Један од двојице Штефанових синова, Стеван, економиста, умро је рано, а његова два сина учесници су Првог светског рата и повлачења преко Албаније. Млађи, Светозар, имао је свега 16 година када је прошао албанску голготу. Касније је завршио права и био најпре војни судија, а касније адвокат. Он је отац др Александра Недока (рођеног 1925).

Светозар Недок са женом Десанком и малим Александром
Све у свему, занимљива породица.
Усвом раду „Prvi slovenački lekari i njihovi potomci u sanitetnoj službi srpske vojske od 1864 do 1918“, Александар Недок је записао:
»Moja iskrena želja je bila, da u istorijskom sečanju Srba i Slovenaca ne zaboravimo na jednu nadasve zaslužnu skupinu slovenačkih lekara, koji su po svom doprinosu prevazišli nacionalne i humanitarne granice! Ubedjen sam, da bi učinili veliku nepravdu ako bi zaboravili prvih osam (pa i sve ostale) slovenačkih lekara, koji su prvi pritekli u pomoč srpskoj vojsci. Žalosno je, da se malo zna o njihovim zaslugama i za sudbine njihovih potomaka u Srbiji i u svetu. Ovaj zapis je upravo nastao sa željom, da ih ne zaboravimo!«
Подаци и фотографија из рада: Marijan F. Kranjc, „Prlek u Beogradu – dr. Aleksandar Nedok pradeda dr. Štefan Nedog, prvi slovenački lekar Srpske vojske (1864)“
Прлеки је, иначе, назив за Словенце који живе у Штајерској, између Муре и Драве, а који важе за ратоборну сорту:
https://en.wikipedia.org/wiki/Prlekija