Аутор Тема: Stupari , Tavani ,Bosanski Petrovac  (Прочитано 9097 пута)

Ван мреже Мила

  • Гост
  • *
  • Поруке: 12
  • Пробуђена гледам и неверујем
Stupari , Tavani ,Bosanski Petrovac
« послато: Септембар 26, 2013, 01:50:45 поподне »
Nekada se prezivali Stanarević .Posle ubistva bega preselili se u Liku i promenili prezime u Stupar .Vratili se .Slave Lazarevu Subotu . Moj pradeda je Neđo Stupar , koliko se sećam ,čukun dedu su zvali Bazdan i preselio se u Čelarevo posle drugog sv. rata.
Мој отац је увек говорио да имамо плаву крв!

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Stupari , Tavani ,Bosanski Petrovac
« Одговор #1 послато: Септембар 26, 2013, 04:42:20 поподне »
Што се тиче Ступара, у Босанској Крајини постоје најмање две несродне гране.

Једни воде порекло од познатог крајишког рода Родић-Стојсављевић и славе Св. Арханђела.

Међутим, најбројнији Ступари су управо они који славе Лазаревдан. Има их највише у околини Крупе, Бихаћа и Петровца.

Искрено, мени је ово презиме посебно занимљиво зато што је мајка мог деде родом од Ступара (Лазаревдан) из околине Крупе.

Чуо сам за ту причу о пореклу од Станаревића, али некако ми није логична. Станаревића данас има само пар кућа са овом славом, док су Ступари неупоредиво бројнији. Мада, није немогуће и то наравно. Презимена су се мењала често и млађи огранци су знали јако брзо да се "намноже".

Наилазио сам на разне легенде када је у питању порекло Ступара. Постоји чак и прича да су од Ђурђевих Ступова пореклом.

Међутим, оно што је сигурно је да су у Босанску Крајину дошли из Лике и Далмације, где их је такође било пуно.

Према неким подацима, презиме су добили по занатлији - ступару  који се бавио израдом ступа.

Ступари из Босанске Крајине скоро сви славе Св. Лазара и свака грана има своје надимке, нпр. Џолићи, Јаблићи, Љељићи, Бамбуровићи, Ћотићи, итд.

Постоји шанса да су Ступари пореклом из Старе Херцеговине, још тачније из Левер Таре (Пљеваља), где и данас живе једни Ступари, додуше муслимани.

Петар Рађеновић у својој књизи "Бјелајско Поље и Бравско" говори о Стпарима у више наврата. Интересантно да су ти из Тавана у неком тренутку изгледа променили славу? Али, како су из Скакавца пореклом, свакако су славили Лазаревдан раније:

Ступар - седам кућа на Таванима. Славе Јовањдан. Преселили са Скакавца пре 80 година.

Ступари Скакавац:

Ступар - двадесет осам кућа. Славе Лазаревдан, прича се за њих, да су били пре више од 200 година у неком селу кључког среза. То би могло бити негде у области Змијања. Имали су тамо земљу под тапију. Једна њихова жена чувала овце и држала увек тапију при себи. Турчин чувао своје овце и састајао се с њоме. Једном приликом украде јој он тапију и даде је бегу. Бег стаде да' беглучи њихову земљу. Старешина задруге рече му: „Зашто то чиниш беже?'‘ Бег му одговори: „Ово је моје, ево тапије од ове земље, камо теби тапија?' ‘ Старешина оде да донесе своју тапију, али је нигде не нађе. Кад бег опет дође на њиву да је оре, старешина га дочека с пушком и убије га. Сместа се сви дигну одатле и разбегну на више страна. Један брат дође у Скакавац, други у Велику Рујишку (срез крупски), трећи у Подове (Двор), у Банији.

Друго казивање каже, да су Ступари старином из Зрмање, на граници личко-далматинској. Ово ће бити вероватније. Они на које се односи она прича о тапији, могли су доселити из Зрмање тамо у кључки срез. Пошто се у оним временима врло ретко остајало задуго на једном месту, тако су можда и они морали због онога догађаја напустити то место и одбећи једним делом овамо у Скакавац. Са Скакавца су се Ступари у току дуга времена расељавали на више страна, као у Вођеницу, Ластве, Крњеушу, Горињу (крупски срез), у сански срез и у Липу (бихаћки срез). Тамо су једни променили презиме у Станаревић.

Дакле, видимо да постоје две опције, када је у питању "закопина" Ступара. Змијање и Лика. Као што је већ речено, вероватнија је ова друга опција, мада није искључено да су неки пореклом и са Змијања. Миграције ка Босанској Крајини и јесу ишле управо преко тих крајева - Змијање, Далмација, Лика.

Као што сам и мислио, Станаревићи воде порекло од Ступара, а на обрнуто.

