Аутор Тема: Жртве комунистичког терора  (Прочитано 20999 пута)

Ван мреже alexsandar

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 98
Жртве комунистичког терора
« послато: Октобар 05, 2017, 10:20:08 поподне »
дали постоји пописан број невиних српских жртава комунистичког терора, пописаних по  месту и имену па и разлогу ликвидације
да се не заборави

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Жртве комунистичког терора
« Одговор #1 послато: Октобар 06, 2017, 08:38:08 поподне »
дали постоји пописан број невиних српских жртава комунистичког терора, пописаних по  месту и имену па и разлогу ликвидације

Највише што је по том питању урађено, јесте што је формирана Комисија за тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944. године, а која је својевремено дошла до неке бројке од око 36.888  имена.

После 2012. године нема више нових извештаја о раду Комисије. Што значи да је Комисија највероватније стала са својим радом или је дошла до зида преко кога ни након пет година није успела да настави даље.

У питању је вероватно ово друго. Ево шта су писале Вечерње новости јануара 2012. године:

НЕДОСТАЈУ ВЕЛИКИ ГРАДОВИ

Извештај Комисије показује да је највише пописаних жртава с подручја Војводине, 17.352, и Косова, 2.500, а следе окрузи: Моравички 1.432 жртве, Колубарски 1000, Јабланички 872, Подунавски 775, Мачвански 730, Нишки 715, Београдски 700, Браничевски 600 жртава.

Само пет округа је, међутим, детаљно обрађено, а велики проблем је што у грађи коју је БИА предала Архиву Србије недостају спискови стрељаних за око 40 одсто округа Србије, укључујући и велике градове Београд, Крагујевац, Шабац и Нови Сад.

Извор: Вечерње новости



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Жртве комунистичког терора
« Одговор #2 послато: Октобар 06, 2017, 08:56:43 поподне »
Као архивска грађа, која се тиче ове теме јесу Књиге стрељаних.

До сада је дигитализована и учињена јавном само Књига стрељаних за нишки, лесковачки, пиротски и врањски крај.




Ван мреже alexsandar

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 98
Одг: Жртве комунистичког терора
« Одговор #3 послато: Октобар 07, 2017, 02:27:10 пре подне »
није ни случајно све то стало са тобоже Вучићевим променама,нека се старају боље о геј-популацији
да се не заборави

Ван мреже alexsandar

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 98
Одг: Жртве комунистичког терора
« Одговор #4 послато: Октобар 07, 2017, 02:36:25 пре подне »
у смедеревском крају ,а богами и на просторима општине Раче и Тополе највише података је прикупио Немања Девић .Колико ѕнам да је ново издање у припреми са доста аутентичних података не само ликвидираних становника,него већ и погинулих припадника ЈВО од1943 до 1946 у Босни и на путу за емиграцију.
да се не заборави

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Жртве комунистичког терора
« Одговор #5 послато: Октобар 07, 2017, 01:33:56 поподне »
у смедеревском крају ,а богами и на просторима општине Раче и Тополе највише података је прикупио Немања Девић .Колико ѕнам да је ново издање у припреми са доста аутентичних података не само ликвидираних становника,него већ и погинулих припадника ЈВО од1943 до 1946 у Босни и на путу за емиграцију.

Баш су данашње Вечерње новости писале на још једну овакву тему.

Предали се партизанима, па завршили на дну јаме!
Никола Јанковић | 06. октобар 2017. 22:02 | Коментара: 34
На златиборском брду Церова откривена масовна гробница ликвидираних повратника из рата. Сумња се да је овде погубљено између 200 и 300 младића

ТАЈНУ о страдању између 200 и 300 српских младића, старих од 16 до 20 година, на измаку Другог светског рата, крила је пећина у селу Мушвете на Златибору. На дну јаме Церова, фрескописац и спелеолог Димитрије Мирко Ћелић пронашао је скелете страдалника чије су руке биле везане жицом, а пре него што је изашао из масовне гробнице, успео је да преброји десетак костура, док су испод велике хрпе камења извиривале кости ко зна колико још несрећника. Тако се предање најстаријих живих Златибораца, немоћних да своје речи о свирепом убиству заробљених четника на крају рата поткрепе доказима, после седам деценија показало истинитим.


