Форум - Порекло
Траг - корисне књиге, сајтови => Фотографије => Породичне фотографије => Тему започео: Селаковић Април 17, 2016, 09:07:23 поподне
-
Рано ујутру, на Малу Госпојину 1934., стигао је раније заказани фотограф да фотографише Јевтиће из Осечине. Децу су, буновну и нерасањену, пожурили да се на брзину обуку. Ко је стигао, узео је цвеће у руке. Божидар Јевтић, носилац Албанске споменице, одлучио је да се не слика са шеширом, како је Ђедо наредио, па је ставио шешир на тикву. Тако је настала "задружна" фотографија Јевтића, једне од последњих породичних задруга у Осечини.
На средини фотографије је Михајло Јевтић - Ђедо, глава куће. Лево је његова супруга Смиљка. Десно је његова снаја, жена његовог тада већ покојног брата од стрица, Марија, моја чукунбаба. Около су синови, (кћерке су у време ове фотографије све већ биле удате, као и најстарија унука), снаје и унуци (а после ове фотографије доћи ће на свет још шесторо унучића). Толико о овој фотографији породице моје мајке.
(http://s23.postimg.org/edexmeo6z/jev.jpg) (http://postimage.org/)
Узгред, ако неко зна какву ово ношњу на глави носи моја горе споменута чукунбаба Марија, нека јави :)
-
Браво Селаковићу на слици и прилогу уз слику. :) Свака слика има много већу вредност кад иза ње стоји нека прича, а ово је прави пример такве приче, којој је већ на бременима осам деценија. ;) Деца су за десет, и таква једна кућа некада је стварала целу нацију касније, па не чуди што је код нас данас негативан природан прираштај. Шта можемо ми са троје четворо чељади по кући, спрам некада наших старих, који су у кући имали најмање по десеторо чланова, а неретко и још толико. Али шта је ту је, старе слике томе и служе, да ми старе поменемо, и они нас да опомену. Још једаред похвале за прилог. :D
-
Браво Селаковићу на слици и прилогу уз слику. :) Свака слика има много већу вредност кад иза ње стоји нека прича, а ово је прави пример такве приче, којој је већ на бременима осам деценија. ;) Деца су за десет, и таква једна кућа некада је стварала целу нацију касније, па не чуди што је код нас данас негативан природан прираштај. Шта можемо ми са троје четворо чељади по кући, спрам некада наших старих, који су у кући имали најмање по десеторо чланова, а неретко и још толико. Али шта је ту је, старе слике томе и служе, да ми старе поменемо, и они нас да опомену. Још једаред похвале за прилог. :D
Амикусе, хвала, потписујем све што си рекао. Иначе, са ове слике, сви су нажалост покојни, остали су живи по неки млађи баба и деда, рођени после ове фотографије. Али, све сам их познавао, волео, и сви су ми остали у неизбрисивом сећању као добре и драге бабе и деде.