Додао бих још и причу мог деде, који је Ступаре описивао као добре и поштене људе, а у сећању му је остало да су већином били "плави", тј светлокоси.
 

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Stupari , Tavani ,Bosanski Petrovac
« Одговор #2 послато: Септембар 26, 2013, 05:59:25 поподне »
Чини ми се да у Бјелопавлићима или Пјешивцима постоји локалитет Ступаревина, као успомена на неку одсељену породицу тог имена. Такви топоними обично су знак презимена које је на том мјесту раније живјело.

Не мора значити да су сви Ступари и крвно повезани, међутим презимена која су настала као знак занимања, заната, а поријеклом су из Црне Горе, највјероватније нису поријеклом од Брђана већ од Србљака, јер је познато колико су Брђани презирали људе који су се бавили занатима.

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Одг: Stupari , Tavani ,Bosanski Petrovac
« Одговор #3 послато: Септембар 26, 2013, 08:34:37 поподне »
У ШЕМАТИЗМУ д/б за 1882 годину, Станаревићи славе Лазареву суботу у парохији Бихаћ и Хргар (као и презиме Ступар) као и у парохији Пркоси од Петровца.
У протопрезвитерату Петровац Ступари славе Лазареву суботу у парохијама Буковача, Вођеница, Крњеуша, Смољани, Суваја и Петровац.

Ван мреже милан

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 6
Одг: Stupari , Tavani ,Bosanski Petrovac
« Одговор #4 послато: Октобар 01, 2013, 10:32:18 пре подне »
Било би добро када би неко од Ступара урадило ДНК анализу.Слава је релативно ретка, па у комбинацији слава,предање, литература и ДНК са пуно сигурности се може дискутовати о сеоби и пореклу. Наравно то важи и за Станаревиће са истом славом.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Stupari , Tavani ,Bosanski Petrovac
« Одговор #5 послато: Јул 04, 2015, 09:23:29 пре подне »
Бравско (Петровац)

Ступар - седам кућа. Славе Лазаревдан. Доселили око 1825. из Буковаче. У Буковачу, како причају, доселили почетком 18. века из Далмације.


Извор: "Бјелајско Поље и Бравско", Петар Рађеновић, Српски етнографски зборник 1925.

Ван мреже Мила

  • Гост
  • *
  • Поруке: 12
  • Пробуђена гледам и неверујем
Одг: Stupari , Tavani ,Bosanski Petrovac
« Одговор #6 послато: Март 29, 2022, 09:36:36 поподне »
Hmmm, puno informacija a verovatno nikad nećemo saznati zasigurno koja je priča prava. Hvala
Мој отац је увек говорио да имамо плаву крв!

Ван мреже Кореташи

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 34
Одг: Stupari , Tavani ,Bosanski Petrovac
« Одговор #7 послато: Октобар 06, 2023, 12:23:20 пре подне »


Друго казивање каже, да су Ступари старином из Зрмање, на граници личко-далматинској. Ово ће бити вероватније. Они на које се односи она прича о тапији, могли су доселити из Зрмање тамо у кључки срез. Пошто се у оним временима врло ретко остајало задуго на једном месту, тако су можда и они морали због онога догађаја напустити то место и одбећи једним делом овамо у Скакавац. Са Скакавца су се Ступари у току дуга времена расељавали на више страна, као у Вођеницу, Ластве, Крњеушу, Горињу (крупски срез), у сански срез и у Липу (бихаћки срез). Тамо су једни променили презиме у Станаревић.

Дакле, видимо да постоје две опције, када је у питању "закопина" Ступара. Змијање и Лика. Као што је већ речено, вероватнија је ова друга опција, мада није искључено да су неки пореклом и са Змијања. Миграције ка Босанској Крајини и јесу ишле управо преко тих крајева - Змијање, Далмација, Лика.

Као што сам и мислио, Станаревићи воде порекло од Ступара, а на обрнуто.

Додао бих још и причу мог деде, који је Ступаре описивао као добре и поштене људе, а у сећању му је остало да су већином били "плави", тј светлокоси.

Овдје имам једну занимљивост у вези Станаревића. Наиме у мјесту Кореташи, општина Лопаре има двије куће Станаревића и према казивању најстаријег Станаревића њихов предак Јово Станаревић се 1856 године из Меке Груде преселио у мјесто Липе код Бихаћа па у у Грбавицу код Брчког а затим прешао у Кореташе који су тада имали према том казивању 12 кућа. Овдје се врло прецизно говори о мјестима и годинама и то је једини род у Кореташима који има комплетан родослов од Јове па до сада. Славе светог великомученика Георгија.
« Последња измена: Октобар 06, 2023, 12:25:30 пре подне Кореташи »