 
ТАЈНУ о страдању између 200 и 300 српских младића, старих од 16 до 20 година, на измаку Другог светског рата, крила је пећина у селу Мушвете на Златибору. На дну јаме Церова, фрескописац и спелеолог Димитрије Мирко Ћелић пронашао је скелете страдалника чије су руке биле везане жицом, а пре него што је изашао из масовне гробнице, успео је да преброји десетак костура, док су испод велике хрпе камења извиривале кости ко зна колико још несрећника. Тако се предање најстаријих живих Златибораца, немоћних да своје речи о свирепом убиству заробљених четника на крају рата поткрепе доказима, после седам деценија показало истинитим.

- Радећи иконостас у једној златиборској цркви, упознао сам радника овдашњег јавног предузећа који ми је испричао предање о две јаме, масовне гробнице у овом крају - објашњава Ћелић. - Пошто сам се раније активно бавио спелеологијом, одлучио сам да са колегама из београдског клуба "Асак" истражим оближњу пећину. После пешачења кроз шипражје, на брду Церова нашли смо улаз у пећину широк пола метра. Иза пролаза дугог два метра отвара се пространа дворана богата пећинским накитом, на дубини од око 15 метара.

У делу јаме најудаљенијем од отвора, Ћелић је угледао десетак људских костура. Испод самог отвора, неко је набацао камење. Одатле је вирило још костију, па се не зна колико је још људи овде скончало у мукама.

„Сваки скелет има жицу везану око ручних зглобова. Видео сам још и опанке, цокуле, појасеве, табакере, огледалца, личне ствари настрадалих… Војних обележја није било, јер су их четници највероватније поскидали страхујући од освете и надајући се да ће преживети рат. Видео сам тек на једном каишу значку Савеза скаута Краљевине Југославије“, говори Ћелић.

„Пећина има још два неистражена крака и засада није познато да ли и тамо има посмртних остатака. О овом открићу сам обавестио тужилаштво у Ужицу и председника Општине Чајетина Милана Стаматовића, који је обећао да ће жртвама бити подигнуто достојно обележје“.
Ћелић се по открићу јаме посветио истраживању усуда златиборских страдалника. Према подацима доступним из скромне историјске литературе и предањима мештана, јама на Церови у Мушветама је масовна гробница српских младића четника који су се, после пораза, из правца Босне, преко Дрине враћали својим кућама. Ишли су за Косјерић, Ваљево, у села западне и југозападне Србије… Ликвидирани су надомак својих домова.

„Ови подаци говоре да је реч о позадинцима, без значајног удела у сукобима. Када су распуштени, обећано им је да неће бити кажњени. Они су, међутим, хватани и сурово ликвидирани током 1944. и 1945. године. У литератури се спомиње да их је било између две и три стотине. Те бројке би требало узети с резервом, јер сада када имамо материјалне доказе, злочин је могуће даље истражити“, додаје Ћелић.

Према сећањима најстаријих Златибораца, повратницима из рата победници су обећавали слободу „ако нису окрвавили руке“. Истакнути комунисти су их убеђивали да се предају и говорили им да ће их вратити кућама. Одвођени су у кафану у центру Чајетине, где су славили крај рата и какав-такав срећан усуд, јер им је глава остала на раменима. Међутим, одатле су, уместо кућама, одвођени над јаме и ту без пресуде ликвидирани.

„Долазили су у Мушвете годинама људи из Косјерића, очајни, тражећи кости својих предака, да их достојно сахране. Нису нашли најмилије. Надам се да ће се даљим истраживањем доћи до тога да се сазнају имена страдалника, да ће се због њихових породица сазнати ко су“, завршава своју причу Ћелић, над црним безданом јаме на Церови.
Ту, на Златибору, кости безимених, дуже од седам деценија, чекају да се врате у памћење живих.

Наставак следи...
« Последња измена: Октобар 08, 2017, 02:03:30 поподне Amicus »



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Жртве комунистичког терора
« Одговор #6 послато: Октобар 08, 2017, 02:07:53 поподне »
Наставак...

Посвећеност свом роду

Димитрије Мирко Ћелић (34), из Пригревице код Апатина, посвећен је проучавању историје Другог светског рата и злочина над српским народом. Дипломирао је на Ликовној академији Српске православне цркве, смер фрескопис, а спелеологијом се бавио активно током студија.

