Покушавао сам пронаћи било кога од Шепа са Кордуна (осим већ поменутог Михајла Шепе), али нажалост безуспјешно.
Што се тиче Шепа са Кордуна, према попису СР Хрватске из
1948. године, пописани су у Рајића Брду (2 куће, 10 особа), Средњем Полоју (1 кућа, 1 особа) и Карловцу (1 кућа, 2 особе).
Код Војина Дабића имамо податак да су према попису из
1725. године постојале 2 куће Шепа у Будачком.
Насељавање Будачког и осталих мјеста започето је 1686. године, када из Босне на Кордун прелази неколико стотина српских породица.
Рајића Брдо није далеко ни од Горњег Будачког, ни од Будачке Ријеке.Дакле, кордунашке Шепе можемо пратити сасвим сигурно од
1725-1948. године.
Ово је угледан род који је дао два свештеника, Павла и Јована (вјероватно оца и сина).
Павле ШепаГодине 1820. Павле је био учитељ, по свој прилици у Војнићу.
Радека је записао да се Павле посебно истицао калиграфијом (лијепим и читким писањем). Остао је сачуван и један његов рукопис из 1823. године.
Године 1827. наручивао је и већи број књига, тада је био капелан и учитељ у Ријеци:
http://postimg.org/image/rw5peh30x/Знамо да је служио у најмање три парохије:
1) у парохији Прва Љубина (на Банији) служио је у периоду 1835-1838. године
2) у парохији Доњи Будачки (на Кордуну) служио је у периоду 1838-1840. године
3) у парохији Војнић (на Кордуну) служио је у периоду 1839-1859. године
http://postimg.org/image/n7zcu59jl/Јован ШепаЗнамо да је рођен је 1846. године у Војнићу, баш у вријеме када је Павле служио у Војнићу.
Завршио је богословију у Плашком. Рукоположен је 1869. године у Плашком од стране епископа Лукијана Николајевића.
Служио је као парох 38 година, од тога 31 годину у Перни (подаци из 1905. године). Говорио српски и њемачки језик. Те 1905. године био је удовац. Био је члан епархијске скупштине.
Налазимо га као пароха у Перни у више црквених шематизама (почевши од оног из 1871. године).
http://www.poreklo.rs/2014/05/18/protoprezviterat-kirinski-1871-godina/Сасвим сигурно знамо да је у Перни служио још 1924. године.