Чандић

[canneess]

Поздрав свим форумашима, одавно читам текстове на порталу, а тек сам скоро видио да постоји и активан форум посвећен поријеклу Срба што је, итекако похвално.
Пронашао сам вас сасвим случајно и то преко текста о Кулизама, тј. родовима који славе Св. Стефана Дечанског, међу којима сам и сам. Међутим, оно што ме је посебно изненадило, јесте то да презиме које носим, па ни простор са којег потичем нема посебне повезаности са овом крсном славом. Наиме, моје презиме, како и наслов теме говори, јесте Чандић. Јако ријетко презиме у Срба, и има нас једино у Босни, у околини града Добоја.
Иначе, Чандићи су углавном доласком у Босну примили ислам, те их као таквих има у околини Градачца и Брчког, а на ове просторе, колико сам до сада сазнао долазе током 17. вијека /ако се добро сјећам/, падом Чонграда, у оквиру кога су се раније налазили у селу Чанад /односно Мађарски Чанад је званично име, пошто и у Румунији, одмах преко границе постоји истоимена насеобина - Чанад/. Много већи број Срба с тог простора, тада је кренуо пут јужне Русије /што такође прочитах негдје на интернету/, док су моји преци отишли на другу страну, тј. у Босну.
У самом Чанаду и дан-данас има одређен број српских становника, заправо одувијек их је било ту, о чему говори у православна црква у самом селу. Вјерујем да су се Срби на те просторе настанили са подручја Старе Србије,Космета...
Међутим, оно што ме занима јесте то да ли је негдје могуће пронаћи некакве податке о томе, који су то Срби живјели и живе на подручју Чонграда /пошто сумњам да је тешко пронаћи тај податак за само село/, а да славе Св. Стефана Дечанског, јер сам свјестан да је презиме које тренутно носим "фабриковано" нашим доласком у Босну и јасно је да смо прије тих догодовштина и сеоба носили неко друго презиме.
Оно што ме доводи у забуну јесте и то да сам, у горепоменутом тексту на вашем порталу, прочитао да не постоје "уписане" породице сјеверније од Панчева које празнују Св. Стефана Дечанског.

П. С. : Знам да постоји и презиме Чанадановић, које "неодољиво" подсјећа на Чанад, али чији "носиоци" листом живе у Србији. Зна ли се која је њихова крсна слава или још понеко слово о њиховом поријеклу ?!

Хвала свима, унапријед на разријешењу ове "мистерије"!

Заправо, хвала Вам што уопште постоји овакав један респектабилан портал, са све форумом у Срба.

[Amicus]

Ово презиме ми је прознао, али нисам имао појма да се иза њега крије оваква прича, знам само да су пореклом из Бушлетића код Добоја. То село припада Парохији српско-грапској, где се чувају и матичне књиге рођених, венчаних и умрлих у Бушлетићу, као и попис становништва с почетка 20. века.

С обзиром на причу о пореклу с простора који су Срби насељавали вероватно још у време османске владавине на тим просторима, тешко је рећи одакле су могли тамо доћи. Ово њихово пресељење у Босну током 17. века највероватније је узроковано повлачењем Османског царства са тих простора, јер добар део становништва који је дошао с њима, и повлачи се са њима.

Ако сте у могућности, најбољи одговор на питање о даљем пореклу, дало би генетичко тестирање порекла по мушкој лози. Цео тај простор, који данас залази у земље изван Бивше Југославије, кроз векове је насељаван са разних страна. Од првих сеоба још у средњем веку, па преко оних које су подстицали Турци, до сеоба када су Срби селили читаву државу под Арсенијем III Чарнојевићем, становништво се на тим просторима допуњавало и празнило. А као извор служили су сви простори који су били насељени Србима и другим хришћанима, којима је било у интересу бити ближе граници других хришћанских земаља, или бити на располагању Турцима у сваком тренутку, јер су од такве службе живели.

[canneess]

Браво, Amicus, то је то.
Нисам ни знао да сте толико упућени у "материју", јер да јесам не бих околишао пишући о Добоју, него бих прешао директно на Бушлетић. 