Аутор је споменика страдалим Крајишницима на Банстолу, као и споменика страдалим Апатинцима у ратовима деведесетих година. Писац је „Мигине књиге“ о Момчилу Кузминцу Миги, четнику који је убијен 1946. године, у двадесетој години. Пре ликвидације, Мига се две године скривао на Церу, где је писао песме и приповетке, а Ћелић је ове изгубљене, потресне рукописе пронашао и објавио.

Стаматовић: Меморијал жртвама

„План општине је да пећину у Мушветама уреди за туристичке посете. Претходно желимо да откријемо шта се тачно на овом месту догодило и да српским младићима трагично страдалим од братске руке подигнемо меморијални комплекс. Желимо да пронађемо потомке жртава и да сурово убијене младиће достојно сахранимо по православном обреду“, истиче Милан Стаматовић, председник Општине Чајетина.


И да се вратим alekxandrovom коментару:

у смедеревском крају ,а богами и на просторима општине Раче и Тополе највише података је прикупио Немања Девић .Колико ѕнам да је ново издање у припреми са доста аутентичних података не само ликвидираних становника,него већ и погинулих припадника ЈВО од1943 до 1946 у Босни и на путу за емиграцију.

За мој крај (СИ Босна) знам да је пре можда десетак година Миленко Максимовић објавио имена српских жртава Другог светског рата, обухватајући све страдале Србе, и цивиле и војнике/устанике, како у борбама или етничком истребиљвању од стране окупатора (Немаца и НДХ), тако и оне страдале у братоубилачком рату четника и партизана, наводећи табеларно за све од кога су страдали. Па имају жртве комуниста, имају жртве четника, имају жртве окупатора.

Да је богдом више таквих примера, било би ваљда и мало више памети од ове братоубилачке, која се већ скоро један век инсистира на физичком уништењу припадника друге оне класе/идеологије.



Ван мреже dko

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 502
Одг: Жртве комунистичког терора
« Одговор #7 послато: Октобар 08, 2017, 06:08:43 поподне »
Amicuse, историчар Срђан Цветковић који је водио комисију рекао је прошле године да су пописали преко 60,000 имена жртава. Иначе, 1944 година је погрешна за почетак пописа жртава, зато што је КПЈ вршила терор над грађанима окупиране Југославије од 1941. Страдало је близу 10,000 Срба до 1944 године, што сматрам терором у име идеологије, као и етнички мотивисаним злочином, будући су политику КПЈ у ратним условима конципирали и диктирали Хрвати и Словенци.

Ван мреже alexsandar

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 98
Одг: Жртве комунистичког терора
« Одговор #8 послато: Октобар 09, 2017, 09:59:22 поподне »
https://forum.krstarica.com/showthread.php/75123-Bosanska-golgota-Major-Aca-Milosevic?s=d40ee5d4149e6edd1d2c91e00313e6e4         
што се тиче Босне  и страдања ЈВуО  и самих дешавања на крају 1944 и приликама  у борби  за све што је Српско говори покојни мајор Аца Милошевић
да се не заборави

Ван мреже alexsandar

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 98
Одг: Жртве комунистичког терора
« Одговор #9 послато: Октобар 11, 2017, 08:59:07 поподне »
      Поред ликвидација својих неистомишљеника  са доласком и успостављању првих после ратних власти у Србији ,злочин комунистичких керова се наставља у континуитету зависно од места до места.Самим успостављањем својих власти су само наставили оно што су започели 1941,са својом идеологијом коју су прокламовали  и наступили пред обичним народом су кренули са масовним уништавањем   свега што је српско.Врбовањем свештеника  и подвођење истих у службу комуниста ,примера је различитих од парохије до парохије,пример попа Исаковића из Саранова  је јединствен.Са доласком  комуниста  у село Сараново међу првим акцијама је била паљење и уништавање сеоске  општине ,уништен иментар сеоски документи списи може се рећи нека сеоска архива.Интезивно врбована младеж из села и околине ,стваране које какве организације  у циљу омасовљења комунистичког покрета.Да би кулминација била  са уласком немаца у Рачу,где су се немцима супроставила  готово ненаоружана формација мештана околних села али у организацији комуниста ,са очигледним циљем да се преброју што више српских мртвих глава.Са заслугама  мештана  тадашњег села Губеревци ,а највише страдалих у том самоубилачком чину данас се поменуто село назива БОРЦИ ,наравно тако су комунисти хтели.Пуно је прича испричано , само истине нигде .   
да се не заборави

