Значајан је овај налаз јер сад и J-Y15058 који има источне афититете (Бугарска, Цинцари) практично има извориште на западу.
Мислим да је најзначајније да рашчланимо шта представља овај археогенетски налаз:
Радови су вршени 2009, Велики Ваник, Вргорац, тумули из ранијег средњег бронзаног доба. Према налазима, фуснотама врло је јасно о чему се ради:
Посушка култура.
Дакле ово је археогенетски налаз Посушке културе. Њена прва фаза Нечајно датира на прелаз између прве и друге фазе Цетинске културе. Посушка и Цетинска култура иако су коегзистирале, далеко су од истог. У ствари налаз да је Посушка култура=J2b-M241 имплицитно говори да је Цетинска култура=E-V13, што је већ доминантна хипотеза.
Дакле оне су коегзистирале један период. Сличност је нпр. у тумулима, међутим огромне су разлике у карактеру. Носиоци Цетинске културе били су номадски сточари, свега неколицина градина се веже за њих, а и за те је вјероватно да се дуго нису задржавали на њима. С друге стране велики број градина се веже за Посушку културу, те је земљорадња код ње играла врло значајну улогу.
Оно што је баш карактеристично за Посушку културу јесте ткз. "Лиценска" керамика, за њу се рачуна да јој је исходоште сјеверније - западна Панонија. Она доминира у другој Совићи фази, у првој Нечајно фази се само на крају појављује. Наравно за Цетинску културу је страна/нетипична. Оно што је такођер занимљиво јесте што у раној фази Нечајно ова култура има енеолитске афинитете са Италијом. Што опет упућује на старије гране J2b-M241 присутне у Италији. С друге стране афинитети постоје и са Бел Бикер културом. А на то може указати и налаз мтднк хг W3a1. Осим што је степска и ријетка, нађена је и код узорка I0116 Унетичке културе из Ешперштета у Њемачкој (2134-1939 calBCE), као и I3607 узорка Бел Бикер културе (2300 пне) из Дегендорфа у Баварској.
Примјетно је и ширење носиоца Посушке културе на рачун Цетинске културе. У Шкарин Самограду малобројни примјерци керамике Посушке културе у 2. фази постају много бројнији у 3. фази. У Равлића пећини Цетинску културу у фазама IIIa и IIIb замјењује Совићи фаза у фази IV.
Посушка култура има везу и са јужнијим подрујчима до ријеке Мат у Албанији (Незир III, Гајтан код Скадра насупрот опет неким екстензијама Цетинске културе као Малић).
И J-M241 и E-V13 су есенцијално бронзанодобске хаплогрупе, које доживљавају огромну експанзију у условима индоверопеизације и контакта са степским Индоевропљанима. Само што су мислим остварили контакт са сасвим различитим популацијама, J-M241 са Бел Бикер културом ("западни" Р1б), E-V13 са Вучедолом ("источни"и Р1б) који су могуће или вјероватно говорили неким прото-грчким језиком.
Многи E-V13 одлазе на југ и исток до чак Пелопонеза. Тако да су изгледа код генезе Илира већи удио имали вјероватно J-M241.
Наравно ту је и спомињани R-U152, који можемо довести у везу са културом поља са жарама која јесте имала велики утицај код формирања Илира, али ту се ради о каснијим мигрантима у односу на J-M241.