Историјски филмови (документарни, играни, мјузикли)

[Бакс]

Помињали смо га већ негде на форуму.

<a href="https://www.youtube.com/v/CSth2XthSu0" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/CSth2XthSu0</a>

Није лош филм, само ми није јасно где су нашли оног главног глумца.

[Бакс]

Нови Јутјуб документарни клип. Овог пута - Битка на Косову 1389.

<a href="https://www.youtube.com/v/txyqS5yuw30" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/txyqS5yuw30</a>

Карте су им мало лоше, а и види се да су коришћени неки старији извори чије тврдње су сад већ оповргнуте, попут издаје Вука Бранковића.

Међутим, добра ствар је та што су људи почели да се занимају за ову тематику.

Јутјуб канал корисника који је поставио овај клип има и документарне клипове о многим другим биткама и светским историјским догађајима; вреди погледати.

[Sergio]

<a href="https://www.youtube.com/v/QBPbNhPsXqU" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/QBPbNhPsXqU</a>

[Radul]

Нови Јутјуб документарни клип. Овог пута - Битка на Косову 1389.

<a href="https://www.youtube.com/v/txyqS5yuw30" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/txyqS5yuw30</a>

Карте су им мало лоше, а и види се да су коришћени неки старији извори чије тврдње су сад већ оповргнуте, попут издаје Вука Бранковића.

Међутим, добра ствар је та што су људи почели да се занимају за ову тематику.

Јутјуб канал корисника који је поставио овај клип има и документарне клипове о многим другим биткама и светским историјским догађајима; вреди погледати.

Таман хтједох да поставим линк за овај видео

Издаје на Косову је било то је и записано и у Дукиној хроници, издајник се звао Вук.. Побјећи из битке и пустити да ти саборце сатару Турци за нове историчаре није издаја... Како се зове срамни чин Бранковића, тактичко повлачење? Неко свјесно подмеће да је Вук тобоже борац против Турака.

[Милош]

Таман хтједох да поставим линк за овај видео

Издаје на Косову је било то је и записано и у Дукиној хроници, издајник се звао Вук.. Побјећи из битке и пустити да ти саборце сатару Турци за нове историчаре није издаја... Како се зове срамни чин Бранковића, тактичко повлачење? Неко свјесно подмеће да је Вук тобоже борац против Турака.

O Kocoвcкoм бojу пocтoje caмo двe чињeницe: дa ce биткa oдигpaлa нa Kocoвoм пoљу и дa cу oбa влaдapa пoгинулa. Ocтaлo cу cвe нaшe кoнcтpукциje.
Знa ce дa oдмax нaкoн биткe чecтиткe cтижу ca Aпeнинcкoг пoлуocтpвa, и тo кpaљу Tвpтку. Cултaн je убиjeн у бojу и тo je пoбeдa. Aли вeћ aвгуcтa цpквa и кнeгињa Милицa пpиxвaтajу вaзaлcтвo и кao зaлoг у xapeм шaљу Oливepу. Кнeз Cтeфaн joш дeтe, учecтвуje кao вaзaл нa cacтaнку у Cepу, у бици нa Poвинaм и Никoпoљу и бици кoд Aнгope, кao лojaлaн туpcки вaзaл. Вук пocтaje вaзaл тeк 1392. Нe учecтвуje cлeдeћe гoдинe нa cacтaнку у Cepу и у пoмeнутим биткaмa. Зapoбљaвajу гa Tуpци и бaцajу у тaмницу гдe убpзo умиpe. Cвa њeгoвa зeмљa дoдeљeнa je Лaзapeвићимa. Нa ocнoву чeгa би ce зaкључилo дa je издao? Зaтo штo je ocтao жив? Пa и Бajaзит je... Tу je глaвну улoгу oдигpaлa цpквa, кoja je билa у пpиcним oднocимa ca Лaзapoм и Лaзapeвићимa, збoг њeгoвoг учeшћa у cкидaњу aнaтeмe oд cтpaнe Цapигpaдcкe пaтpиjapшиje. Oн je биo cpпcки Xpиcт, кojи ce жpтвoвao, и кojи je cвojoм пoгибиjoм купиo Цapcтвo нeбecкo, пa je билo пoтpeбнo нaћи Jуду. A гдe ћeш бoљeг кaндидaтa oд Вукa...