Ван мреже alexsandar

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 98
Одг: Жртве комунистичког терора
« Одговор #10 послато: Октобар 11, 2017, 10:13:09 поподне »
Након окупације Србије у јесен 1944. г. титоисти спроводе масован терор и ликвидације цивилног становништва тако да је у наредне две године побијено најмање 70.000 србијанских грађана, а можда и читавих 100.000 (видети збирку докумената: Срђан Цветковић, У име народа!: Илустрована енциклопедија политичке репресије у Србији 1944−1953, Београд: Историјски музеј Србије−Evro-Giunti, 2014; рецензенти: Др Коста Николић и Др Владимир Петровић). Само у Београду су титоисти ликвидирали више „народних непријатеља“ него у читавој Брозовој отаџбини Хрватској. Познато је да је сам Броз пред инвазију на Србију од стране прекодринске партизанштине својим командантима и саборцима изјавио у виду политичке директиве да се у Србији имају понашати као у „непријатељској земљи“. Није нам познато да је такву изјаву својим партизанима Броз икада изрекао у вези са Хрватском. Комунистички терор у „ослобођеној“ Југославији је био национално-географски асиметричан јер је Србија убедљиво највише страдала у обрачуну Брозове партизанштине са „народним и класним непријатељем“. Ова политика асиметријске диспропорције се такође односи и на случај Голог отока на коме је убедљиво највише заточеника било управо српске националности.
да се не заборави

Ван мреже alexsandar

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 98
Одг: Жртве комунистичког терора
« Одговор #11 послато: Октобар 11, 2017, 10:24:57 поподне »
За учвршћивања своје власти у централној Шумадији комунисти су задужили 6. босанску бригаду 17. ударне дивизије. Ова јединица је, због свог састава, била позната под именом Муслиманска бригада, а њоме је командовао Хрват Саво Трикић (према неким изворима, Трикић је био кроатизовани Србин). Комунисти су претпостављали да ће муслимани, од којих је већи део претходно био у усташама, или у 13. СС ханџар дивизији, са великим жаром приступити крвавом послу у Шумадији. Ипак су, за сваки случај, овим бившим усташама и есесовцима прикључили и 93 Албанца из 13. СС ханџар дивизије (две трећине ове јединице чинили су муслимани из Босне и Херцеговине, а једну трећи Албанци са Космета). По избијању устанка 1941, Немци су запретили Милану Недићу да ће довести хрватске и муслиманске усташе у окупирану Србију. Била је то најстрашнија претња коју су могли изрећи. Али, нису је остварили.
Три године касније, на Србију оковану новим ропским ланцима, усташе пуштају комунисти.
Муслимани и Албанци харали су Шумадијом два месеца, од октобра до децембра 1944. Тада је пало највише жртава „црвеног терора“: у Капислани, на Метином брду, по селима… Младиће које нису убили, силом су мобилисали у своју јединицу, да их убију посредним начином, тако што ће их натерати на немачке цеви. При доласку у Шумадију 6. муслиманска бригада је имала 500 војника – муслимана и Албанаца. У Шумадији је у њен састав мобилисано 2.500 малолетника. Месец дана касније, после судара са Немцима код Бијељине бригада је расформирана због превеликих губитака. Изгинули су или рањени готово сви српски младићи, а није погинуо ни један Албанац…
да се не заборави

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Жртве комунистичког терора
« Одговор #12 послато: Октобар 11, 2017, 11:20:02 поподне »
Изузетно ме занима ова тема, али имам само једну замерку.
Може ли само без те мржње која избија из ових постова.
И ја делим исто мишљење о комунистима, али једноставно кад видим текст пут тако негативних придева, помислим да је текстописац изузетно необјективан, те стога не могу себе да натерам да поверујем у написане бројке.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Жртве комунистичког терора
« Одговор #13 послато: Октобар 11, 2017, 11:31:12 поподне »
Изузетно ме занима ова тема, али имам само једну замерку.
Може ли само без те мржње која избија из ових постова.
И ја делим исто мишљење о комунистима, али једноставно кад видим текст пут тако негативних придева, помислим да је текстописац изузетно необјективан, те стога не могу себе да натерам да поверујем у написане бројке.

