Аутор Тема: Народна веровања  (Прочитано 8433 пута)

Ван мреже ДамјанЋ

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 143
Одг: Народна веровања
« Одговор #20 послато: Мај 22, 2022, 11:12:47 пре подне »
Моја баба никад није дозвољавала да се убијају змије око куће. Увијек је говорила да су то чуваркуће :)

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1602
Одг: Народна веровања
« Одговор #21 послато: Мај 22, 2022, 05:41:29 поподне »
Још мало о утицају васпитања у односу на змије. Кад сам други дан открио да имам шуњалицу око мог бунгалова и да је ту свако јутро лепо смо се дружили, чак смо и причали, наша дружења су трајала и по пола сата. У питању је смештај у Костарици. Нисмо се плашили једно другог и веровао сам да је дошла да ми прави друштво и да ме чува.







Истражујући НП Кахуита упознао сам и остале лепотице, смртоносне, али врло мирне змије





Одличне фотографије.
Мени јесу живописне, не баш тако доброћудне, делују као пластичне играчке, посебно ова жута, могу да се лако камуфлирају међу цвећем.

Ево једне "обичне" србске змије, данас, у насељу надомак Београда.



Баш је подугачка! Танушна. Ни она ми не делује доброћудно. Делује ми да врло лако може да се увуче у кућу кроз најмању пукотину.

Има и филм (од данас) како врло "агилно" напредује дуж куће.

Ово би била, по црној боји,  "камуфлажа" са цревом за заливање!
« Последња измена: Мај 22, 2022, 05:47:10 поподне нцп »

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1602
Одг: Народна веровања
« Одговор #22 послато: Мај 24, 2022, 07:17:42 пре подне »
Пошто је тема Народна веровања јуче је објављен један чланак на тему народних веровања о змијама

https://www.najzena.rs/porodica/vesti/24008/baka-smilja-otkriva-narodno-verovanje-ako-ugledate-zmiju-na-putu-uradite-ovo-tri-puta-i-vise-nikada-se-necete-susresti-sa-ovim-gmizavcima/vest

U narodu još postoje razna verovanja o zmijama. Neki ih smatraju besmislicama, a neki pak tvrde da i "rade".

"U ovom slučaju u narodu se propoveda sledeće: Kada ugledate zmiju na putu, potrebno je da tri puta glasno izgovorite vaše ime i odete."

Ово за овакво веровање треба проверити код наших етнолога, односно у литератури.

Не каже се у чланку одакле је та бака Смиља. Тако да мислим да је то написано тек да се нешто напише


Јер, углавном читамо да су змије глуве, па не би могле да чују то што изговарамо, ако их сусретнемо  ::), осим што реагују на вибрације.


« Последња измена: Мај 24, 2022, 07:19:13 пре подне нцп »

Ван мреже сɣнце

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • I-A1328
Одг: Народна веровања
« Одговор #23 послато: Мај 24, 2022, 05:41:29 поподне »
Змије бјелоушке су чуваркуће.
Када змија напуни сто година, добије пар крила и одлети у језера и разне воде, те тамо господари. Од њих и постаје змај.
Змије имају свога отца или цара. Овај има на глави неки риђи или црљени биљег и то зову круном. У приповједках када којекакав човјек спасе какву змију, ова га води до свога цара, који га награди којекаквим чудноватим даром, богатством или даром разумјети животиње или крилатим коњем.
Исто вјерују и Хрвати и Словенци и многи други народи. Добро је забиљежен жив обичај Литаваца и Пруса да питају змије бјелоушке млијеком у углу стаје и кажу да им ове доносе богатство.
Лужички Срби су вјеровали да им чуваркуће или мали змајићи ноћу краду жито у сусједа или с туђих поља и доносе својему господару, али ако га узнепоштујеш он се наљути и спали стају и све што је привредио.

Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже сɣнце

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • I-A1328
Одг: Народна веровања
« Одговор #24 послато: Мај 25, 2022, 03:21:43 поподне »
Неотровна змија која воли млијеко назива се у народу смок. Она се често мота крави около ноге па је поса. Међу другими словијенскими народи смок мали змајић. Ријеч је сродна с германским snako* engl. snake.

Čes. ZMOK je zlý duch v podobě černého kuřete, které člověku přináší peníze, obilí a j. věci, zmek, plivník, šotek.

Svk. Zmok (iné názvy: zmek/zmak/smok, rarášik/rarášok/rarášík/rarášek, bôžik/božek, škriatok/škrátek/škrata, kosper, džmiľ) je démonická bytosť zo slovenského folklóru. Má najčastejšie podobu čierneho kurčaťa, mužíka so slepačími nohami alebo ohnivej reťaze.

