Нађох после дуго, дуго, времена карту српских манастира у земљи, окружењу и свету (в.
манастириспц.орг)
Али нешто што је потврдило моје раније сумње, нашао сам у чланку
Вечерњих новости (чланак је додуше из 2013), који преносим у целости, управо како бих скренуо пажњу свима, колико се код нас уопште не води рачуна о неким основним стварима.
Пописани манастири у Србији: Звони са свих 400 звоника
Манастири Српске православне цркве у Србији први пут су се нашли пописани на једном месту, Највише манастира тренутно је у Митрополији црногорско-приморској – 39
ШИРОМ Србије и региона расуто је 405 манастира Српске православне цркве, а њихови темељи постоје на још 205 локације. Само на Косову и Метохији забележени су трагови чак 2.500 хришћанских светиња, од којих је највећи део нестао у бурној прошлости.
Дугим и напорним истраживањем, по много чему пионирском, до ових података дошао је публициста из Лознице Перо Вишњић, који се први прихватио израде својеврсног регистра српских манастира. Тиме је исправљен вишегодишњи недостатак јединственог пописа храмова, којим нису располагале државне установе, па чак ни Српска православна црква. Поред активних манастира, насељених монаштвом, први пут су темељно пописане и напуштене светиње, па чак и манастиришта - рушевине храмова који су постојали у прошлости...
ПРВИ У СВЕМУ
ПРВИ систематизовани регистар српских манастира и број храмова на овом простору изненадио је чак и патријарха Иринеје, који је признао да на том списку има манастира за које није знао ни да постоје. - Импресиван број манастира даје наду српском народу да ће посећујући их ојачати своју веру - рекао је патријарх Иринеј на недавној промоцији књиге „Саборник манастира српских“. - Они имају немерљив значај за нашу историју и културу и све што се првим назива имало је почетак у њима - прва књига, прва фреска, први закон, прва икона...
У језгру верског и културног бића српског народа Епархији рашко-призренској, нажалост, неупоредиво је дужи списак светиња које су некада постојале. На Косову, Метохији и у Рашкој области постоје 23 манастира, док су манастиришта на више од 60 локација.
- Досадашњи пописи манастира Српске православне цркве расути су у десетинама књига и монографија, а јединствен и комплетан списак готово да није постојао - каже у разговору за „Новости“ Вишњић. - Зато сам као циљ поставио да посетим сваки српски манастир, да фотографишем и забележим основне податке о богомољама. Тако је почело магично путовање, које је трајало седам година и током којег сам прешао готово 800.000 километара.
Грађу коју је прикупио на терену, крстарећи Србијом, Босном и Херцеговином и Црном Гором у потрази за светињама и траговима прошлости Вишњић је преточио у јединствену монографију „Саборник манастира српских“. Она је тако постала својеврстан водич кроз српско црквено градитељаство и духовно наслеђе.
- Прављење регистра српских манастира и прикупљање грађе посао је који мора да траје непрекидно, јер се стално подижу нови и обнављају стари. Надам се да ће духовни бисери расути и по најзабаченијим крајевима убудуће бити доступнији нашим људима, али и свим гостима Србије и региона - напомиње Вишњић.
Историчар уметности и кустос Музеја примењене уметности Душан Миловановић наглашава да српски манастири, осим што имају верски и духовни значај, представљају и сведоке бурног историјског трајања државе и народа.
- Готово сви наши манастири припадају категорији мученика - више пута су пљачкани, паљени и разарани - подсећа Миловановић. - Упркос томе, чим би се времена примирила, обнављани су. Сведоци смо и данас таласа фантастичне обнове и градње православних богомоља, на свим територијама где Срби живе.
КРСТОВИ НА СВЕ СТРАНЕ
ВИЗАНТИЈСКИ идеал црквеног градитељства и духовног живота у средњем веку достигнут је у Метохији - подсећа Душан Миловановић. Готово да није било места у овом делу Србије где човек, окрећући се око своје осе, не би имао макар један крст са манастирских купола у свом видокругу. Средњовековни верник је то доживљавао као слику раја на земљи.
Извор: Вечерње новости
Немамо ли право да се запитамо као људи шта ради и шта је радила Српска православна црква до данас ако није успела да направи САМА, макар СЕБЕ и СВОЈИХ потреба ради, попис свих макар акитвних манастира, а да не говоримо о онима који данас постоје само у писаним изворима и књигама?
Добро прочитајте подебљане делове и реците да нисте шокирани написаним? - Ја добијем фрас кад прочитам такве написе. Не знам да ли има народа сличног нама, који се тако неодговорно понаша према својој историјској, културној, верској и свакој другој баштини?
Српска православна црква, коју доживљавасмо као какву ИНСТИТУЦИЈУ од националног значаја, понашла се и понаша се и данас као каква номадска заједница која данас осване овде, сутра онде, а прекосутра ко зна где, већ одавно несећајући се где је била јуче, а камоли прекјуче.
Али ето, као што и све друго код нас иде на гурање, тако је СПЦ на гурање добила списак својих манастира, а онда се неко коначно и од њих удостојио макар да баци то на карту, па да то културно благо можемо видети и на један пријемчив начин.
