоси, заједно са Угарцима и компанијом.

Чини ми се да у попису 1477. године стоји да су и Дробњаци били војнуци.
Увјек избациш нешто занимљиво, штета што те нема чешће😊

Ван мреже Никац

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 938
Одг: Буњевци
« Одговор #66 послато: Октобар 25, 2022, 11:55:20 пре подне »
Изгледа да је основна карактеристика Буњеваца била та што су били - војнуци. У почетку, заповиједао им је лагатор са средиштем у Дицму (1550). Касније је сједиште премјештено у Невест (Лагаторово Село).

Ови људи су се већ називали Буњевцима? Мислио сам да је тај назив настао негдје сјеверније.

Ван мреже Imoćanin

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 319
Одг: Буњевци
« Одговор #67 послато: Октобар 25, 2022, 12:36:28 поподне »
Изгледа да је основна карактеристика Буњеваца била та што су били - војнуци. У почетку, заповиједао им је лагатор са средиштем у Дицму (1550). Касније је сједиште премјештено у Невест (Лагаторово Село).

Када се Буњевци послије 1574. године масовније премјештају у сјеверну Далмацију зна се да су и тада имали војнучки статус (нпр. Милош Жупановић из Војнића је био војнук).
Зато не би требало да буде чудно то што су Буњевци завршили у Бачкој или то што је Жупановић пропутовао пола Балкана (Београд, Црна Гора).

За разлику од њих, жегарски Милишићи, у истом раздобљу, нису били војнуци, него мартолоси, заједно са Угарцима и компанијом.

Чини ми се да у попису 1477. године стоји да су и Дробњаци били војнуци.

Da, ovo sa lagatorima je vrlo zanimljivo. Evo jedan primjer kako je moguće rekonstruirati niz na primjeru sela Nevest (Lagatorovci).

U popisu 1585g. knez sela Nevest je Ivan sin Tome. Najvjerovatnije njegovim braćama Jurju i Ivanišu je upisana mezra Unešić (Juraj sin Tominog i Ivaniš sin Tominog).

Najraniji spomen prezimenu Lagatorović (po Juranu) je ovaj:

"1612. braća Jakov i Marko Lagatorovići pok. Jurja iz Lagatorovaca"
"Zanimljivo je što u Nevestu ima podosta Ivaniševića."

"1633. Marko Ivanišević i njegov sin Bartol, braća Ivan, Martin i Juras Ivaniševići, braća Nikola i Ivan Ivaniševići te Marko Jurjević (68/I, 68, 99r-v)"

Napomena: Jedini Ivaniš u Nevestu u popisu iz 1585g. je spomenuti Ivaniš sin Tominog.

U popisu 1550g. kao kneza Nevesta imamo opet Ivana sin Tome.

Juran nam daje još podataka o selu Nevest u prvoj polovini 16. stoljeća:

„Sredinom 16. stoljeća Nevest je, uz Košević, najnapučenije naselje šibenske Zagore (OPKS, str. 81). U njemu godine 1528. stanuje Morlak Miloš Šilović. Vrijedi spomenuti da jedan Miloš Šilović 1537. živi u Kladnjicama. Izvjesni Miho Jurjević iz Imote godine 1529. boravi in Iusfco ultra Neuest. Morlak Radovac Hreljanović, stanovnik Nevesta, prodaje 1532. godine dva konja nekome trgovcu iz Bergama, a njegov sumještanin Vukmir Radivojević, zajedno s Mihom Markovićem i Ivanom Tomićem, u Šibeniku 1537. godine kupuje vino. Dvojica Nevešćana, Ivan Grubišić i Marko Pribilović, otkupljeni su 1540. godine iz sužanjstva. (Pribilovića su u vrijeme Mletačko-osmanskoga rata 1537.-1540. zarobili uskoci Munjašići nastanjeni u Šibeniku.) U Nevestu godine 1559. živi Vukić Radanović. Od glavara obitelji koji su u Nevestu popisani u OPKS-u, prvi je naveden Toma, sin Dragićev. To je isti onaj Toma, sin Dragića Radatovića iz Hercegovine, koji je 1533. godine zakupio Nevest od njegovih šibenskih gospodara. (Vidi Tablicu 1.)