Слажем се с Баксом, ако говоримо с историјске дистанце, нема потребе за таквим квалификацијама, а бесмислено би било говорити овде са било које друге тачке гледишта, до историјске, којој је циљ само да утврди чињенице.



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Жртве комунистичког терора
« Одговор #14 послато: Октобар 15, 2017, 05:36:52 поподне »
Предали се партизанима, па завршили на дну јаме!

Ова прича се изгледа наставља, у данашњем броју Новости, сведочење очевица (90): Обрен Ђекић: Златиборска тројка у јаму бацала младе



Ван мреже alexsandar

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 98
Одг: Жртве комунистичког терора
« Одговор #15 послато: Октобар 20, 2017, 10:33:06 поподне »
 Montirana suđena u Sloveniji

Komisija Vlade Slovenije do sada je otkrila 600 masovnih grobnica i popisala oko 100.000 žrtava koje su streljale partizanske jedinice. Članovi te Komisije su u arhivama pronašli samo 281 presudu na smrt za period od 1945. do 1952. u Sloveniji. Utvrđeno je i da je većina tih sudski procesa bila montirana.

Dr Mitja Ferenc, profesor istorije na Univerzitetu u Ljubljani i član slovenačke komisije, kaže za "Blic" da su masovnimm grobnicama nalazi znatno više žrtava nego što su pretpostavljali.

Tajna jame Tezo kod Maribora

- Na primer, tako je bilo sa jamom Tezo kod Maribora, gde smo prepostavljali da ima oko 2.000 žrtava. Kada smo počeli sa otkopavanjem, samo u prvom sloju otkriveno je 1.179 tela. Kako je rov dug 900 metara, pretpostavljamo da u njemu ima oko 15.000 žrtava. Ispostavilo se da je to jama sa najvećim brojem žrtava u jugoistočnoj Evropi - kaže profesor Ferenc.

Slovenačka Skupština je još 1992. donela zakon o pomirenju različitih pokreta otpora, jer su tamo postojali, osim partizana, Plava garda koja je bila pod komandom Dragoljuba Draže Mihailovića i Bela garda koja se borila za nezavisnost Slovenije.

Od 1996. počele su prve ekshumacije kod Celja i Maribora, a 2001. Vlada je donela uredbu o uređenju i spomen obeležavanju pronađenih grobnica.


да се не заборави

Ван мреже alexsandar

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 98
Одг: Жртве комунистичког терора
« Одговор #16 послато: Октобар 20, 2017, 10:40:24 поподне »
OMUNISTIČKI zločini doslovno su izbili iz zemlje na Brdu mira iznad Gornjeg Milanovca 70 godina pošto je Ozna tu ubila bez suđenja nekoliko stotina ljudi. Kosti žrtava su otkrivene jer su se osušili borovi posađeni povrh grobnice da bi je sakrili. Grobovi onih koje je Ozna proglasila narodnim neprijateljima i ubila sistematski su uništavani po naredbi Aleksandra Rankovića od 18. maja 1945. godine.

Narodnooslobodilački odbori treba da učine sve što je potrebno da odmah uklone (sravne sa zemljom) sva groblja kao i pojedinačne grobove okupatora i domaćih izdajnika i da se na taj način izbrišu svi tragovi o njima, ostalo je zapisano.

Žrtve su pobijene na osnovu Uredbe o vojnim sudovima, koju je izdao Titov Vrhovni štab u maju 1944, a njome je propisano da za presudu, uključujući i smrtnu, nisu obavezni dokazi: "Kod ustanovljenja istine o delu i krivnji optuženog sud nije formalno vezan ni za kakva dokazna sredstva, već donosi svoju odluku po slobodnoj oceni". Zahvaljujući ovom "pravnom aktu", Ozna je u Srbiji ubila 55.000 ljudi, čija su imena i prezimena do danas otkrivena. Taj broj nije konačan jer su naređenja i arhive Ozne uništavane. Procene broja žrtava u komunističkim "divljim čišćenjima" kreću se i do 100.000 ubijenih.

