Није ми то познато...сад када сам откуцао, ништа ми није изашло, али нашао сам нешто везано за химну Св. Саве:
Najstarija srpska himna verovatno je nastala u jednom fruškogorskom manastiru pre skoro tri veka, a kao autor navodi se jedan vladika.
„Uskliknimo s ljubavlju svetitelju Savi…”, himna posvećena prvom srpskom arhiepiskopu i književniku Svetom Savi, nastala je u manastiru Kuveždinu na Fruškoj gori 1735. godine.
Smatra se da je ovu svečanu pesmu ispevao vladika vršački Jovan Gligorijević, koji je kasnije postao i mitropolit karlovački. Pesmu je zabeležio jeromonah Silvester Vučković i 1832. preneo je u Hilandar.
U manastiru Kuveždinu nema pisanog traga kada je nastala ova pesma i da li je pevana u manastirskoj crkvi posvećenoj Svetom Savi, ali istoričari i istraživači veruju da je Himna Svetom Savi, odnosno pesma sa naslovom „Pesn Svetitelju Savi i arhiepiskopu serbskome“, koja je zabeležena tek 1832. godine, pojana u crkvi ovog manastira.
Јест да је ово писано овде пре више од годину, но овакве ствари не застаревају.
Први пут сад чух да је аутор наше драге светосавске химне наводно карловачки митрополит Јован Георгијевић (а не Глигоријевић, као што овде стоји). Никад раније не наиђох на тај податак, а чини ми се да је то исувише произвољно. Не знам на чему се заснива и како се доказује та тврдња. Мало сам процуњао да пронађем извор овог текста, и очигледно је врло непоуздан. Свашта се шири интернетом. Биће да је неко, мајсторски речено, мало преспојио, и помешао чувену "Стихиру Србима светитељима", са светосавском химном, иако међ њима нема никакве сличности. Та стихира је у духу традиционалног средњовековног песништва, а светосавска химна је типичан производ ученог песништва 18. века.
Осим тога, не знам где нађоше баш 1735. годину. Тада је Јован Георгијевић био у Старој Србији, а преко Дунава је стигао тек са тзв. другом сеобом.
А најсмешније је кад овај каже да "историчари и истраживачи верују..." Који истраживачи, који историчари... Сви то постадосмо, откад постоји Универзитет Интернет.
Кога занима, ево једног озбиљнијег текста на ту тему, у часопису "Братство", од стр. 105. Ту се митрополит не помиње ни једном речју, већ се на крају каже да је аутор непознат.
http://https://www.sveti-sava.org.rs/docs/pdf/bratstvo17.pdf[url]