Tablica 1: 1533; Nevest; Toma, sin Dragića Radatovića iz Hercegovine, u ime svoga katuna (Thome Dragichi Radatouich de Hercegouina (…) nomine tocius sue cathone)”

imamo jedan nepotpun popis Vlaha zapadne Hercegovine koji se datira između 1502. i 1510g.

Glasnik zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine Svesak XXIV/XXV, Sarajevo 1970, str. 121

Vlasi mostarske nahije s desne strane Neretve

Tražio sam da li ima negdje Toma sin Dragića i još nekog drugog imena iz spisa gore.

Na stranici 121 imamo u selu Mokro džemat Vojvode „Porći“. To valjda treba čitati Borčji jer prva dva upisa su Pava i Stipan sinovi Borčju. Džemat ima 12 kuća i 15 neoženjenih. Među njima su “Toma sin Dragića” i “Ivan sin Grubiše“.


Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Буњевци
« Одговор #68 послато: Октобар 25, 2022, 12:46:43 поподне »
Изгледа да је основна карактеристика Буњеваца била та што су били - војнуци. У почетку, заповиједао им је лагатор са средиштем у Дицму (1550). Касније је сједиште премјештено у Невест (Лагаторово Село).

Када се Буњевци послије 1574. године масовније премјештају у сјеверну Далмацију зна се да су и тада имали војнучки статус (нпр. Милош Жупановић из Војнића је био војнук).
Зато не би требало да буде чудно то што су Буњевци завршили у Бачкој или то што је Жупановић пропутовао пола Балкана (Београд, Црна Гора).

За разлику од њих, жегарски Милишићи, у истом раздобљу, нису били војнуци, него мартолоси, заједно са Угарцима и компанијом.

Чини ми се да у попису 1477. године стоји да су и Дробњаци били војнуци.

Не бих сводио овако комплексну популацију на војнучки ред, иако је сасвим могуће да је и међу Буњевцима било војнука. Војнука јесте било и међу популацијом са влашким статусом, али генерално војнуци су били више карактеристични за централнобалканско него за западнобалканско становништво. Заправо, највише их је било тамо гдје није било становништва у влашком статусу. Тј. не видим ту неку специфичност Буњеваца у односу на остало становништво у влашком статусу.

Војнука јесте било међу власима у нахији Мостар, Пољице и Неретва 1530-тих, али било их је у нахијама Гацко, Попово, Кукањ, Милешева, Невесиње, Горажде и још неким другим.

Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Буњевци
« Одговор #69 послато: Октобар 25, 2022, 01:42:16 поподне »
Ови људи су се већ називали Буњевцима? Мислио сам да је тај назив настао негдје сјеверније.

Можда сам требао да напишем - предбуњевачка популација.
Овдје се ради искључиво о власима Војнићима, Поповићима, Вратковићима итд, који су заједно са Крмпоћанима послије 1574. године чинили (пред)буњевачко језгро у сјеверној Далмацији.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Буњевци
« Одговор #70 послато: Октобар 25, 2022, 01:42:32 поподне »
Изгледа да је основна карактеристика Буњеваца била та што су били - војнуци. У почетку, заповиједао им је лагатор са средиштем у Дицму (1550). Касније је сједиште премјештено у Невест (Лагаторово Село).

Када се Буњевци послије 1574. године масовније премјештају у сјеверну Далмацију зна се да су и тада имали војнучки статус (нпр. Милош Жупановић из Војнића је био војнук).
Зато не би требало да буде чудно то што су Буњевци завршили у Бачкој или то што је Жупановић пропутовао пола Балкана (Београд, Црна Гора).

За разлику од њих, жегарски Милишићи, у истом раздобљу, нису били војнуци, него мартолоси, заједно са Угарцима и компанијом.