Istoričari pretpostavljaju da su egzekutori u Gornjem Milanovcu mogli da budu isti oni iz Jugoslovenske brigade koji su ubijali u čačanskom kraju. Reč je o jedinici sastavljenoj od bivših ustaša, učesnika opsade Staljingrada, kojima je komandovao potpukovnik Marko Mesić. On je bio komandant svih hrvatskih trupa tokom nemačke opsade Staljingrada i za iskazanu "hrabrost u borbi protiv boljševika", postao je "veliki oficir hrvatskog gvozdenog lista" i odlikovan je nemačkim Gvozdenim krstom.

A posle zarobljavanja postali Jugoslovenska brigada

- Jugoslovenska brigada bila je sastavljena od ljudi iz 369. ojačanog hrvatskog puka, formiranog u NDH, koji je 1941. otišao na Istočni front. Puk je uništen kod Staljingrada januara 1943, a od preživelih zarobljenika i boraca iz drugih hrvatskih jedinica, početkom 1944. formirana je Jugoslovenska brigada i u jesen iste godine upućena u Jugoslaviju - navodi dr Nikolić.

Najveći problem za osvajanje vlasti u Srbiji za Broza je bila činjenica da u njoj praktično nije bilo partizana ni ozbiljne podrške komunistima. Zato nije mogao da napravi lokalnu Oznu kakva je stvorena u Hrvatskoj i BiH, koja je i "pročistila" unutrašnje neprijatelje, isključivo među Srbima.

Prema izjavi Dušana Bilandžića, na sednici Politbiroa Komunističke partije deset dana po zauzimanju Beograda Broz je rekao: "Mi se u Srbiji moramo ponašati kao u zemlji koju smo okupirali". U atmosferi strahovlade komunističke vođe nisu se obuzdavale u javnim istupima, pa je Milovan Đilas izjavio da "Srbiji nije dovoljno pušteno krvi".
да се не заборави

Ван мреже alexsandar

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 98
Одг: Жртве комунистичког терора
« Одговор #17 послато: Октобар 20, 2017, 10:53:24 поподне »
Nakon okupacije Srbije u jesen 1944. g. titoisti sprovode masovan teror i likvidacije civilnog stanovništva tako da je u naredne dve godine pobijeno najmanje 70.000 srbijanskih građana, a možda i čitavih 100.000 (videti zbirku dokumenata: Srđan Cvetković, U ime naroda!: Ilustrovana enciklopedija političke represije u Srbiji 1944−1953, Beograd: Istorijski muzej Srbije−Evro-Giunti, 2014; recenzenti: Dr Kosta Nikolić i Dr Vladimir Petrović). Samo u Beogradu su titoisti likvidirali više „narodnih neprijatelja“ nego u čitavoj Brozovoj otadžbini Hrvatskoj. Poznato je da je sam Broz pred invaziju na Srbiju od strane prekodrinske partizanštine svojim komandantima i saborcima izjavio u vidu političke direktive da se u Srbiji imaju ponašati kao u „neprijateljskoj zemlji“. Nije nam poznato da je takvu izjavu svojim partizanima Broz ikada izrekao u vezi sa Hrvatskom. Komunistički teror u „oslobođenoj“ Jugoslaviji je bio nacionalno-geografski asimetričan jer je Srbija ubedljivo najviše stradala u obračunu Brozove partizanštine sa „narodnim i klasnim neprijateljem“. Ova politika asimetrijske disproporcije se takođe odnosi i na slučaj Golog otoka na kome je ubedljivo najviše zatočenika bilo upravo srpske nacionalnosti.
Premeštanje 70 fabrika iz Srbije u Hrvatsku i Sloveniju neposredno nakon Drugog svetskog rata sigurno nije bio čin politike „bratstva i jedinstva“ već čist akt mržnje prema Srbiji i Srbima. Ovakvom politikom se namerno uništavala industrijska infrastuktura Srbije dok se na drugoj strani u Hrvatskoj i Sloveniji ista znatno kvalitativno poboljšavala. Međutim, treba naglasiti da politika jugokomunista orijentisana na uništavanje srbijanskog industrijskog fonda datira još iz vremena Drugog svetskog rata kada je 1944. g. Josip Broz Tito lično izdavao želje i pozdrave Velikoj Britaniji u vezi bombardovanja „neprijateljskih“ ciljeva u Jugoslaviji ili je pak obavezno te želje i pozdrave drugih lično odobravao. Tako je 6. septembra 1944. g. (na rođendan jugoslovenskog kralja Petra Drugog Karađorđevića) skoro sa zemljom sravnjen Leskovac (kao i Podgorica u to vreme) koji je bar do tada bio poznat kao „srpski Mančester“. Na ovaj način je znatno uništena srbijanska industrijska infrastruktura u gradu koji su, inače, 29. avgusta 1944. g. oslobodile formacije JVuO Draže Mihailovića savladavši neprijateljski garnizon sačinjen od Nemaca i Šiptara i osvojivši pritom bogat ratni plen. Ovo bombardovanje Leskovca je tražio Koča Popović, a Broz odobrio. Na ovaj način startne pozicije razvitka jugoslovenskih republika nakon rata nisu bile nimalo iste, tj. ravnopravne, jer su Hrvatska i Slovenija još od samog početka Titoslavije imale superiorniji ekonomsko-industrijski položaj u odnosu na sve ostale delove zemlje. Treba se potsetiti da slovenačka i hrvatska industrijska infrastruktura nisu niti uništavane od strane okupatora niti bombardovane na zahteve Josipa Broza u toku rata za razliku od Srbije. Zašto Broz nije tražio da se bombarduju njegova majčetina Slovenija i tatkovina Hrvatska nije poznato ali je lako zaključiti isto kao i zašto je bivši soldat austrougarske „Vražje divizije“ slao Londonu 1944. g. spiskove srbijanskih gradova za odstrel.

