Буњевци

[Exiled]

Да би ова прича око Крмпоћана била до краја верификована ваљало би ту у поменутим мјестима око Жегара виђети како стојимо са Р1а.

[Зрно]

Исто тако Хрвати из унутрашњости Далмације маштају да су неки стари Хрвати од "стољећа седмог", а дошли заједно са Србима из Херцеговине уз помоћ Турака. Први Марко Перковић Тхомпсон из влашког племена Чавлоглава.

[Посо]

Možda još jedan zanimljiv detalj iz arhiva Civrana. Neki njihovi glavari zapravo nisu nikad ostali u Liču, nakon punog kruga Lič>Istra>Cres>Krk>Radovin krajem 1615g. su se dijelom opet našli u Bukovici.

"Noću između 24. i 25. septembra 1615g. osigurani kod Stare Ljube od strane Miloša Županovića, poznatog vlaškog starješine koji je doveo 50 svojih ljudi, i oslanjajući se na tursku konjicu koja je čekala u oblasti Radovina, Krmpoćani su iz sela Ljube, gdje su bili smješteni, sa porodicama i stokom prešli na tursko područje, na čelu sa svojim glavnim starješinama knezom Damjanom Krmpotićem i Ilijom Markovićem. Ni ovoga puta nisu bili jedinstveni, tako da je ostalo u mletačkoj vlasti oko 90 osoba, među kojima je bilo 40 ljudi sposobnih za oružje (računajući tu jednog sina kneza Damjana i četiri u službi generalnog providura L. Venijera, te šestorica drugih, koji su prema naredbi prešli na uhođenje u nadvojvodinu zemlju). Neke od tih ljudi trebalo je odvesti u Zadar i uključiti u ćetu. Sljedećih dana su Turci napali selo Artinu, i ranije često izloženo njihovim upadima. To je psihološki djelovalo na zaostale Krmpoćane, na sina kneza Damjana, šest njegovih rođaka koji su se vratili na tursku stranu. Turci su Krmpoćane koji su im prešli rasuli u više mjesta, a jednu grupu su smjestili i u Bukovicu, njihovo nekadašnje gnijezdo."

У Пољицима је 1648. године споменут и кнез Крмпоћана Никола Тадијић, нема сумње син Дамјановог брата Тадије.

Медвиђа је насељена новим становништвом 1574. године (кад и Поповићи и Војнићи), а Крушево од 1550, ако не и раније.

Иначе, свака част на разјашњењу.

[Imoćanin]

У Пољицима је 1648. године споменут и кнез Крмпоћана Никола Тадијић, нема сумње син Дамјановог брата Тадије.

Медвиђа је насељена новим становништвом 1574. године (кад и Поповићи и Војнићи), а Крушево од 1550, ако не и раније.

Иначе, свака част на разјашњењу.

Da, za Tadiju znamo i godinu smrti.

"Krajem druge dekade avgusta 1619g. senjski je kapetan pregovarao sa Žegaranima, konkretno sa Milošem Županovićem, starješinom Vojnića i sa Krmpoćanima, također turskim Vlasima da pređu pod carsku vlast i nasele se oko Senja. U ime senjskog kapetana pregovarao je u barci u Podvelebitskom kanalu kapetan Miho Mihovičić, uskok. Sa strane turskih Vlaha razgovore su prihvatili Miloš Županović i Mato Vukšić iz Vojnića. i Vučko Ljubičić iz Žegara, glavne starješine toga naroda. Posle tog susreta, 31. avgusta senjski kapitan je pošao da o novostima referiše kraljevskom komesaru, izvještajući ga da Vlasi ne mogu više podnositi tursku tiraniju. Značajan momenat za promjenu stava Vlaha je bila smrt Modrokape i Tadije Krmpotića, koje je lički sandžak-beg Osman beg postavio za glavne starješine u proljeće 1619g."