Simon Grunau, творац Љетописа Пруса описујући вјеру Пруса тврдио је да поред Перкуна (грома) и Пекула (пакла) почитују Потримпа, бога жита, кога представљају младића с вијенцем од класја. Грунау је писао, да почитују змије као бића Потримпа и питају их млијеком.
Ове змије називали су по разному smakas (смок), žaltys (slv. želva = корњача) . Патримпс по улози и изгледу одговара народној представи светога Гиоргија у јужних Словијена.

Једна знана литавска приповиједка говори о Цару Змија којега они зову Žilvin(as). Његове слуге змије долазили су пред кућу једному сељаку и просили његову кћи Јелу (Ėgle). Овај им је подтурао лажне невјесте у облику разних животиња, док му нијесу успријетили, да ће му спалити имање. Тада су добили праву невјесту и одвели је у дом змијскога цара под водом. Добили су три сина и једну кћи. Имена им бијаху Храст, Јасен, Бреза и Јасика.

Када су мати и дјетца одлазили на површину у посјету њеним родитељем морски цар им је рекао да зовну његово име, које само они знају, као тајну лозинку и он ће дојти по њих.
Но родбина Јеле усхоти да се ова с дјетцом не враћа назад, те испитиваху дјетцу како им се зове отац. Три сина тврдо држаху тајну, док најмлађа кћи проговори. Ови тако дозваше цара змија по имену и убише га. Од туге Јела и дјетца јој створе се у дрва и тако су постали јела, храст, јасен, бреза и јасика (топола).


Указујем на занимљиву народну пјеснуиз Херцеговине

Анђели благо дијеле (Богољуб Петрановић)
https://sr.m.wikisource.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8_%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%BE_%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BB%D0%B5_(%D0%91%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%99%D1%83%D0%B1_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B)

Састали се неколики свеци,10
Сваком свецу исе учинише:
Светом Ђорђиј’ љето и цвијеће,
Светом Илиј’ облак и громове,
Пантелији велике вјетрове,
Светом Петру од небеса кључе,15
Светом Нику по води бродове,
Ко се броди водом и ђемијом
Да спомиње Бога истинога,
Мила Бога и светог Николу,
Да им вазда на помоћи буде;20
Аранђеле да прибира душе;
А Јовану кумство и братимство;
...
Све говори светитељ Ђорђије:
„Послушајте, ђецо моја драга!260
„Не молите с’ Богу сребрноме,
„Но се мол’те Богу истиноме
...
Па народу вако проговара:
„Ако ћете мене послушати,
„Затворићу зелено језеро,
Погубити у језеру гују;280
„Ако ли ме послушат’ не ћете,
„Извешћу је у Тројана града,
„И пуштати на четири стране,
„Свијех би вас ашар учинила."
Вас се народ земљи поклонио285
И овако њему говорио:
„Богом, брате, незнан добар јунак
Смакни нама језеро и гују,
„Вазда ћемо тебе послушати
."
И тадај су закон прихватили,290
А светац се до језера врати,
Па језеро штапом прекрстио,
Затвори се зелено језеро,
Би ти рек’о, није га ни било.
Ту се светац гајип учинио295
И он оде у небеско царство.

Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Љубо Мирков

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 81
  • Horse whisperers
Одг: Народна веровања
« Одговор #25 послато: Мај 25, 2022, 09:07:45 поподне »
У Херцеговини, ову живуљку зову смук, или блавор или кравосац. У ствари, смук и не припада роду змија, него гуштера. Зову га и "кућна змија" или "змија огњишта" и вјерује се да ће велико зло задесити кућу, ако се убије. Један од значајних симбола паганскијех Срба, везан за претке, који чувају огњиште. Због тога се и храни млијеком, па зна да се навади и да сиса краву. Обрати мало пажњу на митологију Јарило.  :D Пјесма, коју си навео, је добар примјер преласка са старе вере на нову.  ;)

Ван мреже Драган Обреновић

  • Члан Управног одбора
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 962
  • R1b-U152>FTA27217
Одг: Народна веровања
« Одговор #26 послато: Мај 25, 2022, 09:21:35 поподне »
У Херцеговини, ову живуљку зову смук, или блавор или кравосац. У ствари, смук и не припада роду змија, него гуштера. Зову га и "кућна змија" или "змија огњишта" и вјерује се да ће велико зло задесити кућу, ако се убије. Један од значајних симбола паганскијех Срба, везан за претке, који чувају огњиште. Због тога се и храни млијеком, па зна да се навади и да сиса краву. Обрати мало пажњу на митологију Јарило.  :D Пјесма, коју си навео, је добар примјер преласка са старе вере на нову.  ;)

Можда у Херцеговини гуштера блавора зову смук, али у другим крајевима то није случај. Смук дефинитивно није гуштер већ права правцата змија, додуше неотровна.