Чини ми се да у попису 1477. године стоји да су и Дробњаци били војнуци.
Љетос пењући се на тврђаву Св.Миховила у Шибенику наиђем на гробље, завирим мало и једно од првих презимена које угледам је Жупановић. Вероватно их има још увјек, може ли бити да су од истих Жупановића као и Милош?

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Буњевци
« Одговор #71 послато: Октобар 25, 2022, 01:44:50 поподне »
Можда сам требао да напишем - предбуњевачка популација.
Овдје се ради искључиво о власима Војнићима, Поповићима, Вратковићима итд, који су заједно са Крмпоћанима послије 1574. године чинили (пред)буњевачко језгро у сјеверној Далмацији.
И ја сам често помишљо да би их требало крстити протоБуњевцима.

Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Буњевци
« Одговор #72 послато: Октобар 25, 2022, 03:08:14 поподне »
И ја сам често помишљо да би их требало крстити протоБуњевцима.

Кад се говори о прошлости Буњеваца, како год окренеш упаднеш у бесконачну петљу.
Ево, неко би могао да пита, како "предбуњевци" или "протобуњевци", а забиљежено је презиме Буњевац у Подунављу 1550-60 (Марко Шарић), онда тамошња парохија Буњевци 1620. године или презиме Буњевчић из Ружића код Дрниша 1625. године.
Овдје би требало смислити неку нову теорију релативности.

Ван мреже Imoćanin

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 319
Одг: Буњевци
« Одговор #73 послато: Октобар 25, 2022, 04:17:42 поподне »
Кад се говори о прошлости Буњеваца, како год окренеш упаднеш у бесконачну петљу.
Ево, неко би могао да пита, како "предбуњевци" или "протобуњевци", а забиљежено је презиме Буњевац у Подунављу 1550-60 (Марко Шарић), онда тамошња парохија Буњевци 1620. године или презиме Буњевчић из Ружића код Дрниша 1625. године.
Овдје би требало смислити неку нову теорију релативности.

Mislim da je baš srednjo-dalmatinsko zaleđe 16. vijeka ključ ovih pitanja. Negdje tu su se počeli katolici i pravoslavci početkom 16. stoljeća častiti sa "Bunjevac" i "Rkač". Evo jedan citat iz rada Kornelije Jurin Starčević "Demografska kretanja u selima srednjodalmatinskog zaleđa u 16. i početkom 17. stoljeća":

"Izgleda da su već početkom tridesetih godina 16. stoljeća započela migracijska strujanja iz pravca srednjodalmatinskog zaleđa prema Podunavlju, kako to navodi osmanski ferman iz 1564/65. godine o popisivanju Kliškog sandžaka. U njemu se govori o tome kako se veći broj raje koji se prije 35 godina iselio u područje oko Dunava sada vratio, te da su krajeve u koje su se vratili naročito lijepo sredili te da bi i njih trebalo uvrstiti u popis. S obzirom na konotacije koje pobuđuje sintagma ”lijepo sredili” (krčenje šuma i šipražja, uređivanje njiva i okućnica , raščišćavanje agrarnog zemljišta itd.), mogli bismo zaključiti da je ova kolonizacija imala agrarni karakter. Do masovnih migracija vlaškog katoličkog pučanstva tzv. Bunjevaca prema Podunavlju doći će početkom 17. stoljeća nakon sukoba tog elementa s nasilnim begovima kliškog i krčkog sandžaka u sklopu društvenih previranja. No, do pojave bunjevačkog pučanstva na području našeg interesa doći će sigurno već u 16. stoljeću."