[Посо]

Inače su ti izvještaji i pisma Civrana puni detalja o njima, samo što nisu prevedeni. Ima jedan drugi detalj koji potvrđuje da je Civran bio u pravu sa datumom ranijeg prelaska u Lič nego 1605g. Postoji pismo Nikole Zrinskog Juliju Čikulinu (upravitelja njegovih imanja u Vinodolu) gdje mu nalaže da Vlasima u Liču pozajmi žito jer "da im je mraz naškodil žitu" i "da im se poboljša list" (uvjeti) a to pismo je datirano 10.2.1605g. Mislim da je ovo razlog zbog čega ih u popisu Kliškog sandžaka iz 1604g. više nema.

Kako ih nema u tom popisu?

[barbarylion]

Исто тако Хрвати из унутрашњости Далмације маштају да су неки стари Хрвати од "стољећа седмог", а дошли заједно са Србима из Херцеговине уз помоћ Турака. Први Марко Перковић Тхомпсон из влашког племена Чавлоглава.

Kad kažeš vlaškog a misliš srpskog.
Ta " vlaška" plemena nisu govornici latinskog, beć se radi o Srbima iz šire oblasti hercegovine, sva je prilika većim delom pravoslavcima.

[Exiled]

Kako ih nema u tom popisu?

Добар дио њих је тих година заменио брдо бачком равницом тако да не би требало бити ништа спорно. Ваљало би, додуше, да видимо који су од њих пописани од ових што су остали.

[Imoćanin]

Kako ih nema u tom popisu?

Opširni popis kliškog sandžaka nosi tugru sultana Ahmeda I. (1603 - 1617). Godina 1604. se kolokvijalno uzima po analogiji na bosanski defter koji zadrži završnu bilješku datiranu na 12. ševvala 1012. (14. 03. 1604.). Problem je da ovaj kliški defter na stranici gdje se nalazi tugra ima bilješku datiranu u 1014. hidžretsku godinu (19.5.1605-9.5.1606g.) (vidi Jakovljević/Isailović, Petrovo Polje..., str. 55).

Hrabak na osnovi podataka iz mletačkog arhiva polazi od toga da su Krmpoćani prešli u Lič 1604g, a možda već krajem 1603g.

Imamo listu od 49 kuća Krmpoćana u Liču i gledajući imena nema podudarnosti sa popisanim selima u Bukovici. Spomenuti džemat Petra Radoje iz Gornjeg i Donjeg Kruševa ima katoličku onomastiku, ali to su samo 20 kuća i ne pokazuju tipićna imena Krmpoćana iz Liča (Damjan, Vid (3x), Dujam, Tadija (2x), Mikula (3x), Jerolim, Miloš (4x).

Sve zbirno pomatrano, ne vidim kako bi ovi Krmpoćani iz Liča bili popisani u kliškom defteru.

[Посо]

Па није било ни за очекивати да се та имена нађу у попису 1604, били појединци тамо или не.
У том попису види се нешто друго, континуитет и стање баштине. Тј. она се користи. Јер, попис Крушева из 1604. године је готово у цијелости истовјетан ономе из 1574, па и 1550. године.
У доста случајева, понекад претежно (код старијих насеобина), имена у дефтерима не одсликавају реално стање.
На примјер, тај Петар, син Радоја, питање је ли он и био жив 1574. године. Жегарски Вукша, исто тако. Копи/пејст пописивање (само у случају ако се баштина користи).
Поповићи такође, већина имена из 1574. је ту, плус још неколико придодатих.

[StoDaNe]

Па није било ни за очекивати да се та имена нађу у попису 1604, били појединци тамо или не.
У том попису види се нешто друго, континуитет и стање баштине. Тј. она се користи. Јер, попис Крушева из 1604. године је готово у цијелости истовјетан ономе из 1574, па и 1550. године.
У доста случајева, понекад претежно (код старијих насеобина), имена у дефтерима не одсликавају реално стање.
На примјер, тај Петар, син Радоја, питање је ли он и био жив 1574. године. Жегарски Вукша, исто тако. Копи/пејст пописивање (само у случају ако се баштина користи).
Поповићи такође, већина имена из 1574. је ту, плус још неколико придодатих.