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1104
Одг: Народна веровања
« Одговор #27 послато: Мај 25, 2022, 10:31:19 поподне »
У Херцеговини је једно блавор (гуштер), а друго кравосац (змија) који сиса млијеко.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2357
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Народна веровања
« Одговор #28 послато: Мај 25, 2022, 10:36:38 поподне »
У Херцеговини је једно блавор (гуштер), а друго кравосац (змија) који сиса млијеко.

Ово мислите у веровањима и бајкама? Јер у стварности не постоје змије које сисају млеко.

Ван мреже НикПав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 513
  • Y: E-BY148067 Никољдан Y (M): E-FT61303 Јовањдан
Одг: Народна веровања
« Одговор #29 послато: Мај 25, 2022, 11:07:51 поподне »
И мени су у Крушевици причали да смук воли да сиса млеко кравама, а наводно и да спава са бебама у колевци.
Код нас блавора нема, од змијоликих гуштера само слепић, а смук је права и најдужа наша змија.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5294
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Народна веровања
« Одговор #30 послато: Мај 26, 2022, 07:43:56 пре подне »
Ово мислите у веровањима и бајкама? Јер у стварности не постоје змије које сисају млеко.
Да, ради се о миту.

Sent from my MAR-LX1A using Tapatalk

Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже ДамјанЋ

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 143
Одг: Народна веровања
« Одговор #31 послато: Мај 26, 2022, 07:50:19 пре подне »
У Херцеговини је једно блавор (гуштер), а друго кравосац (змија) који сиса млијеко.

Тако је.

Кравосац или смук према народном вјеровању напада краве и сиса им млијеко. Зато се и каже "пије к'о смук".

Ово мислите у веровањима и бајкама? Јер у стварности не постоје змије које сисају млеко.

Наравно кравосац не сиса млијеко исто као што ни поскок не скаче :)

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5147
Одг: Народна веровања
« Одговор #32 послато: Мај 26, 2022, 08:18:59 пре подне »
Најизраженији култ змије био је код балтских народа, а чини ми се да сам негдје читао да је змија била главна култна животиња и старих Илира.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8506
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Народна веровања
« Одговор #33 послато: Мај 26, 2022, 08:47:17 пре подне »
Најизраженији култ змије био је код балтских народа, а чини ми се да сам негдје читао да је змија била главна култна животиња и старих Илира.

Да, било је о томе и раније говора на овој или некој од других тема. Укратко са Википедије:

https://en.wikipedia.org/wiki/Illyrian_religion#Serpent

Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5147
Одг: Народна веровања
« Одговор #34 послато: Мај 26, 2022, 08:55:11 пре подне »
Да, било је о томе и раније говора на овој или некој од других тема. Укратко са Википедије:

https://en.wikipedia.org/wiki/Illyrian_religion#Serpent



Да, ово ми је интересантно:
"At Sutomore in Montenegro, on the former Encheleian coast, the blavor ("snake-lizard") is considered a household protector, and it is a sin to kill it. The word blavor is related to Albanian bullar and Romanian balaur, which are pre-Slavic Balkanisms that show the continuity of the cult of the serpent among the peoples of the region."


Мислио сам да је блавор словенска ријеч, али овдје наводе да се ради о балканизму.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8506
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Народна веровања
« Одговор #35 послато: Мај 26, 2022, 09:11:32 пре подне »
Да, ово ми је интересантно:
"At Sutomore in Montenegro, on the former Encheleian coast, the blavor ("snake-lizard") is considered a household protector, and it is a sin to kill it. The word blavor is related to Albanian bullar and Romanian balaur, which are pre-Slavic Balkanisms that show the continuity of the cult of the serpent among the peoples of the region."


Мислио сам да је блавор словенска ријеч, али овдје наводе да се ради о балканизму.