Сва та прича, око овог презимена јесте заправо неки спој свега што сам до сада о њему сазнао, углавном путем "мреже свих мрежа" и највише захваљујући, баш тим муслиманима. Нас, Срба, Чандића има јако мало, двадесетак рекао бих и сви смо ближа родбина.
Што се тиче тих књига из парохијске цркве, својевремено ми је у рукама био "Родовник", који ми није сувише тога открио. Тек до чукундједа, наврдједа и то је то. Ту прича стаје, можда то значи, заправо, да је баш тај, који је у тој књизи први уписан и дошао у ту парохију однекуд!?
За то да у мјесној цркви има и попис, нисам имао појма. Свакако би било добро да се консултујем и са свештеником.

Свакако, хвала пуно!

[Amicus]

Моје мишљење је да ипак ту све не стаје, јер матичне књиге те парохије воде се од 1894. године, а свих тих породица које се спомињу у попису било је и пре тог пописа. Као што је уосталом било и пописа, али за сада још нигде нису објављени, познато ми је само да се неки од њих чувају у Архиву Тузланског кантона у Тузли.

Што се тиче старости данашњег становништва на том простору, код Миленка Филиповића (Прилози етнолошком познавању Североисточне Босне, Сарајево, 1969, стр. 89) се може наћи податак да становништво ових простора није старије од 120-150 година, што ако се прерачуна у односу на време кад је тај податак забележен, смешта време доласка главнине данашњег становништва на крај 18. и почетак 19. века.

Наравно, део старинског становништва је свакако могао да се задржи до данас, а међу њима би у овом случају свакако били и Чандићи, као и то да није немогуће да су они раније живели негде даље, али ми о томе немамо никаквих сазнања.

Због тога су кључни пописи, јер само они могу да помере наша сазнања у том смеру, а за сада је позитивно да знамо да пописи уопште постоје. Ваљда ће се већ наћи неко ко ће отићи у Архив да их прегледа и објави. Можда највећи проблем око тих пописа је чињеница да су писани арапским писмом, што само по себи повлачи чињеницу да ћемо се начекати док они дођу на ред да се преводе.

P. S.

Попис који помињах, заправо је Домовник, стандардни попис парохијана.

[canneess]

Да, тај "Домовник" сам заправо и читао и када сам написао да ту све стаје, мислио сам, на моје даље знање о свему томе. Нисам ни сумњао да негдје постоје и детаљнији и старији списи о становништву ових простора, само што нисам знао да се то налази у Тузли, нити да су на арапском језику.
Уствари, ја сам углавном био поприлично сумњичав према том периоду турске владавине, мислећи да су баш ти први пописи и томе слично, на овим просторима проведени за вријеме Аустроугарске.

У сваком случају, велико хвала на корисним информацијама, а свака нова ствар коју сазнам ми даје сатисфакцију да "истражујем" и даље. 

[Небојша]

Извесни Михајил Чандић се помиње у књизи: "Српска Митрополија Карловачка: око половине XVIII века по архивским списима", Српска манастирска штампарија, 1902

[canneess]

Хвала и вама, Небојша.
Драго ми је видјети да негдје постоји и писани траг о постојању Чандића и прије периода са којим сам упознат.

[Amicus]

Претпостављам да знате, али ради оних који не знају, а буду трагали за својим пореклом, треба споменути да су од Чандића и Цвијановићи из Грапске Доње.

Крсна слава Свети Стефан Дечански.

[canneess]

Тачно тако, потпуно сам заборавио споменути ту чињеницу /јер сам сметнуо с ума да славимо исту крсну славу/, која је исто тако значајна, а "ухватио" сам се историје...

Заправо, увијек сам се питао да ли су они од Чандића или је ситуација обрнута /пошто је презиме Цвијановић много присутније у нашем народу/  !?
Међутим, интересантно је да и њих зову Чанде, баш као и Чандиће /што је за ове друге, сасвим логично/, а самим тим би се дало видјети да су они "од Чандића", како рекосте.

[Amicus]

Они су пореклом од Чандића, али се протоком времена, број Чандића се вероватно смањио у односу на број те млађе гране Чандића, који се по свему судећи тако презивају некад од времан аустроугарске управе у БиХ. Можда чак неко од њих и памти тог Цвијана Чандића по коме носе презиме Цвијановић. Немам овде снимке целог Домовника, али није искључено да се можда и тамо спомиње тај Цвијан.