Uostalom, genetski već imamo primjer takvih kretanja pod Y151633. Tu imamo jednog iz gore navedenog Nevesta (Pućo), pa Šilović (valjda iz Kladnjica), pa ličku granu (Rukavina, Dragičević, Mišulin), bačku granu (Jurić), Hercegovca i Istrijana.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Буњевци
« Одговор #74 послато: Октобар 25, 2022, 05:05:25 поподне »
Mislim da je baš srednjo-dalmatinsko zaleđe 16. vijeka ključ ovih pitanja. Negdje tu su se počeli katolici i pravoslavci početkom 16. stoljeća častiti sa "Bunjevac" i "Rkač". Evo jedan citat iz rada Kornelije Jurin Starčević "Demografska kretanja u selima srednjodalmatinskog zaleđa u 16. i početkom 17. stoljeća":

"Izgleda da su već početkom tridesetih godina 16. stoljeća započela migracijska strujanja iz pravca srednjodalmatinskog zaleđa prema Podunavlju, kako to navodi osmanski ferman iz 1564/65. godine o popisivanju Kliškog sandžaka. U njemu se govori o tome kako se veći broj raje koji se prije 35 godina iselio u područje oko Dunava sada vratio, te da su krajeve u koje su se vratili naročito lijepo sredili te da bi i njih trebalo uvrstiti u popis. S obzirom na konotacije koje pobuđuje sintagma ”lijepo sredili” (krčenje šuma i šipražja, uređivanje njiva i okućnica , raščišćavanje agrarnog zemljišta itd.), mogli bismo zaključiti da je ova kolonizacija imala agrarni karakter. Do masovnih migracija vlaškog katoličkog pučanstva tzv. Bunjevaca prema Podunavlju doći će početkom 17. stoljeća nakon sukoba tog elementa s nasilnim begovima kliškog i krčkog sandžaka u sklopu društvenih previranja. No, do pojave bunjevačkog pučanstva na području našeg interesa doći će sigurno već u 16. stoljeću."

Uostalom, genetski već imamo primjer takvih kretanja pod Y151633. Tu imamo jednog iz gore navedenog Nevesta (Pućo), pa Šilović (valjda iz Kladnjica), pa ličku granu (Rukavina, Dragičević, Mišulin), bačku granu (Jurić), Hercegovca i Istrijana.
Реко бих да није само један кључ у питању али свакако један од њих је у Средњој Далмацији и чини ми се да конкретно мој кључ лежи ту негде. Пргомет би ми мого бити опција и тамошњи Папићи али све више вјерујем да ћу низ између нас и Војнића тешко успоставити због "друштвено политичких околности"😊

Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Буњевци
« Одговор #75 послато: Октобар 25, 2022, 07:08:30 поподне »
Mislim da je baš srednjo-dalmatinsko zaleđe 16. vijeka ključ ovih pitanja. Negdje tu su se počeli katolici i pravoslavci početkom 16. stoljeća častiti sa "Bunjevac" i "Rkač". Evo jedan citat iz rada Kornelije Jurin Starčević "Demografska kretanja u selima srednjodalmatinskog zaleđa u 16. i početkom 17. stoljeća":

"Izgleda da su već početkom tridesetih godina 16. stoljeća započela migracijska strujanja iz pravca srednjodalmatinskog zaleđa prema Podunavlju, kako to navodi osmanski ferman iz 1564/65. godine o popisivanju Kliškog sandžaka. U njemu se govori o tome kako se veći broj raje koji se prije 35 godina iselio u područje oko Dunava sada vratio, te da su krajeve u koje su se vratili naročito lijepo sredili te da bi i njih trebalo uvrstiti u popis. S obzirom na konotacije koje pobuđuje sintagma ”lijepo sredili” (krčenje šuma i šipražja, uređivanje njiva i okućnica , raščišćavanje agrarnog zemljišta itd.), mogli bismo zaključiti da je ova kolonizacija imala agrarni karakter. Do masovnih migracija vlaškog katoličkog pučanstva tzv. Bunjevaca prema Podunavlju doći će početkom 17. stoljeća nakon sukoba tog elementa s nasilnim begovima kliškog i krčkog sandžaka u sklopu društvenih previranja. No, do pojave bunjevačkog pučanstva na području našeg interesa doći će sigurno već u 16. stoljeću."

Uostalom, genetski već imamo primjer takvih kretanja pod Y151633. Tu imamo jednog iz gore navedenog Nevesta (Pućo), pa Šilović (valjda iz Kladnjica), pa ličku granu (Rukavina, Dragičević, Mišulin), bačku granu (Jurić), Hercegovca i Istrijana.