Да, у румунском етимолошком речнику реч balaur има прилично опширну одредницу:

baláur (baláuri), s. m. – 1. Dragon, monstru, hidră. – 2. Țigan. – Var. bălaur, (înv.) bălaure. Mr. bul’ar. Origine necunoscută. Pare evident că este vorba de un cuvînt identic cu alb. boljë „șarpe”, buljar „șarpe de apă” (de unde provine cu siguranță mr.), și cu sb. bla(v)or, blavur; dar nu este sigură filiația sa exactă. După Cihac, Meyer 41 și Berneker 58, rom. provine din sb., și acesta din alb., care ar reprezenta lat. bel(l)ua; totuși, sb. nu este suficient pentru a explica fonetismul rom., în timp ce, dimpotrivă, sb. pare mai curînd a se explica drept împrumut din rom. (cf. Candrea, Elementele, 407). Celelalte soluții nu oferă mai multă probalilitate: din gr. πελώριον, după Roesler 555; din belua aura, după o ipoteză curioasă a lui Philippide, II, 633; din belluarius, după Pascu, Arch. Rom., VI, 224, și Pascu, I, 84. Această ultimă ipoteză poate părea plauzibilă; dar rezultatul ei normal ar fi *bălar (cf. alb. buljar). Pascu încearcă să elimine dificultatea, presupunînd o analogie cu laur; însă nu se înțelege necesitatea unei asemenea analogii. Adăugăm că Lahovary 317 crede că este vorba de un cuvînt anterior perioadei indo-europene; și că Moldovan 422 îl derivă din arab. billaur, bullar „umflat”, care, după Dozy, Suppl. I, 110, este cuvîntul gr. βηρύλλος. Faptul că este vorba de un cuvînt balcanic, fără explicație în celelalte limbi cunoscute, ne face să credem că formele lui actuale trebuie să se reducă la o rădăcină tracică *bell- sau ber- „fiară, monstru”, care nu știm dacă ar fi coincis cu gr. πελώριον „monstru”. Pentru acest ultim cuvînt, Boissacq 765 presupune un indoeurop. *queror. Este posibil să rămînă o urmă din cuvîntul tracic pe care l-am semnalat în numele eroului mitic Bellerophon; în acest nume, legenda interpretează prima parte, βελλέρος, ca nume propriu al unui frate al personajului, considerând că numele său înseamnă „cel care ucide monstrul” (nu „cel care îl ucide pe Belleros”, cum se interpretează curent). Terminația -aur prezintă o evidentă similitudine cu cea a gr. ϰενταύρος, care pînă în prezent nu a fost explicată satisfăcător, și în care este de asemenea posibil să se întrevadă o influență tracică. Der. balauroaică, s. f. (hidră); balaoană, s. f. (țigancă). Prin rom. se explică săs. balaur „dragon” și sb. balaura, termen de insultă.

https://dexonline.ro/definitie/balaur/definitii
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Народна веровања
« Одговор #36 послато: Мај 27, 2022, 02:02:34 пре подне »
Да, било је о томе и раније говора на овој или некој од других тема. Укратко са Википедије:

https://en.wikipedia.org/wiki/Illyrian_religion#Serpent



Са продаваоцем ових "лабеатских"кованица из истог калупа се може ступити у контакт

https://www.barnebys.de/auktionen/objekte/mega-rare-skodrinon-in-northern-illyria-ae-drachm-15-mm-3-73-gr
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже НикПав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 513
  • Y: E-BY148067 Никољдан Y (M): E-FT61303 Јовањдан
Одг: Народна веровања
« Одговор #37 послато: Јануар 07, 2023, 07:18:04 пре подне »
Не знам где бих па ћу овде. Како стојимо са курбаном за Ђурђевдан?

Павловићи су сваке године прослављали Ђурђевдан (иако нам је слава Св. Никола), скупимо се и онда се закоље ован иза куће. Док је деда могао смо неговали ту традицију. Тог овна су звали курбан.

Кад сам био мали ложили су ме да је мој ован само мој (звао се Мишко), али кад сам порастао рекли су ми да Мишко није био један ован него пар њих.



Није ми још јасан извор и разлог овог веровања.

Баба је увек говорила Ђурђевданак хајдучки састанак, Митровданак хајдучки растанак.
 
Мој Албанац из Подујева ми је рекао да је и његов деда, иако Муслиман, радио исто. За Ђурђевдан се клало јагње или одрасла овца/ован.
« Последња измена: Јануар 07, 2023, 07:25:47 пре подне НикПав »

Ван мреже сɣнце

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • I-A1328
Одг: Народна веровања
« Одговор #38 послато: Јануар 07, 2023, 10:02:19 пре подне »
За Ђурђевдан се клало јагње или одрасла овца/ован.

То је дио прољећњих народних обичаја које је практиковао сав народ. Ко је имао овце жртвовао је овцу вучијему пастиру, да овај не наводи своје вукове на његово стадо. Други су вршили обреде везане за здравље, ваљали се голи по јутарњој роси, умивали се цвијетном водом, гатали итд. При хришћанству све је то прешло на св. Ђурђа јер се он задесио у прољеће. Зато га њеки чине заштитником оваца а њеки светцем прољећа који куда ходи све цвијета и зелени.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?