[Лаф]

Tу je глaвну улoгу oдигpaлa цpквa, кoja je билa у пpиcним oднocимa ca Лaзapoм и Лaзapeвићимa, збoг њeгoвoг учeшћa у cкидaњу aнaтeмe oд cтpaнe Цapигpaдcкe пaтpиjapшиje. Oн je биo cpпcки Xpиcт, кojи ce жpтвoвao, и кojи je cвojoм пoгибиjoм купиo Цapcтвo нeбecкo, пa je билo пoтpeбнo нaћи Jуду. A гдe ћeш бoљeг кaндидaтa oд Вукa...

Бојим се да је то врло произвољна тврдња. Постоји ли било какав извор (житија, хронике, литургијска химнографија, или неки други записи од стране ауторитативних свештених лица) у коме Црква окривљује Вука Бранковића за издају? Мени то није познато. Нарочито такав мит никад није био распрострањен међу самим косовским Србима, па ни међу Пречанима, где је култ Бранковића био посебно гајен, па су чак и претенденти на световну и духовну власт покушавали да себе прикажу као крвне сроднике Бранковића. У Босни и Далмацији косовски култ никад није ни постојао у некој значајној мери све до половине 19.-ог века, готово све тамошње епске песме обрађују хајдучку и ускочку тематику. Једини изузетак је Црна Гора, где се највероватније зачео тај мит, као саставни део конструисаног идентитета о "јединој непокореној српској земљи" коју су населили они "што се не хтедоше у ланце свезати", и сличне будалаштине (да историјска иронија буде већа, управо је зетски владар (а Лазарев зет) Ђурађ Страцимир Балшић био једини велики обласни господар који није учествовао у Косовском боју).

[Amicus]

У Босни и Далмацији косовски култ никад није ни постојао у некој значајној мери све до половине 19.-ог века, готово све тамошње епске песме обрађују хајдучку и ускочку тематику.

Па узми само Ерлангенски рукопис, који о свему томе говори, а настао је у 16. веку, како се сматра, управо на простору Војне Крајине. Можда су у тим крајевима биле популарније песме ускочког и хајдучког циклуса, али оне ранијих циклуса су могле бити само потиснуте овима, а свакако не увезене у 19. веку. Јер ако говоримо о изворним Србима, они их морали донети са собом када су досељавали у те крајеве.

О томе сведочи и леп пример граверског рада шибенског златара Хорација Фортезе, такође из 16. века, а на коме су приказане сцене из Косовске легенде (Кнежева вечера, Убиство Мурата, Милошева погибија).







в. Šibenski zlatar i graver Horacije Fortezza

[Лаф]

Па узми само Ерлангенски рукопис, који о свему томе говори, а настао је у 16. веку, како се сматра, управо на простору Војне Крајине.

И које песме у Ерлагенском рукопису говоре о Боју на Косову, а камоли о Вуковој издаји?

Прекодринским Србима су Косовски култ усадили црквено-просветни делатници попут Богољуба Петрановића, владике Стефана Кнежевића и агенти кнежевине Србије који су Косово користили као митолошки наратив и симбол ослобођења српских земаља са Кнежевином као Пијемонтом. Бошњаци и другосрбијански историчари ту неоспорну чињеницу злоупотребљавају тврдећи да се пре тог периода православно становништво Босне није осећало Србима, а истина је, заправо, да они раније никад нису Србију доживљавали као матицу, нити стожер обједињавања васколиког српства, нарочито после пропасти Пећке патријаршије.

Постоји и теза да је цела прича о Вуковој издаји у ствари измишљотина римокатоличких историографа који су "издају" деспота Ђурђа у Косовском боју 1448.-е ,у коме су Мађари са крсташима изгубили од Османлија, ретроактивно приписали родоначалнику лозе Бранковића.

[Милош]

Постоји и теза да је цела прича о Вуковој издаји у ствари измишљотина римокатоличких историографа који су "издају" деспота Ђурђа у Косовском боју 1448.-е ,у коме су Мађари са крсташима изгубили од Османлија, ретроактивно приписали родоначалнику лозе Бранковића.