Potsetimo se da gensek KPJ/SKJ nije nikada lično, niti zvanično niti nezvanično, posetio ijedno masovno stratište Srba iz Drugog svetskog rata od kragujevačkih Šumarica preko Jasenovca, Jadovna i ostalih dvadesetak ustaških logora u NDH do Sremskog fronta, a kamo li da je prisustvovao zvaničnoj komemoraciji žrtava. Između ostalog, slanje srbijanske golobrade, bosonoge i potpuno neobučene mladeži na Sremski front 1945. g. protiv odlično naoružanih i opremljenih Nemaca i ustaša je još jedan dokaz „prevelike i iskonske ljubavi“ austrougarskog kaplara prema Srbima i Srbiji. Đeneral Milan Nedić kao upravnik okupirane Srbije je uspevao četiri godine da brani Srbiju na Drini i Savi od upada ustaških koljača iz NDH sve do „oslobođenja“ Srbije od strane Brozove prekodrinske soldateske da bi samozvani „maršal“ Broz uradio ono što nije uspelo poglavniku Paveliću za vreme Nedića slanjem srbijanske mladeži na Sremski (tj. ustaški) front direktno na „pod nož“ svojim Hrvatima i Nemcima.

Odvajanje Vojvodine i KosMeta od ostataka Srbije nakon 1945. g. je čist antisrpski čin od strane novih komunističkih vlasti u Jugoslaviji. Iste te vlasti su na drugoj strani Jugoslavije stvorile Veliku Hrvatsku i Veliku Sloveniju bez ikakvih (kon)federalnih jedinica (npr. AP Krajina ili AP Istra…). Poznato je i to da je na osnovu svedočenja Dušana Bilandžića sam Tito 1974. g. u vezi sa donošenjem novog (konfederalnog) Ustava SFRJ izjavio da upravo i želi da od Srbije ostane samo Beogradski pašaluk. Ova izjava kao i sam Ustav SFRJ iz 1974. g. su za drugove iz „Novog plamena“ verovatno najčistiji dokazi Brozove „iskrene ljubavi“ prema Srbiji i Srbima.
да се не заборави

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Жртве комунистичког терора
« Одговор #18 послато: Октобар 21, 2017, 01:34:51 поподне »
Бакс је добро приметио. Не знам ко је аутор овог текста али је толико тенденциозно и памфлетски написан да то доводи у сумњу све изнете наводе.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже alexsandar

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 98
Одг: Жртве комунистичког терора
« Одговор #19 послато: Октобар 23, 2017, 12:42:15 поподне »
хтели или не даје прихватимо истина је ту негде,никако је  не треба занемаривати. Ако желите неку другу причу потражите је у партизанским  филмовима
да се не заборави