Godine 1604  još uvek  se vodio rat između Otomana i Austrije i pitanje je dali su popisivaci uopšte izlazili na teren.
Isto tako ne treba zaboraviti da je ustanak protiv sandzak bega izbio 1603 a da se u pasaluku 1604 vodio unutrašnji rat između begova/aga itd.
Prolazeći kroz ovde deftere stvarno se čini da su neka mesta ,baštine  prepisivani iz popisa u popis pošto neki ljudi bi po tome trebalo imati čak preko 100 godina kao nosioci baština.
Uglavnom postoji mogućnost da su kadije samo prepisivali podatke iz starog deftera 1585 i uneli ono što su imali od promena 1604 (ili mozda 1605/1606)I tako poslali u Istanbul.

Da li neko zna koja su sela Vratkovici zauzimali u kotarima posle 1574 i koju su uopšte teritoriju zauzimali sa te strane Krke?

[Exiled]

Godine 1604  još uvek  se vodio rat između Otomana i Austrije i pitanje je dali su popisivaci uopšte izlazili na teren.
Isto tako ne treba zaboraviti da je ustanak protiv sandzak bega izbio 1603 a da se u pasaluku 1604 vodio unutrašnji rat između begova/aga itd.
Prolazeći kroz ovde deftere stvarno se čini da su neka mesta ,baštine  prepisivani iz popisa u popis pošto neki ljudi bi po tome trebalo imati čak preko 100 godina kao nosioci baština.
Uglavnom postoji mogućnost da su kadije samo prepisivali podatke iz starog deftera 1585 i uneli ono što su imali od promena 1604 (ili mozda 1605/1606)I tako poslali u Istanbul.

Da li neko zna koja su sela Vratkovici zauzimali u kotarima posle 1574 i koju su uopšte teritoriju zauzimali sa te strane Krke?

Нема много извора о њима али ево можда ти  помогне Јуран мало...https://www.academia.edu/43636878/Vratkovi%C4%87i_i_drugi_Morlaci_u_trogirskome_distriktu_u_16_stolje%C4%87u Мени су и Прибиновићи занимљиви али нема извора и ако има сиромашни су.

[StoDaNe]

Нема много извора о њима али ево можда ти  помогне Јуран мало...https://www.academia.edu/43636878/Vratkovi%C4%87i_i_drugi_Morlaci_u_trogirskome_distriktu_u_16_stolje%C4%87u Мени су и Прибиновићи занимљиви али нема извора и ако има сиромашни су.

Hvala tu ima dosta informacija o Vratkovicima ali nažalost ne o onim u kotarima.
Za te Pribinovice probaj i pod Pribilovicima možda ima neke veze pošto sam video da ih Hrabak u nekom radu pominje negde u dalmaciji kad je navodio katune/katunare

[Небојша]

Шимић (и у верзији Војнић-Шимић), Тучепи, Далмација, I2-PH908>Z16983

Потврда да ова буњевачка група око Војнића припада подграни I2-Z16983. (извор: 23andMe)

[Exiled]

Шимић (и у верзији Војнић-Шимић), Тучепи, Далмација, I2-PH908>Z16983

Потврда да ова буњевачка група око Војнића припада подграни I2-Z16983. (извор: 23andMe)

А шта конкретно значи "група око Војнића"?

[Небојша]

А шта конкретно значи "група око Војнића"?

Па мисли се свакако на групу Војнићима сродних породица.

[Exiled]

Па мисли се свакако на групу Војнићима сродних породица.

А које су то сродне породице Војнићима осим Шимића?

[Небојша]

А које су то сродне породице Војнићима осим Шимића?

Ћутуци са 23andMe. Војнићи/Љубушки/Западна Херцеговина, такође I2-Z16983. Има њих сигурно доста на том потезу, али нису још тестирани.

[Exiled]

Ћутуци са 23andMe. Војнићи/Љубушки/Западна Херцеговина, такође I2-Z16983. Има њих сигурно доста на том потезу, али нису још тестирани.

Овде мислиш на топоним Војнићи код Љубушког или презиме?

[Небојша]

Овде мислиш на топоним Војнићи код Љубушког или презиме?

Село код Љубушког.

[Exiled]

Село код Љубушког.

Значи Ћутуци су ту у том селу од 14.вијека? Или ја нисам добро уклавирио ову тезу о оригиналним Војнићима.