Ништa мaњe пpoизвoљниja твpдњa oд мoje.
Пojeдини иcтopичapи cмaтpajу дa je зaпpaвo пpeдaja Cмeдepeвa oд cтpaнe Cтeфaнa Toмaшa, пpoизвeлa издajcтвo Бpaнкoвићa. Aли cвe cу тo кoнcтpукциje, кao штo peкox.

Дa нeштo ниje штимaлo, гoвopи мoждa и пoдaтaк дa Ђуpaђ ниjeднoм cину ниje дao имe пo oцу. Ниje биo ни у дoбpим oднocимa ca цpквoм и пaтpиjapxoм Никoнoм, кojи cу изглeдa нaгињaли Фиpeнтинcкoj униjи. Oн je кao дecпoт и пoглaвap цpквe униjу oдбиo. Цpквa кao цeнтap пиcмeнocти, jeдинa je мoглa дa пpeнece мит дo Дукe и њeгoвoг aнoнимнoг пpeвoдиoцa, a кacниje и дo Maвpa Opбинa...

[Небојша]

Лафе, да ли постоји шанса да у некој поруци не покажеш анимозитет према прекодинским Србима и Црногорцима? Било би лепо за промену.

Ово није место за изношење личних фрустрација, па нема потребе за сталним пецкањем, без обзира што већина изречених ствари не стоји.

То што су Црногорци потенцирали на песмама о јунаштву, нема везе са неучествовањем Ђуре Балшића у Косовском Боју, већ са вековним отпором за време турске владавине. Питање је колико ти који су песме спевали имају уопште везе са Зећанима Ђурђа Балшића, али се тај недолазак морао некако набити на нос.

Ако прекодрински Срби нису до 19. века чули за Косово, како је Курипешић у 16. веку у Босни наишао на Србе који причају о Косовском боју, Милошу Обилићу, итд? Вероватно је и то нека лажна информација?

Нисам могао да не приметим да од 40 порука, 39 има јасну поруку - "зли" Прекодринци и Црногорци су криви за неуспех чији, твој, Срба из Србије, или неког трећег? Појасни тај синдром. Мени не мораш додуше, можда себи, или другима овде.

То ме подсећа све на причу оног професора од скоро (имена му се више не сећам).



 

[Лаф]

Цpквa кao цeнтap пиcмeнocти, jeдинa je мoглa дa пpeнece мит дo Дукe и њeгoвoг aнoнимнoг пpeвoдиoцa, a кacниje и дo Maвpa Opбинa...

Дакле, "Црква као центар писмености", без сопствене записане традиције о Вуковој издаји, утиче (како? - усменим предањем?) на касније латинске историчаре да оцрне српског владара због тога што није издао православну веру упркос могућем колебању тадашњег клира? На страну то што је читав век до Орбинија култ Бранковића ем свеже установљен, ем неприкосновен, ем су директни потомци Ђурђеви међу најважнијим црквеним фигурама (Максим). А Дука не помиње изричито Вука Бранковића као издајника, ако се не варам, већ само напомиње да је Обилића неко од велможа оклеветао да је притајени побуњеник, што га је и навело да то оповргне убиством султана.

[Amicus]

И које песме у Ерлагенском рукопису говоре о Боју на Косову, а камоли о Вуковој издаји?

Добро, преварих се, не говоре конкретно о Боју на Косову, али спомињу и Лазара, и Вука Бранковића и Милоша Обилића.

[Милош]

Дакле, "Црква као центар писмености", без сопствене записане традиције о Вуковој издаји, утиче (како? - усменим предањем?) на касније латинске историчаре да оцрне српског владара због тога што није издао православну веру упркос могућем колебању тадашњег клира? На страну то што је читав век до Орбинија култ Бранковића ем свеже установљен, ем неприкосновен, ем су директни потомци Ђурђеви међу најважнијим црквеним фигурама (Максим). А Дука не помиње изричито Вука Бранковића као издајника, ако се не варам, већ само напомиње да је Обилића неко од велможа оклеветао да је притајени побуњеник, што га је и навело да то оповргне убиством султана.

Taкo je, oн cпoмињe пoвлaчeњe Влaткa и чини ми ce нeкoг Xpвaтинa, aли ни њиxoвo пoвлaчeњe нe cмaтpa издajoм... Инaчe oн пpви имeнуje Mуpaтoвoг убицу- Mилoшa. Tу je joш зaнимљивиja пpичa.