Све вуче у том правцу. То пресељење из 30-их година 16. вијека свакако је повезано са оним споменом презимена Буњевац у Подунављу 1550. или 1560. године.
Такође, вјерујем да је сама селидба имала везе са војнучком организацијом. Није безначајно ни то што су лагатори, изгледа, били Буњевци.

У попису 1550. године види се обим ове војнучке организације у средњој Далмацији:

Selo Dicmo, pripada Sinju – Luka, sin Ivanov. Spomenuti Luka je ranije bio lagator Vlaha nahija Sinj i Cetina, Zminje Polje, Petrova Gora, Petrovo Polje, Kosovo, Nečven i Vrhrika. Sada je određen kao lagator namjesto Tome koji je umro. Dokle god obavlja službu lagatora bez zamjerke, od njegove se baštine nede tražiti nikakvi šerijatski ni rajinski porezi. Neka on na svojoj baštini posjeduje 5 rataja koji su izvan deftera i iz reda nomada.

Ван мреже Imoćanin

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 319
Одг: Буњевци
« Одговор #76 послато: Октобар 25, 2022, 07:19:56 поподне »
Све вуче у том правцу. То пресељење из 30-их година 16. вијека свакако је повезано са оним споменом презимена Буњевац у Подунављу 1550. или 1560. године.
Такође, вјерујем да је сама селидба имала везе са војнучком организацијом. Није безначајно ни то што су лагатори, изгледа, били Буњевци.

У попису 1550. године види се обим ове војнучке организације у средњој Далмацији:

Selo Dicmo, pripada Sinju – Luka, sin Ivanov. Spomenuti Luka je ranije bio lagator Vlaha nahija Sinj i Cetina, Zminje Polje, Petrova Gora, Petrovo Polje, Kosovo, Nečven i Vrhrika. Sada je određen kao lagator namjesto Tome koji je umro. Dokle god obavlja službu lagatora bez zamjerke, od njegove se baštine nede tražiti nikakvi šerijatski ni rajinski porezi. Neka on na svojoj baštini posjeduje 5 rataja koji su izvan deftera i iz reda nomada.

Da, čak se može nagađati da li se tu radi o Tomi sin Dragića iz Nevesta. Nisam vidjeo da se na tom području igdje drugdje rabi pojam "lagator".

Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Буњевци
« Одговор #77 послато: Октобар 25, 2022, 07:35:38 поподне »
Da, čak se može nagađati da li se tu radi o Tomi sin Dragića iz Nevesta. Nisam vidjeo da se na tom području igdje drugdje rabi pojam "lagator".

Мислим да се ради о њему. Не би било први пут да се у пописима нађе баштина која се води на умрло лице.

Ван мреже Imoćanin

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 319
Одг: Буњевци
« Одговор #78 послато: Октобар 25, 2022, 08:17:49 поподне »
Мислим да се ради о њему. Не би било први пут да се у пописима нађе баштина која се води на умрло лице.

Pa onda bi trebalo čovjeku javit da smo mu našli pretka ;-)

https://www.trazimo.info/porijeklo-prezimena-lagator/

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Буњевци
« Одговор #79 послато: Октобар 25, 2022, 08:28:08 поподне »
Uostalom, genetski već imamo primjer takvih kretanja pod Y151633. Tu imamo jednog iz gore navedenog Nevesta (Pućo), pa Šilović (valjda iz Kladnjica), pa ličku granu (Rukavina, Dragičević, Mišulin), bačku granu (Jurić), Hercegovca i Istrijana.

Да, само да везе између набројаних породица нису старе и преко 1000 година, па са овим миграцијама немају пуно везе. А унутар те структуре буде и Срба из сјеверне Босне, Шумадије, Баната па и муслимана из пријепољског краја, све измјешани са потенцијалним Буњевцима. Једина грана која засад изгледа искључиво буњевачка је I2-A22771, али и то условно, јер је и њена старост процијењена на преко 700 година, па није искључено да се појаве и небуњевачки припадници.