Мићић, Јовањдан, Рожанство, Чајетина
Припада хаплогрупи
I2>CTS10228>Y3120>Z17855>BY210265.
Мићићи су позната фамилија у златиборском крају, највише због тога што је њихов изданак био и сердар Јован Мићић, кнез рујански.
Захваљујући пре свега сердару Јовану, о Мићићима је доста писано у литератури, а понешто је и наш Ђорђо писао овде на форуму.
Укратко, у литератури се усталила верзија, која није лишена неких противречности, према којој су Мићићи потомци Баја Пивљанина, односно његових синоваца. Када су се синовци разбежали из Пиве у Србију, један њихов огранак обрео се у Мачкату, где се наводно 1780-их родио и Јован Мићић, од оца Гаврила-Гариба. Гаврило је био син једног од два брата, Алексе или Стевана, а постојао је и трећи брат – Милутин. Ова тројица браће били су синови родоначелника Миће. О неким проблемима са оваквим почетком родослова Мићића писао је Ђорђе на форуму, осврћући се на турски дефтер из 1795.
Било како било, према овом предању, Мићићи су морали да беже из Мачката због Турака, па су отишли својим рођацима Лакетићима у Морачу. После пар година у Морачи, вратили су се у Србију, овај пут у Рожанство, одакле потиче тестирани, док је једна грана завршила у Годовику код Ариља.
Све ово наводило је на помисао, барем мене, да би Мићићи могли припадати пре свега N2 хаплогрупи (као и неке друге породице на Златибору са предањем о Пиви и славом Јовањдан). Евентуално, мислио сам, могли би испасти и PH908, као Лакетићи из Мораче (чије се даље порекло везује за Бањане), али генетика до сада није давала потврду везе између брђанских племена и Златибора.
Међутим, наш Ђорђе, коме се још једном захваљујем, нашао је у Архиву у Ужицу, у заоставштини професора и народног посланика Михаила Живковић (1862-1944), један нов податак. У забелешци начињеној почетком 20. века, могуће 1911. године, каже се следеће:
[...] Мићићи су Селаци. Селаци су у Кремнима староседеоци. Шесторица су од ове фамилије ишла на Косово на Косовски бој на позив кнеза Лазара и нису се вратили. Међу Селацима био је један неки Мића, имао је лијепу сестру. Једном Турчину западне за око и пољуби је у колу. Кажу ту Мића убије тога Турчина и побегне у Морачу. Доцније по дозволи Турака или кад се ствар заборавила он се врати. [...]
Наравно, иако је део о Косовском боју свакако плод маште, ова белешка навела ме је да потражим Мићиће за тестирање. Додатно ми је предање о убиству Турчина због сестре било занимљиво, јер исто постоји у Кремнима (премда призанјем да није реч о Бог-зна-како јединственом мотиву у предањима). Иначе, као што сам раније писао, у Кремнима постоји прича према којој су сердар Јован Мићић и Јован Селаковић, кмет кремански у првој половини 19. века, били од две сестре синови, односно први рођаци, па да је због тога и Јован Селак био кмет, јер му је брат од тетке био сердар Јован.
Било би јако добро да се коначно тестира и неко од других породица које активно баштине предање о Бају Пивљанину (Марковићи из Љуљака и други...), да бисмо видели постоји ли ту нека даља веза.
Тестираном Мићићу по хаплотипу је најближи Селаковић из Кремана (22/23), док је са мном 21/23.