[Amicus]

Мађарски пописи из 1715. и 1720. године доносе нека презимена која су највероватније истог порекла као и презиме Чандић. Тако у Попису Систематске комисије из 1720. године, на подручју Краљевине Угарске, срећемо следећа (имена и) презимена:

Milin Csanadecz, Michael Csanadi, Joannes Csanadi, Stephanus Csanady, Kerszto Csanadacz, Andreas Csanadi, Simeon Csanadi, Stephanus Csanadi, Stephanus Csanadi, Joannes Csanadi, Stephanus Csanadi, Stephanus Csanadi, Jovan Csanadácz, Urosz Csanadacz, Maxim Csanadacz, Sivan Csanadecz, Petár Csanadácz, Grubba Csanadácz.

Ова презимена су забележена у следећим местима: Villova (Србија), Péred (Словачка), Váry (Мађарска), Palosnak (Мађарска), Arad (Румунија), Bán (Словачка), Thetsö (Украјина) 2х, Tasnad (Румунија), Debrecen (Мађарска) 2х, Veszprém (Мађарска), Saitin (Румунија), Paulich (Мађарска), Solmos (Румунија) и Szeged (Мађарска) 3х.

[canneess]

Занимљиво, много тих имена која су у том попису и нису мађарска /попут нпр. Урош, Јован, Крсто/, него су то вјероватно хунгаризовани Срби. To примјећујем одмах иако сам поприлични лаик за мађарска имена /осим за она основна/, што би се рекло "на прву лопту", али вјероватно и још неколико ових из пописа носи искључиво српско име, какво је Урош. 

[Amicus]

Добар део имена која се овде спомињу су латинизована, поготово она за која је пописивач знао њихов пандан у латинском језику, док су она друга, као што су Милин, Крсто, Живан и Груба, онаква каква су вероватно била и у оригиналу. Исто важи и за презимена, јер је сасвим могуће да су пописивачи неког Чанадића уписали као Csanadi, што им није редак случај да ураде.

Овде треба још имати на уму и то да присуство латинизованих или мађаризованих имена и презимена не значи да су и ти Срби (или неки други) који су били пописани били мађаризовани. Једно је пракса царских и краљевских пописивача, а друго је стварност на терену, јер у то време Срби у Мађарској имају одличну црквену организацију, и прилично самосталан живот уживајући привилегије Бечког двора.

Ако будете у прилици да погледате црквене матичне књиге неких од поменутих места, видећете да је неки Csanadi у матичној књизи рођених уписан као Чанадићъ. Ово све наводим само као потенцијални пример, а на основу властитог искуства, приликом истраживања порекла на том простору.

[Муњени Ћелић]

Занимљиво, много тих имена која су у том попису и нису мађарска /попут нпр. Урош, Јован, Крсто/, него су то вјероватно хунгаризовани Срби. To примјећујем одмах иако сам поприлични лаик за мађарска имена /осим за она основна/, што би се рекло "на прву лопту", али вјероватно и још неколико ових из пописа носи искључиво српско име, какво је Урош.

На списку нема ''хунгаризованих Срба'' већ су то Срби са својим српским именима и презименима. Имена писана латинским обликом попут: Michael Csanadi, Joannes Csanadi, Stephanus Csanady итд. могу бити и Мађари, нарочито ако потичу из Дебрецина или Веспрема.

[canneess]

Добар део имена која се овде спомињу су латинизована, поготово она за која је пописивач знао њихов пандан у латинском језику, док су она друга, као што су Милин, Крсто, Живан и Груба, онаква каква су вероватно била и у оригиналу. Исто важи и за презимена, јер је сасвим могуће да су пописивачи неког Чанадића уписали као Csanadi, што им није редак случај да ураде.

Да, то је то.

Свакако ми је јасно да није немогуће да постоји и одређен број етничких мађара који носе такво и слично презиме, јер то насеље и јесте мађарско и на крају крајева носи и име по једној мађарској историјској личности -  https://en.wikipedia.org/wiki/Csan%C3%A1d

[Муњени Ћелић]

Да, то је то.

Свакако ми је јасно да није немогуће да постоји и одређен број етничких мађара који носе такво и слично презиме, јер то насеље и јесте мађарско и на крају крајева носи и име по једној мађарској историјској личности -  https://en.wikipedia.org/wiki/Csan%C3%A1d

Када мађарско презиме завршава на -и, попут Чанади, Вашархељи, Зомбори итд., значи да нису добили име по некој личности или личном имену већ по месту из којег долазе. У преводу: Чанади је из Чанада (на српском Чанадинац), Зомбори је из Сомбора (илити Сомборац, Сомборски).