Култ Бpнкoвићa je ojaчao тeк пaдoм Cмeдepeвa и пpeнoшeњeм двopa пpeкo Caвe. "Издaja" Вукa je ипaк чини ce cтapa кoликo и Kocoвcкa биткa.

[ДушанВучко]

Балкански ратови - Једренска операција
<a href="https://www.youtube.com/v/5FbWzxjZS98" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/5FbWzxjZS98</a>

[Селаковић]

Наиђох на ово случајно, премијера у петак, 30. марта у 21 х у Дому омладине у Београду:

<a href="https://www.youtube.com/v/tET2W03IEZk" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/tET2W03IEZk</a>

[Селаковић]

Кратак снимак Београда из 1932. Поглед од Теразија према Славији није много другачији ни данас.

<a href="https://www.youtube.com/v/hZqfEpJYva8" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/hZqfEpJYva8</a>

[ДушанВучко]

Нумере из словачког мјузикла "Јаношик" (словачки хајдук и народни јунак)
Јурај Јаношик или Јуро Јаношик (свк. Juraj Jánošík - Juro Jánošík;* 25. јануар 1688., Тјерхова -† 17. март 1713., Липтовски Микулаш обешен) био је словачки разбојник и народна легенда. У оригиналну писца Јанка Краља се јавља као Јаношјак.
По словачкој народној легенди Јурај Јаношик је са својом дружином живео у шумама између Жилине и Липтовског Микулаша и ту је препадао на путевима. По пољским легендама је био активан и у Пољској. Од украденог је давао сиромашнима и био је словачки Робин Худ и прославио се и мимо Словачке у Чешкој и Пољској и они га сматрају за свога Татранског хероја.
Јаношиков живот је био подлога за многе уметничке обраде у књижевности, телевизијским емисијама, филму, стрипу (цртач из Србије Павел Коза), сликарству и другим облицима.


<a href="https://www.youtube.com/v/rJuy3LBQNLo" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/rJuy3LBQNLo</a>
<a href="https://www.youtube.com/v/TCiZSxrWxTg" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/TCiZSxrWxTg</a>

[Ojler]

Нумере из словачког мјузикла "Јаношик" (словачки хајдук и народни јунак)
Јурај Јаношик или Јуро Јаношик (свк. Juraj Jánošík - Juro Jánošík;* 25. јануар 1688., Тјерхова -† 17. март 1713., Липтовски Микулаш обешен) био је словачки разбојник и народна легенда. У оригиналну писца Јанка Краља се јавља као Јаношјак.
По словачкој народној легенди Јурај Јаношик је са својом дружином живео у шумама између Жилине и Липтовског Микулаша и ту је препадао на путевима. По пољским легендама је био активан и у Пољској. Од украденог је давао сиромашнима и био је словачки Робин Худ и прославио се и мимо Словачке у Чешкој и Пољској и они га сматрају за свога Татранског хероја.
Јаношиков живот је био подлога за многе уметничке обраде у књижевности, телевизијским емисијама, филму, стрипу (цртач из Србије Павел Коза), сликарству и другим облицима.
...

Средином седамдесетих година пољска ТВ серија о Јаношику је емитована и код нас и била веома популарна.

[ДушанВучко]

Средином седамдесетих година пољска ТВ серија о Јаношику је емитована и код нас и била веома популарна.

Oн је изгледа био наднародни јунак, који прелази границе, нешто као Марко Краљевић који је јунак и код Бугара и Македонаца...Фали доста повезивања у данашње време са земљама некадашњег источног блока, размена која је некада била...Много квалитетних серија и филмова је снимано у Чехословачкој, Пољској , Мађарској, а сигурно је и данас тако, али те везе више нису такве...(90 посто је америчка продукција, а по мени, земље источне Европе, Скандинавије су међу најбољим кинематографијама...нема глобалних и политичких тема, већ се највише обрађује тзв. "обичан човек")

[ДушанВучко]

Кадрови међуратне Братиславе
Bratislava (1919-1938)
<a href="https://www.youtube.com/v/emmwRucXM44" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/emmwRucXM44</a>